Таман сам се коначно смирио са овим решењем грб, заволео га к'о мајка дете , кад ме јуче наш водећи хералдичар тотално покопа . Његове примедбе су:
- Приказ Божијег јагањца као у челенци је типичан за западно хришћанство а у православљу није дозвољен. Изгледа да је у праву јер нисам успео да пронађем ни једну икону са јагањцем који носи штап са крстом.
- Сматра да је стављање штита Мириловића на грб потпуно непримерено, да представља позивање на племство и да се то не сме радити без веома јаког разлога, што овај мој није.
- Каже да је тип кацига које се користе у хералдици јасно одређен и да не могу да стављам шта хоћу. Око овога ја имам резерве јер видим да код Руса на грбовима има кацига које су типичне за њихову историју, па сам мишљења да је у реду да се користи свака која је историјски утемељена.
У сваком случају биће опет посла, мораће да се мења и штит и челенка .
Ако сам добро разумео, замерка је на представи Јагњета Божијег, а не на самом симболу? То онда не би требао бити проблем, искрено, нисам ни држао да је ово коначно решење? Примере употребе Јагњета Божијег у српској хералдици имамо на грбовима
Барање(1) и
Осечкопољске и барањске епархије(2), можда руска хералдика није неки узор, али овај мотив имамо и на грбу руске области
Поволшка Бугарска(3), те на грбу
Мелекеске епархије(4) Руске православне цркве.
Што се тиче позивања на племство, овде се заправо позива на свако наслеђе Мириловића, а све на основу порекла по мушкој линији од тих Мириловића.
Треба имати и то на уму да је проблематични грб апокрифан, иако је могуће као фалсификат потврђиван од стране хералдичких канцеларија, на дворовима у Венецији, Бечу или Петрограду.
Примедба на кацигу ми је у реду, и то што Руси раде није најпримереније хералдичким традицијама, али није непознато да су неке нације развиле сопствене облике кацига.