За Шару је Лома у чланку који сам мислим баш на овој теми постављао показао да су назив за њу рани Албанци преузели од неке источнороманске (али не и дарданске) популације која им је ту претходила и да су је накнадно прилагодили свом језику. Колико се сећам, има везе са латинском речју serra (од које је нпр. шпанска реч sierra за планински венац), која је првобитно означавала тестеру, алатку, али је касније почела да се употребљава и за планинске венце због њихових врхова који подсећају на површину тестере. Накнадно смо ми од њих преузели тај измењени назив. Међутим, у средњем веку је изгледа постојао и назив Средец или нешто томе слично за Шару, који је "оригиналнији" од овог назива који сада користимо, јер постоји могућност да су га Срби директно преузели од домородачке (претпоставља се дарданске) популације, тј. директно из њиховог вулгарнолатинског дијалекта, јер се претпоставља да су тада већ били романизовани. У питању је антички назив Scardus, који је постао Средец након прилагођавања словенском начину изговора и његовим фонетичким променама. Тај назив се једино очувао у имену Средачке жупе, чији назив је народ накнадно тумачио по томе што се она налази "у средини" Шаре. Тако да Албанци не баштине оригинални дардански назив те планине, већ измењени источноромански, што поред још неких показатеља говори о томе да њихов језик тешко да може бити наследник дарданског. Под његовим утицајем у прошлости свакако, али не и директни наследник.
Колико ме памћење служи, нисам видео да се у античким изворима игде помиње да је дардански као засебан језик преживео све до касноантичког периода. Једини палеобалкански језик за кога имамо недвосмислене податке да је као такав преживео све до касноантичког периода (прелаз 4. у 5. век) је језик Беса, који се обично повезују са Трачанима. Моје мишљење је да касноантичко и предримско племе Беса нису једно исто и да је ту дошло до својеврсног "преузимања" имена које је вероватно уз себе носило престиж од стране популације која није била ни трачка ни илирска, али под јаким утицајем и једних и других (додуше за нијансу ипак више под трачким утицајем). Та популација би, по мом мишљењу, била "протоалбанска" и хоризонт касноантичких некропола са правоугаоним и округлим керамичким жртвеницима о коме сам давно отворио посебну тему би био одраз њихове материјалне културе. Штип и Ниш не спадају у Дарданију, ако се у некој провинцијалној подели Ниш и нашао у оквиру провинције Дарданије (мада мислим да је он био у провинцији Медитеранска Дакија), он је свакако био на самим њеним источним границама, а не у средишту и ка западу где су у предримско доба заиста живели Дарданци. Позната је чињеница да су источни делови Дарданије били освојени од стране Дарданаца, а да је ту ранија популација била трачка и нарочито оно што бих ја назвао "псеудотрачка". О томе сведоче и лична имена и топоними посведочени на тим просторима, који нису илирски (док историјски Дарданци proprie dicti то јесу били, прецизније "источни Илири"). За Ниш (антички Na(v)issus) је Лома у каснијим чланцима ипак изразио сумњу да ли има везе са протоалбанским, већ га је више повезивао са келтским језиком/језицима. Штип (антички Astibos) већ уопште не улази у дарданску територију, ни у предримском ни у римском периоду. То је такође једини топоним који недвосмислено показује везу са албанским фонетичким законима (нисам видео да иједан лингвиста то пориче). Штип је био део Пеоније, што би логичким следом говорило да пеонски језик, од кога је нажалост од свих палеобалканских језика остало најмање трагова, има некакве везе са протоалбанским, да ли као "рођак" или директни претходник је немогуће рећи. Због огромног утицаја који је старогрчки имао на пеонски, а који се у албанском не очитава, ипак сам пре мишљења да је био "рођак".
