Постоји брдо звано Малушница у селу Шљивовик, изнад Сврљига, за чије покушавам да нађем објашњење. Ово је далеко изван традиционалних, па чак и проширених граница албанског етноса ако не улазимо у претпоставку о прото-албанском пореклу у источној Дарданији. Покушао сам да добијем одговор од Шљивовчана, али нико не зна шта име значи.
Ипак, доста очигледно делује да се ради о речи mal (планина) + -ush (деминутив).
Која историјска околност може да доведе до појаве таквог топонима?
Оно што ми пада напамет је да су ондашњи ,,Турци" били Арнаути, и да су они произвели основу тог имена, али ми та идеја звучи мало климаво.
Ово би могао бити и аромунски топоним, пошто поред назива овог брда у овој области постоји и
речица Малушница (село Нишевац и Шљивовик). Према томе, пошто хидроним има првенство у односу на ороним, у том случају објашњење би могло бити у
аромунској речи
mal "обала, обала реке, гомила". Суфикс
-ush и у аромунском означава деминутив. Пренесено значење би могло бити
"речица".
Неки лингвисти ову аромунску реч, као и румунско
mal "обала, обала реке", изводе од протоалбанског
mala ("планина", "шума") али ја не бих био сигуран у то. Дефинитивно је у питању стара реч која има паралеле у неким индоевропским језицима (поред поменутих и у литванском
malà "земља", летонском
mala "обала", у санскриту
marú "дивљина, планина, стена") али постоје паралеле и у неиндоевропским језицима као што је баскијски
malda "нагиб, косина, падина" или
malkor "бездан, литица", па чак и у дравидском
malai "брдо, планина". Дакле, у питању је, врло вероватно, реч из пре-индоевропског сусптрата и питање је ко је ту од кога позајмљивао.
Наравно, постоји и могућност, као што је сунце напоменуо, да се ради о топониму који потиче од личног имена
Малуш/Малуша што би указивало да се ради о вероватно словенском топониму.