Албанци и Арбереши

[Војиновић Марко]

Ово би могао бити и аромунски топоним, пошто поред назива овог брда у овој области постоји и речица Малушница (село Нишевац и Шљивовик). Према томе, пошто хидроним има првенство у односу на ороним, у том случају објашњење би могло бити у аромунској речи mal "обала, обала реке, гомила". Суфикс -ush и у аромунском означава деминутив. Пренесено значење би могло бити "речица".

Неки лингвисти ову аромунску реч, као и румунско mal "обала, обала реке", изводе од протоалбанског mala ("планина", "шума") али ја не бих био сигуран у то. Дефинитивно је у питању стара реч која има паралеле у неким индоевропским језицима (поред поменутих и у литванском malà "земља", летонском mala "обала", у санскриту marú "дивљина, планина, стена") али постоје паралеле и у неиндоевропским језицима као што је баскијски malda "нагиб, косина, падина" или malkor "бездан, литица", па чак и у дравидском malai "брдо, планина". Дакле, у питању је, врло вероватно, реч из пре-индоевропског сусптрата и питање је ко је ту од кога позајмљивао.

Наравно, постоји и могућност, као што је сунце напоменуо, да се ради о топониму који потиче од личног имена Малуш/Малуша што би указивало да се ради о вероватно словенском топониму.

У Шљивовику се Малушница односи искључиво на брдо, нисам чуо да било ко одатле тако зове поток. Речица која пролази кроз Нишевац је (Сврљишки) Тимок, ја не знам за другу. У Шљивовику постоји поток, мада чини ми се у супротну страну од Малушнице, а место где пролази се зове Брод. Нисам чуо да се сама вода зове било како осим ,,поток". Исправите ме, наравно, ако Ви знате нешто што ја не знам.

Романска основа би ми свакако имала више смисла од албанске, али конкретна основа mal ми се чини мало вероватна због привидно уске повезаности са брдом а не хидронимом.

Отворивши турске дефтере чудом би се чудио каквих (непривичних) имена је било само неколико прије неколико вјекова.

Читајући анализу имена из сврљишких села пописаних унутар видинског санџака 1478-81. године у књизи Културна историја Сврљига (Књига II), нисам пронашао Малуш или Малуша, зато сам се и осврнуо на ту немогућност у претходној поруци. Ипак, не знам да ли се појављује касније, између 15. и 19. века, или можда и пре 15-ог века, нити да ли се та имена појављују у оближњим регијама.

У самој Албанији није распрострањен модел образовања назива врхова, планина или брда ни с -уш, ни с -ица, које су оба неоспорљиво словенски суфикси. У албанском се планине и врхове најчешће називају по образцу bjeshket e ..., maja e .... једино сам на пограничним предјелима са Словенима или бившим словенским областима нашао Gjallica, Ostrovicë, Jabllanicë напоредо с Jezercë, Koritnik, Shebenik.

Ово ми је сасвим убедљиво да се не ради о (прото)албанској речи, мада би свакако било занимљиво да се она разјасни - ако већ не постоји дефинитивна етимологија.

[Lajbnic]

У Шљивовику се Малушница односи искључиво на брдо, нисам чуо да било ко одатле тако зове поток. Речица која пролази кроз Нишевац је (Сврљишки) Тимок, ја не знам за другу. У Шљивовику постоји поток, мада чини ми се у супротну страну од Малушнице, а место где пролази се зове Брод. Нисам чуо да се сама вода зове било како осим ,,поток". Исправите ме, наравно, ако Ви знате нешто што ја не знам.

Романска основа би ми свакако имала више смисла од албанске, али конкретна основа mal ми се чини мало вероватна због привидно уске повезаности са брдом а не хидронимом.

Већина оног што се може наћи у литератури се везује за речицу Малушницу или Малушински поток. На једном месту се помиње и ороним Малушница. Претпоставка је да се име ове речице пренело и на оближње брдо. Овде се то може видети из три различита извора (доступни у библиотеци Порекла):



У "Микротопонимији Сврљига" Недељка Богдановића (Ономатолошки прилози XVIII, Одбор за ономастику САНУ) топоним Малушница помиње се у селима Нишевац и Шљивовик. Колико сам могао да видим он Малушницу сврстава у топоним антропонимског постања, вероватно од личног имена Малуш/Малуша.

Ово је његова одредница: "Малушница, брдо (њиве и камењар) Ш, долина с реком и више извора питке воде Н.".

Претпостављам да Ш значи Шљивовик, а Н-Нишевац.

На овој топографској карти може се видети, северно од брда Малушница, речица која тече правцем исток-запад и улива се у Сврљишки Тимок, не знам да ли би то могла бити Малушничка река или је то онај мали поток који извире на Малушничком брду и улива се у ову неименовану реку?

[ⲥуⲛцⲉ]

Ово ми је сасвим убедљиво да се не ради о (прото)албанској речи, мада би свакако било занимљиво да се она разјасни - ако већ не постоји дефинитивна етимологија.

Етимологија је доста сигурно од личнога имена Малух, Малуш, Малуша. Да ти то име звучи чудно, није релевантно. Оно је постојало.
Можда данас нема личнога имена Његуш, али презиме свједочи, да је његда било. Тако има и презиме Малуш, које свједочи о том имену.

Током двадесетог века у Ловри су живеле (или још увек живе) следеће српске породице (уз презимена су наведене и крсне славе):, Аврамовић (св. Јован), Бечејић (св. Јован, св. Стеван, св. Димитрије), Богдан (св. Јован), Видак (св. Никола), Величков (св. Алимпије), Вукајловић (св. Лука), Драгојловић (св. Ђорђе), Дошић (св. Илија), Коларовић (?), Ковачевић (?) , Лукић (св. Јован), Мијатовић (св. Никола), Мојић (св. Никола), Малуш (св. Јован), Милованов (?), Марјановић (св. Димитрије), Николов (св. Ђорђе), Остојић (св. Јован), Павловић (Ђурђиц), Поповић (св. Јован), Радула (?), Радановић (св. Никола), Радашин (св. Аранђео), Радивој (св. Јован), Суботић (св. Ђорђе), Симић (св. Јован), Скорић (св. Јован), Станковић (Ђурђиц), Ћосић (св. Никола), Хранислав (св. Ђорђе), Шакрак (Ђурђиц), Шаин (св. Никола), Хајџан (св. Василије), Колонић (св. Ђорђе), Томић (св. Јован).


https://www.rastko.rs/rastko-hu/drustvo/antropologija_i_etnologija/mprelic-lovra.html

[Ивица Јовановић]

Тај топоним је настао по називу ситних кованица из средњег века.

[CosicZ]

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.06.05.543790v2.full#sec-10
Део који се тиче E-V13.

Despite being one of the most frequent haplogroups in present-day Balkan populations69,72,95–97, the origins of E-V13 remain enigmatic. The earliest records of this haplogroup in the Balkans are in Early Iron Age Bulgaria within a “Thracian” cultural context, at a frequency of 26% (Figs. 9A, B, S16) and in a Scythian from Moldova that plots close to classical era Balkan populations (Fig. 3A). Later, it appeared in Iron Age populations from Croatia and Hungary at lower frequencies (8%). By the early Roman era, populations rich in E-V13 likely experienced significant and rapid demographic growth, with this haplogroup appearing more frequently in areas where it was previously rare (Croatia, 15%) or unsampled (Serbia, >30%) (Fig. 10A, B).

Our findings suggest that the increased frequency of E-V13 between the Iron Age the Roman period examined herein is frequently associated with samples having a fully or partially Bulgaria_EIA-related autosomal profile. Specifically, 39% of individuals carrying this haplogroup in Roman Serbia and Avar-era Hungary cluster with BA-IA populations from Bulgaria on the PCA (Fig. 5A) and are identified as cladal with a Bulgaria_EIA or Mycenaean_BA-related source population in qpAdm models and D-statistics (Fig. S17, Tables S4, S6). A further 33% derive 24-70% of their ancestry from such a proxy (Fig. S17, Table S4). These E-V13-carrying individuals, along with another Scythian from Moldova who clusters with Balkan Iron Age populations (Fig. 3A), also display IBD-sharing with Bulgaria_EIA (Table S17). This may support historical records of “Thracian” groups, known as the “Bessi,” and the “Moesians” present throughout the Balkans until the 6th century CE2,35,98,99.

Furthermore, individuals from Roman Serbia cladal to Bulgaria_EIA show considerable diversity in E-V13 subclades (e.g., E-BY5490, E-FGC33621, E-BY5022, E-CTS9320; Table S22), suggesting either proximity to or inclusion in the epicentre of E-V13 diversity, or significant migrations from it. Notably, two individuals (15518, I15504) belong to subclade E-FGC33646 (Table S23), from which 3% of present-day Albanians descend73. The autosomal profile associated with these results suggests that some E-V13 subclades in modern Albanians may originate from Bronze and Iron Age Balkan populations with an autosomal profile fully or partially related to Bulgaria_EIA. Whether this autosomal profile was found beyond the territory of present-day Bulgaria in pre-Roman times, such as the Carpathian Mountains or the Danubian basin, remains an open question.

However, not all populations with E-V13 were characterized by a Bulgaria_EIA-related autosomal profile. For example, two E-V13-bearing mercenaries from Himera in Sicily plot with West Balkan populations on the PCA (Fig. 3A), may derive large parts of their ancestry from BA Kosovo or Serbia (S1 Text, Table S4); and share IBD segments with both “Illyrians” (8.5 cM) and “Thracians” (11.5 cM) (Table S17). It is likely that these mercenaries may have originated from a Central Balkan zone of linguistic contact between “Illyrian” and “Daco-Thracian” groups1,7, thereby displaying genetic affinities to both. Importantly, the E-V13 subclade found in one of the Himera mercenaries (E-CTS6377) is characterized by daughter branches from which another 7% of Albanians descend (Table S23). Additionally, two Roman individuals from Croatia (R3664, R3659) also harbored E-V13 (Table S22), despite the absence of Bulgaria_EIA-related ancestry. Furthermore, 50% of Roman period individuals with E-V13 are modelled as deriving 15-80% of their ancestry from West or Central Balkan Bronze and Iron Age populations (Fig. S17).

The presence of E-V13 in the Himera individuals may indicate either: (1) early arrivals from more eastern areas whose Bulgaria_EIA-related ancestry became diluted, or (2) the IA/Roman period spread of at least some E-V13 lineages from central/western regions, possibly with an autosomal profile intermediate between west and east Balkan groups. One candidate population are the “Dardanians”, situated in the central part of the Balkans, having been influenced by other “Illyrians” in the West and by “Daco-Thracians” in the East1. Supporting the second possibility, the BA/IA ties of modern Albanian E-V13 lineages generally point to regions to the north, rather than the east of the present-day Albanian speaking area (Table S23). Based on these findings, it is possible that populations from which many Albanian-specific E-V13 subclades descend, regardless of linguistic affiliation, were largely or fully West Balkan autosomally during the Roman period.

Fig. 10.
Haplogroup transformations of the Balkans and Hungary from the Neolithic to the Early Modern Period. (A) Y-DNA transect of the Balkans and Hungary over the past 8.000 years. Sample sizes shown above bars. (B) Temporal distribution of the principal Central-West Balkan-derived Y-chromosome haplogroups in European populations. Horizontal lines extending from some datapoints represent the archaeologically or radio-carbon-determined time range in which a particular individual lived. Compiled from Table S22.

[CosicZ]

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.06.05.543790v2.full#sec-8
Везе са околином.

The genealogical links of Albania_Medieval with individuals from neighbouring Roman era Zadar in Croatia (ca. 11 cM), and Doclea in Medieval Montenegro (ca. 8.5 cM) (Fig. 6A; Table S16) suggest an origin close to the Adriatic30. However, Albania_Medieval is also genetically connected with roughly contemporaneous populations from more distant geographical locations, such as West Anatolian Romans, Gepids from Romania, and Avar-era commoners from Hungary (Fig. 6A; Table S16). The links with the individuals from Hungary suggest that possible trade networks between the inhabitants of Medieval Albania and the Avar Khaganate (based on archaeological artefacts8,20,23) may have also involved genetic exchange.
Given that Albania_Medieval lacks East European and Central Asian-related ancestry (Table S4), it is likely that IBD matching with Avar era and Medieval Montenegrin populations is either due to a shared palaeoBalkan-Roman background, or that individuals from within the same mating pool as Albania_Medieval migrated and admixed with those populations.

Present-day Albanians display IBD matching patterns complementary to those of Albania_Medieval, specifically with an Iron Age Roman Period Scandinavian-related Germanic group from Poland, West Anatolian Romans, Medieval Hungarians, post-Medieval individuals from Serbia, and Ottomans who cluster with Balkan populations (Fig. 6A). Intriguingly, a Gheg individual from the coastal Kurbin area in Albania shares 8.3 cM with a Roman individual from Kormadin in Serbia (I27297) (Table S16), who had a mixed West and East Balkan profile (Table S4). This finding provides further support for linguistic theories suggesting a proto-Albanian homeland within the territory of present-day Albania, Kosovo, southern Serbia, and N. Macedonia28,29.

We identified genealogical connections by analyzing individuals from Medieval to present-day Albania with the Medieval-Post-Medieval population of Gornij in Croatia (7.5-11 cM) (Fig. 6A). A 16th-17th century CE individual from Gornij (I35008) is characterized by mtDNA haplogroup T1a1l (Table S19). This haplogroup comprises 2% of the total maternal lineages of present-day Albanians and is almost exclusively associated with this ethnic group. It was also found in a Post-Medieval individual from Bardhoc (Table S19). Given that Albania_Medieval and Albania_Bardhoc_Post_Medieval individuals lack East European-related ancestry (Table S4), it is likely that a migration from an Albanian-related population introduced genealogical links and haplogroup T1a1l to Gornij, rather than vice versa. This connection may be related to the long-term presence of Albanian-speaking communities in various parts of present-day Croatia27, or perhaps earlier, historically unattested migrations. We interpret IBD matching between present-day Albanians and Medieval populations from Montenegro (Fig. 6A; Table S16) as likely stemming from shared palaeo-Balkan ancestry, as well as admixture during and after the Migration Period, as evidenced by the variable levels of East European-related ancestry in Albanians.

https://www.yfull.com/mtree/T1a1-a/
https://discover.familytreedna.com/mtdna/T1a1l/tree
https://discover.familytreedna.com/mtdna/T1a1/frequency?view=map

Beyond West Balkan connections, there is also a notable increase in matching individuals from Roman Serbia with partial (I28447, I27297, R6764; 13 matches) or full East Balkan-related ancestry (I15510, I15504; 14 matches) (Fig. 6B, C; Table S20). In absolute numbers, sample I15510 from Roman Viminacium has the highest number of matches with Albania_Medieval, AlbPostMdv and present-day Albanian samples, who make up 11 out of his 48 total matches (23%) (Table S20). Importantly, sample R6764 from Roman Naissus, also has a high proportion of Albanian matches (4/13 for 30%), and his Y-chromosome lineage (E-BY15412) is present today in low percentages in both Ghegs and Tosks73.

Furthermore, f4-statistics indicate some degree of allele sharing between these southeast Balkan-shifted individuals and Albania_Medieval and present-day Albanians (Fig. S6; Table S6). Together with the IBD-matching patterns observed here, this suggests that Albanians may also derive ancestry from a Central Balkan population with either an eastern-shifted, or an intermediate autosomal profile between West and East Balkan populations. However, we cannot exclude that the IBD signal with several samples from Roman Serbia may be due to a non-palaeo-Balkan component of their ancestry, such as Anatolian-related admixture (Table S4).

Fig. 6.
Identity-by-Descent (IBD) sharing among present-day Albanians and selected ancient genomes from West Eurasia. A) IBD matching patterns at >8 cM, showing close genealogical connections of Medieval, Post-Medieval, and present-day individuals from Albania. B) IBD matching patterns at >6 cM, revealing deep-time links of individuals from Albania with populations from the Balkans and West Eurasia more broadly. C) Number of Medieval and present-day individual having >5 cM IBD connections with populations from the Bronze Age to the Roman period.

[Таса]

У Шљивовику се Малушница односи искључиво на брдо, нисам чуо да било ко одатле тако зове поток. Речица која пролази кроз Нишевац је (Сврљишки) Тимок, ја не знам за другу. У Шљивовику постоји поток, мада чини ми се у супротну страну од Малушнице, а место где пролази се зове Брод. Нисам чуо да се сама вода зове било како осим ,,поток". Исправите ме, наравно, ако Ви знате нешто што ја не знам.

Романска основа би ми свакако имала више смисла од албанске, али конкретна основа mal ми се чини мало вероватна због привидно уске повезаности са брдом а не хидронимом.

Читајући анализу имена из сврљишких села пописаних унутар видинског санџака 1478-81. године у књизи Културна историја Сврљига (Књига II), нисам пронашао Малуш или Малуша, зато сам се и осврнуо на ту немогућност у претходној поруци. Ипак, не знам да ли се појављује касније, између 15. и 19. века, или можда и пре 15-ог века, нити да ли се та имена појављују у оближњим регијама.

Ово ми је сасвим убедљиво да се не ради о (прото)албанској речи, мада би свакако било занимљиво да се она разјасни - ако већ не постоји дефинитивна етимологија.

Непосредно поред оронима Малушница, налазе се ороними Богданица и Липница. Можда ово и није од неке користи, али ето да видите да су околни ороними изведени од словенских речи. Извините што се мешам у вашу преписку. Први пут шаљем одговор у оквиру нечије преписке, па не знам ни како се ово ради и да ли ће бити послато као одговор на конкретну тему.

[Dime Dimeski]

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Albanian_Y-Haplogroups.png

[Кековац]

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.06.05.543790v2.full#sec-10
Део који се тиче E-V13.

Despite being one of the most frequent haplogroups in present-day Balkan populations69,72,95–97, the origins of E-V13 remain enigmatic. The earliest records of this haplogroup in the Balkans are in Early Iron Age Bulgaria within a “Thracian” cultural context, at a frequency of 26% (Figs. 9A, B, S16) and in a Scythian from Moldova that plots close to classical era Balkan populations (Fig. 3A). Later, it appeared in Iron Age populations from Croatia and Hungary at lower frequencies (8%). By the early Roman era, populations rich in E-V13 likely experienced significant and rapid demographic growth, with this haplogroup appearing more frequently in areas where it was previously rare (Croatia, 15%) or unsampled (Serbia, >30%) (Fig. 10A, B).

Our findings suggest that the increased frequency of E-V13 between the Iron Age the Roman period examined herein is frequently associated with samples having a fully or partially Bulgaria_EIA-related autosomal profile. Specifically, 39% of individuals carrying this haplogroup in Roman Serbia and Avar-era Hungary cluster with BA-IA populations from Bulgaria on the PCA (Fig. 5A) and are identified as cladal with a Bulgaria_EIA or Mycenaean_BA-related source population in qpAdm models and D-statistics (Fig. S17, Tables S4, S6). A further 33% derive 24-70% of their ancestry from such a proxy (Fig. S17, Table S4). These E-V13-carrying individuals, along with another Scythian from Moldova who clusters with Balkan Iron Age populations (Fig. 3A), also display IBD-sharing with Bulgaria_EIA (Table S17). This may support historical records of “Thracian” groups, known as the “Bessi,” and the “Moesians” present throughout the Balkans until the 6th century CE2,35,98,99.

Furthermore, individuals from Roman Serbia cladal to Bulgaria_EIA show considerable diversity in E-V13 subclades (e.g., E-BY5490, E-FGC33621, E-BY5022, E-CTS9320; Table S22), suggesting either proximity to or inclusion in the epicentre of E-V13 diversity, or significant migrations from it. Notably, two individuals (15518, I15504) belong to subclade E-FGC33646 (Table S23), from which 3% of present-day Albanians descend73. The autosomal profile associated with these results suggests that some E-V13 subclades in modern Albanians may originate from Bronze and Iron Age Balkan populations with an autosomal profile fully or partially related to Bulgaria_EIA. Whether this autosomal profile was found beyond the territory of present-day Bulgaria in pre-Roman times, such as the Carpathian Mountains or the Danubian basin, remains an open question.

However, not all populations with E-V13 were characterized by a Bulgaria_EIA-related autosomal profile. For example, two E-V13-bearing mercenaries from Himera in Sicily plot with West Balkan populations on the PCA (Fig. 3A), may derive large parts of their ancestry from BA Kosovo or Serbia (S1 Text, Table S4); and share IBD segments with both “Illyrians” (8.5 cM) and “Thracians” (11.5 cM) (Table S17). It is likely that these mercenaries may have originated from a Central Balkan zone of linguistic contact between “Illyrian” and “Daco-Thracian” groups1,7, thereby displaying genetic affinities to both. Importantly, the E-V13 subclade found in one of the Himera mercenaries (E-CTS6377) is characterized by daughter branches from which another 7% of Albanians descend (Table S23). Additionally, two Roman individuals from Croatia (R3664, R3659) also harbored E-V13 (Table S22), despite the absence of Bulgaria_EIA-related ancestry. Furthermore, 50% of Roman period individuals with E-V13 are modelled as deriving 15-80% of their ancestry from West or Central Balkan Bronze and Iron Age populations (Fig. S17).

The presence of E-V13 in the Himera individuals may indicate either: (1) early arrivals from more eastern areas whose Bulgaria_EIA-related ancestry became diluted, or (2) the IA/Roman period spread of at least some E-V13 lineages from central/western regions, possibly with an autosomal profile intermediate between west and east Balkan groups. One candidate population are the “Dardanians”, situated in the central part of the Balkans, having been influenced by other “Illyrians” in the West and by “Daco-Thracians” in the East1. Supporting the second possibility, the BA/IA ties of modern Albanian E-V13 lineages generally point to regions to the north, rather than the east of the present-day Albanian speaking area (Table S23). Based on these findings, it is possible that populations from which many Albanian-specific E-V13 subclades descend, regardless of linguistic affiliation, were largely or fully West Balkan autosomally during the Roman period.

Болдовани део садржи грешку. Узорак I15504 припада братској грани E-V13>FGC33614>BY6162>BY6170, а не грани E-V13>FGC33614>FGC33646, која је очигледно доживела ефекат оснивача средњевековне старости код Албанаца, али се од гране древног узорка из Виминацијума одвојила пре 2700 година.

I15504; 200-300 AD; Rit necropolis, Viminacium, Serbia; E-V13>Z1057>CTS1273>BY3880>Z5018>S2979>FGC33614>BY6162>BY6170

ниво FGC33614: FGC33614+  T>C (4C)

ниво BY6162: BY56349+  A>C (1C)

ниво BY6170: FT249858+  C>T (1T)

ниво BY6163: *нема очитавања*

ниво PRX51: *нема очитавања*

[Кековац]

Ипак потенцијална веза ова два узорка са Албанцима би могла да постоји на основу аутозомалних веза.

Beyond West Balkan connections, there is also a notable increase in matching individuals from Roman Serbia with partial (I28447, I27297, R6764; 13 matches) or full East Balkan-related ancestry (I15510, I15504; 14 matches) (Fig. 6B, C; Table S20). In absolute numbers, sample I15510 from Roman Viminacium has the highest number of matches with Albania_Medieval, AlbPostMdv and present-day Albanian samples, who make up 11 out of his 48 total matches (23%) (Table S20). Importantly, sample R6764 from Roman Naissus, also has a high proportion of Albanian matches (4/13 for 30%), and his Y-chromosome lineage (E-BY15412) is present today in low percentages in both Ghegs and Tosks.

Питање је само постоји ли једнако јака веза и са другим балканским народима. Хаплогрупа E-V13>Z1057>CTS1273>BY3880>Z5018>S2979>FGC33614 има своје огранке који су заступљени код нас, Бугара, Македонаца, Хрвата... https://discover.familytreedna.com/y-dna/E-BY77647/tree/https://www.yfull.com/tree/E-FT151969/.

[Кековац]

Што се тиче хаплогрупе E-V13, готово иста група аутора је између осталог навела ово у недавно објављеном раду о Грцима са пелопонеског полуострва Мани:

Although E-V13 was previously thought to have been transmitted by archaic Greeks, it is so far entirely absent in ancient samples from Bronze and Iron Age central and southern Greece (Supplementary Data 3), with its earliest record in the Hellenistic era. A recent study has suggested the large-scale dissemination of this haplogroup occurred in at least three major pulses: one in the Iron Age and Roman Period with populations located north of present-day Greece, such as the ancient Daco-Thracians, one with Aromanians and another with Albanians in the Middle Ages. The disparities in the frequencies of major haplogroups between mainland Greeks and Deep Maniots demonstrate that the latter were minimally affected by demographic events that shaped the paternal genetic landscape of Balkan populations during the Migration and Medieval Periods.

Скорашња студија коју овде помињу је управо препринт о Албанцима који смо цитирали.

[НикПав]

Нови резултат испод E-Y20805, у грани паралелној мојој. У питању је Мухаџир из Лесковца, интересантно је да су сви тестирани Мухаџири из околине Прокупља и Куршумлије.
Сви кажу да су Гаши.

[НикПав]

Један велики апел за нашу државу, да престане да пасивизира са јако лошом намером, адресе људи са којима живимо преко 100 година у апсолутном миру у општини Медвеђа и тиме прави проблем где га нема. Није довољно што су многи Албанци из нашег краја додали -ић на своја презимена. Праве тензију где је никад није било, наше комшије и сапатници, у свом сиромаштву наше општине, су се заклели да ће се борити за Србију, кад су почела дешавања 1878. ако им буде допуштено да остану на својим огњиштима и то су и радили. Уз моје претке су гинули на југу и дан данас кад одем у Сијаринску Бању, угосте те, као да си њихов.

[НикПав]

Мени је мој деда говорио, сине да смо их третирали, као што су били дочекивани у нашем селу, никад не би изгубили Косово. Долазили су у надницу, али за разлику од села насељених Црногорцима око Медвеђе, у нашим "Шопским" селима, како су нас исти ти Црногорци називали су били третирани као људи.



И аутосомални рођаци показују да је било неког мешања између нас.

[ДушанВучко]

Мени је мој деда говорио, сине да смо их третирали, као што су били дочекивани у нашем селу, никад не би изгубили Косово.

Деда ти је био искрен, али плашим се идеалиста. Једно је локално, друго је глобално, иначе ћемо ући у замку да све зависи од нашег приступа, а не неких других фактора (тј. да смо апсолутно стопроцентно одговорни за све што нам се дешавало кроз историју и да све лоше по нас има корен у нама). И да будемо најбољи људи на свету, не верујем да би то променило неке туђе претензије (ја бих волео да смо се ми насељавали у Албанију и да су нас тамо тако третирали као што су у селу твог деде напр., па можда у већини њихових области можда не тако, па им отцепимо део Албаније, и оптужимо њих да су они криви што смо им узели део теритрије)

[Христифор]

Да смо их златом обасипали не би помогло. Просто нису од 1912 до 1999 желели да живе у  Краљевини Србији, Краљевини СХС/Југославији, ДФЈ/ ФНРЈ/СФРЈ и СРЈ.

[НикПав]

Деда ти је био искрен, али плашим се идеалиста. Једно је локално, друго је глобално, иначе ћемо ући у замку да све зависи од нашег приступа, а не неких других фактора (тј. да смо апсолутно стопроцентно одговорни за све што нам се дешавало кроз историју и да све лоше по нас има корен у нама). И да будемо најбољи људи на свету, не верујем да би то променило неке туђе претензије (ја бих волео да смо се ми насељавали у Албанију и да су нас тамо тако третирали као што су у селу твог деде напр., па можда у већини њихових области можда не тако, па им отцепимо део Албаније, и оптужимо њих да су они криви што смо им узели део теритрије)

Ја Дуле нисам ни говорио о другима, у нашој општини је било тако, заклели су се, многи су и побијени од Бугара, који су били на нашој страни у I и II рату. Многима су презимена на -ић и живе у БГ. И управо о њима причам, јер им држава Србија прави велики проблем. Ми нисмо ни Бујановац, ни Прешево, а држава као да жели да будемо. И ови сепаратисти као да желе да будемо исто. Само се око тога љутим, остали проблеми које имамо су реални, и ти други јесу другачији, а и историјске околности су другачије.

[НикПав]

Сетите се и ове жене, која је службеник српске војске и професор на нашој војној академији, која је доживела пакао због тога што је одабрала:

<a href="https://youtube.com/v/rourSv_YZn8?si=xPHGIK09iyj-4iqs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/rourSv_YZn8?si=xPHGIK09iyj-4iqs</a>

[НикПав]

Ја још бројим своје мртве у масакру у Гњилану, али покушавам да будем разуман и неимпулсиван. И мржња је најлакша ствар којој бих се приклонио, али нећу. Косово има своје разне приче, које су вредне филма.

<a href="https://www.youtube.com/v/RZidfzGApFk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/RZidfzGApFk</a>

Хатиџа је много више изгубила и од мене, зато је моја јунакиња.

[Горштак]

Ancient DNA evidence for the history of the Albanians

Abstract

The history of the Albanian people has long been debated, as they first appear in historical records in the eleventh century CE and their language is not closely related to any surviving Indo-European branches. Here, to reconstruct their history, we analysed over 6,000 ancient West Eurasian genomes and 74 newly sequenced present-day ethnic Albanians. Using a range of population genetics methods, including an enhanced protocol to detect identity-by-descent segments between ancient and present-day individuals, we detect continuity of West Balkan Late Bronze and Iron Age ancestry in Early Medieval Albania, to a greater degree than in neighbouring Balkan regions. We find that present-day Albanians predominantly descend from this remnant palaeo-Balkan group, which by at least 800–900 CE already exhibited a genetic profile suggesting that they are ancestral to many modern Albanians. In addition, we observe geographically structured admixture with Medieval East European-related groups, averaging 10–20% across present-day Albanians. Our findings provide insight into the demographic processes shaping Albanian ancestry and help locate the origin area of the Albanian language.

https://www.nature.com/articles/s41562-026-02462-z