Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 926331 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2380 послато: Мај 08, 2026, 10:37:02 поподне »
Како објаснити еволуцију ових прото-албанских топонима пре 6. века нове ере и непостојање истих у ширем Шоплуку и у великој већини Македоније?

У пределу око Беле Паланке, Пирота, Димитровграда, постоје топоними који се, рекао бих, могу једино везати за албански језик: Вета, Шпај, Букуровац, Глама, Бурел, Грапа, Мездреја, Граваљоса, (Бабин) Кал, Кална, Балта Бериловац, Ћуштица, па и сам Пирот. Сви ови топоними, наравно измешани са чисто словенским топонимима, су на малом географском подручју, северозападног Шоплука.

Ван мреже Fargo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2381 послато: Мај 08, 2026, 10:55:58 поподне »
У пределу око Беле Паланке, Пирота, Димитровграда, постоје топоними који се, рекао бих, могу једино везати за албански језик: Вета, Шпај, Букуровац, Глама, Бурел, Грапа, Мездреја, Граваљоса, (Бабин) Кал, Кална, Балта Бериловац, Ћуштица, па и сам Пирот. Сви ови топоними, наравно измешани са чисто словенским топонимима, су на малом географском подручју, северозападног Шоплука.
U albanoidne toponime u tom delu Šopluka samo sa bugarske strane bi se mogao ubrojiti i Berende https://en.m.wikipedia.org/wiki/Berende,_Sofia_Province

Ван мреже Војиновић Марко

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
  • J2b-L283>>PH1602>PH502>Y40288
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2382 послато: Мај 08, 2026, 11:09:11 поподне »
У пределу око Беле Паланке, Пирота, Димитровграда, постоје топоними који се, рекао бих, могу једино везати за албански језик: Вета, Шпај, Букуровац, Глама, Бурел, Грапа, Мездреја, Граваљоса, (Бабин) Кал, Кална, Балта Бериловац, Ћуштица, па и сам Пирот. Сви ови топоними, наравно измешани са чисто словенским топонимима, су на малом географском подручју, северозападног Шоплука.

Да ли се зна старост ових топонима? Како уопште раздвојити прото-албанске од албанских колонија из касног средњег века или османског периода?

U albanoidne toponime u tom delu Šopluka samo sa bugarske strane bi se mogao ubrojiti i Berende https://en.m.wikipedia.org/wiki/Berende,_Sofia_Province

На Википедији пише да су Беренди били печенешко племе које се населило у Бугарској после похода Монгола 1241., дакле слична прича као са Кумановом и Куманима.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2383 послато: Мај 08, 2026, 11:25:50 поподне »
Хм, изненађујуће добро поклапање. Постоје ли стари узорци BY611? Нисам упознат са гранама изван R-Z2705 али на први поглед делује као да су се константно J-Y21045 и R-BY611 заједно кретале још од касног бронзаног доба.

Осим оних који су већ на стаблу постоји и I46264, који је мало старији, из антике. Међутим ни један није објављен у потпуности (локација, контекст, тачна старост).

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2384 послато: Мај 08, 2026, 11:26:45 поподне »
Да ли се зна старост ових топонима? Како уопште раздвојити прото-албанске од албанских колонија из касног средњег века или османског периода?

На Википедији пише да су Беренди били печенешко племе које се населило у Бугарској после похода Монгола 1241., дакле слична прича као са Кумановом и Куманима.

Зна се докле су се протезале те колоније и све су из периода раног 18. века. Може се рећи да је природна граница била на истоку Јужна Морава, на северу обронци Јастребца, претежно груписани око реке Топлице и њених притока, као и Јабланице. И међу њима се врло ретко наилази на топониме албанског порекла. Такође и на КиМ, осим појасног дела према граници са Албанијом, између Призрена и Ђаковице, у осталим деловима нема албанских топонима. Дакле овде причамо о пределу удаљеном од било каквог албанског утицаја, али не и могућег прото-албанског.

Ван мреже Војиновић Марко

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
  • J2b-L283>>PH1602>PH502>Y40288
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2385 послато: Мај 09, 2026, 12:03:11 пре подне »
Зна се докле су се протезале те колоније и све су из периода раног 18. века. Може се рећи да је природна граница била на истоку Јужна Морава, на северу обронци Јастребца, претежно груписани око реке Топлице и њених притока, као и Јабланице. И међу њима се врло ретко наилази на топониме албанског порекла. Такође и на КиМ, осим појасног дела према граници са Албанијом, између Призрена и Ђаковице, у осталим деловима нема албанских топонима. Дакле овде причамо о пределу удаљеном од било каквог албанског утицаја, али не и могућег прото-албанског.

Дакле османски период отпада, јасно. Мислим да је битан и моменат демографске експанзије за време позног средњег века, где имамо нпр. Мазараћево код Ћустендила, Ђиновце и Арбанашку код Криве Паланке (Арбанашка споменута 1330. године), Музаћеве куће 1318. северозападно од Куршумлије, Бардовци код Скопља 1451., итд. Рекао бих да имена које имају племенске називе (Мазараћ, Музаћа, Ђиновци,...) треба да се сматрају за релативно скорашња насеља насељена из њихових првобитних постојбина у Албанији. Арбанашка свакако подразумева да ту постоји арбанашки елемент у 14. веку, наравно мешовите етничке природе (пада ми напамет Влахово код Сврљига у 15. веку) а Бардовци можда чак и јесу старији топоним који се задржао.

Зато мислим да има више слојева колонизације, не само османски. У том пред-османском периоду онда треба да се раздвоје ономастички слојеви:
- Прото-албански (ако постоје)
- Средњовековни (стари, словенизовани?)
- Средњовековни (племенске колоније)

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2386 послато: Мај 09, 2026, 12:13:34 пре подне »
У пределу око Беле Паланке, Пирота, Димитровграда, постоје топоними који се, рекао бих, могу једино везати за албански језик: Вета, Шпај, Букуровац, Глама, Бурел, Грапа, Мездреја, Граваљоса, (Бабин) Кал, Кална, Балта Бериловац, Ћуштица, па и сам Пирот. Сви ови топоними, наравно измешани са чисто словенским топонимима, су на малом географском подручју, северозападног Шоплука.

Букуровац - влашки + -овац словенски наставак
Глама - влашки (чука)
Грапа - влашки (орографски термин)
Мездреја - турцизам (највероватније)
Бабин Кал - ово је рекао бих словенског корена
Балта Бериловац - Балта је бара на влашком (ако не грешим и на албанском), -овац је словенски наставак
Граваљоса - влашки 99% (gravidus - rum. greu (тежак) + osa, из латинског osus што служи за грађење придева)
Шпај - ОВО ЈЕ АЛБАНСКИ

Антички (можда грчки) Turres је Пиргос у 14. веку. Пирот је директно од Пиргос.


Влаји свуда и свја
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Fargo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2387 послато: Мај 09, 2026, 12:39:54 пре подне »
@Ивица Јовановић

Šta bi rekao za ovaj toponime?
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Mezdreya
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Бурел_(Димитровград)

Burel postoji i u Albaniji i to u pomenutom istorijski 'najalbanskijem' delu iste https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Burel
« Последња измена: Мај 09, 2026, 12:44:36 пре подне Fargo »

Ван мреже Fargo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2388 послато: Мај 09, 2026, 12:59:27 пре подне »
Pade mi na pamet. Ne ukazuje li haplotip Mataruga njihovu daleku starinu iz Šopluka i da su bili deo ranoarbanaške zajednice iz koje su se davno izdvojili i otisnuli na zapad do Zete i Hercegovine? Ili je poreklo Mataruga ipak vlaško?
« Последња измена: Мај 09, 2026, 01:02:36 пре подне Fargo »

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2389 послато: Мај 09, 2026, 01:02:31 пре подне »
Mezdreya je turcizam.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2390 послато: Мај 09, 2026, 01:18:47 пре подне »
@Ивица Јовановић

Šta bi rekao za ovaj toponime?
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Mezdreya
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Бурел_(Димитровград)

Burel postoji i u Albaniji i to u pomenutom istorijski 'najalbanskijem' delu iste https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Burel

Још једном бих скренуо пажњу и на топоним Бурел (Бурељ), на који нисам наишао нигде осим у централној Албанији и у старопланинској области код Димитровграда. Иако сам трагао најпре за турским пореклом овог топонима, а онда и за неким другим, нисам ништа слично успео да нађем, па мислим да би и он могао да се повеже са албанским језиком и да укаже на ранију матицу говорника албанског. Колико видех, етимологију Буреља у Албанији везују за албанску реч за "лакат", bërryl, односно за "лакат-кривину" која се налази у центру тог места, па би можда слично објашњење требало тражити и за микрообласт Бурел код Димитровграда. Такође сличну етимологију вероватно има и село Балта Бериловац у општини Књажевац, које је исто старопланинско.

https://en.wiktionary.org/wiki/Burrel

Бурел није микрообласт у Димитровграду већ назив много веће области која се простире највећим делом у Бугарској:

Цитат
"Простире се на површини од 172 квадратна километра дуж пута Драгоман–Трн, у најзападнијем делу Бугарске, поред Калотине и граничног прелаза за Републику Србију. Конкретно, налази се „између Алдомировског Поља, Граова, Знеполска, долине реке Невљанске, долине реке Ежовице и Драгоманске мочваре.

У котлини, на територији Бугарске, налазе се следећа 22 села – Бахалин , Вишан , Владиславци , Габер , Гралска падина , Долно Ново село , Драгоил , Драготинци , Дреатин , Камбелевци , Круши , Начево , Недељиште , Несла , Повали , Тавали . Цацаровци , Чеканец , Чорул , Чуковезер , Јалботина , као и град Драгоман. [ 3 ]

Села у региону на територији Србије су: Бански дол , Барие , Било , Верзар , Врабча , Горна Невља , Граппа , Долна Невља , Драговита , Планиница , Поганово , Прача , Скравеница и Сливница .“

Покушај етимологије ове области бугарских научника:

Цитат
Постоји неколико верзија назива самог подручја: „а) од Бур, што на старобугарском значи кречњак. Регион је засићен кречњаком, белом глином и лигнитом, због чега су га, по свом доласку, потомци Аспаруха сасвим прикладно назвали Бурел; б) од буре – облик долине; ц) од бурја – ту се најчешће истоварују градоносни облаци“ (Богомилов 2012: 212).

Мени ово не звучи убедљиво.

Са друге стране, фасцинантно ми је да се ова област доста поклапа у модел који је Орел описао као домовину протоалбанаца:

Цитат

3. Лингвиста Орел изричито тврди да у раном-протоалбанском нема трагова неког планинског живота већ да су рани-протоалбанци "живели у мочварном крају, са оскудним шумама и релативно малим рекама, али никако на високим планинама Балкана са својим јаругама и долинама". Овако описан рељф на централном Балкану се уклапа у рељеф у троуглу Пирот-Софија-Штип (велике мочваре на западу Бугарске - Драгоманско блато и Алдомировска мочвара).

« Последња измена: Мај 09, 2026, 01:20:47 пре подне Lajbnic »

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2391 послато: Мај 09, 2026, 01:50:08 пре подне »
Ако се прихвати теза Мацингера да је у запису из 5. века "Mathis Dyrrachi non longe a Lisso" - 'Драчка Мати недалеко од Љеша', хидроним Mathis албанске етимоглогије, онда би разлог пресељења протоалбанаца у област Мат са централног Балкана (западна Бугарска - источна Србија / Бурел) могао бити колапс римске власти у Дакији односно Аурелијаново повлачење (познато и као Аурелијанова евакуација) између 271. и 275. године н. е., када Аурелијан није само повукао војску (легије V Macedonica и XIII Gemina), већ је наредио и пресељење цивилне администрације и римских колониста на сигурнију, јужну обалу Дунава. Ово је сигурно извршило притисак на ове области које су можда насељавали протоалбанци што је и био разлог да мигрирају ка југозападу.

Такође у периоду од 250–378. н.е. почињу и готски упади јужно од Дунава, па ове области постају "на извол'те".

Оно што би можда сведочило јачем римском присуству у области Бурела је вест из 2015. г. да су у селу Чуковезер, близу Драгомана, поред открића трачке некропола из 14. до 10. века пне са богатим налазима, откривене и грађевине из 3. до 4. века нове ере.



Ван мреже Fargo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2392 послато: Мај 09, 2026, 02:29:29 пре подне »
^^
Zanimljiva teorija.

Postoji više uzroka zašto bi rani Albanci došli iz današnje jugoistočne Srbije/zapadne Bugarske u Mat/Mirditu. Mogli su izbeći sa tog područja pod pritiskom proto-Bugara koji su 809. godine osvojili područje današnje Sofije. Mogli su doći upravo sa Bugarima. Po Kaplanu Buroviću bugarski car Simeon I je doveo Albance iz tračkih planina u Mat kao pomoćne trupe u nekom od njegovih pohoda.

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2393 послато: Мај 09, 2026, 03:32:01 пре подне »
^^
Zanimljiva teorija.

Postoji više uzroka zašto bi rani Albanci došli iz današnje jugoistočne Srbije/zapadne Bugarske u Mat/Mirditu. Mogli su izbeći sa tog područja pod pritiskom proto-Bugara koji su 809. godine osvojili područje današnje Sofije. Mogli su doći upravo sa Bugarima. Po Kaplanu Buroviću bugarski car Simeon I je doveo Albance iz tračkih planina u Mat kao pomoćne trupe u nekom od njegovih pohoda.

То је сувише касно, зато што се у историјским изворима већ 901.-907. г.н.е. помиње оснивање Кројанске епископија у облику Κροών / Kroai, а верованто на основу одлука Четвртог цариградског сабора из 879. г. Топоним Кроја/Kruja је поприлично сигурно албанскe етимологијe. Има о овоме више на теми.

Први помен Кроје у изворима највероватније је онај забележен у епископским нотицијама Цариградске Патријаршије у тзв. Нотицији 7. Нотиција 7 састављена је у време Цариградског Патријарха Николаја I i Византијског цара Лава VI Мудрог (владао 886.-912.) и датира се на период од 901.-907. г.н.е. када почиње консолидација јурисдикције Драчке митрополије и која тада по Нотицији 7 обухвата четири епископије. Између осталих помињу се и Љешка и Кројанска епископија у облику Κροών - ово би требао бити генетив множине што би се свело на облик Kroai.

Наш византолог Предраг Коматина у свом делу "Време настанка епископских нотиција Цариградске цркве бр. 4, 5 и 6" помиње Нотицију 7 као нотицију из X века. Са друге стране, француски византолог Jean Darrouzes у свом делу "Notitiae episcopatuum ecclesiae Constantinopolitanae" јасно датира време настанка Нотиције 7 на период од 901.-907. г.н.е. Иначе се у "Notitiae episcopatuum ecclesiae Constantinopolitanae" може видети да се Кројанска епископија у истом облику као Κροών може видети и у Нотицијама 9, 10 и 13. У Нотицији 9  Драчка митрополија и даље има четири епископије као у Нотицији 7, у Нотицији 10 већ њих 15, када се први пут јављају и Дукљанска, Скадарска и Дривастска, да би у Нотицији 13 број епископија у Драчкој митрополији поново пао на четири.

Било како било, може се резимирати да се у првом миленијуму н.е. у изворима помињу свега два топонима са потенцијалном албанском етимологијом. То су река и област Мат из IV или V века и Кроја са почетка X века.


Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1123
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2394 послато: Мај 09, 2026, 07:35:23 пре подне »

 J-FT44444 на FTDNA је настао из J-BY196032 који је на YFull стаблу представљен у грани Y161916. Ако је то случај, присуство на Пиринејском полуострву може да се објасни кроз римска освајања и тамошње колоније директно са Апенинског полуостра.

https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-FT44444/tree
Покупили на Балкану у пролазу.



Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2395 послато: Мај 09, 2026, 09:37:56 пре подне »
Букуровац - влашки + -овац словенски наставак
Глама - влашки (чука)
Грапа - влашки (орографски термин)
Мездреја - турцизам (највероватније)
Бабин Кал - ово је рекао бих словенског корена
Балта Бериловац - Балта је бара на влашком (ако не грешим и на албанском), -овац је словенски наставак
Граваљоса - влашки 99% (gravidus - rum. greu (тежак) + osa, из латинског osus што служи за грађење придева)
Шпај - ОВО ЈЕ АЛБАНСКИ

Антички (можда грчки) Turres је Пиргос у 14. веку. Пирот је директно од Пиргос.


Влаји свуда и свја

Све ове речи, а посебно Вета, Шпај, Букуровац, Бурел, Ћуштица имају албански корен, а вероватно и прото-румунски. Дакле тај слој романизованог становништва, као и остатака полу-романизованог, чији је епицентар изгледа био у оном потезу Јиречекове линије, који лингвисти обележавају као билингвални, а који је током Јустинијанове обнове градова, њихове рурализације, а затим и куге, постало пребежиште. Мислим да се већина слаже око тога где би могла бити матица прото-Албанаца, само се разликујемо око времена њихове миграције ка данашњој Албанији.

« Последња измена: Мај 09, 2026, 09:49:11 пре подне Милош »

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2396 послато: Мај 09, 2026, 11:59:11 пре подне »
Све ове речи, а посебно Вета, Шпај, Букуровац, Бурел, Ћуштица имају албански корен, а вероватно и прото-румунски. Дакле тај слој романизованог становништва, као и остатака полу-романизованог, чији је епицентар изгледа био у оном потезу Јиречекове линије, који лингвисти обележавају као билингвални, а који је током Јустинијанове обнове градова, њихове рурализације, а затим и куге, постало пребежиште. Мислим да се већина слаже око тога где би могла бити матица прото-Албанаца, само се разликујемо око времена њихове миграције ка данашњој Албанији.



Тако је, треба утврдити време миграције те прото-албанске групе на територију данашње Албаније. Мислим да су резултати рада о Албанцима такви да сугеришу на период од II до V века нове ере. Та миграција свакако није млађа од узорка из Kënetë - 773-885 calCE.

Ван мреже Војиновић Марко

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
  • J2b-L283>>PH1602>PH502>Y40288
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2397 послато: Мај 09, 2026, 03:48:46 поподне »
https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-FT44444/tree
Покупили на Балкану у пролазу.




У том случају би и Шпанац морао да буде позитиван на J-BY192945 (односно J-Y161937) као што су и Дибранац и Етрурац.

Ван мреже Fargo

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2398 послато: Мај 09, 2026, 03:59:58 поподне »
Ovo je arbereški? Uzgred rečeno mnogi ljudi sa videa izgledaju kao tipični južni Italijani. Nije to ništa čudno s obzirom da Arbereši vekovima žive u južnoj Italiji i mešaju se sa starosedeocima. Volški Nemci često izgledaju kao Rusi, a u Rusiji su kraće nego Arbereši u južnoj Italiji.

<a href="https://www.youtube.com/v/-kV7KDpDKE0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/-kV7KDpDKE0</a>
« Последња измена: Мај 09, 2026, 04:04:55 поподне Fargo »

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #2399 послато: Мај 09, 2026, 07:42:36 поподне »
Ovo je eskaliralo brzo  :D Dobro, ako se pra ili proto-albanski razvio istočnije (ili i istočno) kako onda objašnjavamo Matis-Mat u centralnoj Albaniji? Zabeležen je već u kasnoj antici (pre seobe naroda)? Pored toga neko od vas pomenu i Škumbin (Scampinus). Nije li Škumbin direktna obrada latiniteta u albanski? Pročitao sam i ovo pa ako neko može da potvrdi: Postoji stari sloj pozajmica iz slovenskog na prostoru Albanije (6. do 8. vek). Staroslovensko Bistrica (sa tvrdim I) je u ranom Albanskom prelazi u Buštrice (tvrdo I u U i S u Š u najstarijam albanskom sloju). Dok bi kasnija pozajmica bile Bistrice, više me prolazi kroz te stare promene. Menjaju se i slovenski i albanski jezik ali ovo je, opet navodno, stara albanska adaptacija isto starog slovenskog oblika. Kako to? Mislim da sam to ovde video, imam negde odštampano: https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/2188
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM