Власи Бурмази, који су најстарије херцеговачко влашко племе, сви аутори стоје на становишту да је коријен албански, дакле Burr+madh. Што се Зотовића тиче они такођер вуку поријекло од Зота гдје је албанска етимологија јасна, међутим власи Зотовићи се помињу рано и онда брзо нестају из дубровачких архива, док Бурмази остају међу главним факторима на том подручју, и од њих се одваја више катуна, највише се истичу Крајсалићи.
24. фебруара 1305. г. дубровачко Велико вијеће је одредило да сви они "де Бурмаз" могу слободно да долазе у Дубровник, уз услов да, ако ко има тужбу против кога од њих мора да јави кнезу.
Генерално је код аутора прихваћено мишљење да су већина херцеговачких влашких племена свој назив добили по имену родоначелника. У нашем језику албански "дх" прелази у "з", као што "тх" прелази у "с", слично и из арапског се преводе ти гласови. Стога мало о овом личном имену Бурмаз/Бурмад.
У старим пописима лично име Бурмад је ријетко. У попису из 1485. помиње се у селу Лок код Скадра Ђон син Бурмада. У Дечанској Хривосуљи у арбанашком селу "од зете Кушево" помиње се Бурмад и његов брат Шур. У Пеланима код Скадра помиње се презиме Бурмси, што може бити кланско презиме као што их је већ забиљежено више у том попису, дакле Ђерђ Бурмси и синови Никола, Ђин, Ђон и Мартин. Дакле јасно је у ком се контексту јавља ово лично име.
Ја истражујем влахе Бурмазе већ неко вријеме и сакупио сам сва имена сигурних припадника тог племена из Дубровачког архива и турских пописа, с тим да мислим имам још 2 катуна која требам пронаћи у попису 1477, код Припчиновића се спомињу тада 4 катуна. Очекивао сам с обзиром на име племена већи број албанских имена, па сам био сам изненађен њиховим малим бројем. Осим имена Бурмаз које се јавља двапут што је и за очекивати обзиром да им је то родоначелник, ту је још један Мат, Ћогул (вјер. влахизована алб. основа), вјероватно Дерман/Дурман. Више таквих имена сам нашао код Мирилиовића. Онда моје друго изненађење везано за Бурмазе је кад сам овдје видио да је Бурмазовић R1a M458.
Ипак чини се да ту може постојати и са генетске стране веза. Дакле ова група Бурмаза са пројекта је релативно блиска Томашевском 281796 Пољаку. Анонимни Албанац из Тиране из студије о Арумунима "Paternal and maternal lineages in the Balkans..." има са Томашевским од 19 маркера поклапање на 18, разлика је само на dys391 гдје Томашевски има мање уобичајених 11. Други анонимни Албанац из Тиране у односу на претходног има 24 на dys390, али има и управо тих 11 на dys391 као Томашевски тако да је и он са Томашевским 18/19, трећи Албанац из Тиране у односу на првог Албанца има на dys389 комбинацију 12-16 (овај као и ова грана има 13-16). Али постоји у студији о Арберешима анонимни Гег 097fta који са Бурмазовићем са пројекта има поклапање на 16/17 маркера, разлика је управо dys389 гдје Гег има 12-16 а Бурмазовић 13-16, с друге стране Албанац из Тиране и Гег (који имају 12-16 на 389) се разликују на dys439 гдје први има 11 као и Томашевски а други 10 као Rytel 182590 и Бурмазовић (Аксић). Исто трећи из Тиране има и 10 на dys460, гдје Томашевски, Бурмазовић и Рител имају 11, али Бичев 183343 који се чини исто близак ту има 10.
Овдје дефинитивно као да постоји веза између Бурмазовића и ових албанских R1a. Да кажем да ми гледајући велику групу руских хаплотипова није било једноставно наћи ове Бурмазовић хаплотипове, тј оне сличне које сам нашао припадају фтдна калстеру (323325 Иванов) сигурно удаљеном од њих. Још ако у истраживању из Херцеговине буде њихових M458 онда Бурмазовићи дефинитивно јесу од познатог племена Бурмаза. Ово може и бити објашњење за присуство солидног дијела R1a код Албанаца. Дакле група словенских сточара је кохабитирала са албанским сточарима и вјероватно су били билингуални, једино тако се оснивач племена могао назвати Бурмазом.