На FTDNA се пре извесног времена појавио Big Y-700 резултат Ковачевића, Ђурђевдан из Полоја код Брода (ово насеље је укинуто 1985. године и припојено насељу Лијешће које се налази у истој општини). Тестирани Ковачевић припада хаплогрупи чији је филогенетички низ по Yfull сајту следећи: I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413>Y263173>Y135658>A20030>BY55537. Ранијим SNP/Big Y-700/WGS тестовима је утврђено да BY55537/BY99606 подграни припадају један тестирани из околине Пехчева у Северној Македонији, двојица међусобно ближе повезаних тестираних појединаца са подручја Моравичког округа чија је крсна слава Никољдан као и неколико ближе повезаних породица са подручја Копаоника и Топлице које славе Лучиндан и које припадају још низводнијој подграни Y151995. Занимљиво је то да је Ковачевић по маркерима, нарочито специфичним близак извесном Самарџији, чији резултат се на FTDNA налази одавно. За поменутог Самарџију сам успео пронаћи да је пореклом из села Грабик Илова у општини Прњавор, што није нарочито далеко од Полоја односно Лијешћа из ког је Ковачевић. Самараџије из Грабик Илове би требало да славе Ђурђевдан, што такође иде у прилог ближој вези са Ковачевићима из Полоја.
Од свих набројаних у грани I-BY55537 најинтересантнији ми је Македонац из околине Пехчева, јер географски одудара од цијеле групе. У Панчареву, одакле је, биле су двије колонистичке српске породице, од којих једна са подручја Рашке, па сам помислио и на ту опцију. Међутим, раније је обављен резултат Пљаскића из Власотинца, који је даљим поријеклом из источне Македоније, а који дијели неке карактеристичне маркере са Македонцем из Панчарева. Пљаскић има краћи хаплотип и не може се ништа сигурно тврдити, али можда веза постоји.
Пљаскић, Аранђеловдан, Власотинце, I2a-Y3120
Према наводима тестираног Пљаскићи су раније носили презиме Пљаскин, по родоначелнику Кости Пљаски. Пореклом су наводно из Радовиша у Македонији, а наведена је и планина Црни Врх, која се налази између Македоније и Албаније.
За Пљаскине се у литератури наводи да су се у Власотинце доселили након 1847. године, а можда и након 1878. године и окончања османске владавине, на откупљено имање Латиф-бега, вероватно из оближњег села Сејаница. Као порески обвезник по основу поседовања земљишта у Власотинцу 1885. године пописан је Стаменко Пљаскић, док је земљу на селу поседовао Никола Пљаскић.
Посматрано у односу на модални хаплотип северне гране хаплогрупе I2a-Y3120, резултат тестираног на 23 маркера поседује три веома карактеристичне вредности: DYS385=13-15, DYS439=14 и DYS570=20. Међу тестиранима у бази СДНКП нема оних за које би се могло поуздано тврдити да имају хаплотипове блиске Пљаскићу. Ради се о тестиранима чије хаплотипове карактерише четири или више разлике на 23 маркера и географски нису интересантни, нити славе Аранђеловдан. Ипак бих поменуо један резултат из ФТДНА базе, тестираног Македонца пореклом из села Панчарево код Пехчева, који би могао бити занимљив. Иако се овај хаплотип разликује од хаплотипа Пљаскића на пет вредности од 23 упоредиве, оба поседују веома ретке вредности DYS385=13-15 и DYS439=14. Такође, Пехчево и Радовиш, одакле су по предању Пљаскићи, нису превише географски удаљени, па би међу њима могла постојати нека даља веза.
Да кажем још да хаплотип Пљаскића „нагиње“ више I2a-Z17855 хаплотиповима, па би се веома опрезно могла претпоставити припадност овом огранку.
Што се тиче двојице тестираних из моравичког округа,иако дијеле неке карактеристичне маркере, имају и солидних разлика и без јаког родословног покрића, само на основу хаплотипа, мислим да је несигурно тврдити да и Чвркић припада овој грани.
А корисна је информација за мјесто поријекла Самарџије и добро се уклапа са резултатом Ковачевића.