Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 926777 пута)

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1672
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2400 послато: Мај 09, 2026, 07:46:26 поподне »
Ovo je arbereški? Uzgred rečeno mnogi ljudi sa videa izgledaju kao tipični južni Italijani. Nije to ništa čudno s obzirom da Arbereši vekovima žive u južnoj Italiji i mešaju se sa starosedeocima. Volški Nemci često izgledaju kao Rusi, a u Rusiji su kraće nego Arbereši u južnoj Italiji.

<a href="https://www.youtube.com/v/-kV7KDpDKE0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/-kV7KDpDKE0</a>


Lepi ljudi. Gracilizacija  :D Manje Balkan Borebby više normalni mediteranac
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2401 послато: Мај 10, 2026, 05:28:24 пре подне »
У том случају би и Шпанац морао да буде позитиван на J-BY192945 (односно J-Y161937) као што су и Дибранац и Етрурац.
Не видим зашто? Мада није ни важно, јер се TMRCA J-BY196032 и TMRCA J-BY192945 не разликују много. И MRCA J-BY196032 и MRCA J-BY192945 су вероватно живели негде на Балкану, не далеко од јадранске обале, могуће ( подоста) источно од Неретве. Тако барем изгледа према расположивим подацима. Један потомак J-BY192945 је прешао море и стигао у Етрурију, други се није много померао и дошао је до Дебра, а трећи је кренуо на север ка Пољској. Тамо је J-L283 присутна већ крајем гвозденог доба, а могуће је и да су Авари допринели њеном ширењу, пресељењем заробљеног балканског становништва. Потомак J-BY196032, од кога ће настати J-FT44444, је или остао на Балкану ( вероватније), или следио свог рођака и прешао у Италију. На једном или другом месту, милом или силом, J-FT44444 су покупили Визиготи и одвели на Пиринејско полуострво.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2402 послато: Мај 11, 2026, 02:32:02 поподне »
Ако се испостави да је тако онда Проклетије могу бити само секундарни рефугијум, превише су западно. Мацингер сматра да праалбански није трачки, нешто треће између илирског и трачког. Булатовић с друге стране тај археолошки хоризонт сматра трачким (Беси). Не знам да ли је превише храбро да кажемо да су Трибали били Праалбанци, јер њихов простор (ако су уопште били исти и компактни као раније) је био баш у оној зони где је романизација, војна и административна контрола, путна мрежа и остало било најснажније. Дакле најреалније је: нешто треће између илирског и трачког.

Зато и написах да су могући "рођаци" у питању, ако не они сами. Шта год били и како год се звали током праисторије и антике, мислим на староседелачко становништво оне тромеђе коју поменух. У ранијим објавама сам ту групу назвао "трибало-пеонидном", претпостављајући везу која датира из раног и средњег бронзаног доба између становништва настањеног на том јужнокарпатско-родопском луку. Њих углавном убрајају у Трачане, али мислим да то није исправно, Трачана ту свакако јесте било али мислим да су они ту ипак касније придошлице, од раног гвозденог доба наовамо, и то из источнијих крајева. Такође не верујем да је то нека "прелазна" популација између Илира и Трачана, већ су у питању самосвојна племена која су припадала засебној грани индоевропских језика, и да их је са Илирима и Трачанима везивао заједнички индоевропски корен и ареални утицаји, али ништа више од тога (занимљиви су и доказиви ареални утицаји са протогрчким, за које је питање где су се тачно догађали, да ли на северу Балкана током касног енеолита и раног бронзаног доба или још раније, пре силаска на Балкан и једних и других). Можда би се то лакше могло приказати овако - замислите да су на једном релативно малом простору Балкана "збијени" једни до других Келти, Германи и Словени, уз Грке на југу. То би отприлике могло да објасни како је изгледала лингвистичка ситуација на гвозденодопском Балкану, с тим да нису у питању били Келти, Германи и Словени већ три различите индоевропске групе од којих је свака језички изумрла, осим оне чији је потомак албански.

Пеонци су у том смислу занимљиви због њима сродних племена која су живела у Родопима и била мање "култивисана" и не-хеленизирана за разлику од њих. То би били Агријани, Дерони и још неки, који се историјски и географски поприлично поклапају са западним Трачанима (Меди, Дији, Беси, Дентелети, итд.), али се ипак пре везују за Пеонце него за Трачане у појединим изворима, што мислим да је значајно и да указује да су ипак били нешто засебно у односу на Трачане. Пошто је цео тај јужнокарпатско-родопски појас током већег дела праисторије припадао сличним или истим културним хоризонтима, мислим да је то био случај и у гвозденом добу; тај појас се често настављао на Карпате северно од Дунава, мада не бих могао то да тврдим и за гвоздено доба, јер ми више изгледа да су Дачани и Гети ипак били сроднији Трачанима и "упадали" у њихову групу индоевропских језика. У сваком случају, из тог појаса се током бронзанодопског слома издвојила популација која је отишла на запад и напослетку преко Јадрана у Италију - то би били Месапи и Дауни. Мацингер је једино у месапском пронашао не само речи, него и сличне језичке структуре као у праалбанском, што би могло да указује да су припадали истој групи индоевропских језика ("трибало-пеонидној").
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1338
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2403 послато: Мај 11, 2026, 11:09:44 поподне »
Зато и написах да су могући "рођаци" у питању, ако не они сами. Шта год били и како год се звали током праисторије и антике, мислим на староседелачко становништво оне тромеђе коју поменух. У ранијим објавама сам ту групу назвао "трибало-пеонидном", претпостављајући везу која датира из раног и средњег бронзаног доба између становништва настањеног на том јужнокарпатско-родопском луку. Њих углавном убрајају у Трачане, али мислим да то није исправно, Трачана ту свакако јесте било али мислим да су они ту ипак касније придошлице, од раног гвозденог доба наовамо, и то из источнијих крајева. Такође не верујем да је то нека "прелазна" популација између Илира и Трачана, већ су у питању самосвојна племена која су припадала засебној грани индоевропских језика, и да их је са Илирима и Трачанима везивао заједнички индоевропски корен и ареални утицаји, али ништа више од тога (занимљиви су и доказиви ареални утицаји са протогрчким, за које је питање где су се тачно догађали, да ли на северу Балкана током касног енеолита и раног бронзаног доба или још раније, пре силаска на Балкан и једних и других). Можда би се то лакше могло приказати овако - замислите да су на једном релативно малом простору Балкана "збијени" једни до других Келти, Германи и Словени, уз Грке на југу. То би отприлике могло да објасни како је изгледала лингвистичка ситуација на гвозденодопском Балкану, с тим да нису у питању били Келти, Германи и Словени већ три различите индоевропске групе од којих је свака језички изумрла, осим оне чији је потомак албански.

Пеонци су у том смислу занимљиви због њима сродних племена која су живела у Родопима и била мање "култивисана" и не-хеленизирана за разлику од њих. То би били Агријани, Дерони и још неки, који се историјски и географски поприлично поклапају са западним Трачанима (Меди, Дији, Беси, Дентелети, итд.), али се ипак пре везују за Пеонце него за Трачане у појединим изворима, што мислим да је значајно и да указује да су ипак били нешто засебно у односу на Трачане. Пошто је цео тај јужнокарпатско-родопски појас током већег дела праисторије припадао сличним или истим културним хоризонтима, мислим да је то био случај и у гвозденом добу; тај појас се често настављао на Карпате северно од Дунава, мада не бих могао то да тврдим и за гвоздено доба, јер ми више изгледа да су Дачани и Гети ипак били сроднији Трачанима и "упадали" у њихову групу индоевропских језика. У сваком случају, из тог појаса се током бронзанодопског слома издвојила популација која је отишла на запад и напослетку преко Јадрана у Италију - то би били Месапи и Дауни. Мацингер је једино у месапском пронашао не само речи, него и сличне језичке структуре као у праалбанском, што би могло да указује да су припадали истој групи индоевропских језика ("трибало-пеонидној").

Узорци касног бронзаног и гвозденог доба Апулије су најближи сродници узорцима из Црне Горе, Хрватске, па и Албаније исте или сличне старости. Пеонски узорци показују већ нешто другачију генетику. Потенцијална сличност месапског са данашњим Албанским вероватно долази од илирског слоја у албанском језику.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2404 послато: Мај 12, 2026, 09:08:01 пре подне »
Узорци касног бронзаног и гвозденог доба Апулије су најближи сродници узорцима из Црне Горе, Хрватске, па и Албаније исте или сличне старости. Пеонски узорци показују већ нешто другачију генетику. Потенцијална сличност месапског са данашњим Албанским вероватно долази од илирског слоја у албанском језику.


Преведите си с помоћу AI


La seconda difcoltà è il confronto con una lingua, come l’Albanese, co-
nosciuta da fonti scritte che iniziano con il XVI sec. d.C. e che rappresenta
quindi un ulteriore livello di sviluppo linguistico e una maggiore distanza dal-
la protolingua indo-europea. Un confronto che possa ‘reggere’ tra due lingue
o sistemi linguistici si deve presentare come una costellazione sistemica di
tratti comuni, dalla fonologia, alla morfologia, alla sintassi. I tratti lessicali,
spesso richiamati per il confronto tra lingue, sono i primi a ‘saltare’ quando
le lingue si separano (Meillet 1925, 13; Mayrhofer 1986, 14; più recentemente
p a l a e o h i s p a n i c a 20 | 2020 | pp. 495-530
526
Simona Marchesini
Nichols 1996, 44) e quindi presentano un minor grado di attendibilità per la
ricostruzione. Per un confronto tra Messapico e Albanese non si ravvisa un
quadro sufciente di tali corrispondenze, considerato soprattutto che il reper-
torio lessicale spesso chiamato a confronto si presenta come un tratto poco
afdabile nella comparazione, a causa della grande distanza documentaria tra
le due lingue.


Извор:
https://www.academia.edu/44701773/Messapico_Messapian
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1338
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2405 послато: Мај 12, 2026, 10:07:21 пре подне »

Преведите си с помоћу AI


La seconda difcoltà è il confronto con una lingua, come l’Albanese, co-
nosciuta da fonti scritte che iniziano con il XVI sec. d.C. e che rappresenta
quindi un ulteriore livello di sviluppo linguistico e una maggiore distanza dal-
la protolingua indo-europea. Un confronto che possa ‘reggere’ tra due lingue
o sistemi linguistici si deve presentare come una costellazione sistemica di
tratti comuni, dalla fonologia, alla morfologia, alla sintassi. I tratti lessicali,
spesso richiamati per il confronto tra lingue, sono i primi a ‘saltare’ quando
le lingue si separano (Meillet 1925, 13; Mayrhofer 1986, 14; più recentemente
p a l a e o h i s p a n i c a 20 | 2020 | pp. 495-530
526
Simona Marchesini
Nichols 1996, 44) e quindi presentano un minor grado di attendibilità per la
ricostruzione. Per un confronto tra Messapico e Albanese non si ravvisa un
quadro sufciente di tali corrispondenze, considerato soprattutto che il reper-
torio lessicale spesso chiamato a confronto si presenta come un tratto poco
afdabile nella comparazione, a causa della grande distanza documentaria tra
le due lingue.


Извор:
https://www.academia.edu/44701773/Messapico_Messapian

Нисам упућен у тој мери у лингвистику, али на основу древне ДНК би се могло закључити да је месапски био у најближој вези са језицима илирских и осталих племена источне обале Јадрана, а додатно се може рећи да су они били у истој грани индоевропских језика са италским. Ову поделу треба узети са извесном дозом резерве јер је Балкан био мешовито језичко подручје, тј. прелаз између тзв. источних и западних индоевропских језика, али како ствари стоје генетика иде у прилог томе да је Цетинска култура и народи који су њени наследници била део западних, а не источних индоевропских језика.

Носиоци Цетинске културе су на основу IBD кластеризације дате у раду Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages били доминантно Bell Beaker кластер, мада је било појединих узорака који су припадали старијем источномедитеранском (е)неолитском кластеру. Неких других уплива није било у значајнијој мери.



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2406 послато: Мај 12, 2026, 10:39:51 пре подне »
Да ли се зна старост ових топонима? Како уопште раздвојити прото-албанске од албанских колонија из касног средњег века или османског периода?

Тешко да су постојале некакве албанске колоније само у пределу околине Пирота и Беле Паланке током средњег века или османског периода. Мислим да то нигде није ни документовано, а било би и прилично логички неизводљиво. Најдаље на исток где су они допрли у неком већем броју, тј. у компактним етничким насељима, је до околине Ниша (са западне стране) и до Масурице (близу Сурдулице), али су то били резултати познатих миграција из 18. и 19. века под окриљем Османлија, ради пресецања, комадања и уситњавања до тада етнички српских области које су се у претходном периоду показале превише "бунтовним" према турским властима. Поред топонима које је Милош набројао, додао бих још и село Вус које се налази на узвисини низ коју тече река Поштица (ово су буквално директни албански топоними, без источнороманског посредништва, јер се речи из којих су изведени не јављају у источнороманским говорима), на подручју општине Црна Трава.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2407 послато: Мај 12, 2026, 10:43:56 пре подне »
Букуровац - влашки + -овац словенски наставак
Глама - влашки (чука)
Грапа - влашки (орографски термин)
Мездреја - турцизам (највероватније)
Бабин Кал - ово је рекао бих словенског корена
Балта Бериловац - Балта је бара на влашком (ако не грешим и на албанском), -овац је словенски наставак
Граваљоса - влашки 99% (gravidus - rum. greu (тежак) + osa, из латинског osus што служи за грађење придева)
Шпај - ОВО ЈЕ АЛБАНСКИ

Антички (можда грчки) Turres је Пиргос у 14. веку. Пирот је директно од Пиргос.


Влаји свуда и свја

Бериловац је везан за Бурел/Бурељ. Оба потичу од албанске речи за лакат, односу у пренесеном значењу нешто што је налик лакту (нпр. лакат-кривина, односно можда стрми планински пут са много оштрих завоја/кривина).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2408 послато: Мај 12, 2026, 11:03:29 пре подне »
Ако се прихвати теза Мацингера да је у запису из 5. века "Mathis Dyrrachi non longe a Lisso" - 'Драчка Мати недалеко од Љеша', хидроним Mathis албанске етимоглогије, онда би разлог пресељења протоалбанаца у област Мат са централног Балкана (западна Бугарска - источна Србија / Бурел) могао бити колапс римске власти у Дакији односно Аурелијаново повлачење (познато и као Аурелијанова евакуација) између 271. и 275. године н. е., када Аурелијан није само повукао војску (легије V Macedonica и XIII Gemina), већ је наредио и пресељење цивилне администрације и римских колониста на сигурнију, јужну обалу Дунава. Ово је сигурно извршило притисак на ове области које су можда насељавали протоалбанци што је и био разлог да мигрирају ка југозападу.

Такође у периоду од 250–378. н.е. почињу и готски упади јужно од Дунава, па ове области постају "на извол'те".

Оно што би можда сведочило јачем римском присуству у области Бурела је вест из 2015. г. да су у селу Чуковезер, близу Драгомана, поред открића трачке некропола из 14. до 10. века пне са богатим налазима, откривене и грађевине из 3. до 4. века нове ере.



Занимљива теза. Проблем је само несклад између њиховог староседелачког присуства у односу на Словене у северној и средњој Албанији у том случају, и чињенице да осим Кроје и евентуално Маће (мада Маћа-Мати није баш најсигурнија као раноалбански хидроним) на том подручју не видимо словенско преузимање њихових топонима. Словени углавном преузимају раније романске (далматороманске) топониме, претпоставка је од већ постојеће и тада још увек неалбанизоване далматороманске популације која је вероватно чинила основу команске културе. Наравно, као што сам већ раније писао, многи од тих топонима имају илирско порекло (у романском руху) и не показују подударање са законитостима албанског језика, а њихови облици у словенском показују да су преузети директно преко Романа, а не посредством албанског. Поред тога, на том подручју Словени остављају и неке топониме из свог језика, који накнадно бивају албанизовани (вероватно током касног средњег века или касније), што је мало чудно ако су они ту боравили пре Словена. Хоћу да кажем, изгледа ми некако контраинтуитивно да народ који је ту барем два-три века пре Словена после позајмљује словенске топониме у свој језик на подручју где је наводно старији од Словена. Зар не би било логичније да имају своје топониме или макар далматороманске који су остали "имуни" и на словенизацију и поготово на староседелачко прихватање туђих топонима?
« Последња измена: Мај 12, 2026, 11:08:09 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2409 послато: Мај 12, 2026, 11:11:15 пре подне »
Тако је, треба утврдити време миграције те прото-албанске групе на територију данашње Албаније. Мислим да су резултати рада о Албанцима такви да сугеришу на период од II до V века нове ере. Та миграција свакако није млађа од узорка из Kënetë - 773-885 calCE.

Који би био тај узорак?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2410 послато: Мај 12, 2026, 11:33:00 пре подне »
Ovo je eskaliralo brzo  :D Dobro, ako se pra ili proto-albanski razvio istočnije (ili i istočno) kako onda objašnjavamo Matis-Mat u centralnoj Albaniji? Zabeležen je već u kasnoj antici (pre seobe naroda)? Pored toga neko od vas pomenu i Škumbin (Scampinus). Nije li Škumbin direktna obrada latiniteta u albanski? Pročitao sam i ovo pa ako neko može da potvrdi: Postoji stari sloj pozajmica iz slovenskog na prostoru Albanije (6. do 8. vek). Staroslovensko Bistrica (sa tvrdim I) je u ranom Albanskom prelazi u Buštrice (tvrdo I u U i S u Š u najstarijam albanskom sloju). Dok bi kasnija pozajmica bile Bistrice, više me prolazi kroz te stare promene. Menjaju se i slovenski i albanski jezik ali ovo je, opet navodno, stara albanska adaptacija isto starog slovenskog oblika. Kako to? Mislim da sam to ovde video, imam negde odštampano: https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/2188

Да, ја сам својевремено мислим на овој теми помињао пример Буштрице и Бистрице да покажем како је албански имао раније и касније слојеве позајмљивања словенске топонимије на подручју Албаније. Мада бих сада додао и једну опаску, да би Буштрица могла бити албанско преосмишљавање оригиналног словенског топонима у духу албанског језика (и недостатку или недовољном познавању српског). Bushtër, ra је албанска реч за кучку, кују (имамо је и у називу Буштрање, како се зову чак три села у општинама Врање, Бујановац и Прешево, нисам сигуран колика је старост овог топонима, односно када се први пут јавља), па је можда име тог места преосмишљено са познатом речју за коју знамо да није усамљена у давању топонима, јер је Бистрица постала сувише апстрактна реч са нејасним значењем. Хоћу да кажем, можда ова реч није пратила неки закономерни развој од Бистрице до Буштрице, већ је само преосмишљена, па отуд таква радикална разлика. Постоје примери и у српском где се неки стари назив непознатог значења прилагођава некој српској речи која звучи слично, па ту накнадно долази и до осмишљавања народне етимологије.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1338
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2411 послато: Мај 12, 2026, 11:44:24 пре подне »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1222
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2412 послато: Мај 12, 2026, 12:03:50 поподне »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2413 послато: Мај 12, 2026, 12:55:13 поподне »
Узорци касног бронзаног и гвозденог доба Апулије су најближи сродници узорцима из Црне Горе, Хрватске, па и Албаније исте или сличне старости. Пеонски узорци показују већ нешто другачију генетику. Потенцијална сличност месапског са данашњим Албанским вероватно долази од илирског слоја у албанском језику.

Питање је да ли су Месапи сродни Илирима. По Мацингеру и његовој анализи месапских натписа, којих има знатно више од остатака илирског језика, рекло би се да нема ближе везе. Генетски су они могли да "покупе" и неке који су током њихове сеобе или после ње спадали у Илире, али језичко језгро тог народа не би требало бити илирско.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2414 послато: Мај 12, 2026, 12:57:10 поподне »

Преведите си с помоћу AI


La seconda difcoltà è il confronto con una lingua, come l’Albanese, co-
nosciuta da fonti scritte che iniziano con il XVI sec. d.C. e che rappresenta
quindi un ulteriore livello di sviluppo linguistico e una maggiore distanza dal-
la protolingua indo-europea. Un confronto che possa ‘reggere’ tra due lingue
o sistemi linguistici si deve presentare come una costellazione sistemica di
tratti comuni, dalla fonologia, alla morfologia, alla sintassi. I tratti lessicali,
spesso richiamati per il confronto tra lingue, sono i primi a ‘saltare’ quando
le lingue si separano (Meillet 1925, 13; Mayrhofer 1986, 14; più recentemente
p a l a e o h i s p a n i c a 20 | 2020 | pp. 495-530
526
Simona Marchesini
Nichols 1996, 44) e quindi presentano un minor grado di attendibilità per la
ricostruzione. Per un confronto tra Messapico e Albanese non si ravvisa un
quadro sufciente di tali corrispondenze, considerato soprattutto che il reper-
torio lessicale spesso chiamato a confronto si presenta come un tratto poco
afdabile nella comparazione, a causa della grande distanza documentaria tra
le due lingue.


Извор:
https://www.academia.edu/44701773/Messapico_Messapian

И ово је тачно свакако, али баци поглед на Мацингерову књигу о месапском:

https://www.academia.edu/38710875/KiSS_2_Matzinger_Messapisch
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2415 послато: Мај 12, 2026, 01:00:40 поподне »
I14622, Kënetë, Кукес, T-L131>Y6033>CTS933>FGC47678>Y206597

Нисам испратио, зашто је тај узорак релевантан за могућу сеобу раних Албанаца?
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1338
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2416 послато: Мај 12, 2026, 01:14:18 поподне »
Нисам испратио, зашто је тај узорак релевантан за могућу сеобу раних Албанаца?

Кључна теза овог последњег рада о Албанцима је да су тај и нешто млађи женски узорак I13839 са локалитера Shtikë, директно датиран на 889-989 calCE, раноалбански узорци. Ово су доказали испитујући аутозомалне резултате, укључујући и везе преко дељених IBD сегмената, како са другим древним узорцима, тако и са њиховим узорком 74 савремених Албанаца из свих дијалекатских зона албанског језика.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9198
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2417 послато: Мај 12, 2026, 01:46:56 поподне »
Кључна теза овог последњег рада о Албанцима је да су тај и нешто млађи женски узорак I13839 са локалитера Shtikë, директно датиран на 889-989 calCE, раноалбански узорци. Ово су доказали испитујући аутозомалне резултате, укључујући и везе преко дељених IBD сегмената, како са другим древним узорцима, тако и са њиховим узорком 74 савремених Албанаца из свих дијалекатских зона албанског језика.

Ако је тако, опет се интервал који си написао за мушки узорак (773-885 calCE) може уклопити са продорима Првог бугарског царства које је Милош поменуо, који су били у прве две деценије 9. века, а тад негде се датује и оснивање Драчке теме, као и замирање културе Комани-Кроја. Знам да се као аргумент предсловенског и касноантичког присуства раних Албанаца на територији Албаније помиње дијалекатска разлика (Геге и Тоске) и река Шкумба као нека чврста граница између та два дијалекта још у античко или касноантичко време (што је по мени бесмислено, јер би се онда морао очекивати и већи утицај старогрчког макар на тоскијски дијалекат, што није случај као ни за цео албански језик), али мислим да је ту у праву руски лингвиста Русаков, кога сам такође помињао на теми. Он је изразио сумњу у могућност прецизног временског одређивања те дијалекатске поделе, јер албански показује велику могућност трансформације чак и у историјски јасним оквирима (добар пример је претходно помињана Буштрица и Бистрица), па није сигурно да неке промене које су се дешавале у време првих словенских контаката или чак пре њих (у интерпретацији неких лингвиста) нису могле да буду настављене још неколико векова након досељавања Словена, што обесмишљава тврде ставове о том питању.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Војиновић Марко

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
  • J2b-L283>>PH1602>PH502>Y40288
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2418 послато: Мај 12, 2026, 10:02:57 поподне »
Тешко да су постојале некакве албанске колоније само у пределу околине Пирота и Беле Паланке током средњег века или османског периода.

Не само у том пределу, наравно. Споменух већ и неке друге албанске топониме из југоисточне Србије и околине који су забележени већ у 14/15. веку:
Цитат
Арбанашка у Пчињи 1330. године, Музаћеве куће северозападно од Куршумлије 1316. године (Бањска хрисовуља), Бардовци код Скопља 1451., итд.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2419 послато: Мај 13, 2026, 07:10:45 поподне »
I14622, Kënetë, Кукес, T-L131>Y6033>CTS933>FGC47678>Y206597
Из неког разлога сам ову хг везао за Кастрате, не као стожерну већ прибраћену. Сетићу се...