Аутор Тема: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика  (Прочитано 3067 пута)

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 84
Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« послато: јануар 27, 2017, 10:29:48 поподне »
Сајт посвећен упоредној  лингвистици и реконструкцији пра-језика:
 
http://starling.rinet.ru

http://www.philology.ru/linguistics1/starostin-03.htm

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1753
  • I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #1 послато: март 16, 2017, 06:52:33 поподне »
Порекло индо-европских језика.
Линк:
Tracing the Origins of Indo-European Languages


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 678
  • shí shì qiú shì
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #2 послато: март 16, 2017, 07:20:31 поподне »
Порекло индо-европских језика.
Линк:
Tracing the Origins of Indo-European Languages
Можемо са сигурношћу одбацити малоазијску претпоставку о матици индоевропљана поготово имајући у виду скорашње налазе древне днк...

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1753
  • I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #3 послато: март 16, 2017, 09:19:52 поподне »
Можемо са сигурношћу одбацити малоазијску претпоставку о матици индоевропљана поготово имајући у виду скорашње налазе древне днк...

Па да, ово је само једна од теорија. Поставио сам линк због интересантне мапе и графика.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1753
  • I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #4 послато: април 06, 2017, 10:17:33 пре подне »
Још један кратак текст о прајезику.

Линк:

Scientists: World's languages traced back to single African mother tongue.




Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 589
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #5 послато: април 24, 2017, 12:45:42 поподне »
Zbornik radova o preindoevropskoj lingvističkoj situaciju u Evropi:"A Linguistic Map of Prehistoric Northern Europe"

http://www.sgr.fi/sust/sust266/sust266.html

Ovde je i jedan rad o neindoevropskim supstratima u pragermanskom jeziku:

http://www.sgr.fi/sust/sust266/sust266_kroonen.pdf

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5081
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #6 послато: април 28, 2017, 11:34:37 поподне »
Занимљив сајт са речницима (односно сачуваним речима) више изумрлих језика, као што су хетитски, тохарски, трачки, фригијски, итд.

http://www.palaeolexicon.com/Languages/Index
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1861
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #7 послато: мај 07, 2017, 01:39:32 пре подне »
Мало иритантан предавач, али Тим Донер је као тинејџер научио преко 10 језика. Сада се изгледа бави реконструкцијом индоевропског и ово је предавање о томе (ко разуме енглески):

<a href="https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ</a>


https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1861
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #8 послато: мај 07, 2017, 01:52:44 поподне »
Чувена "Шлајхерова басна" на реконструисаном прото-словенском (не знам колико је веродостојно):

<a href="https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY</a>

https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #9 послато: април 05, 2018, 11:41:15 поподне »
Da li je ko čita knjigu "Srpsko-Keltske Pararele" od Prof. Doktora Ranke Kuić?


На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5081
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #10 послато: мај 23, 2019, 10:40:08 поподне »
Дошао сам до занимљиве паралеле када сам прегледао одређене термине у албанском, који су у вези са млекарском производњом. Наиме, албанска реч за сурутку (whey на енглеском) је hirrë, с друге стране мађарска реч за млечни производ млаћеницу (buttermilk на енглеском) је író. Откуд ово занимљиво поклапање за релативно сличне млечне производе код два потпуно удаљена и различита језика? Претпостављена етимологија албанског hirrë је следећа:

From Proto-Albanian *ksirā, from Proto-Indo-European *ksiHr-neh₂, from *ksiHróm (“milk”) (compare Persian شیر‎ (šir), Sinhalese කිරි (kiri)).[1]

...док за етимологију мађарског író пише само:

From a Turkic language.

https://en.wiktionary.org/wiki/hirr%C3%AB
https://en.wiktionary.org/wiki/%C3%ADr%C3%B3

С обзиром да албанска реч има паралеле са индо-иранским и индо-аријским језицима, рекао бих да ова реч ипак није туркијског порекла и да указује да су преци Прото-Албанаца боравили у ближем контакту са прецима Индо-Иранаца и Индо-Аријеваца, вероватно још у степској прадомовини. Пошто мађарски језик, поред туркијских, поседује и иранске утицаје (посредством аланског језика, некад распрострањеног у областима украјинских и руских степа), пре бих рекао да је та реч код њих дошла управо иранским посредством.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3915
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #11 послато: јануар 10, 2020, 05:22:23 поподне »
У питању је словенска метатеза ликвида (al>la, ar>ra) и која је трајала најкасније до почетка 10. века.
Да ли је и код словенске речи "работа" исти случај, да се и у постојбини десио исти случај , "arbeit" у "работа" (рад)? (можда у контакту прасловена и германа?)
« Последња измена: јануар 11, 2020, 06:09:32 поподне НиколаВук »

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5081
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #12 послато: јануар 10, 2020, 05:47:34 поподне »
Ван теме је, али да ли је и код словенске речи "работа" исти случај, да се и у постојбини десио исти случај , "arbeit" у "работа" (рад)? (можда у контакту прасловена и германа?)

Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:

From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).

Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.

https://en.wiktionary.org/wiki/rabota
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 735
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #13 послато: јануар 10, 2020, 07:29:53 поподне »
Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:

From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).

Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.

https://en.wiktionary.org/wiki/rabota

Огласит ће се сунце :)

Нијесам нигдје видио,  да тако пише,  но убијеђен сам,  да је Arbeit и глагол arbeiten у њем.  зајмство из прасловијенскога.  Образлажем овако:
У слов.  је работа/робота < arbata* изведеница из коријена раб/роб < arb* по узору доброта, мокрота итд. 
Из ријечи работа изводи се даље глагол работати.
Но јест и глагол робити (robić,  robit,  робити) који значи радити.  Истога коријена је и наша ријеч роб,  те роба у смислу производ, но и у смислу робље -  "дјетца и жене",  а тако и русско ребята и ребёнок (дијете).  Ова појава је типична -  упоредити "отрок"  у значењу дијете и роб. 
Ријеч Arbeit одсутствује у Скандинавији.


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3915
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #14 послато: јануар 10, 2020, 07:47:32 поподне »
Огласит ће се сунце :)

Нијесам нигдје видио,  да тако пише,  но убијеђен сам,  да је Arbeit и глагол arbeiten у њем.  зајмство из прасловијенскога.  Образлажем овако:
У слов.  је работа/робота < arbata* изведеница из коријена раб/роб < arb* по узору доброта, мокрота итд. 
Из ријечи работа изводи се даље глагол работати.
Но јест и глагол робити (robić,  robit,  робити) који значи радити.  Истога коријена је и наша ријеч роб,  те роба у смислу производ, но и у смислу робље -  "дјетца и жене",  а тако и русско ребята и ребёнок (дијете).  Ова појава је типична -  упоредити "отрок"  у значењу дијете и роб. 
Ријеч Arbeit одсутствује у Скандинавији.
Али онда имамо супротан процес од метатезе ликвида што Никола помиње, а то се уклапа и код "арбаит">"работа" ...не знам да ли су германи имали процес од "раб" у "арб", али је доказано од "арб" у "раб" , тако да са те тачке гледања ми делује да је то позајмљеница од германског појма, пре него да су германи позајмили од прасловена.
« Последња измена: јануар 10, 2020, 07:49:22 поподне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 735
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #15 послато: јануар 11, 2020, 10:23:36 пре подне »
Али онда имамо супротан процес од метатезе ликвида што Никола помиње, а то се уклапа и код "арбаит">"работа" ...не знам да ли су германи имали процес од "раб" у "арб", али је доказано од "арб" у "раб" , тако да са те тачке гледања ми делује да је то позајмљеница од германског појма, пре него да су германи позајмили од прасловена.

Германи су то позајмили из ПРАсловијенскога, дакле у доба када је ријеч гласила arbáta. Исто тако су позајмили Grenze - granica,  Körschner - krznjar, Peitsche - bič,  Gurke - ogórk,  Plauze -  pluća,  Nerz - norica,  Schmand -  smetana,  Zuber -  čъbьr итд.  Све су ово ствари,  које указују на размијену добара и однос Германа и Словијена.  Словијени су Њемцима продавали крзно и изготовине из дрвета и коже, свиње,  а ови су њима продавали мачеве,  штитове и друго да би се ови бранили од других германских племена. 

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 735
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #16 послато: јануар 11, 2020, 10:37:09 пре подне »
Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:

From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).

Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.

https://en.wiktionary.org/wiki/rabota

Ја се нисам баш добро изразио.  Првобитно значење arbъ* је слабо,  нејако чедо;
 -  упореди рус. ребя,  ребёнок < erbę(t)*
( алтернације а-е су честе нпр.  молоко < malkas*,  млеко < melkas*,  олень - alenis*,  елен - elenus и сл.)
- санк.  अर्भ (árbha) -  слабо дијете
- герм.  Erbe - наслиједник
- гр.  orfanos - дијете ( касније специјализовано у дијете без отца)

Семантичка паралела
отрок - дијете, потомак,  а потом уједно и роб
хлап -  тинејджер,  а потом и роб
Просто првобитно није било ријечи за роба,  него се то изражавало ријечју за младога човјека,  тинејджера. А већ из ријечи са специјализованим значењем настали су производи робити,  работати итд.  Лагко се је било могло десити,  да се створи и ријеч нпр.  отрочити,  но ето игром случаја није.
« Последња измена: јануар 11, 2020, 10:41:50 пре подне сɣнце »