Ово би могао бити и аромунски топоним, пошто поред назива овог брда у овој области постоји и речица Малушница (село Нишевац и Шљивовик). Према томе, пошто хидроним има првенство у односу на ороним, у том случају објашњење би могло бити у аромунској речи mal "обала, обала реке, гомила". Суфикс -ush и у аромунском означава деминутив. Пренесено значење би могло бити "речица".
Неки лингвисти ову аромунску реч, као и румунско mal "обала, обала реке", изводе од протоалбанског mala ("планина", "шума") али ја не бих био сигуран у то. Дефинитивно је у питању стара реч која има паралеле у неким индоевропским језицима (поред поменутих и у литванском malà "земља", летонском mala "обала", у санскриту marú "дивљина, планина, стена") али постоје паралеле и у неиндоевропским језицима као што је баскијски malda "нагиб, косина, падина" или malkor "бездан, литица", па чак и у дравидском malai "брдо, планина". Дакле, у питању је, врло вероватно, реч из пре-индоевропског сусптрата и питање је ко је ту од кога позајмљивао.
Наравно, постоји и могућност, као што је сунце напоменуо, да се ради о топониму који потиче од личног имена Малуш/Малуша што би указивало да се ради о вероватно словенском топониму.
У Шљивовику се Малушница односи искључиво на брдо, нисам чуо да било ко одатле тако зове поток. Речица која пролази кроз Нишевац је (Сврљишки) Тимок, ја не знам за другу. У Шљивовику постоји поток, мада чини ми се у супротну страну од Малушнице, а место где пролази се зове Брод. Нисам чуо да се сама вода зове било како осим ,,поток". Исправите ме, наравно, ако Ви знате нешто што ја не знам.
Романска основа би ми свакако имала више смисла од албанске, али конкретна основа
mal ми се чини мало вероватна због привидно уске повезаности са брдом а не хидронимом.
Отворивши турске дефтере чудом би се чудио каквих (непривичних) имена је било само неколико прије неколико вјекова.
Читајући анализу имена из сврљишких села пописаних унутар видинског санџака 1478-81. године у књизи Културна историја Сврљига (Књига II), нисам пронашао Малуш или Малуша, зато сам се и осврнуо на ту немогућност у претходној поруци. Ипак, не знам да ли се појављује касније, између 15. и 19. века, или можда и пре 15-ог века, нити да ли се та имена појављују у оближњим регијама.
У самој Албанији није распрострањен модел образовања назива врхова, планина или брда ни с -уш, ни с -ица, које су оба неоспорљиво словенски суфикси. У албанском се планине и врхове најчешће називају по образцу bjeshket e ..., maja e .... једино сам на пограничним предјелима са Словенима или бившим словенским областима нашао Gjallica, Ostrovicë, Jabllanicë напоредо с Jezercë, Koritnik, Shebenik.
Ово ми је сасвим убедљиво да се
не ради о (прото)албанској речи, мада би свакако било занимљиво да се она разјасни - ако већ не постоји дефинитивна етимологија.