Аутор Тема: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика  (Прочитано 3643 пута)

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« послато: јануар 27, 2017, 10:29:48 поподне »
Сајт посвећен упоредној  лингвистици и реконструкцији пра-језика:
 
http://starling.rinet.ru

http://www.philology.ru/linguistics1/starostin-03.htm

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1756
  • I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #1 послато: март 16, 2017, 06:52:33 поподне »
Порекло индо-европских језика.
Линк:
Tracing the Origins of Indo-European Languages


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
  • shí shì qiú shì
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #2 послато: март 16, 2017, 07:20:31 поподне »
Порекло индо-европских језика.
Линк:
Tracing the Origins of Indo-European Languages
Можемо са сигурношћу одбацити малоазијску претпоставку о матици индоевропљана поготово имајући у виду скорашње налазе древне днк...

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1756
  • I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #3 послато: март 16, 2017, 09:19:52 поподне »
Можемо са сигурношћу одбацити малоазијску претпоставку о матици индоевропљана поготово имајући у виду скорашње налазе древне днк...

Па да, ово је само једна од теорија. Поставио сам линк због интересантне мапе и графика.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1756
  • I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #4 послато: април 06, 2017, 10:17:33 пре подне »
Још један кратак текст о прајезику.

Линк:

Scientists: World's languages traced back to single African mother tongue.




Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 592
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #5 послато: април 24, 2017, 12:45:42 поподне »
Zbornik radova o preindoevropskoj lingvističkoj situaciju u Evropi:"A Linguistic Map of Prehistoric Northern Europe"

http://www.sgr.fi/sust/sust266/sust266.html

Ovde je i jedan rad o neindoevropskim supstratima u pragermanskom jeziku:

http://www.sgr.fi/sust/sust266/sust266_kroonen.pdf

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5141
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #6 послато: април 28, 2017, 11:34:37 поподне »
Занимљив сајт са речницима (односно сачуваним речима) више изумрлих језика, као што су хетитски, тохарски, трачки, фригијски, итд.

http://www.palaeolexicon.com/Languages/Index
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1877
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #7 послато: мај 07, 2017, 01:39:32 пре подне »
Мало иритантан предавач, али Тим Донер је као тинејџер научио преко 10 језика. Сада се изгледа бави реконструкцијом индоевропског и ово је предавање о томе (ко разуме енглески):

<a href="https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ</a>


https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1877
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #8 послато: мај 07, 2017, 01:52:44 поподне »
Чувена "Шлајхерова басна" на реконструисаном прото-словенском (не знам колико је веродостојно):

<a href="https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY</a>

https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #9 послато: април 05, 2018, 11:41:15 поподне »
Da li je ko čita knjigu "Srpsko-Keltske Pararele" od Prof. Doktora Ranke Kuić?


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5141
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #10 послато: мај 23, 2019, 10:40:08 поподне »
Дошао сам до занимљиве паралеле када сам прегледао одређене термине у албанском, који су у вези са млекарском производњом. Наиме, албанска реч за сурутку (whey на енглеском) је hirrë, с друге стране мађарска реч за млечни производ млаћеницу (buttermilk на енглеском) је író. Откуд ово занимљиво поклапање за релативно сличне млечне производе код два потпуно удаљена и различита језика? Претпостављена етимологија албанског hirrë је следећа:

From Proto-Albanian *ksirā, from Proto-Indo-European *ksiHr-neh₂, from *ksiHróm (“milk”) (compare Persian شیر‎ (šir), Sinhalese කිරි (kiri)).[1]

...док за етимологију мађарског író пише само:

From a Turkic language.

https://en.wiktionary.org/wiki/hirr%C3%AB
https://en.wiktionary.org/wiki/%C3%ADr%C3%B3

С обзиром да албанска реч има паралеле са индо-иранским и индо-аријским језицима, рекао бих да ова реч ипак није туркијског порекла и да указује да су преци Прото-Албанаца боравили у ближем контакту са прецима Индо-Иранаца и Индо-Аријеваца, вероватно још у степској прадомовини. Пошто мађарски језик, поред туркијских, поседује и иранске утицаје (посредством аланског језика, некад распрострањеног у областима украјинских и руских степа), пре бих рекао да је та реч код њих дошла управо иранским посредством.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4045
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #11 послато: јануар 10, 2020, 05:22:23 поподне »
У питању је словенска метатеза ликвида (al>la, ar>ra) и која је трајала најкасније до почетка 10. века.
Да ли је и код словенске речи "работа" исти случај, да се и у постојбини десио исти случај , "arbeit" у "работа" (рад)? (можда у контакту прасловена и германа?)
« Последња измена: јануар 11, 2020, 06:09:32 поподне НиколаВук »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5141
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #12 послато: јануар 10, 2020, 05:47:34 поподне »
Ван теме је, али да ли је и код словенске речи "работа" исти случај, да се и у постојбини десио исти случај , "arbeit" у "работа" (рад)? (можда у контакту прасловена и германа?)

Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:

From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).

Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.

https://en.wiktionary.org/wiki/rabota
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 754
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #13 послато: јануар 10, 2020, 07:29:53 поподне »
Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:

From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).

Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.

https://en.wiktionary.org/wiki/rabota

Огласит ће се сунце :)

Нијесам нигдје видио,  да тако пише,  но убијеђен сам,  да је Arbeit и глагол arbeiten у њем.  зајмство из прасловијенскога.  Образлажем овако:
У слов.  је работа/робота < arbata* изведеница из коријена раб/роб < arb* по узору доброта, мокрота итд. 
Из ријечи работа изводи се даље глагол работати.
Но јест и глагол робити (robić,  robit,  робити) који значи радити.  Истога коријена је и наша ријеч роб,  те роба у смислу производ, но и у смислу робље -  "дјетца и жене",  а тако и русско ребята и ребёнок (дијете).  Ова појава је типична -  упоредити "отрок"  у значењу дијете и роб. 
Ријеч Arbeit одсутствује у Скандинавији.


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4045
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #14 послато: јануар 10, 2020, 07:47:32 поподне »
Огласит ће се сунце :)

Нијесам нигдје видио,  да тако пише,  но убијеђен сам,  да је Arbeit и глагол arbeiten у њем.  зајмство из прасловијенскога.  Образлажем овако:
У слов.  је работа/робота < arbata* изведеница из коријена раб/роб < arb* по узору доброта, мокрота итд. 
Из ријечи работа изводи се даље глагол работати.
Но јест и глагол робити (robić,  robit,  робити) који значи радити.  Истога коријена је и наша ријеч роб,  те роба у смислу производ, но и у смислу робље -  "дјетца и жене",  а тако и русско ребята и ребёнок (дијете).  Ова појава је типична -  упоредити "отрок"  у значењу дијете и роб. 
Ријеч Arbeit одсутствује у Скандинавији.
Али онда имамо супротан процес од метатезе ликвида што Никола помиње, а то се уклапа и код "арбаит">"работа" ...не знам да ли су германи имали процес од "раб" у "арб", али је доказано од "арб" у "раб" , тако да са те тачке гледања ми делује да је то позајмљеница од германског појма, пре него да су германи позајмили од прасловена.
« Последња измена: јануар 10, 2020, 07:49:22 поподне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 754
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #15 послато: јануар 11, 2020, 10:23:36 пре подне »
Али онда имамо супротан процес од метатезе ликвида што Никола помиње, а то се уклапа и код "арбаит">"работа" ...не знам да ли су германи имали процес од "раб" у "арб", али је доказано од "арб" у "раб" , тако да са те тачке гледања ми делује да је то позајмљеница од германског појма, пре него да су германи позајмили од прасловена.

Германи су то позајмили из ПРАсловијенскога, дакле у доба када је ријеч гласила arbáta. Исто тако су позајмили Grenze - granica,  Körschner - krznjar, Peitsche - bič,  Gurke - ogórk,  Plauze -  pluća,  Nerz - norica,  Schmand -  smetana,  Zuber -  čъbьr итд.  Све су ово ствари,  које указују на размијену добара и однос Германа и Словијена.  Словијени су Њемцима продавали крзно и изготовине из дрвета и коже, свиње,  а ови су њима продавали мачеве,  штитове и друго да би се ови бранили од других германских племена. 

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 754
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #16 послато: јануар 11, 2020, 10:37:09 пре подне »
Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:

From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).

Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.

https://en.wiktionary.org/wiki/rabota

Ја се нисам баш добро изразио.  Првобитно значење arbъ* је слабо,  нејако чедо;
 -  упореди рус. ребя,  ребёнок < erbę(t)*
( алтернације а-е су честе нпр.  молоко < malkas*,  млеко < melkas*,  олень - alenis*,  елен - elenus и сл.)
- санк.  अर्भ (árbha) -  слабо дијете
- герм.  Erbe - наслиједник
- гр.  orfanos - дијете ( касније специјализовано у дијете без отца)

Семантичка паралела
отрок - дијете, потомак,  а потом уједно и роб
хлап -  тинејджер,  а потом и роб
Просто првобитно није било ријечи за роба,  него се то изражавало ријечју за младога човјека,  тинејджера. А већ из ријечи са специјализованим значењем настали су производи робити,  работати итд.  Лагко се је било могло десити,  да се створи и ријеч нпр.  отрочити,  но ето игром случаја није.
« Последња измена: јануар 11, 2020, 10:41:50 пре подне сɣнце »

Ван мреже Лаф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 55
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #17 послато: јануар 26, 2020, 07:36:26 поподне »

Но јест и глагол робити (robić,  robit,  робити) који значи радити.  Истога коријена је и наша ријеч роб,  те роба у смислу производ, но и у смислу робље -  "дјетца и жене",  а тако и русско ребята и ребёнок (дијете).  Ова појава је типична -  упоредити "отрок"  у значењу дијете и роб. 

Да ли је сличног порекла и етимологија појма чељади(на)? Видим да Руси немају сувисао одговор.

Ван мреже Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 667
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #18 послато: јануар 26, 2020, 10:42:46 поподне »
Може ли неко да објасни идеју стварања живота од ребра, односно због чега ребро има значење сродства?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 667
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #19 послато: јануар 26, 2020, 11:13:53 поподне »
Може ли неко да објасни идеју стварања живота од ребра, односно због чега ребро има значење сродства?
There are two types of world parent myths, both describing a separation or splitting of a primeval entity, the world parent or parents. One form describes the primeval state as an eternal union of two parents, and the creation takes place when the two are pulled apart. The two parents are commonly identified as Sky (usually male) and Earth (usually female) who in the primeval state were so tightly bound to each other that no offspring could emerge. These myths often depict creation as the result of a sexual union, and serve as genealogical record of the deities born from it.

In the second form of world parent myth, creation itself springs from dismembered parts of the body of the primeval being. Often in these stories the limbs, hair, blood, bones or organs of the primeval being are somehow severed or sacrificed to transform into sky, earth, animal or plant life, and other worldly features. These myths tend to emphasize creative forces as animistic in nature rather than sexual, and depict the sacred as the elemental and integral component of the natural world.One example of this is the Norse creation myth described in Gylfaginning exactly in the poem Völuspá.

https://en.wikipedia.org/wiki/Creation_myth

Дакле, овај концепт је изузетно стар.
Догодине у Холштајну!