Ако сам добро разумио, сматраш да је протоалбански језик настао источније од данашње Албаније, па и Косова и Метохије, и да је настао унутар популације која је доминантно била E-V13? Кад мислиш да се помјерање ка Албанији могло десити и шта са осталим доминантним албанским гранама попут J2b-M241, BY611? Када, гдје и како су ушле у протоалбански корпус?
Немам неки став по овом питању, већ само покушавам да разумијем твоју тезу.
Источније од данашње Албаније, негде на централном Балкану, развијао се
рани-протоалбански који се датира пре 1. в.н.е (по Орелу) или пре 1. в.п.н.е. (по Матасовићу), према свему судећи унутар популације која је доминантно била E-V13. А онда се на самом почетку протоалбанске фазе десила миграција на запад (вероватно је и сама миграцији у нову средину узрокавала појаву нове фазе у развоју албанског језика) ка планинама северне/северо-источне Албаније и од тог тренутка у њихов корпус почињу да улазе највероватније остале гране J2b-Z638, R1b-BY611, R1b754 PF7562 и I-M223 које представљају резидууме илирског становништва на самом тлу Албаније - овако се бар види на овом графику из овог последњег рада.
Зашто је централни Балкан најбољи кандидат за развој раног-протоалбанског?1. Постоје јаке индиције да је централни Балкан место обитавања неилирских и нетрачких популација током бронзаног и почетка гвозденог доба (писао Никола опширно о овоме на овој теми.), што одговара
Штатмилеровој хипотези о развоју албанског језика која и даље стоји непобијена и која каже да је албански језик
старобалкански, неилирски, нетрачки, полуроманизовани језик.
2. Хипотеза Герогијева о пореклу протоалбанског из дако-мизијског језика, која, иако оспорена, ипак указује да нека блискост постоји (можда ареална) као и чињеница да оба језика имају доста паралела у балтичким језицима. Присуство дако-мизијског елемента на централном Балкану, па чак и код Дарданаца што је тврдња археолога академика Драгослава Срејовића.
3. Лингвиста Орел изричито тврди да у раном-протоалбанском нема трагова неког планинског живота већ да су рани-протоалбанци
"живели у мочварном крају, са оскудним шумама и релативно малим рекама, али никако на високим планинама Балкана са својим јаругама и долинама". Овако описан рељф на централном Балкану се уклапа у рељеф у троуглу Пирот-Софија-Штип (велике мочваре на западу Бугарске - Драгоманско блато и Алдомировска мочвара).
4. Управо у овом троуглу могу се наћи одређени трагови топонима са албанском етимологијом.
Зашто миграција ка Албанији овако рано, у првим вековима нове ере, у односу на мејнстрим теорије које заступају рани средњи век?1. Појава реке Мат у изворима у 4. или 5. веку која, по лингвисти Мацингеру, има алабанску етимологију. Хидроними се најтеже мењају, просто потребно је неко време да одређена популација борави на неком простору како би се овакве промене десиле.
2. Управо их албанске гудуре на северу и северо-истоку, као и на северозападу Северне Македоније чувају од тоталне романизације током римске хегемоније, а уједно им трансхуматно сточарење кроз сезонско кретање дају онолико пропусног опсега довољног да им се језик полу-романизује.
Што се тиче неке периодизације миграција говорника раног протоалбанског у подручје северне Албаније, цитат од раније:
Ако се узме да су мирнији део гвозденог доба провели у овим пределима и ако је Мацингерова етимологија за Мат исправна онда би период њиховог потпуног или делимичног досељавања падао негде од 3.в.п.н.е до 4.в.н.е. Доња граница зато што тада почиње турбулентни период на централном Балкану, а горња граница због јављања реке Мат у писанима изворима из 4. или 5. века.
