Аутор Тема: Грбови жумберачких ускочких породица  (Прочитано 2211 пута)

Ван мреже boban

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 46
Грбови жумберачких ускочких породица
« послато: март 17, 2013, 08:30:25 поподне »







[приложену датотеку обрисао администратор]
« Последња измена: јануар 01, 2015, 09:04:06 поподне админ »

slobodan

  • Гост
Одг: Грбови жумберачких ускочких породица
« Одговор #1 послато: март 25, 2013, 10:46:44 поподне »
Vrlo je zanimljivo pratiti naše ljude kroz strane heraldike. u ovom slučaju se radi o austrougarskoj heraldici, jer im je grbove dao austrijski car.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Грбови жумберачких ускочких породица
« Одговор #2 послато: април 03, 2013, 02:45:10 поподне »
Vrlo je zanimljivo pratiti naše ljude kroz strane heraldike. u ovom slučaju se radi o austrougarskoj heraldici, jer im je grbove dao austrijski car.

Интересантно је да је грб Предојевића из Херцеговине и Предојевића из Жумберка идентичан, тј. очигледно су српске крајишке породице чувале свијест о свом поријеклу. Тако да Аустријанци су ипак имале неки предложак.

Предојевићи су познато херцеговачко племе из Пријевора код Билеће. Дедијер их убраја у најстарије херцеговачке породице. Освајач Бихаћа Хасан Паша Предојевић Херцегли је из ове породице. Крајишки Предојевићи су, што горњи грб и потврђује повезани са овим херцеговачким Предојевићима. Судећи по грбу Предојевићи су још тада били партизановци.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: Грбови жумберачких ускочких породица
« Одговор #3 послато: октобар 28, 2013, 03:40:17 поподне »
У књизи КАРЛОВАЧКО ВЛАДИЧАНСТВО: прилог за историју СПЦ, томови 2-3; 1891. година; аутор Манојло Грбић (http://www.scribd.com/doc/47278589/Manojlo-Grbic-Karlovacko-vladicanstvo-knjiga-2) на стр 101, а под насловом- Жумберачка унија за владике Јакшића, цитат:

Па не само хрватске племићке породице, него и многе српске, ускочке породице, постале су племићи, па су добиле тако племићке посједе и поданике. Тако су таке посједе добиле породице поименице:
-Чолнића још 1535.
-Петар Марковић 1597.
-Стеван Гушић 1596.
Тако се спомињу у грунтовници од 1656 и 1690 године као племићке породице:
-Гвозденовићи у Брезовцу;
-Цуцулићи и Рајковићи у Будињаку;
-Јурашиновићи у Стојдрази;
-Богдановићи у Секулићима, онда
-Предојевићи, Качићи, Рајићи, Хераковићи, Драгошевићи, Миљковићи, Лалићи,   Филиповићи, Дамјанићи. итд.
Од овијех се неке породице преселиле у Вараждински ђенералат или у Горњу Славонију (Windischland). Тако у даровници за Ускока (Срба) Петра Дујимовића од 21. јуна 1620.  вели се изричито, да ће му даровни посјед и онда припасти госпоштини, ако га не буде уредио и поштено држао, као остали хрвати. ("wenn er nicht wie andere Crabaten die ihm verlihene Hube billich und wesendlich innehat").
Не зна се за право, а ма може се поуздано узети, да су ако не сви онда већина споменутијех породица, прешла или са свим к Римској Цркв, или су се поунјатили; јер ја држим, да је то био увјет под којијем су оне добиле племство и имања. А кад је овијех породица доста било у шеснајестом, онда их је још више морало бити у седамнаестом вијеку; и чудо би било, кад их не би било, кад се зна шта се све радило од нашег народа, да својом вјером превјери.