Аутор Тема: Српски ДНК дан 2016  (Прочитано 36484 пута)

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 575
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #180 послато: септембар 21, 2016, 10:16:47 поподне »


Сећам се те приче о Албанцима у западној Херцеговини. Нема доказа за ту теорију. Колико се сећам, везу су заснивали на сличној музици или неком инструменту.

Sećam se da su neki pokušavali povezati naziv škutori (za Hrvate Hercegovce) sa Skadrom (Scutari), ali to je bila samo teorija.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9144
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #181 послато: септембар 21, 2016, 10:17:17 поподне »
С обзиром да су Бајковићи, Радуловићи и мистериозно братство из Кривошија (чије презиме вероватно почиње на С  ;)) сви Ј2а М92, онда мислим да нема много дилеме ко су прави Орловићи јер наведена братства чине већину Орловића.

Значи ли то да су Самарџићи исто J2a M92?:)

Певач Жељко је од херцеговачких Самарџића, који кажу да су "из Кривошија"


И за чувеног глумца Љубишу неко овде рече да је од ових из Кривошија, иако је рођен у Скопљу

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #182 послато: септембар 21, 2016, 10:38:33 поподне »
Oчекујемо финале "српског ДНК дана". Крије ли се међу тестиранима и један "западни" R1b?  :-\

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 914
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #183 послато: септембар 21, 2016, 10:44:10 поподне »
Да ли си размишљао о опцији да су ови у Италији пореклом са Балкана? Делује да би и то могло бити вероватно.

За Пјешивце је веома битно то што се по анонимним базама у Италији (преко 10000 хаплотипова) не јавља овај кластер J2a. Сва поклапања су на истоку. Тако да може бити реч и о сеоби из Грчке, или Анадолије нпр., још у доба Рима, да би се после неки спорадично пребацивали на Апенинско полуострво(?).

Што се оног узорка из Ирана (Систан и Белуџистан) тиче, не бих узимао то за озбиљно, зато што је узорак јако мали (свега 24). Исто се може рећи и за оних 8.7% на Криту (узорак 23).

Међутим, на Криту је хаплогрупа J2a генерално прилично заступљена, само нам фале детаљнији подаци (хаплотипови, СНП, итд.) да би могли нешто више да закључимо.

Резултат оног Еррика из Казерте је веома занимљив из више разлога, а приви је тај што је на 23 упоредива маркера два одступања са Перуновићем, те СНП CTS2906>Z38467 ;



Ово итекако баца на западни Медитеран.  Може линк ка анонимним базама?
 :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9144
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #184 послато: септембар 21, 2016, 11:00:39 поподне »
Резултат оног Еррика из Казерте је веома занимљив из више разлога, а приви је тај што је на 23 упоредива маркера два одступања са Перуновићем, те СНП CTS2906>Z38467 ;



Ово итекако баца на западни Медитеран.  Може линк ка анонимним базама?
 :)

Овде се налази већи број наслова:

https://yhrd.org/pages/resources/publications_and_references

Имам и неке базе из Италије код себе, могу ти послати на мејл?

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 914
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #185 послато: септембар 21, 2016, 11:28:52 поподне »
Јесте мало маркера за овакву анализу... ;)


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1618
  • Z3660>Y34637
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #186 послато: септембар 22, 2016, 01:48:13 пре подне »
Крњаја, Јовањдан, Жегар, Обровац, Далмација, хаплогрупа I2a Динарик Југ

Није оставио детаљније информације о пореклу. Колико ми се чини најближи су му тестирани из рода Г (Васић, Гачевић и Марковић). Са Васићем се разликује на 4 од 23 упоредива маркера, са Марковићем на 2 од 16, док се са Гачевићем (Матаруге, Пљевља) поклапа на свих 18 упоредивих маркера.
« Последња измена: септембар 22, 2016, 01:50:01 пре подне Црна Гуја »

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #187 послато: септембар 22, 2016, 08:46:27 пре подне »
Динарик Југ је генерално присутан на том потезу Никшићи-Риђани-Озринићи. Ту има доста повезаних, а опет давно раздвојених грана. Рецимо, и Синђићи из Роваца који се тамо рачунају у старосједиоце славе Лучиндан, а Динарик Југ су. Не рачунају их у главно никшићко-ровачко братство, али су несумњиво повезани са осталима.
Унутар племена Никшића сигурно има доста давног одвајања у главном родословном стаблу, обзиром да су доста старо племе, и да се од њих развило мноштво братстава у племену Ровца, али и у Никшићкој Жупи, и у некадашњој Требјеси која је разорена од стране никшићких Турака, и чији су се становници раселили на разне стране, а многи од њих и у област Украјине. Ко зна каква је историја ове породице била и која путања досељења у садашње место боравка. Требало би овај ДНК резултат поткрепити породичним предањем, а ако оно каже да су Никшићи односно Ровчани, онда то свакако треба узети у обзир.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #188 послато: септембар 22, 2016, 08:53:12 пре подне »
Мићковић, Никољдан, Бар, раније из Куча, хаплогрупа Е-V13

Резултат Мићковића је потврдио предање да су од Куча Дрекаловића, са Петровићем-Дрекаловићем из Косора се разликује на само једном маркеру.
Потврдило се оно што је и очекивано, отац Гишке Божовића-Мићковића је пореклом из Безијова у Кучима.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #189 послато: септембар 22, 2016, 09:01:05 пре подне »
Навалили Лучинштаци да се тестирају. Још један.

Никетић, Лучиндан, Ново Момчилово, Топлица

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. У потпуности упада у род Никшића.

Ово нађох на сајту да је написао Никетић Милош још прошле године:

"Из Роваца (село Веље Дубоко) као Булатовићи – Минићи, селе се у Ускоке 1859. год. (село Тимар), где су добили имање од Књаза Данила и тамо су у попису уписани као Никићи, по Ники Минићу. У Ново Момчилово се доселилo Никић Ристо 1889. године, са супругом Петрушом, синовима Јованом и Митром и кћерком Мирјаном (Топлички крај) и тек почетком 20. века, кад је био попис у том крају, уписани су као Никетићи.
Живе у Нишу, Прокупљу, Београду, и по једна породица у Француској, у САД и у Холандији."

Можемо рећи да је тестирање у потпуности потврдило поријекло од Никшића Роваца.
Најзад један ''прави'' Булатовић!!! Очекивао сам овакав резултат јер знам њихово предање, и то да су они једни од оних братстава у Ровцима за које се са сигурношћу тврдило да потичу од Гојака Никшина, али ипак док ДНК није то потврдио.... размишљао сам и ''ако и они не буду прави Булатовићи онда читава ствар постаје потпуно замршена''. Овако све долази на своје место и онако како то и предање каже.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #190 послато: септембар 22, 2016, 09:04:36 пре подне »
Јесте ли приметили да двојица тестираних Дрекаловића имају вредност 18 на маркеру DYS 458?

To би могло да значи да се ипак донекле разликују од остатка племена (иако су у суштини сродни).

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #191 послато: септембар 22, 2016, 09:13:17 пре подне »
Увијек ме је "копкало" поријекло овог презимена. Кулићи живе у Поповима код Бијељине, тик уз Павловића мост. Првом приликом када га видим, питаћу Илију Кулића нешто о његовом поријеклу.

Када буде наредна акција покушаћу да наговорим једног од Ђиласа из Балатуна код Бијељине да се тестира.
Е и то би било пун погодак! Према предању које постоји код братстава из Никшићке Жупе, као и код Ђиласа из околине Цазина који знају да су тамо доселили из Никшића, а и према предању које помиње Милован Ђилас у књизи ''Бесудна Земља'', Ђиласи би требали да припадају братству Војиновић из Никшићке Жупе, од којих су се одвојили када је један од њих ''ђиласнуо'' (одскочио) по јунаштву, које им до тада није било признавано, а друга верзија је да су презиме добили по некој жени Ђисни (или тако некако). У сваком случају требали би да су Динарик Југ и да спадају у род Никшића, што је резултат тестираног Војиновића из околине Бијелог Поља, који зна да су његови тамо доселили из Никшићке Жупе, и потврдио.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2280
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #192 послато: септембар 22, 2016, 09:26:53 пре подне »
Крњаја, Јовањдан, Жегар, Обровац, Далмација, хаплогрупа I2a Динарик Југ

Није оставио детаљније информације о пореклу. Колико ми се чини најближи су му тестирани из рода Г (Васић, Гачевић и Марковић). Са Васићем се разликује на 4 од 23 упоредива маркера, са Марковићем на 2 од 16, док се са Гачевићем (Матаруге, Пљевља) поклапа на свих 18 упоредивих маркера.

Ево шта о Крњајама у Надводи (заселак Жегара) пише Александар Бачко у у књизи "Жегар":

Породица Крњаја у Надводи слави св. Јована (20. јануара по новом календару). Средином 20. века Крњаја је у Надводи било 6 домаћинстава са укупно 37 укућана. Исте године је забележено још 1 домаћинство са 8 укућана у «Жегару».
   Крњаја је средином 20. века било у више места у околини Глине, а најбројнији су били они у месту Бузета (48 у 9 домаћинстава). Презиме Крњајић, изведено од основе Крњаја, у истом периоду је било заступљено на Банији, највише у Обљају Малом код Глине, 11 домова са 64 укућана, као и по већем броју славонских места. У Осијеку је 1948. године живео 1 носилац презимена Крнаић. Године 1915. су Крњајићи представљали бројан род и у Лици, али су до 1948. године готово нестали. За време Првог светског рата било их је укупно 20 домаћинстава у Лици, и то: 12 домова у Мелиновцу код Личког Петровог Села, 3 у Могорићу, 2 у Жељави код Личког Петровог Села и по 1 у Мутилићу, Личком Петровом Селу и Удбини. У попису из 1712. године је у Удбини забележено 1 домаћинство Крњајића, односно породична задруга са 13 укућана. Они су досељени из северне Далмације, што свакако важи и за друге Крњајиће по Лици. Банијски и лички Крњајићи и Крњаје славе св. Јована, као и сви Крњајићи у западној Славонији, који су крајем 19. века живели у 4 парохије. Крњајићи и Крњаје на Банији, у Лици и у Славонији, без изузетка, представљају један род и сродни су са својим презимењацима у Жегару.
   И по Босни је крајем 19. века забележена породица Крњајић у већем броју насеља. Тада су Крњајићи са славом св. Јован живели у парохијама: Бања Лука, Божићи, Драксенић и Међеђа код Босанске Дубице. Крњаићи са истом славом су 1884/86. године забележени у парохији Босанска Костајница, код Босанске Дубице. И овде су у питању сродници жегарских Крњаја.
Сви напред наведени Крњајићи и Крњаје су се проширили, по свему судећи, из северне Далмације. Као што је напред наведено, један огранак ове породице се населио у Лици већ почетком крајем 17. или 18. века (пре 1712. године), док су огранци на Банији и у Славонији морали бити нешто касније пресељени. Крња(ј)ићи у северном делу Босанске Крајине, свакако представљају огранак близак банијским Крњајићима. Само презиме Крњаја највероватније долази од некаквог надимка са основом «крњ», мада је забележено и (заштитно) лично име Крња.



Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #193 послато: септембар 22, 2016, 09:33:16 пре подне »
Овде је поменуто да Црногорци (презиме Црногорац, не особе из Црне Горе) немају порекло да су од Орловића, а имају га.
И Самарџићи су споменути, међутим, мора се знати да Самарџићи нису један род, већ да има 3 (или 2) рода Самарџића који су међусобно неповезани.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #194 послато: септембар 22, 2016, 09:34:41 пре подне »
Овде је поменуто да Црногорци (презиме Црногорац, не особе из Црне Горе) немају порекло да су од Орловића, а имају га.
И Самарџићи су споменути, међутим, мора се знати да Самарџићи нису један род, већ да има 3 (или 2) рода Самарџића који су међусобно неповезани.

Написао сам "порекло", а хтедох да напишем "предање о пореклу".  :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #195 послато: септембар 22, 2016, 09:35:48 пре подне »
Е и то би било пун погодак! Ђиласи би требали да припадају братству Војиновић из Никшићке Жупе, од којих су се одвојили када је један од њих ''ђиласнуо'' (одскочио) по јунаштву

Својски ћи се потрудити да "Ђиду" наговорим на тестирање у некој од наредних акција. Генерално проблем је новац!

Иначе, "наш семберски Ђидо" је веома популаран и омиљен код женског свијета због свог шарма. Оно јунаштво сам смислено подебљао јер је именовани био легенда једне од бригада у догађајима након 1992. године.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9144
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #196 послато: септембар 22, 2016, 09:56:16 пре подне »
Крњаја, Јовањдан, Жегар, Обровац, Далмација, хаплогрупа I2a Динарик Југ

Није оставио детаљније информације о пореклу. Колико ми се чини најближи су му тестирани из рода Г (Васић, Гачевић и Марковић). Са Васићем се разликује на 4 од 23 упоредива маркера, са Марковићем на 2 од 16, док се са Гачевићем (Матаруге, Пљевља) поклапа на свих 18 упоредивих маркера.

Као што написа админ, у питању је веома разгранат род. Било их је и на Банији, у Славонији, а рано се помињу и у Лици (17. век). Питање је да ли су сви повезани, с обзиром да је презиме вероватно надимачког карактера. Сва је прилика да јесу.

Драго ми је што се I2a Динарик југ коначно опоравља у Крајини. :) Прво Ћутковић са Мањаче, сад Крњаја.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9144
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #197 послато: септембар 22, 2016, 10:05:48 пре подне »
Иако код Динараца то не мора пуно да значи, мислим да потпуно поклапање са Гачевићима из околине Пљеваља индиректно говори одакле су Крањаје пореклом.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #198 послато: септембар 22, 2016, 10:16:44 пре подне »
Перошевић, Аранђеловдан,Лијешње/Ровца/Колашин

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер Z17855, баш као и остали из рода Љешњана Војинића којима несумњиво припада. У његовом случају генетика је потврдила причу о поријеклу. Не знам тачно ком огранку Љешњана припада Перошевић. претпостављам да ће Војиненад нешто више знати.

Занимљиво је да Перошевић има комбинацију на маркерима 385аб=15-17 што на први поглед дјелује сасвим нетипично за Динарика (модал 14-15). међутим уколико знамо да је Љешњански модал 15-16, онда су ствари много јасније.
Овај резултат је помало и изненађујућ за мене из разлога што се порекло Перошевића везују за братство Радуловић са Лијешња, а сами Радуловићи са Лијешња имају две, три верзије о свом пореклу. Једно је да су ''тоБоже'' од Радуловића из Комана, што је очигледно тежња да се прикаче уз неко велико и признато братство кад их већ у својој околини не признају за своје. Друга верзија, или боље речено претпоставка једног од хроничара и истраживача који је оставио писани материјал о пореклу братстава са Лијешња, је та да су они можда од Требјешана који су након разуре доселили на Лијешње, а зна се да су неки од Требјешана заиста једно време боравили у Морачи, па и на Лијешњу, и касније одселили и учествовали у стварању племена Ускоци. Трећа верзија и претпоставка (која је мени пре овог теста била и највероватнија) је да су они једно од староседелачких братства на Лијешњу. Поставља се питање да ли је поуздано предање о томе да су они (Перошевићи) заиста од Радуловића са Лијешња, или су огранак потомства кнеза Богдана које се јако давно сбратимио са Радуловићима који су још у 18. веку држали добар део имања на Лијешњу, и чији се појединци помињу у неким писаним изворима као дародавци неких делова имања манастиру Пресвете Богородице у Морачи. Једно од предања које је остало сачувано је и то да су их Булатовићи својевремено издвојили из свог сеоског катуна и да су трампом неких катуна са Љешњанима Радуловићи издвојени из Церовичког катуна и припојени Љешњанима. То је објашњено тиме што су се доста ''крвили'' са Булатовићима, а постоји и прича о томе да се томе доста противио Радојица Јоков, родоначелник Радојичића и син Јока Љешњанина од кога је братство Јоковићи, уз опаску ''Данас један, сјутра седам'', алудирајући на то да се брзо разрађају и да ће се сутра намножити и можда због тога настати проблем са њима. Због тога су готово сви хроничари и истраживачи били склони да их сврстају у братство које није од кнеза Богдана, већ да су се са Љешњанима кроз векове заједничког живота саплеменили. У сваком случају Радуловићи се доста давно помињу као Љешњани, што очигледно иде у прилог томе да су они заиста ''прави'' Љешњани, и да су можда део братства које је у време досељавања кнеза Богдана већ било можда разгранато и да можда вуку порекло од неког братственика Богдановог, или је можда у питању мутација тог маркера (DYS385ab) која се десила у међувремену, због чега се разликују од остали Љешњана који су се тестирали. У сваком случају, овај резултат теста потврђује народно предање о томе да су Перошевићи заиста Љешњани, а оставља и могућност да су и они највероватније потомци кнеза Богдана. У прилог томе иде и чињеница да су Љешњани били доста истрајни и одлучни у отпору према осталима из околине, а пре свега Булатовићима, да сачувају своја имања на Лијешњу које је једино село (уз Веље Дубоко и донекле Међуријечје) које је било плодно и погодно за живот, иако су ти насртаји кроз нарочито 17. и 18. век били доста чести, што је био разлог великом броју крвних освета са њима. Ако су Радуловићи већ у то време били на Лијешњу и у саставу њихове племенске организације, и помињу у предању да су се доста ''крвили'' са Булатовићима и да су још пре тога убили и Радојицу Драшка (претка Драшковића из Вељег Дубоког) који је покушао да се на силу насели на Лијешње, онда то сигурно није случајно и даје објашњење, а ДНК тест то очигледно и потврђује. Перошевићи према предању које је код њих сачувано воде порекло од Пероша сина Антонија Филипова Радуловића са Лијешња. Због убиства два Булатовића из села Горња Ровца Перош, његов брат Нешо и отац морали су избећи из Лијешња. Једно време су боравили и у тадашњем ''турском'' Никшићу, где су потражили уточиште да би сачували главу од ''крвне освете'' која им је претила од веома бројчано јаког братства Булатовић. Чак их помиње и народна песма као кривце за погибију Лопушине Вука јер су учествовали у походу никшићких Турака када се десио двобој овог чувеног Требјешанина са неким никшићким прваком у коме је према народном певачу Вук на превару убијен пошто је већ готово добио тај мегдан. Народни певач је кривицу свалио на браћу Неша и Пероша као добре познаваоце овог терена, којима Булатовићи очигледно нису ''вратили крв'' јер то очигледно нису успели. Нешо и Перош нису подлегли притиску да приме ислам, чему су углавном били изложени многи пребези у тада спасоносне турске градове Никшић и Колашин за оне које си су бежали од крви. Такође се помиње да су једно време боравили у селу Ваган Каљића код Колашина, где их је заробио један турски одметник и зулумћар Гано Матиновић, везао их и убио Неша и оца Антонија, а Перош је рањен успео да се спаси скочивши у неку провалију. Мислећи да је и Перош погинуо нису га тражили. Међутим он је преживео, успео да се опорави и да се прикључи хајдучкој чети Јакше Гачанина, а убрзо након тога и да освети брата и оца тако што је убио Гана Мартиновића. Након неколико година хајдуковања оженио се ћерком чувеног Ћор-Сима Џаковића из Шаранаца. Његово потомство су Перошевићи из села Сировац у Ускоцима, од којих је и тестирани Перошевић. Зато у табели Српског ДНК пројекта треба да стоји Перошевић/Аранђеловдан/Сировац/Ускоци/ЦГ а раније Лијешње/Ровца/ЦГ.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2016
« Одговор #199 послато: септембар 22, 2016, 10:37:26 пре подне »
Цуце су матица Орловића у Старој Црној Гори, а управо ту налазимо Ј2а М92.
Уз констатацију да је Башино Село некада заиста припадало племену Цуце, пре него су здружени Озринићи и Цуце (негде се каже Озринићи и Бјелице) протерали досељенике из Чарађа који су у то време били веома оснажили и правили им разне невоље. Верујем да је то био само изговор а да је прави разлог био економске природе јер су Цуце том приликом узеле сву покретну имовину, а Озринићи проширили своју територију.