Аутор Тема: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry  (Прочитано 52119 пута)

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1228
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #100 послато: Децембар 10, 2024, 02:20:56 поподне »
Апропо Жарка и Б(В)ратислава прво прочитах да су пронађени посмртни остаци и да ће се радити  анализе, а затим да нису пронађени посмртни остаци испод надгробних плоча. Ако надлежни људи са "Порекла"  имају контакт са археолошким тимом  надам се да могу разрешити ову мистерију.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #101 послато: Децембар 10, 2024, 02:37:07 поподне »
И ја сам прочитао да су пронађени скелети испод обе плоче. Где си видео да пише да нема? Када смо већ код тога зна ли ко шта је било са оном некрополом на граници Србије и Црне Горе, оном на самом граничном прелазу? Поред ње постоји још једно место које до сада није ти проучавано а то је она велика некропола са стећцима код језера Перућац. Све у свему Мађари су светлосну годину испред нас.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1228
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #102 послато: Децембар 10, 2024, 04:12:54 поподне »
Испред нас је Босна, а камоли Мађарска. Да нема професора Кораћа и истраживања Виминацијума ми не би ни имали анализиране узорке из прошлости. Што се тиче Жарка и Б(В)ратислава траје  завет ћутања што надам се није лош знак сам по себи.

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1916
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #103 послато: Јануар 11, 2025, 03:38:41 поподне »
Грб Котроманића
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1402
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #104 послато: Јануар 11, 2025, 09:42:18 поподне »
Нисам хералдичар, али ово решење са крстовима који висе наопачке ми не делује лепо. На другим приказима грба Котроаманића то више личи на неку пузавицу са тролисним изданцима, него на крстове.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1720
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #105 послато: Јануар 11, 2025, 09:46:45 поподне »
Знам да сад звучим као они људи које нико не воли јер мисле да нитпикујем, али морам рећи да читава династија никад није имала посебан грб, него је сваки владар из ове династио имао свој грб. Некад су се грбови понављали, и неколико владара из ове династије користило је исти грб.

Неки владари имали су само круну на грбу, други крунисано Т, а трећи крунисано TS на штиту. Овај, напознатији грб, највероватније је први користио Твртко након крунисања, кад је додао љиљане претходном грбу који је највероватније био дијагонална трака на штиту.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1720
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #106 послато: Јун 19, 2026, 09:53:22 поподне »
Марија, ћерка деспота Стефана Слепог, из куће Бранковића, била је удата за Бонифација Монфератског. Њен грб је сачуван и доноси нам много информација о њој, али и о хералдици Бранковића, као што нам и дефинитивно доказује боје на бранковићким хералдичким фигурама лавова.

Доста информација може се наћи у делу Dai Balcani al Monferrato: memorie araldiche di Maria di Serbia. Riletture e nuove attribuzioni ауторке по имену Luisa Clotilde Gentile. Овде ћу поставити делове који се тичу Маријиног грба.

Цитат
When Maria of Serbia arrived in Casale in 1485, she brought with her the baggage of that fluid heraldry of the Balkan principalities which had drawn their legitimacy from Byzantium in its death throes. The Branković family had used a plurality of insignia from one generation to the next, and not even Maria used the same coat of arms as her father or brothers. The dominant element in the family coat of arms—at least from the second half of the fourteenth century—was the lion, usually depicted passant (walking), on coins and seals.

Maria’s grandfather, George I († 1456), adopted the lion on his coins, and—episodically—the double-headed eagle, the insignia of his dignity as Despot, which he had received from Emperor John VIII Palaiologos in 1429; the eagle also represented continuity with the ancient Nemanjić dynasty, founders of the Serbian monarchy, who had made it their insignia, and with the subsequent dynasty, the Lazarević, from whom the Branković would take over the mantle. These symbols alternated in various ways during the final years of the existence of the Despotate of Serbia. On a seal from 1445, George had a shield depicted with a bend flanked by two lilies (upside down, it would seem, due to the engraver's lack of familiarity with heraldry), surmounted by a helmet with the crest: a lion passant between two buffalo horns, derived from the Lazarević; another of his seals shows instead the double-headed eagle in the crest.

Овде нам Луиза говори о бранковићкој хералдици, као и свим оним нама добро познатим грбовима. Ту су стандардни елементи: лав, бивољи рогови; међутим спомиње и онај чувени "наопаки грб" у ком се на штиту налази усправна трака са по једним љиљаном с обе стране. Она каже да штит наопак због непознавање хералдике, док је код нас уврежено мишљење да је наопак због вазалног односа према мађарском краљу.

Цитат
In the next generation, Despot Lazarus—Maria’s uncle—affixed a wax seal under paper to a receipt given in Ragusa in 1457, in which the shield bore the lion—by now decisively rampant (rearing)—and was surmounted by the helmet with buffalo horns. At the same time, Maria’s father, Stefan Branković (Lazarus’s brother), not yet despot, used a small seal with a shield containing only the helmet with the lion crest between the horns in its field; but a rare coin of his is also known, depicting a shield with a single-headed eagle, surmounted by the usual horned helmet. The other sister, Catherine (Kantakouzene), widowed Countess of Celje, permanently used a shield with the lion rampant. Stefan’s wife, Angelina Arianiti, by then a widow, used a double-headed eagle, which probably came to her from her father's family; the sons John and George—Maria’s brothers—by then appointed titular despots of Serbia by the King of Hungary, innovated radically by using a shield with a bull's head, surmounted by the usual crest, on the seals they affixed together with their mother and Maria herself—though her seal is, alas, lost—to the homage of fidelity to Frederick III of Habsburg (1479). Only George transitioned late to the double-headed eagle (1492).

Овде се говори о наредној генерацији и како се полако усталио симбол лав рампарт између бивољих рогова. Спомиње се и Маријина мајка Ангелина из куће Аријанита. Симбол Аријанита је двоглави орао. Ангелина је бринула о деци након смрти Стефана Слепог, те је стога имала много утицаја на њих. Ангелинин брат је такође био уз њих.

Цитат
Maria therefore had at her disposal a wide family repertoire of symbols to draw upon to represent herself as the bride of the Marquis of Montferrat. The coat of arms she used in her new country, and with which the objects we are going to discuss were marked, was quarterly: 1st and 4th gules (red), a double-headed eagle or (gold) (which had belonged to the Eastern Empire and the Serbian sovereigns of the fourteenth century); 2nd and 3rd argent (silver), a lion gules (for the Branković). Over all was placed an inescutcheon gules, with a pale argent, which could also be an echo of the bend—rotated—that stood out on the seal of her grandfather George.

Ауторка овде сматра да је златни двоглави орао у Маријином грбу ушао ту као симбол Источног Римског царства, као и симбол српских суверена из 14. века. Све то има смисла. Међутим, мени лично, делује као да се златни двоглави орао у штиту налази као симбол Аријанита, подродице из које долази њена мајка, и која је имала велики утицај на саму Марију, вероватно и већи него што су то имали чланови породице Бранковић, којих готово да више није ни било.


Coat of arms of Maria of Serbia, Marchioness of Montferrat (1485–1495), early sixteenth century; bottom right, small shield of the Kingdom of Rascia, attributed to the city of Novo Brdo. Benvenuto Biandrate di San Giorgio, Ragionamento familiare... (Family Discourse), manuscript, State Archives of Turin, Countries, Montferrat, History and Genealogies.
« Последња измена: Јун 19, 2026, 09:55:29 поподне Бакс »
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1720
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #107 послато: Јун 19, 2026, 09:53:38 поподне »
Цитат
For a crest, she was assigned the traditional demi-lion rising between two buffalo horns of the Branković, which held a sword, however, seemingly for symmetry with the crest of Montferrat (an arm rising, holding a sword, between two stag horns). We do not know, however, who composed this insignia. Was it a creation of the Habsburg court that had mediated the marriage? Or was it rather a re-elaboration carried out by the intellectuals of the court of Casale, based on information provided by the young marchioness’s family? Certainly, the colors and composition (including the eagle), intentionally or not, associate well with those of the grand’arma (the composite coat of arms) of her husband, and the very idea of adopting a complex shield that combined multiple arms into a single composition had until then been foreign to the heraldry of the Branković.

Овде видимо велики Маријин грб, на ком се јасно уочавају боје које доказују да је на бранковићевским грбовима лав црвен на сребрној позадини:

Такође, видимо и уметнути грб, који се сматра личним Маријиним грбом: бела усправна трака на црвеној подлози. Ауторка сматра да је ово бранковићевски симбол који порекло води баш од оног "наопаког грба" о ком је раније било речи.

Цитат
As if along an Ariadne's thread, a series of questions regarding certain late-fifteenth-century decorative art objects from Montferrat unraveled one after the other. Some are of major importance, such as the reliquary of the foot of Saint Margaret, now in the Cathedral Museum, and the Antiphonary FL8 in the Chapter Archives; others, historically significant, include a capital in San Domenico and the ceiling of a noble residence in Casale. These insights, previously touched upon only in the footnotes of texts on other subjects, deserve further focus regarding not only artistic patronage, but also the representation of power and the memory constructed around Boniface and Maria of Serbia.


И на крају, ево и мог покушаја реконструкције (уз малу помоћ ai) великог грба Марије рођ. Бранковић, маркизе од Монферата:
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #108 послато: Јун 20, 2026, 06:47:42 поподне »
Ово је благо. Једино питање које се јавља је зашто је двоглави орао златан а не сребрни (argent). Није ли златни резервисан само за владаре источног римског царства
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1720
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Средњовековна српска хералдика - Medieval Serbian Heraldry
« Одговор #109 послато: Јун 21, 2026, 07:29:51 поподне »
Ово је благо. Једино питање које се јавља је зашто је двоглави орао златан а не сребрни (argent). Није ли златни резервисан само за владаре источног римског царства

На Западу су у једно 95% случајева представљени као златни, тако је и код деспота Стефана, код чланова породице Црнојевић, Кастриот, Аријанит, итд.
Монтферати, као неко ко води порекло од Палеолога, дефинитивно користе златног.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"