Албанци и Арбереши

[НикПав]

pamtim i visok procenat tepecika kod nikpava

Тачно, код мене се креће од око 24% на raw подацима базираним на МХ фајлу, до око 31% на raw подацима базираним на WGS фајлу. После мене највише има баба по мајци око 20%, она је са југа, већином даљим пореклом Власина и Краиште и долина Струме (према предању које је забележио Риста Николић).

[kocovic]

PS
za tepecik i jug, osim ovog gore sto sam naveo drajvera (o makedoncima sa 12%, srpskim prosekom 3 do 5% i nekim regijama, poput cg, gde je potpuno odsutan)... pamtim i visok procenat tepecika kod nikpava

Za Crnogorce nije tacno, oni nemaju Tepecik Ciftlik. Za Makedonce na proseku od 32 uzroka je 22%, ne 12%.

[Кековац]

Za Crnogorce nije tacno, oni nemaju Tepecik Ciftlik. Za Makedonce na proseku od 32 uzroka je 22%, ne 12%.

На основу овога се може извести закључак да у Србији почиње да се појављује Тепечик, и да нема неких правила у којој конкретно регији, јер се јавља у Јабланици, тако да то потврђује теорију о повећаном присуству на југу Србије, али је још већа у Колубарском округу, а у Нишавском је нема. Мислим да је неопходан репрезентативнији узорак, овако тешко да може да се извуче сигуран закључак.

Када бисмо имали релевантне податке очекивао бих да је Тепечик већи према југу и истоку Србије, јер генерално расте на Балкану ова компонента што се више иде ка југу или истоку, али исто тако опада словенска компонента, па бих очекивао да је већа у Црној Гори него на југу Србије, јер је југ Србије источније од Црне Горе.

[dko]

Za Crnogorce nije tacno, oni nemaju Tepecik Ciftlik. Za Makedonce na proseku od 32 uzroka je 22%, ne 12%.

procitaj molim te zadnjih par stranica. cela poenta je u tome sto ja potenciram DA CRNOGORCI NEMAJU TEPCIK CIFTLIK. a koristim podatke koje je drajver plasirao 2022 (makedonci 12%, albanci 25%, crnogorci 0%)

[Кековац]

Може се пратити полако нестајање Тепечик компоненте у Црној Гори кроз археогенетске узорке из Доклеје. Имамо прво узорак R3481 из трећег или са почетка четвртог века који наравно није имао словенску генетику, али је имао повишен Тепечик, преко 20%. Овај узорак је најсличнији раноалбанским узорцима из средњег века. Из средњег века имамо неколико узорака, најстарији R3478 са врло мало Тепечика, и нешто млађи R9920, R3482 и R9919. Сва четири узорка имају 50-55% словенске генетике, уз још мало германске или келтске, а Тепечик се код неких потпуно губи, изузев R9920. Дакле у Црној Гори имамо изражен дисконтинуитет у односу на римски период, за разлику од суседне Албаније, где имамо континуитет.

[Ивица Јовановић]

Хм, па и да и не. Јер ако имамо 50 до 55% словенске генетике и око 50% балканске, онда та балканска популација мора бити или идентична као она која је претходно живела на том простору  (20% Тепечик), или потпуно другачија. Дакле ако Тепечик компонента драстично пада, онда је нека другачија балканска популација или морала да дође, или је пак била присутна на подручјима у близини а која нису довољно позната или привлачна археогенетичарима јер они углавном узимају узорке са градских некропола. При томе она није могла имати значајнију Тепечик компоненту. Од 20% до статистичке грешке није могло тако лако да дође без замене популације, при томе не замене словенске компоненте већ балканске. Други сценарио би био да је стварно дошло до потпуне замене али да су ти који су дошли већ били 50-50%, односно да није било мешања ин ситу већ раније. Узорковање на градским некрополама је мач са две оштирице, јер ономад у Виминацијуму пронађоше чак и једног Африканца али не много хаплогрупа које воде ка Србима данас а да нису словенског порекла.

[kocovic]

На основу овога се може извести закључак да у Србији почиње да се појављује Тепечик, и да нема неких правила у којој конкретно регији, јер се јавља у Јабланици, тако да то потврђује теорију о повећаном присуству на југу Србије, али је још већа у Колубарском округу, а у Нишавском је нема. Мислим да је неопходан репрезентативнији узорак, овако тешко да може да се извуче сигуран закључак.

Када бисмо имали релевантне податке очекивао бих да је Тепечик већи према југу и истоку Србије, јер генерално расте на Балкану ова компонента што се више иде ка југу или истоку, али исто тако опада словенска компонента, па бих очекивао да је већа у Црној Гори него на југу Србије, јер је југ Србије источније од Црне Горе.

Cisto sumnjam da je ovaj iz Kolubare stvarno reprezentativan za Kolubaru. Rekao bi pre da je Tepecik Ciftlik u Kolubari oko 0%, a da je ovaj neki doseljenik, ili možda ima roditelja iz Turske ili Grcke. Mozda je i usvojen.

Tako da mislim da se Tepecik Ciftlik ne pojavljuje u Srbiji medju Srbima.

[Кековац]

Хм, па и да и не. Јер ако имамо 50 до 55% словенске генетике и око 50% балканске, онда та балканска популација мора бити или идентична као она која је претходно живела на том простору  (20% Тепечик), или потпуно другачија. Дакле ако Тепечик компонента драстично пада, онда је нека другачија балканска популација или морала да дође, или је пак била присутна на подручјима у близини а која нису довољно позната или привлачна археогенетичарима јер они углавном узимају узорке са градских некропола. При томе она није могла имати значајнију Тепечик компоненту. Од 20% до статистичке грешке није могло тако лако да дође без замене популације, при томе не замене словенске компоненте већ балканске. Други сценарио би био да је стварно дошло до потпуне замене али да су ти који су дошли већ били 50-50%, односно да није било мешања ин ситу већ раније. Узорковање на градским некрополама је мач са две оштирице, јер ономад у Виминацијуму пронађоше чак и једног Африканца али не много хаплогрупа које воде ка Србима данас а да нису словенског порекла.

Генерално се слажем са теоријом да је до мешања Словена и староседелаца Балкана дошло пре доласка на коначна миграторна одредишта на Балкану. То се види и на основу најновијих археогенетских узорака из Хрватске, где се среће композитно порекло код узорака већ од 7. века, али мешања је било и након доласка на Балкан. Иначе рачуница да је код узорака из Доклеје било око 50% староседелачке генетике није сасвим тачна, јер поред најбројније словенске, која често прелази 50%, треба одбити и нешто германске и келтске компоненте од оне друге половине.

Slavs in the closet: computational genomic analysis reveals cryptic slavic signatures in the Avar Khaganate and their contribution to medieval Croatian population formation
https://www.frontiersin.org/journals/genetics/articles/10.3389/fgene.2025.1610942/full#SM1

This study demonstrates that Croatian ethnogenesis resulted from complex demographic processes involving at least three distinct waves of Slavic migration between the 6th and 8th centuries CE, each contributing unique genetic signatures to the emerging population. Through systematic screening of marginal principal components, we overcome longstanding methodological challenges in distinguishing Slavic from Germanic ancestry, revealing that 50%–60% of modern Croatian ancestry derives from Slavic sources while 20%–25% represents pre-Slavic Balkan continuity.

The identification of Proto-Slavic components in fifth-century Steppe Barbaricum populations and Slavic individuals in elite Avar burials revises traditional narratives of South Slavic origins. Our findings indicate that key aspects of South Slavic genetic structure emerged through population interactions within the Avar Khaganate rather than post Balkan settlement, highlighting the Carpathian Basin’s role as a crucial demographic interface in early medieval Europe.

The methodological framework developed here combines systematic PC screening with formal admixture modeling and suggests a template for resolving similar challenges in ancient DNA studies where populations share dominant ancestry components. These approaches enable detection of cryptic population relationships crucial for understanding complex ethnogenesis processes.

[НиколаВук]

Само бих скренуо пажњу на називе и како треба да се читају. Barcin је у ствари Barçın и чита се као "Барч'н" (ı није "и" већ мукли глас, умлаут, као ë у албанском или ă у румунском), мада се у српском обично транскрибује као "Барчин", па га онда тако треба и читати. Tepecik-Çiftlık се чита као "Тепеџик-Чифтл'к", али у српском обично транскрибује као "Тепеџик-Чифтлик". Tepecik је иначе турска реч за хумку.

[Небојша]

Може се пратити полако нестајање Тепечик компоненте у Црној Гори кроз археогенетске узорке из Доклеје. Имамо прво узорак R3481 из трећег или са почетка четвртог века који наравно није имао словенску генетику, али је имао повишен Тепечик, преко 20%. Овај узорак је најсличнији раноалбанским узорцима из средњег века. Из средњег века имамо неколико узорака, најстарији R3478 са врло мало Тепечика, и нешто млађи R9920, R3482 и R9919. Сва четири узорка имају 50-55% словенске генетике, уз још мало германске или келтске, а Тепечик се код неких потпуно губи, изузев R9920. Дакле у Црној Гори имамо изражен дисконтинуитет у односу на римски период, за разлику од суседне Албаније, где имамо континуитет.

То сам и ја помислио тј. да се мења укупна мешавина упливом Словена, долази условно до "прерасподеле" компоненти. Посебно када је реч о овим ситним нестабилним сегментима IBD. Сведоци смо да се за 2-3 генерације може драстично изменити аутосомална, а посебно када дође до оваквог масовног мешања.

Иначе, на основу мапе коју сте поставили горе, јасно је да је Tepecik-Çiftlık заступљенији код популација које иначе имају висок Источни Медитеран на калкулаторима (типа GEDmatch), Бугари, Македонци, Срби из Јужне Србије, Албанци и Грци. Црногорци нису познати по израженом источном медитерану, иако неретко имају више староседелачке генетике од Срба из јужне и источне Србије. Дакле њихове компоненте више нагињу западном медитерану, па то може бити један од разлога за одсуство Tepecik-Çiftlık.

[Arbor]

После освежавања алгоритма за поклапања, број Албанаца на 23andme је нарастао, ово је попис старих и нових. Има ту и Грка са југа Албаније и Горанаца,а вероватно и Торбеша:

Mogu li da pitam, da li ovi dole navedeni pojedinci navode odakle su iz Albanije/Makedonije/Kosova? Da li biste bili voljni da ih kontaktirate u moje ime? Zanimljivo mi je da uradim dodatna testiranja ovih osoba. Obično su R-L1029, mada ostali pod R-M417 mogu pripadati bilo kojoj podgrani unutar R1a.

Рапи R-L1029
Селим Охрид R-L1029
Спахиу R-L1029
Сулејмани R-M417
Сулејмани R-M417
Пулати R-M417

[НикПав]

Mogu li da pitam, da li ovi dole navedeni pojedinci navode odakle su iz Albanije/Makedonije/Kosova? Da li biste bili voljni da ih kontaktirate u moje ime? Zanimljivo mi je da uradim dodatna testiranja ovih osoba. Obično su R-L1029, mada ostali pod R-M417 mogu pripadati bilo kojoj podgrani unutar R1a.

Рапи R-L1029
Селим Охрид R-L1029
Спахиу R-L1029
Сулејмани R-M417
Сулејмани R-M417
Пулати R-M417

Ово су све моји са 23andmе и ако нисам навео град одакле су, значи да нису навели и локација је непозната.

[Arbor]

Ово су све моји са 23andmе и ако нисам навео град одакле су, значи да нису навели и локација је непозната.

Да ли бисте могли да контактирате R-L1029/R-M417 појединце у моје име?

Бићу срећан да припремим поруку, ако је то у реду.

[НикПав]

Да ли бисте могли да контактирате R-L1029/R-M417 појединце у моје име?

Бићу срећан да припремим поруку, ако је то у реду.

Мене је већ давно на покојном Anthrogenica форуму један члан молио да контактирам те људе и није било одговора.

[Војиновић Марко]

Постоји брдо звано Малушница у селу Шљивовик, изнад Сврљига, за чије покушавам да нађем објашњење. Ово је далеко изван традиционалних, па чак и проширених граница албанског етноса ако не улазимо у претпоставку о прото-албанском пореклу у источној Дарданији. Покушао сам да добијем одговор од Шљивовчана, али нико не зна шта име значи.
Ипак, доста очигледно делује да се ради о речи mal (планина) + -ush (деминутив).

Која историјска околност може да доведе до појаве таквог топонима?

Оно што ми пада напамет је да су ондашњи ,,Турци" били Арнаути, и да су они произвели основу тог имена, али ми та идеја звучи мало климаво.

[ⲥуⲛцⲉ]

Ипак, доста очигледно делује да се ради о речи mal (планина) + -ush (деминутив).

Није то баш тако. Прије ће бити да постоји веза с именом Малуш или Малуша, које је типично словенско. [size=78%]https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%88%D0%B0[/size]

[Војиновић Марко]

Није то баш тако. Прије ће бити да постоји веза с именом Малуш или Малуша, које је типично словенско. [size=78%]https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%88%D0%B0[/size]

Можда типично за источне Словене, али не успевам да нађем ту паралелу код нас. Малуша/Малуш једино налазим као топоним и то у брдима/планинама. Код нас налазим имена као што су Малчо и Малеш за која можемо да кажемо да имају словенски карактер. Имамо и реч малиша, али суфикс -уш не налазим код нас, а -ush је и те како стандардан у албанском језику.

Штавише, како би лично име могло да се повеже са именом једног голог брда? Близу Ниша, према Сврљигу, постоји и село Малча, које апсолутно не бих могао да повежем са албанским mal, већ управо са личним именом Малчо (које налазимо у том крају у дефтеру из 15. века). Изгледа ми да је то потпуно другачија основа од оне коју имамо за Малушницу.

[Душан]

PS
za tepecik i jug, osim ovog gore sto sam naveo drajvera (o makedoncima sa 12%, srpskim prosekom 3 do 5% i nekim regijama, poput cg, gde je potpuno odsutan)... pamtim i visok procenat tepecika kod nikpava

https://www.exploreyourdna.com/calculator/2/g25-calculatrice-standard-global25-par-davidski.htm

2.8% код мене.

Target: Dušan_scaled
Distance: 5.8309% / 0.05830947
44.8   TUR_Barcin_N
42.8   Yamnaya_RUS_Samara
9.4   WHG
2.8   TUR_Tepecik_Ciftlik_N
0.2   Han

[ⲥуⲛцⲉ]

Можда типично за источне Словене, али не успевам да нађем ту паралелу код нас. Малуша/Малуш једино налазим као топоним и то у брдима/планинама. Код нас налазим имена као што су Малчо и Малеш за која можемо да кажемо да имају словенски карактер. Имамо и реч малиша, али суфикс -уш не налазим код нас, а -ush је и те како стандардан у албанском језику.

Штавише, како би лично име могло да се повеже са именом једног голог брда? Близу Ниша, према Сврљигу, постоји и село Малча, које апсолутно не бих могао да повежем са албанским mal, већ управо са личним именом Малчо (које налазимо у том крају у дефтеру из 15. века). Изгледа ми да је то потпуно другачија основа од оне коју имамо за Малушницу.

Прва ствар. -ица или -ница је наставак својствен именовању планина и брда. При том постоје два случаја:
- када се субјект именује по особини ( Височица, Каменица, Враница, Чврс(т)ница, Камешница, Бјелашница, ),
- када се субјект именује по особи ( Георгийца, Синаница, Беговица, Муратов врх, Десилица)


При том би се Малушница могло објаснити или као од придјева мала, малушна; или од човјека који је носио име Малуш или Малуша. Непривично звучање ових имена није аргумент за искључивање њихова постојања на нашем тлу. Отворивши турске дефтере чудом би се чудио каквих (непривичних) имена је било само неколико прије неколико вјекова. Осим тога -уш- је сасвим нормалан ријечетворни елемент у србском ( побјегуша - жена која обичава бјежати, простакуша, пита кромпируша, кава дочекуша, комуша (глагол комити), крпуша (крпељ), завијуша (стари назив за традиционални шал), бјелуша (бијела овца), Свињаруша ( народни назив за звијезду Сиријус).


У самој Албанији није распрострањен модел образовања назива врхова, планина или брда ни с -уш, ни с -ица, које су оба неоспорљиво словенски суфикси. У албанском се планине и врхове најчешће називају по образцу bjeshket e ..., maja e .... једино сам на пограничним предјелима са Словенима или бившим словенским областима нашао Gjallica, Ostrovicë, Jabllanicë напоредо с Jezercë, Koritnik, Shebenik.

[Lajbnic]

Постоји брдо звано Малушница у селу Шљивовик, изнад Сврљига, за чије покушавам да нађем објашњење. Ово је далеко изван традиционалних, па чак и проширених граница албанског етноса ако не улазимо у претпоставку о прото-албанском пореклу у источној Дарданији. Покушао сам да добијем одговор од Шљивовчана, али нико не зна шта име значи.
Ипак, доста очигледно делује да се ради о речи mal (планина) + -ush (деминутив).

Која историјска околност може да доведе до појаве таквог топонима?

Оно што ми пада напамет је да су ондашњи ,,Турци" били Арнаути, и да су они произвели основу тог имена, али ми та идеја звучи мало климаво.

Ово би могао бити и аромунски топоним, пошто поред назива овог брда у овој области постоји и речица Малушница (село Нишевац и Шљивовик). Према томе, пошто хидроним има првенство у односу на ороним, у том случају објашњење би могло бити у аромунској речи mal "обала, обала реке, гомила". Суфикс -ush и у аромунском означава деминутив. Пренесено значење би могло бити "речица".

Неки лингвисти ову аромунску реч, као и румунско mal "обала, обала реке", изводе од протоалбанског mala ("планина", "шума") али ја не бих био сигуран у то. Дефинитивно је у питању стара реч која има паралеле у неким индоевропским језицима (поред поменутих и у литванском malà "земља", летонском mala "обала", у санскриту marú "дивљина, планина, стена") али постоје паралеле и у неиндоевропским језицима као што је баскијски malda "нагиб, косина, падина" или malkor "бездан, литица", па чак и у дравидском malai "брдо, планина". Дакле, у питању је, врло вероватно, реч из пре-индоевропског сусптрата и питање је ко је ту од кога позајмљивао.

Наравно, постоји и могућност, као што је сунце напоменуо, да се ради о топониму који потиче од личног имена Малуш/Малуша што би указивало да се ради о вероватно словенском топониму.