Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Број 1 септембар 01, 2016, 12:43:44 поподне

Наслов: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 01, 2016, 12:43:44 поподне
Поштовани пријатељи,
и ове године обезбедили смо попуст на тестирање за Српски ДНК дан 14. септембра. Више информација на: http://www.poreklo.rs/2016/09/01/saznajte-svoje-praporeklo-na-srpski-dnk-dan-14-septembra-cena-testiranja-je-6000-dinara-dvostruko-niza-od-redovne/

У првих два сата од објаве позива пријавила су се четворица кандидата.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 10, 2016, 02:37:54 поподне
Пријаве за тестирање на Српски ДНК дан трају до уторка, 13. септембра. Досад имамо 22 пријављена, од чега 15 потврђених (који су послали податке о месту порекла и крсној слави). То су:

Васовић, Свети Тома, Пекчаница, Краљево
Перовић, Свети Јован, Цуце (ЦГ)
Ћук, Свети Никола, Зрмања (Лика)            
Глишовић, Свети Лука, Мајдан, Г. Милановац         
Дамљановић, Свети Никола, Пријевор, Миоковци
Никетић, Свети Лука, Ново Момчилово, Топлица
Марковић, Свети Јован, Херцеговина, Шаренци?
Радовић, Пожега            
Белић, Свети Никола, Остра (Чачак)
Глишић, Свети Никола, Остра (Чачак)
Кулић, Свети Јован,   Снагово (Зворник), р. Пива
Митровић, Свети Никола, Братунац, р. Хан Пијесак
Ћутковић, Свети Ђорђе, Кола, Мањача
Радовић,  Свети Никола, Крушевица, Романија
Дробњаковић, Свети Ђорђе, Слатина, Прибој

Позивам све који желе да се тестирају да искористе прилику и то учине уз овај значајан попуст. Следећа прилика ће бити тек на пролеће...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 10, 2016, 05:27:38 поподне
Пријаве за тестирање на Српски ДНК дан трају до уторка, 13. септембра. Досад имамо 22 пријављена, од чега 15 потврђених (који су послали податке о месту порекла и крсној слави). То су:

Васовић, Свети Тома, Пекчаница, Краљево
Перовић, Свети Јован, Цуце (ЦГ)
Ћук, Свети Никола, Зрмања (Лика)            
Глишовић, Свети Лука, Мајдан, Г. Милановац         
Дамљановић, Свети Никола, Пријевор, Миоковци
Никетић, Свети Лука, Ново Момчилово, Топлица
Марковић, Свети Јован, Херцеговина, Шаренци?
Радовић, Пожега            
Белић, Свети Никола, Остра (Чачак)
Глишић, Свети Никола, Остра (Чачак)
Кулић, Свети Јован,   Снагово (Зворник), р. Пива
Митровић, Свети Никола, Братунац, р. Хан Пијесак
Ћутковић, Свети Ђорђе, Кола, Мањача
Радовић,  Свети Никола, Крушевица, Романија
Дробњаковић, Свети Ђорђе, Слатина, Прибој

Позивам све који желе да се тестирају да искористе прилику и то учине уз овај значајан попуст. Следећа прилика ће бити тек на пролеће...
Здpaвкoвић, Вaвeдeњe и Илиндaн, Бpeзoвицa, Штpпцe, КиМ
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Акса септембар 10, 2016, 05:54:35 поподне
Здpaвкoвић, Вaвeдeњe и Илиндaн, Бpeзoвицa, Штpпцe, КиМ

Брезовица је скорашњо формирано место. Здравковић би требао бити из Беревца од рода Ковачевића према Урошевићу и пореклом из Ковачевца код Качаника. На овом форуму био је активан један Ковачевић из јужне Македоније из околине Струге, не могу да се сетим области, у тој области сачињавали су неколико села која су била позната као "Мала Шумадија" и тај Ковачевић је одатле. Трифуноски је забележио да су пореклом из Качаника и да славе Ваведење. То је и Ковачевић писао зна да су пореклом из Качаника.

Ја сам му скренуо пажњу да су због ретке крсне славе Ваведење можда у сродству са овим из Беревца. Ја сам му и предлагао да се тестира, било је то пре годину дан, а он је у то време био на блиском Истоку, тамо ради и наводно рекао да ће да види за ДНК кад се врати у Бг, али ништа од тога није било и није ми се јавио.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: aleksandar I септембар 10, 2016, 06:03:35 поподне
Пријаве за тестирање на Српски ДНК дан трају до уторка, 13. септембра. Досад имамо 22 пријављена, од чега 15 потврђених (који су послали податке о месту порекла и крсној слави). То су:
Марковић, Свети Јован, Херцеговина, Шаренци?

Допуна!
Марковић је мој кандидат и рођен је у Угљевику, а живи у Бијељини. Усмено ми је саопштио да у породици постоји предање да су Шаренци. Пошто је у нашем "Пројекту" тестирани Стевановић Драган из Угљевика сврстан у род Шаренаца, ово је прилика да се потврди или оповргне предање.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 10, 2016, 06:13:21 поподне
Брезовица је скорашњо формирано место. Здравковић би требао бити из Беревца од рода Ковачевића према Урошевићу и пореклом из Ковачевца код Качаника. На овом форуму био је активан један Ковачевић из јужне Македоније из околине Струге, не могу да се сетим области, у тој области сачињавали су неколико села која су била позната као "Мала Шумадија" и тај Ковачевић је одатле. Трифуноски је забележио да су пореклом из Качаника и да славе Ваведење. То је и Ковачевић писао зна да су пореклом из Качаника.

Ја сам му скренуо пажњу да су због ретке крсне славе Ваведење можда у сродству са овим из Беревца. Ја сам му и предлагао да се тестира, било је то пре годину дан, а он је у то време био на блиском Истоку, тамо ради и наводно рекао да ће да види за ДНК кад се врати у Бг, али ништа од тога није било и није ми се јавио.
У питaњу je ceлo Вpбeштицa. Здpaвкoвићи cу oд  Пaвлoвићa, a cpoдни cу им Ивкoвићи. Пopeклoм из oкoлинe Cкaдpa. Cтapo пpeзимe Змajeвић.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Акса септембар 10, 2016, 06:38:11 поподне
У питaњу je ceлo Вpбeштицa. Здpaвкoвићи cу oд  Пaвлoвићa, a cpoдни cу им Ивкoвићи. Пopeклoм из oкoлинe Cкaдpa. Cтapo пpeзимe Змajeвић.

Аха хвала за инфо. Онда би требало да стоји да је из Врбештице. Знам да има доста призећивања и узимање женине славе као и презимена у Сиринићу. То је упечатљиво у Ономастици Сиринићке Жупе. А. Урошевићев рад о Шарпланинској Жупи Сиринић из 1938 године је финансирала нека аустралијска фондација и он је имао само десет дана да испита и истражи становништво Сиринићке Жупе, а Жупа има око 15 села. Урошевић је само једном обилазио села. Има пропуста, али сасвим је разумљиво што има пропуста с обзиром да је имао десетак дана за испитивање родова. Није обраћао пажњу на призећене скорашње породице код великих родова. 

Очигледно је Здравковић предак прихватио женину славу, а која је била родом из Беревца од Ковачевића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 10, 2016, 07:00:45 поподне
Аха хвала за инфо. Онда би требало да стоји да је из Врбештице. Знам да има доста призећивања и узимање женине славе као и презимена у Сиринићу. То је упечатљиво у Ономастици Сиринићке Жупе. А. Урошевићев рад о Шарпланинској Жупи Сиринић из 1938 године је финансирала нека аустралијска фондација и он је имао само десет дана да испита и истражи становништво Сиринићке Жупе, а Жупа има око 15 села. Урошевић је само једном обилазио села. Има пропуста, али сасвим је разумљиво што има пропуста с обзиром да је имао десетак дана за испитивање родова. Није обраћао пажњу на призећене скорашње породице код великих родова. 

Очигледно је Здравковић предак прихватио женину славу, а која је била родом из Беревца од Ковачевића.
Дoнeли cу cлaву Вaвeдeњe, a пpeузeли (вepoвaтнo жeнидбoм, кaкo кaжeш) Илиндaн. Интepecaнтнo дa cлaвe двe cлaвe, a нe пpecлaву.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Акса септембар 10, 2016, 07:25:34 поподне
Дoнeли cу cлaву Вaвeдeњe, a пpeузeли (вepoвaтнo жeнидбoм, кaкo кaжeш) Илиндaн. Интepecaнтнo дa cлaвe двe cлaвe, a нe пpecлaву.

Погрешио сам био, крсна слава Ваведење има и други назив, а то је Света Пречиста и то бележи Урошевић као и Букумирић, тако да нема сумње. Биће занимљив резултат.

Урошевић бележи следеће: Станисављевићи (19 кућа) и Бандулићи (3 кућа) дељеници Станисављевића, славе подједнако две славе: Св. Пречисту и Св. Илију). Досељени су око средине XVIII века од преко Дрима.
Павловићи (10 кућа) и Ивковићи (1 кућа), досељени заједно са Станисављевићима као три брата, те им је и слава иста.

Букумирић бележи да су пореклом из Подриме у Метохији. Sliv Drima pokriva teritoriju od 11.756 km², severnu i istočnu Albaniju, zapadnu Makedoniju i zapadni deo Metohije.. Дакле ови нису пореклом из Скадра, већ из западне Метохије из неког села у Подрими или Ђаковачке околине. А предање на Скадар је зато што је вероватно неки део западне Метогије обухватао скадарски Санџак и отуда код њих да су пореклом из Скадра, а уствари су из неко метохијског села.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 10, 2016, 07:43:41 поподне
Погрешио сам био, крсна слава Ваведење има и други назив, а то је Света Пречиста и то бележи Урошевић као и Букумирић, тако да нема сумње. Биће занимљив резултат.

Урошевић бележи следеће: Станисављевићи (19 кућа) и Бандулићи (3 кућа) дељеници Станисављевића, славе подједнако две славе: Св. Пречисту и Св. Илију). Досељени су око средине XVIII века од преко Дрима.
Павловићи (10 кућа) и Ивковићи (1 кућа), досељени заједно са Станисављевићима као три брата, те им је и слава иста.

Букумирић бележи да су пореклом из Подриме у Метохији. Sliv Drima pokriva teritoriju od 11.756 km², severnu i istočnu Albaniju, zapadnu Makedoniju i zapadni deo Metohije.. Дакле ови нису пореклом из Скадра, већ из западне Метохије из неког села у Подрими или Ђаковачке околине. А предање на Скадар је зато што је вероватно неки део западне Метогије обухватао скадарски Санџак и отуда код њих да су пореклом из Скадра, а уствари су из неко метохијског села.
Пpeнocим ти peчи Здpaвкoвићa кojи ћe ce тecтиpaти: дoшли из Cкaдpa, били 3 гoдинe у Гуcињу, пa гoдину дaнa у oкoлини Пeћи, пpe нeгo дa дoђу у Вpбeштицу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Витомир Радовић септембар 10, 2016, 09:32:28 поподне
РАДОВИЋИ су моји предлози.
Радовић из Пожеге слави Ђурђевдан.
Још пријављујем Марка Станића, чији су родитељи рођени у Подујеву





Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Грк септембар 11, 2016, 08:28:27 поподне
Допуна!
Марковић је мој кандидат и рођен је у Угљевику, а живи у Бијељини. Усмено ми је саопштио да у породици постоји предање да су Шаренци. Пошто је у нашем "Пројекту" тестирани Стевановић Драган из Угљевика сврстан у род Шаренаца, ово је прилика да се потврди или оповргне предање.

Да ли тај Марковић има везу са Марковићима  славе Светог Николу живе у Бијељини и зову их КАЗАНИ.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 14, 2016, 08:05:06 поподне
Има ли каквих новости? ;)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 14, 2016, 08:09:54 поподне
Има ли каквих новости? ;)
Данас је обављено тестирање оних који су били у прилици да дођу у београдски ДНК центар. Остаје да до петка сачекмо да стигну пошиљке са узорцима из унутрашњости, па ће у току следеће недеље лабораторија почети да обрађује узорке. Надамо се првим резултатима крајем следеће недеље.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Đorđo септембар 14, 2016, 08:15:34 поподне

Кулић, Свети Јован,   Снагово (Зворник), р. Пива

тек сад видим да има и Кулић! једва чекам резултат  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 14, 2016, 08:28:37 поподне
Данас је обављено тестирање оних који су били у прилици да дођу у београдски ДНК центар. Остаје да до петка сачекмо да стигну пошиљке са узорцима из унутрашњости, па ће у току следеће недеље лабораторија почети да обрађује узорке. Надамо се првим резултатима крајем следеће недеље.
Majcким peзултaтимa или oвим ceптeмбapcким? :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: НиколаВук септембар 14, 2016, 08:40:06 поподне
тек сад видим да има и Кулић! једва чекам резултат  :)

Кулић је мој кандидат, иначе ми је брат од ујака.  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 14, 2016, 09:54:03 поподне
Да ли се зна коначна бројка? Пре неки дан је било 20-ак људи (15 потврђених). И да буде 30-ак људи мислим да је то велики успех, с обзиром да смо истрошили "ресурсе" у Херцеговини и током мајске акције, тј. да су се тада тестирали скоро "сви" заинтересовани. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 14, 2016, 10:05:51 поподне
Да ли се зна коначна бројка? Пре неки дан је било 20-ак људи (15 потврђених). И да буде 30-ак људи мислим да је то велики успех, с обзиром да смо истрошили "ресурсе" у Херцеговини и током мајске акције, тј. да су се тада тестирали скоро "сви" заинтересовани. :)
Сутра ћемо добити извештај из лабораторије ко се све тестирао па ћете бити обавештени. Очекујемо да ће бити 20 тестираних.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 14, 2016, 10:07:06 поподне
Majcким peзултaтимa или oвим ceптeмбapcким? :)
Септембарским, а очекујемо и мајске крајем следеће недеље с тим да ће они бити сопштени само на затвореном делу форума (којем приступ имају чланови Друштва српских родословаца "Порекло" и тестирани).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 16, 2016, 11:57:45 поподне
Има ли новости? Колико се људи тестирало?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 17, 2016, 01:44:36 пре подне
Закључно са петком тестирано је 19 људи:

Дробњаковић
Белић
Ћук
Трајковић
Радовић (Кушевица, Св. Никола)
Глишић
Шевић
Милетић
Митић
Кулић
Митровић
Перовић
Компара (Ајдовшчина, Словенија)
Глишовић
Никетић
Крњаја (Жегар, Далмација, Св. Јован)
Дамљановић
Мићковић (Кучи, Дрекаловићи, Св. Никола)
Ћутковић

Чекамо још да стигну узорци
Перошевића (Лијешње, Аранђеловдан) и
Марковића (Херцеговина, Шаренци, Св. Јован).




 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Amicus септембар 17, 2016, 01:21:12 поподне
Закључно са петком тестирано је 19 људи:

Дробњаковић
Белић
Ћук
Трајковић
Радовић (Кушевица, Св. Никола)
Глишић
Шевић
Милетић
Митић
Кулић
Митровић
Перовић
Компара (Ајдовшчина, Словенија)
Глишовић
Никетић
Крњаја (Жегар, Далмација, Св. Јован)
Дамљановић
Мићковић (Кучи, Дрекаловићи, Св. Никола)
Ћутковић

Чекамо још да стигну узорци
Перошевића (Лијешње, Аранђеловдан) и
Марковића (Херцеговина, Шаренци, Св. Јован).

Добро. Чекамо сад резултате. Ако буде све по плану, то је надам се, крајем следеће недеље. Пошто је доста људи истестирано претходним подухватима, што рече Небојша, и ово је велики успех. ;)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 17, 2016, 01:43:35 поподне
Закључно са петком тестирано је 19 људи:

Дробњаковић
Белић
Ћук
Трајковић
Радовић (Кушевица, Св. Никола)
Глишић
Шевић
Милетић
Митић
Кулић
Митровић
Перовић
Компара (Ајдовшчина, Словенија)
Глишовић
Никетић
Крњаја (Жегар, Далмација, Св. Јован)
Дамљановић
Мићковић (Кучи, Дрекаловићи, Св. Никола)
Ћутковић

Чекамо још да стигну узорци
Перошевића (Лијешње, Аранђеловдан) и
Марковића (Херцеговина, Шаренци, Св. Јован).

Дa ли ce знa зa Tpajкoвићe cлaвa и мecтo пopeклa?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Никола Стојановић септембар 17, 2016, 06:23:05 поподне
Дa ли ce знa зa Tpajкoвићe cлaвa и мecтo пopeклa?

Св.Алимпије, околина Куманова.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 17, 2016, 09:55:04 поподне
Св.Алимпије, околина Куманова.

R1a - Z280? Eвeнтуaлнo Dinaric North...  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Витомир Радовић септембар 17, 2016, 11:58:57 поподне
Зашто није убачен Станић са КиМ који је старином Пипер?
Он се тестирао и добио ХГ.
Данас сам био са њим у Пиперима и установили да заиста ппотиче из Пиперске Стијене, који су отишли на КиМ, па у Прокупље.

Поздрав
Вито Радовић
из Улциња
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Никола Стојановић септембар 18, 2016, 12:00:16 пре подне
R1a - Z280? Eвeнтуaлнo Dinaric North...  :)

Ја типујем на I2DS.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 18, 2016, 01:12:07 поподне
Ја типујем на I2DS.

Не знам зашто, али и ја тако мислим.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Рамбослав септембар 18, 2016, 05:28:49 поподне
Закључно са петком тестирано је 19 људи:

Дробњаковић
Белић
Ћук
Трајковић
Радовић (Кушевица, Св. Никола)
Глишић
Шевић
Милетић
Митић
Кулић
Митровић
Перовић
Компара (Ајдовшчина, Словенија)
Глишовић
Никетић
Крњаја (Жегар, Далмација, Св. Јован)
Дамљановић
Мићковић (Кучи, Дрекаловићи, Св. Никола)
Ћутковић

Чекамо још да стигну узорци
Перошевића (Лијешње, Аранђеловдан) и
Марковића (Херцеговина, Шаренци, Св. Јован).

Је л` ови Шевићи имају неке везе за Цупаћима?
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=760.msg8319#msg8319
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Đorđo септембар 18, 2016, 05:45:24 поподне
Кулић је мој кандидат, иначе ми је брат од ујака.  :)
благо теби, ја бих пре успео да узмем брис од сибирског тигра него од ујака
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 18, 2016, 07:02:51 поподне
Је л` ови Шевићи имају неке везе за Цупаћима?
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=760.msg8319#msg8319

То би могли знати само ако би се и Цупаћи тестирали.

Не знамо ни да ли су ови крајишки Шевићи повезани са Шевићима који су отишли у Русију. Али ако би резултати крајишких Шевића и Цупаћа били блиски онда би то заиста била велика подударност.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Никола Стојановић септембар 18, 2016, 07:12:13 поподне
Не знам зашто, али и ја тако мислим.
Мислим да постоји предање о косовском пореклу сачувано кроз надимак, а у околини Гњилана имамо тестираног човека који слави Св.Алимпија и он је I2DS.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 19, 2016, 10:24:51 поподне
Стигла је прва тура резултата из тестирања поводом Српског ДНК дана. Молим уреднике Српског ДНК пројекта да овде објаве резултате уз краће коментаре.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Jelic септембар 19, 2016, 10:25:58 поподне
Стигла је прва тура резултата из тестирања поводом Српског ДНК дана. Молим уреднике Српског ДНК пројекта да овде објаве резултате уз краће коментаре.

Брзи су нешто ови из ДНК центра овог пута :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 19, 2016, 10:27:26 поподне
Вечерас почињемо да објављујемо резултате Српског ДНК дана 2016.

За почетак ево једног Крича из околине Чачка.

Белић, Никољдан, Остра/Чачак

Припада хаплогрупи J2b M205. Нешто више о поријеклу Белића, претпостављам да би могао да каже Клавдивс. Колико видим Белићи су били у Остри почетком 19. вијека. Нисма успио да нађем даље поријекло.

Занимљиво је да имају вриједност 13 на маркеру 456 које од Крича имају још Новаковић и Костић. Занимљиво да сва тројица славе Никољдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 19, 2016, 10:48:27 поподне
Ћук, Никољдан, Зрмања/Лика

Припада хаплогрупи I1-Z63. Најближи је Павловићу из Лајковца, Мерџану из Попова Поља, Млинарецу. Сви ови хаплотипови би требали бити I1-Z63 L1237+. Није далеко ни од мацурског хаплотипа, али за тачно одређење било би нужно одрадити СНП анализу. По маркерима је ближе L1237+ групи.

Иначе, Ћукови из Зрмање су свакако повезани са Ћуковима у Далмацији, гдје су живјели у околини Книна и Биовчину селу. У Биовчином селу су Ћукови уписани још 1709. године у млетачком попису.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Amicus септембар 19, 2016, 10:50:24 поподне
Браво за лабораторију и наше трудбенике! :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: resavac септембар 19, 2016, 11:02:03 поподне
pa gde su bre I-Z63 FGC9504+ Srbi vec  jednom. samo ja  :(
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Amicus септембар 19, 2016, 11:09:58 поподне
pa gde su bre I-Z63 FGC9504+ Srbi vec  jednom. samo ja  :(

Добродошао у друштво јединаца. ;D
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 19, 2016, 11:11:00 поподне
Радовић, Никољдан,Крушевица, Романија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. По свему судећи близак је роду Лешњана Војинића који су већ потврђени као дио гране Z17855. Овој групи је близак и Паројчић из Босанског Грахова који слави Никољдан, као Радовић.

Немам детаљнијих података о поријеклу самог Радовића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: resavac септембар 19, 2016, 11:16:08 поподне
Добродошао у друштво јединаца. ;D
fala rodjace  ;D
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 19, 2016, 11:29:21 поподне
Ћук, Никољдан, Зрмања/Лика

Припада хаплогрупи I1-Z63. Најближи је Павловићу из Лајковца, Мерџану из Попова Поља, Млинарецу. Сви ови хаплотипови би требали бити I1-Z63 L1237+. Није далеко ни од мацурског хаплотипа, али за тачно одређење било би нужно одрадити СНП анализу. По маркерима је ближе L1237+ групи.

Иначе, Ћукови из Зрмање су свакако повезани са Ћуковима у Далмацији, гдје су живјели у околини Книна и Биовчину селу. У Биовчином селу су Ћукови уписани још 1709. године у млетачком попису.

Зрмања је једна од матица крајишких Богуновића. Уколико је Ћук близак Мацурама, аутоматски је близак и Шкундрићима I1 Z63 (огранак Богуновића). Презиме је надимачког карактера, па можда настаје управо у том крају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 19, 2016, 11:45:07 поподне
Радовић, Крушевица, Романија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. По свему судећи близак је роду Лешњана Војинића који су већ потврђени као дио гране Z17855. Овој групи је близак и Паројчић из Босанског Грахова који слави Никољдан, као Радовић.

Немам детаљнијих података о поријеклу самог Радовића.

Било би добро сазнати славу ових Радовића.

Миленко Филиповић почетком 20. века налази минимум три гране Радовића на Гласинцу.

- Подроманија, Радовићи славе Јеремијевдан, а старином су из Бањана (доселили у 19. веку)

- Сајице, Радовићи славе Јовањдан, а доселили су крајем 19. века из околине Рогатице. Даље порекло - Пива

- Кула, Радовићи славе Ђурђевдан, а пореклом су из "источне Херцеговине"


Ако бих морао да типујем, рекао бих да су ови I2a DN у вези са граном која води порекло из ист. Херцеговине.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 19, 2016, 11:50:55 поподне
Било би добро сазнати славу ових Радовића.

Миленко Филиповић почетком 20. века налази минимум три гране Радовића на Гласинцу.

- Подроманија, Радовићи славе Јеремијевдан, а старином су из Бањана (доселили у 19. веку)

- Сајице, Радовићи славе Јовањдан, а доселили су крајем 19. века из околине Рогатице. Даље порекло - Пива

- Кула, Радовићи славе Ђурђевдан, а пореклом су из "источне Херцеговине"



Ако бих морао да типујем, рекао бих да су ови I2a DN у вези са граном која води порекло из ист. Херцеговине.

Заборавих уписати, слави Никољдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 19, 2016, 11:54:44 поподне
Трајковић, Алимпијевдан, Крушевац


Припада хаплогрупи J2b M205, крички род. Чини се да је по маркерима најближи Стојановићу из Врачевог гаја. Мало необична слава, досад незабиљежена међу Кричима. Навео је да је даљим поријеклом из Куманова, а да је старије презиме Димитријевић
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 19, 2016, 11:55:35 поподне
Било би добро сазнати славу ових Радовића.
Никољдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 19, 2016, 11:57:50 поподне
Трајковић, Алимпијевдан, Крушевац


Припада хаплогрупи J2b M205, крички род. Чини се да је по маркерима најближи Стојановићу из Врачевог гаја. Мало необична слава, досад незабиљежена међу Кричима. Навео је да је даљим поријеклом из Куманова, а да је старије презиме Димитријевић

Знaчи cви cмo oмaшили... :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 12:03:01 пре подне
Трајковић, Алимпијевдан, Крушевац


Припада хаплогрупи J2b M205, крички род. Чини се да је по маркерима најближи Стојановићу из Врачевог гаја. Мало необична слава, досад незабиљежена међу Кричима. Навео је да је даљим поријеклом из Куманова, а да је старије презиме Димитријевић

Ово је свакако занимљив податак. Већ смо говорили да би у тим крајевима (Пчиња) могло бити нешто више хаплогрупе J2b1.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Никола Стојановић септембар 20, 2016, 12:10:46 пре подне
Трајковић, Алимпијевдан, Крушевац


Припада хаплогрупи J2b M205, крички род. Чини се да је по маркерима најближи Стојановићу из Врачевог гаја. Мало необична слава, досад незабиљежена међу Кричима. Навео је да је даљим поријеклом из Куманова, а да је старије презиме Димитријевић

Познајем човека, одакле овде Крушевац?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 12:17:57 пре подне
Познајем човека, одакле овде Крушевац?

Поздрав Никола,

Одакле је тестирани Трајковић? :)

Да нисте случајно у вези са Стојановићима из В. Гаја? Мада, колико се сећам, они живе у САД већ дуго.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 20, 2016, 12:18:11 пре подне
Познајем човека, одакле овде Крушевац?

Тако је навео у пријави за тестирање:

Место порекла по оцу: Место рођења деде по оцу је Крушевац, југ Србије. Отац је рођен у Београду.
Предање о старијем пореклу, евентуално ранијем презимену и сл: Трајковићи из околине Куманова. Трајковићи су раније по предању били Димитријевићи (из књиге "Родослов Трајковића" аутора Ристе Трајковића)

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Никола Стојановић септембар 20, 2016, 12:22:09 пре подне
Поздрав Никола,

Одакле је тестирани Трајковић? :)

Да нисте случајно у вези са Стојановићима из В. Гаја? Мада, колико се сећам, они живе у САД већ дуго.

Разговарао сам са њим и мислим да би било легитимније да стоји Куманово, пошто је више генерација живело тамо, а имали су и надимак Сопоћанци (ако је од неког значаја, пошто се ова подгрупа повезивала са рударским становништвом).
Нисам у средству са тим Стојановићима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 12:23:12 пре подне
Било би добро сазнати славу ових Радовића.

Миленко Филиповић почетком 20. века налази минимум три гране Радовића на Гласинцу.

- Подроманија, Радовићи славе Јеремијевдан, а старином су из Бањана (доселили у 19. веку)

- Сајице, Радовићи славе Јовањдан, а доселили су крајем 19. века из околине Рогатице. Даље порекло - Пива

- Кула, Радовићи славе Ђурђевдан, а пореклом су из "источне Херцеговине"


Ако бих морао да типујем, рекао бих да су ови I2a DN у вези са граном која води порекло из ист. Херцеговине.

Има ли ко при руци књигу Кљајевића Старе српске племићке породице у Херцеговини? Колико се сјећам у њој се налази родослов од кнеза Богдана Војиновића.... У Морачи има Радовића :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 12:23:37 пре подне
Разговарао сам са њим и мислим да би било легитимније да стоји Куманово, пошто је више генерација живело тамо, а имали су и надимак Сопоћанци (ако је од неког значаја, пошто се ова подгрупа повезивала са рударским становништвом).
Нисам у средству са тим Стојановићима.

Хвала на одговору!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 12:27:49 пре подне
Митић, Света Петка, Мали Суводол, Пирот, хаплогрупa Е-V13

Митића сам сместио са Крстићем и Савићем у род Костанечеваца, за сада ми делује да су му они најближи. Разликује се на четири маркера од њих, међутим може бити да су од истога рода јер сви славе Свету Петку, а и географски нису превише удаљени (Крстић и Савић су из Вратнице на самом северу Македоније).

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 12:47:38 пре подне
Митровић, Никољдан, Братунац, хаплогрупа Е-V13

Смештен је у основни род А. По предању у околину Братунца су дошли око 1850. године из Хан Пијеска, а даљим пореклом су из Црне Горе. Постоји могућност да су се раније презивали Орашчић. Рекао бих да је ово врло ретко презиме, па ако неко има више информација нека напише.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 12:59:04 пре подне
Митровић, Никољдан, Братунац, хаплогрупа Е-V13

Смештен је у основни род А. По предању у околину Братунца су дошли око 1850. године из Хан Пијеска, а даљим пореклом су из Црне Горе. Постоји могућност да су се раније презивали Орашчић. Рекао бих да је ово врло ретко презиме, па ако неко има више информација нека напише.

Митровићи су од  Руђића од Црнојевића, а ови од Ђурашевића. Затим се презивали Ђачић.  У селу Брезна код Никшића била два брата Митар и Тешо. Од Митра су Митровићи, слава Јовањдан; по доласку на Хан Пијесак  око 1830. године, промјенили славу у Никољдан.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 01:06:32 пре подне
Дробњаковић, Ђурђевдан, Слатина/Саставци, Прибој, хаплогрупа R1b

Припада балканској грани Z2103>CTS9219>BY611 (DYS385=11,11). Досељени из Дробњака у првој половини 19. века. Први досељени предак је наводно носио презиме Лазовић. Нема детаљнијих података о месту из кога су се доселили.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 01:08:01 пре подне
Митровићи су од  Руђића од Црнојевића, а ови од Ђурашевића. Затим се презивали Ђачић.  У селу Брезна код Никшића била два брата Митар и Тешо. Од Митра су Митровићи, слава Јовањдан; по доласку на Хан Пијесак  око 1830. године, промјенили славу у Никољдан.

Хвала на информацијама Радуле!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 06:44:01 пре подне
Шевић, Лучиндан, Дервиши/Нови град/ Република Српска

Шевићи припадају халогрупи Ј2б М241. Сасвим је јасно да су повезани са једном породицом која већ постоји у Пројекту, а то су Париповићи са Гламочког поља, који такође славе Лучиндан. Сами Париповићи су у селу радаслијама у Гламочу прилично стара породица непознатог поријекла.

Шевићи или како им је раније гласило презиме Шеве, присутни су у Далмацији, у Плавну и Стрмици, као и оближњем Србу одакле су се расељавали по Босанској крајини. У Плавно су вјероватно дошли у сеоби 1692. из Босанске Крајине, из Бјеласјког Поља и околине. Могуће је да су управо Париповићи онај дио рода који је остао у Босни, а Шеве онај који је отишао у Далмацију.

Карановић је Шеве/Шевиће повезивао са родом Никшића и неким другим крајишким породицама које славе св. Луку. Сад видимо, а и раније се могло наслутити, да то груписање у племена у Крајини није баш могуће испратити. Судећи по овим резултатима веза Шевића са Никшићима није извјесна, а питање је колико имају везе и са осталим породицама у Крајини које славе св. Луку (нпр. Опачићима)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Bane септембар 20, 2016, 08:43:21 пре подне
Митић, Света Петка, Мали Суводол, Пирот, хаплогрупa Е-V13

Да ли неко има начина да га контактира? Или да мени пошаље његов контакт?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 08:43:46 пре подне
Милетић, Лучиндан, Грабовац, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ, има карактеристичну вриједност на маркеру 19=14 коју дијели са групом католичких родова из западне Херцеговине, али и са бројним српским хаплотиповима. С обзиром да већ имамо два хаплотипа из краја блиског Милетићу, а који су 19=14, ова три хаплотипа су груписани у један род. Посебно је извјесна веза са Радовићем из Прекопуца код Прокупља који такође слави Лучиндан, а има близак хаплотип. Други могући близак род овима је Виријевић из Бруса.

Немам неких детаљнијих података о поријеклу самих Милетића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 20, 2016, 09:23:33 пре подне
Милетић, Лучиндан, Грабовац, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ, има карактеристичну вриједност на маркеру 19=14 коју дијели са групом католичких родова из западне Херцеговине, али и са бројним српским хаплотиповима. С обзиром да већ имамо два хаплотипа из краја блиског Милетићу, а који су 19=14, ова три хаплотипа су груписани у један род. Посебно је извјесна веза са Радовићем из Прекопуца код прокупља који такође слави Лучиндан, а има близак хаплотип. Други могући близак род овима је Виријевић из Бруса.

Немам неких детаљнијих података о поријеклу самих Милетића.

Пpимeтиo caм и Утвићa из Кaлудpe- Ибapcки Кoлaшин, ca кapaктepиcтичнoм вpeднoшћу 14 нa DYS19. C oбзиpoм дa cу нajближи тepитopиjaлнo, a и нajвишe пoклaпaњa имajу, мoждa ту вeзa пocтojи. Збoг мигpaциoнe pутe кojoм ce нaceљaвaлa дoлинa Ибpa, a кoja je вoдилa пpeкo Ибapcкoг Кoлaшинa. Cвpcтaни cу у poд Никшићa. Mилeтићи cу ce пpe пpeзивaли Caвић и имajу нeкo пpeдaњe o пopeклу из Poвaцa.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 20, 2016, 09:24:02 пре подне
Да ли неко има начина да га контактира? Или да мени пошаље његов контакт?
Послао сам контакт у пп.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 09:30:35 пре подне
Пpимeтиo caм и Утвићa из Кaлудpe- Ибapcки Кoлaшин, ca кapaктepиcтичнoм вpeднoшћу 14 нa DYS19. C oбзиpoм дa cу нajближи тepитopиjaлнo, a и нajвишe пoклaпaњa имajу, мoждa ту вeзa пocтojи. Збoг мигpaциoнe pутe кojoм ce нaceљaвaлa дoлинa Ибpa, a кoja je вoдилa пpeкo Ибapcкoг Кoлaшинa. Cвpcтaни cу у poд Никшићa. Mилeтићи cу ce пpe пpeзивaли Caвић и имajу нeкo пpeдaњe o пopeклу из Poвaцa.

Милоше, добро си примјетио за Утвића, пребацићу га у род са овом групом. Веза ове групе са племеном Никшића није искључена, оно што их издваја је та вриједност 19=14, па мислим да је добро да буду у истом роду.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 20, 2016, 09:58:20 пре подне
Милоше, добро си примјетио за Утвића, пребацићу га у род са овом групом. Веза ове групе са племеном Никшића није искључена, оно што их издваја је та вриједност 19=14, па мислим да је добро да буду у истом роду.

Вeзa cигуpнo пocтojи. Кaдa ce упopeдe мapкepи ca нпp. Вукocaвљeвићeм из poдa Никшићa, ocим мapкepa 19, cви ocтaли ce пoклaпajу. Миcлим дa DYS 19 и ниje тaкo бpзoмутиpajући, пa cмaтpaм дa je дo oдвajaњa oд мaтицe дoшлo пpиличнo дaвнo.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 10:05:22 пре подне
Вeзa cигуpнo пocтojи. Кaдa ce упopeдe мapкepи ca нпp. Вукocaвљeвићeм из poдa Никшићa, ocим мapкepa 19, cви ocтaли ce пoклaпajу. Миcлим дa DYS 19 и ниje тaкo бpзoмутиpajући, пa cмaтpaм дa je дo oдвajaњa oд мaтицe дoшлo пpиличнo дaвнo.

Динарик Југ је генерално присутан на том потезу Никшићи-Риђани-Озринићи. Ту има доста повезаних, а опет давно раздвојених грана. Рецимо, и Синђићи из Роваца који се тамо рачунају у старосједиоце славе Лучиндан, а Динарик Југ су. Не рачунају их у главно никшићко-ровачко братство, али су несумњиво повезани са осталима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 20, 2016, 10:16:40 пре подне
Динарик Југ је генерално присутан на том потезу Никшићи-Риђани-Озринићи. Ту има доста повезаних, а опет давно раздвојених грана. Рецимо, и Синђићи из Роваца који се тамо рачунају у старосједиоце славе Лучиндан, а Динарик Југ су. Не рачунају их у главно никшићко-ровачко братство, али су несумњиво повезани са осталима.

Taчнo тaкo. Cинђићи ce paчунajу у cтapoceдeoцe кoje cу" Гojaкoвићи" зaтeкли.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 11:58:19 пре подне
Шевић, Лучиндан, Дервиши/Нови град/ Република Српска

Шевићи припадају халогрупи Ј2б М241. Сасвим је јасно да су повезани са једном породицом која већ постоји у Пројекту, а то су Париповићи са Гламочког поља, који такође славе Лучиндан.

Шевићу и Париповићу је блиска још једна породица J2b2 из Српског днк пројекта. У питању су Стојановићи из Србије:

13 24 15 11 14-18 11 15 12 12 11 28
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 12:01:22 поподне
Шевићу и Париповићу је блиска још једна породица J2b2 из Српског днк пројекта. У питању су Стојановићи из Србије:

13 24 15 11 14-18 11 15 12 12 11 28

Да, у праву си. Поготово му је близак Шевић. За овог Стојановића немамо никаквих података. Не би ме чудило да је из Крајине.

Пребацио сам га у род са Шевићем и Париповићем, мада од Париповића значајно одудара на већем броју маркера. Али нека стоји засад тако.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 12:14:19 поподне
Радовић, Никољдан,Крушевица, Романија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. По свему судећи близак је роду Лешњана Војинића који су већ потврђени као дио гране Z17855. Овој групи је близак и Паројчић из Босанског Грахова који слави Никољдан, као Радовић.

Овако на прву лопту, рекао бих да је Радовић ближи нашем Луки Божовићу.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 12:16:07 поподне
Да, у праву си. Поготово му је близак Шевић. За овог Стојановића немамо никаквих података. Не би ме чудило да је из Крајине.

Пребацио сам га у род са Шевићем и Париповићем, мада од Париповића значајно одудара на већем броју маркера. Али нека стоји засад тако.

Колико се сећам, Стојановић је усвојен. Као најстарији предак помиње се Танча Стојановић.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 12:17:37 поподне
Овако на прву лопту, рекао бих да је Радовић ближи нашем Луки Божовићу.

Ако се не варам, мени је Божовић, чим се појавио, изгледао као да има везе са Љешњанима. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Селаковић септембар 20, 2016, 12:46:42 поподне
Ако се не варам, мени је Божовић, чим се појавио, изгледао као да има везе са Љешњанима. :)

Мени такође, кад сам прегледао хаплотипове. То сам му и казао, а и он је то приметио...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 01:16:08 поподне
Помињали смо раније да је овај хаплотип J2b2 (род "Б") карактеристичан за простор западног Балкана. До сада код Грка и Албанаца нисам виђао сличне хаплотипове.

Поставља се питање да ли је реч о некој специфичној мутацији у последњих неколико стотина година, или је можда у питању сеоба са стране. Слични хаплотипови постоје код Немаца и источних Словена.

Верујем да је ипак у питању неки огранак J2b2 који дуже време егзистира на простору северног Балкана. Основна карактеристика је вредност 13 на маркеру DYS393, али има још неких специфичности.

И на YHRD, на минималном броју маркера, ови људи имају поклапања код Хрвата из источне Славоније и код муслимана из Сарајева.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Amicus септембар 20, 2016, 01:30:49 поподне
И на YHRD, на минималном броју маркера, ови људи имају поклапања код Хрвата из источне Славоније и код муслимана из Сарајева.

То су вероватно неки Бошњаци католици, ако није у питању нека скорија сеоба.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: OlovniCovek септембар 20, 2016, 01:42:37 поподне
То су вероватно неки Бошњаци католици, ако није у питању нека скорија сеоба.

Bosnjaci katolici, kakva sad to avangarda? :D
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 01:47:29 поподне
То су вероватно неки Бошњаци католици, ако није у питању нека скорија сеоба.

То поклапање на истоку Хрватске је сасвим сигурно Хрват из оног истраживања "1100". Ово у Сарајеву је, чини ми се, муслиман. Постоји једно истраживање за БиХ (Сарајево) на 17 маркера, али без комплетних резултата.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 01:51:35 поподне
С обзиром да сам родом из околине Новог Града, запала ми је за око једна занимљивост. Наиме, у днк пројекту постоје четворица тестираних из тог краја. Сви су припадници хаплогрупе J2b. :)

- Дејановић (Јовањдан), Прусци, J2b1
- Новаковић (Никољдан), Кршље, J2b1
- Умићевић (Аранђеловдан), Рудице, J2b2
- Шевић (Личиндан), Дервиши, J2b2
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 02:32:29 поподне
Ћук, Никољдан, Зрмања/Лика

Припада хаплогрупи I1-Z63. Најближи је Павловићу из Лајковца, Мерџану из Попова Поља, Млинарецу. Сви ови хаплотипови би требали бити I1-Z63 L1237+. Није далеко ни од мацурског хаплотипа, али за тачно одређење било би нужно одрадити СНП анализу. По маркерима је ближе L1237+ групи.

Мерџани из Попова Поља су славили управо Никољдан. Занимљиво да и на Кордуну постоји презиме Мерзан/Мерџан, слава такође св. Никола. Поставља се питања да ли постоји веза између личких Ћукова и Мерџана са Корудна.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Amicus септембар 20, 2016, 02:40:57 поподне
Bosnjaci katolici, kakva sad to avangarda? :D

Заборавих ставити у курзив ово Бошњаци, дакле мишљах Бошњаци католици, али можда се ради и о неким досељеницима из Хрватске, како Небојша сматра. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 02:42:02 поподне
Мерџани из Попова Поља су славили управо Никољдан. Занимљиво да и на Кордуну постоји презиме Мерзан/Мерџан, слава такође св. Никола. Поставља се питања да ли постоји веза између личких Ћукова и Мерџана са Корудна.

Знам за те Србе Мерџане са Кордуна и заиста је занимљива подударност.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: gillle септембар 20, 2016, 02:47:19 поподне
Пpимeтиo caм и Утвићa из Кaлудpe- Ибapcки Кoлaшин, ca кapaктepиcтичнoм вpeднoшћу 14 нa DYS19. C oбзиpoм дa cу нajближи тepитopиjaлнo, a и нajвишe пoклaпaњa имajу, мoждa ту вeзa пocтojи. Збoг мигpaциoнe pутe кojoм ce нaceљaвaлa дoлинa Ибpa, a кoja je вoдилa пpeкo Ибapcкoг Кoлaшинa. Cвpcтaни cу у poд Никшићa. Mилeтићи cу ce пpe пpeзивaли Caвић и имajу нeкo пpeдaњe o пopeклу из Poвaцa.

За Милетиће, Радослав Љ. Павловић у својој студији Копаоник каже:

САВИЋИ (Живковићи, Раденковићи, МИЛЕТИЋИ, Михајловићи) избегли од насиља Арбанаса из села Бајгоре на Вучитрнском Косову. Један род са Савићима су ЈЕВТИЋИ (Ристићи и Миљковићи).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 20, 2016, 03:22:06 поподне
За Милетиће, Радослав Љ. Павловић у својој студији Копаоник каже:

САВИЋИ (Живковићи, Раденковићи, МИЛЕТИЋИ, Михајловићи) избегли од насиља Арбанаса из села Бајгоре на Вучитрнском Косову. Један род са Савићима су ЈЕВТИЋИ (Ристићи и Миљковићи).

Дa, у Caвићe ce дaнac paчунajу Mилeтићи, Paдocaвљeвићи, Живкoвићи и Mиxajлoвићи jeднa гpaнa oд Вукoja, a дpугу гpaну чинe Jeвтићи, кojиx имa и кao aутoкoлoниcтa у Нeдaкoвцу, кao и oкoлини Лeпocaвићa, њиxoвa гpaнa Paкићи, зaтим Pиcтићи и Paдeнкoвићи. Mиљкoвићи ниcу Caвићи кoликo ja знaм. Имa и Caвићa у Cвињapу кoд Кoc. Mитpoвицe, Mapкoвићи и Mиpкoвићи.Taчнo je дa пocтojи пpeдaњe o Бajгopи, тaчниje o ceлу Maжић кoд Бajгope нa Кoпaoнику, гдe je пocтajaлa cacкa цpквa, a кacниje џaмиja, кoja je дaнac pушeвинa. Moгућe дa cу joш кao pудapи дoшли у тe кpajeвe, мaдa cу cви Caвићи кapaктepиcтични у тoм кpajу пo зaнaту кojи cу oбaвљaли, били cу тecapи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 03:41:03 поподне
Глишић, Никољдан, Остра, Чачак, хаплогрупа R1b

По породичном предању Глишићи су пореклом из Херцеговине. Најпре су се доселили у Сјеницу, а одатле су се касније одселили у село Остру код Чачка. У тефтеру чибука за рудничку нахију од 10. марта 1823. године између осталих помиње се и Никола Глишић.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 20, 2016, 03:52:45 поподне
Милетић, Лучиндан, Грабовац, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ, има карактеристичну вриједност на маркеру 19=14 коју дијели са групом католичких родова из западне Херцеговине, али и са бројним српским хаплотиповима. С обзиром да већ имамо два хаплотипа из краја блиског Милетићу, а који су 19=14, ова три хаплотипа су груписани у један род. Посебно је извјесна веза са Радовићем из Прекопуца код Прокупља који такође слави Лучиндан, а има близак хаплотип. Други могући близак род овима је Виријевић из Бруса.

Немам неких детаљнијих података о поријеклу самих Милетића.

Cвe cу индициje дa Paдoвићи из Пpeкoпуцa пpипaдajу Caвићимa, тaчниje Jeвтићимa иceљeниx из Гpaбoвцa cpeдинoм XIX вeкa у Дpaгушу у близини Пpeкoпуцa. Jeдaн дeo њиx je ocтao тaмo, a дpуги ce вpaтиo кao кoлoниcти у Нeдaкoвaц и Дoњи Cвpaчaк нa Кocoву. Нajближи cу им Paкићи из Гpaбoвцa.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Clavdivs септембар 20, 2016, 03:55:33 поподне
Глишић, Никољдан, Остра, Чачак, хаплогрупа R1b

По породичном предању Глишићи су пореклом из Херцеговине. Најпре су се доселили у Сјеницу, а одатле су се касније одселили у село Остру код Чачка. У тефтеру чибука за рудничку нахију од 10. марта 1823. године између осталих помиње се и Никола Глишић.
Мени хаплотип личи на морачки.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Рамбослав септембар 20, 2016, 03:55:39 поподне
Митровићи су од  Руђића од Црнојевића, а ови од Ђурашевића. Затим се презивали Ђачић.  У селу Брезна код Никшића била два брата Митар и Тешо. Од Митра су Митровићи, слава Јовањдан; по доласку на Хан Пијесак  око 1830. године, промјенили славу у Никољдан.

Занимљив резултат. Је л`100%, да потичу од пивских Ђачића (Руђића)?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 04:00:46 поподне
Дробњаковић, Ђурђевдан, Слатина/Саставци, Прибој, хаплогрупа R1b

Саставци су у Републици Српској, општина Рудо. Близу је и Прибој, али можда треба нагласити да су из РС.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 04:06:12 поподне
Мићковић, Никољдан, Бар, раније из Куча, хаплогрупа Е-V13

Резултат Мићковића је потврдио предање да су од Куча Дрекаловића, са Петровићем-Дрекаловићем из Косора се разликује на само једном маркеру.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 04:14:55 поподне
Мени хаплотип личи на морачки.

Уштедео си ми мало времена Клаудије, дефинитивно је најближи "морачанима".  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 04:16:56 поподне
Саставци су у Републици Српској, општина Рудо. Близу је и Прибој, али можда треба нагласити да су из РС.

Исправљено.  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 04:35:41 поподне
Исправљено.  :)

Хвала. Ситуација је мало компликованија него што сам мислио. :)

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/45612/Sastavci-Selo-sa-4-drzavne-granice

Ипак, село се налази на територије РС.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 04:39:03 поподне
Кулић, Јовањдан, Снагово, Зворник, хаплогрупа N1a

Кулићи су пореклом из Пиве, из села Присојни Орах. Из Пиве су се иселили половином 19. века због убиства турског аге који је желео да проведе ноћ са једном Кулићком. Населили су се у Снагово код Зворника и ту постали угледан род који је дао неколико сеоских кнезова.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Лепеничанин септембар 20, 2016, 04:48:41 поподне
Цитат
Саставци су у Републици Српској
  Не, не, не.  :D

Саставци су село које припада Прибоју, као и цела Херцеговачка Голеша.

Проблем је створила Аустроугарска јер је ту 1878. повучена граница између БиХ коју су Аустроугари окупирали и Османског царства. Та граница данас раздваја житеље истог места, али у принципу сви они гравитирају Прибоју, а  Саставци су званично у општини Прибој.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: НиколаВук септембар 20, 2016, 04:55:24 поподне
Кулић, Јовањдан, Снагово, Зворник, хаплогрупа N1a

Кулићи су пореклом из Пиве, из села Присојни Орах. Из Пиве су се иселили половином 19. века због убиства турског аге који је желео да проведе ноћ са једном Кулићком. Населили су се у Снагово код Зворника и ту постали угледан род који је дао неколико сеоских кнезова.

Дефинитивно се дакле потврдило да ми је ујчевина од мистериозне хаплогрупе N1a.  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Clavdivs септембар 20, 2016, 04:56:06 поподне
Уштедео си ми мало времена Клаудије, дефинитивно је најближи "морачанима".  :)
Служимо народу.  :D
Иначе, Глишићи су се од Сјенице у Остру доселили највероватније у 18. веку, будући да је Никола Глишић 1823. године био кмет.
Што се Белића тиче, они су међу најстаријим фамилијама у Остри. Сасвим сигурно су живели и у Старом Селу, а сам тестирани наводи да су доселили још 1712. године. И они (као и Глишићи) као област порекла наводе Херцеговину.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 05:49:51 поподне
Занимљив резултат. Је л`100%, да потичу од пивских Ђачића (Руђића)?

Кад су дошли на Романију(Х. Пијесак) презивали су се Ђачић, тако да је то 100%... :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Иван Вукићевић септембар 20, 2016, 06:21:11 поподне
  Не, не, не.  :D

Саставци су село које припада Прибоју, као и цела Херцеговачка Голеша.

Проблем је створила Аустроугарска јер је ту 1878. повучена граница између БиХ коју су Аустроугари окупирали и Османског царства. Та граница данас раздваја житеље истог места, али у принципу сви они гравитирају Прибоју, а  Саставци су званично у општини Прибој.
Село Саставци највећим делом припада насељу Међуречје које је у општини Рудо, тако да је формално правно у Републици Српској. Друга ствар је то што је договором између две општине омогућено грађанима да поједине административне послове обављају у општини Прибој да не би морали да прелазе границу по неколико пута.

Није баш цела Херцеговачка Голеша у Србији, поред Међуречја и насеље Устибар такође припада општини Рудо. Поред та два насеља, општини Рудо припадају и насеља Миоче и Мокронози која су такође јужно од Лима и директно гравитирају ка Прибоју. Тако да је граница у целом том подручју вештачка, село Саставци је само наизраженији део проблема.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Лепеничанин септембар 20, 2016, 06:40:58 поподне
Цитат
граница je у целом том подручју вештачка

Па јесте.

Ако тестирани Дробњаковић хоће да се на табели води под РС онда ок, али много већи број Дробњаковића живи на територији Републике Србије и воде се са адресом у Србији, па предлажем да ипак у табели остане да пише Прибој, Србија.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Селаковић септембар 20, 2016, 06:57:11 поподне
Па јесте.

Ако тестирани Дробњаковић хоће да се на табели води под РС онда ок, али много већи број Дробњаковића живи на територији Републике Србије и воде се са адресом у Србији, па предлажем да ипак у табели остане да пише Прибој, Србија.

Кад се већ детаљише о политичкој географији ове области, међу јужним динарцима у табели постоји:

87   Радовић   Ђурђевдан   Крајчиновићи/Пљевља/ЦГ   I2 DS   I2a1b

Крајчиновићи јесу у близини Пљеваља и вероватно су гравитирали Пљевљима, али су у Србији у општини Прибој.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 07:00:00 поподне
Кад се већ детаљише о политичкој географији ове области, међу јужним динарцима у табели постоји:

87   Радовић   Ђурђевдан   Крајчиновићи/Пљевља/ЦГ   I2 DS   I2a1b

Крајчиновићи јесу у близини Пљеваља и вероватно су гравитирали Пљевљима, али су у Србији у општини Прибој.

Е, баш о њима размишљам ових дана, јер знам једну особу која је, вероватно, из ове фамилије. Они имају неку причу да им је раније (не баш често) презиме било Софронијевић. Зна ли неко нешто детаљније о овом роду? Можда наш Вито Радовић?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 07:03:44 поподне
Ако тестирани Дробњаковић хоће да се на табели води под РС онда ок, али много већи број Дробњаковића живи на територији Републике Србије и воде се са адресом у Србији, па предлажем да ипак у табели остане да пише Прибој, Србија.

Овде је занимљивије питање откуд спрега презимена Дробњаковић, славе Ђурђевдан и хаплогрупе Р1б?
Морачани - Богићевци уљегли у Дробњак? Или неки други?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 07:07:50 поподне
Овде је занимљивије питање откуд спрега презимена Дробњаковић, славе Ђурђевдан и хаплогрупе Р1б?
Морачани - Богићевци уљегли у Дробњак? Или неки други?

То је оно што смо причали о презимену Дробњак/Дробњаковић. Биће их више, несродних. Лако може бити ту и просељеника кроз племе, на шта ови R1b и указују.

Иначе, Дробњаковић није близак Морачанима, већ припада подграни "11-11".
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Селаковић септембар 20, 2016, 07:09:48 поподне
Овде је занимљивије питање откуд спрега презимена Дробњаковић, славе Ђурђевдан и хаплогрупе Р1б?
Морачани - Богићевци уљегли у Дробњак? Или неки други?

Данас имамо два куриозитета чини ми се: тај који ти спомињеш (рекло би се "просељеници") и овог тестираног од Ђакића Пивљана - Митровића из Братунца, који је Е1б В13, а очекивало би се, бар по тврдњи о сродству са Гутовићима-Руђићима, да је Н1а, на основу пређашњих резултата Гаговића и Гломазића. Упоредих му хаплотип и са досадашњим Е1б Пивљанином - Аџићем, али мислим да је удаљеност значајна.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Лепеничанин септембар 20, 2016, 07:16:49 поподне
Цитат
Крајчиновићи

тако је Селаче! не дамо ни педља Србије  :P

Цитат
Морачани - Богићевци уљегли у Дробњак?

Нису Морачани. Могли би можда бити Пипери, али нешто не верујем ни у то. Имају карактеристичну вредност 11 на маркеру DYS 439. Због тога ми изгледа да су усамљени на том подручју, можда су реликт неког старог становништва о ком за сада не можемо јасно да говоримо.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 07:18:36 поподне
Данас имамо два куриозитета чини ми се: тај који ти спомињеш (рекло би се "просељеници") и овог тестираног од Ђакића Пивљана - Митровића из Братунца, који је Е1б В13, а очекивало би се, бар по тврдњи о сродству са Гутовићима-Руђићима, да је Н1а, на основу пређашњих резултата Гаговића и Гломазића. Упоредих му хаплотип и са досадашњим Е1б Пивљанином - Аџићем, али мислим да је удаљеност значајна.

Не бих та предања о поријеклу од прије неколико стотина година узимао као поуздана. Могу да буду тачна,а и не морају. Потпуно су два нивоа информације када се тестира неко ко у задњих 100 година зна одакле је дошао и неко ко има само предање да је некада дошао однекуд.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 07:20:03 поподне
тако је Селаче! не дамо ни педља Србије  :P



Није ствар у томе, већ треба да стоји како је исправно. Не како би ми хтели. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 07:20:17 поподне
тако је Селаче! не дамо ни педља Србије  :P

Па зар није Србија и са једне и са друге и са треће стране границе?  ;)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 07:20:40 поподне
Није ствар у томе, већ треба да стоји како је исправно. Не како би ми хтели. :)

Мислим на Дробњаковиће, наравно. ;) Али нек се човек изјасни.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Селаковић септембар 20, 2016, 07:21:23 поподне
Па зар није Србија и са једне и са друге и са треће стране границе?  ;)

Сама ова расправа о грници која је тамо ђе не треба да је буде је мало тужна...  >:(
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 07:24:17 поподне
Данас имамо два куриозитета чини ми се: тај који ти спомињеш (рекло би се "просељеници") и овог тестираног од Ђакића Пивљана - Митровића из Братунца, који је Е1б В13, а очекивало би се, бар по тврдњи о сродству са Гутовићима-Руђићима, да је Н1а, на основу пређашњих резултата Гаговића и Гломазића. Упоредих му хаплотип и са досадашњим Е1б Пивљанином - Аџићем, али мислим да је удаљеност значајна.

Нисам ја рекао "просељеници", то је специјалитет мог имењака (Небојша, нема љутиш  ;) ), ја и даље мислим да изворни Дробњаци нису И1 П109. А овај ексцесни Р1б вероватно јесте потомак неког ко се у Дробњак однекуд склонио и био ту неко време, па иселио (он или његови потомци). Било би јако занимљиво сазнати од којег братства из Дробњака потиче овај тестирани Дробњаковић. Ето му позива да се огласи!

Аџићи су из Ријечке нахије, писах више пута о томе...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 07:25:07 поподне
Па зар није Србија и са једне и са друге и са треће стране границе?  ;)

Serbia magna, Serbia aeterna!!!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 07:26:10 поподне
Сама ова расправа о грници која је тамо ђе не треба да је буде је мало тужна...  >:(

Биће то све на месту једног дана, Селаче, не брини!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Селаковић септембар 20, 2016, 07:26:39 поподне
Аџићи су из Ријечке нахије, писах више пута о томе...

Да, да, знам за то, него чисто да видим да није из те струје потекао овај Митровић (милом или силом) ми паде на памет да проверим.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 07:27:48 поподне
Нисам ја рекао "просељеници", то је специјалитет мог имењака (Небојша, нема љутиш  ;) ), ја и даље мислим да изворни Дробњаци нису И1 П109. А овај ексцесни Р1б вероватно јесте потомак неког ко се у Дробњак однекуд склонио и био ту неко време, па иселио (он или његови потомци). Било би јако занимљиво сазнати од којег братства из Дробњака потиче овај тестирани Дробњаковић. Ето му позива да се огласи!

Аџићи су из Ријечке нахије, писах више пута о томе...

Наравно да ћу да се љутим. :) Није он ни рекао да си ти рекао да су "просељеници". ;)

Људи изгледа воле да развијају теорије како њима одговара, иако нема везе са реалношћу. То је оно што ме "љути". ;)

Све је ок док дискутујемо о могућим опцијама, али ово је већ форсирање без икаквих доказа. Још је споран термин "просељеник"?? Тога у ЦГ племенима колико хоћеш. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 07:33:48 поподне
Наравно да ћу да се љутим. :) Није он ни рекао да си ти рекао да су "просељеници". ;)

Људи изгледа воле да развијају теорије како њима одговара, иако нема везе са реалношћу. То је оно што ме "љути". ;)

Све је ок док дискутујемо о могућим опцијама, али ово је већ форсирање без икаквих доказа. Још је споран термин "просељеник"?? Тога у ЦГ племенима колико хоћеш.

Их, кад би могли да се, као они француски "посетиоци", вратимо у 14-15. век...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 07:38:16 поподне
Их, кад би могли да се, као они француски "посетиоци", вратимо у 14-15. век...

Ако се не варам, Дробњаци I1 P109 овде имају солидну старост (око 1000 година?), тако да не би искључио могућност да су и дуже на простору Дробњака. Посебно зато што се, на основу генетских резултата, не назире та матица која се провлачи у њиховим предањима, Травник, Бањани, итд. Највећа концентрација групе је управо на простору недалко од дробњачког племена.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Витомир Радовић септембар 20, 2016, 07:45:42 поподне
За НЕБА

Небо,одакле је тај твој пријатељ Радовић и шта знаш или од кога си чуо да они воде поријекло од Софронијевића?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 07:46:31 поподне
Ако се не варам, Дробњаци I1 P109 овде имају солидну старост (око 1000 година?), тако да не би искључио могућност да су и дуже на простору Дробњака. Посебно зато што се, на основу генетских резултата, не назире та матица која се провлачи у њиховим предањима, Травник, Бањани, итд. Највећа концентрација групе је управо на простору недалко од дробњачког племена.

Можеш ли појаснити ово не назире се матица? Не бих се сложио са тобом.... :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Uzi септембар 20, 2016, 07:51:55 поподне
Кулић, Јовањдан, Снагово, Зворник, хаплогрупа N1a

Мала, али јака група N1a.  8)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 07:56:10 поподне
Можеш ли појаснити ово не назире се матица? Не бих се сложио са тобом.... :)

На простору средње Босне, рекло би се, нема те "старе" I1 P109. Ово што имамо су све досељеници из Херцеговине. Бањани су донекле спорни, пошто се код тестираних Херцеговаца јавља и I1 P109. И ти крајеви су могли примити становништво из источних крајева (Дробњак), али могло је бити о обрнуто.

Однекуд су Новљани морали доћи, то је сигурно. За сада нам генетика не даје јасне назнаке који би крајеви то могли бити.





Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 08:02:09 поподне
Ако се не варам, Дробњаци I1 P109 овде имају солидну старост (око 1000 година?), тако да не би искључио могућност да су и дуже на простору Дробњака. Посебно зато што се, на основу генетских резултата, не назире та матица која се провлачи у њиховим предањима, Травник, Бањани, итд. Највећа концентрација групе је управо на простору недалко од дробњачког племена.

Да, и ја сам размишљао на ову тему. Ако узмемо да су И1 П109 изворни Дробњаци, онда прича о Босни тешко да пролази. С обзиром на пријепољске родове ове хаплогрупе који имају предање о пореклу из Куча, онда се активира онај повесни детаљ о Норманима на албанској обали (Драч). Логичнији је правац досељења из северне Албаније. Имамо и оног Дробњака из 13. века у гњиланском крају. Имамо топоним Дробњак на СЗ Косова. Итд. Бањани су били привремено станиште. Травник отпада. Део је, могуће, остао у обласи Куча, па касније предигао на север.

Не искључујем могућност да су они "власи" Дробњаци, који су се појавили у Високој Херцеговини крајем 13. века, заправо ти Нормани. Волео бих да није тако. Церовићев резултат биће битан у овој причи. Као и Поповића из источне Србије, који потиче од његушких Поповића - Богутовића. А Богут(а) је био Дробњак.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 08:05:22 поподне
За НЕБА

Небо,одакле је тај твој пријатељ Радовић и шта знаш или од кога си чуо да они воде поријекло од Софронијевића?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња

Пријатељица.
Њени су из Косовске Митровице, а ту су дошли са севера ЦГ, не тако давно. Мислим да се ради о другој половини 19. века.
Питаћу је сјутра за детаље.
Поздрав, Вито!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 08:08:07 поподне
На простору средње Босне, рекло би се, нема те "старе" I1 P109. Ово што имамо су све досељеници из Херцеговине. Бањани су донекле спорни, пошто се код тестираних Херцеговаца јавља и I1 P109. И ти крајеви су могли примити становништво из источних крајева (Дробњак), али могло је бити о обрнуто.

Однекуд су Новљани морали доћи, то је сигурно. За сада нам генетика не даје јасне назнаке који би крајеви то могли бити.

Веома мало(пар људи) је тестиранио из центалне Босне , прерано је говорити о било чему. Предање о централној Босни је сасвим реално, за сада нема ниједан аргумент који би га пољуљао али ни онај који би га потврдио; у таквим случајевима држим да је предање тачно(док се супротно не докаже) :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 08:12:55 поподне
Веома мало(пар људи) је тестиранио из центалне Босне , прерано је говорити о било чему. Предање о централној Босни је сасвим реално, за сада нема ниједан аргумент који би га пољуљао али ни онај који би га потврдио; у таквим случајевима држим да је предање тачно(док се супротно не докаже) :)

И ти добро збориш, момче, што 'но рече Никола Пашић  ;)
Немамо довољно резултата за било какве коначне закључке. Тако нешто поменух о Орловићима. То важи и за Дробњаке (о њима, ипак, има доста резултата), Пипере, итд, а о некима немамо никаквих података...
Мислим да нам треба бар још пар хиљада тестираних из свих србских крајева за озбиљније закључке.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 08:13:09 поподне
Веома мало(пар људи) је тестиранио из центалне Босне , прерано је говорити о било чему. Предање о централној Босни је сасвим реално, за сада нема ниједан аргумент који би га пољуљао али ни онај који би га потврдио; у таквим случајевима држим да је предање тачно(док се супротно не докаже) :)

Ово није толико лоша парола, али треба и ту бити опрезан, пошто нека предања могу одвести на погрешну страну.

Конкретно ове гране би онда морало бити нешто више код БиХ муслимана. За сада је нема тамо, мада се они и слабо тестирају. Такође, постоји неко истраживање за муслимане из Зенице, где је група I1 негде око 1.5%, што је спрам оних 25.8% код Срба из Пријепоља стварно премало. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 08:15:56 поподне
Такође, постоји неко истраживање за муслимане из Зенице, где је група I1 негде око 1.5%, што је спрам оних 25.8% код Срба из Пријепоља стварно премало. :)

Не шћаше људи превјерити...
Мада, и ово је солидан проценат за тако "егзотичну" хаплогрупу за ове крајеве.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Витомир Радовић септембар 20, 2016, 08:17:21 поподне
За НЕБА

Небо,
молим те питај је сјутра, па ми јави све што она зна у вези својих Радовића.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 20, 2016, 08:23:33 поподне
Хоћу, Вито! Па ти јављам! Поздрав!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Рамбослав септембар 20, 2016, 08:35:26 поподне
Кад су дошли на Романију(Х. Пијесак) презивали су се Ђачић, тако да је то 100%... :)

Хвала Радуле! Било би занимљиво (због Црнојевићког предања), ако би се кад тад пећански Беголи /Махмутбеговићи одн. Махмуд (Станко) Бушатлија тестирали.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Никола Стојановић септембар 20, 2016, 08:41:17 поподне
Хвала Радуле! Било би занимљиво (због Црнојевићког предања), ако би се кад тад пећански Беголи /Махмутбеговићи одн. Махмуд (Станко) Бушатлија тестирали.

Могу да га контактирам.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 08:41:44 поподне
Хвала Радуле! Било би занимљиво (због Црнојевићког предања), ако би се кад тад пећански Беголи /Махмутбеговићи одн. Махмуд (Станко) Бушатлија тестирали.

Слажем се, тако исто важи и за Војиновиће, било би одлично када би се бегови Заимовићи из Тузле тестирали онда би добили праву слику  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 08:59:15 поподне
Могу да га контактирам.

Станка? То би било одлично :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Рамбослав септембар 20, 2016, 09:10:02 поподне
Слажем се, тако исто важи и за Војиновиће, било би одлично када би се бегови Заимовићи из Тузле тестирали онда би добили праву слику  :)

Управо то! То би био прави излазак из досадашње зоне комфора!

Могу да га контактирам.

Хух! Ако би ти то успело, било би то на велика ствар за све нас ,а пре свега за  СДНК "Порекло". Држим ти фиге!!!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Đorđo септембар 20, 2016, 10:16:09 поподне
Кулић, Јовањдан, Снагово, Зворник, хаплогрупа N1a

Кулићи су пореклом из Пиве, из села Присојни Орах. Из Пиве су се иселили половином 19. века због убиства турског аге који је желео да проведе ноћ са једном Кулићком. Населили су се у Снагово код Зворника и ту постали угледан род који је дао неколико сеоских кнезова.

Овај резултат је значајан не због самог резултата већ због тога што доводи у питање из темеља метод прорачуне даљине заједничког претка.

-У првом турском попису Пиве из чини ми се 1477 спомиње се заселак Кулићи (у два одвојена превода преведено као Кулићи)

-помоћу СТР маркера и У-фулла старост целе наше групе је процењена ту негде око 475 година плус минус толеранција ајде рецимо сто година. Заселак Кулићи је уписан у попис пре 539 година. Кулићи су морали претходно да се диференцирају од неке друге групације што је сигурно трајало више од пар генерација па да се намноже да формирају заселак и тако даље.

Све је то временски јако натегнуто и затегнуто
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 10:26:20 поподне
Перовић, Јовањдан, Пећ/Метохија од 1927. раније Цуце

Припада хаплогрупи J2a M92 Пјешивачки род, а могли бисмо рећи слободно и цуцки и орловићки род. Цуцки Перовићи по предању припадају роду Орловића, братству Бајковића. Орловићима по предању припадају и Радуловићи из Кривошија, тачније Цуца,а и још једна позната кривошијска Орловићка породица коју не можемо да објавимо.

Све у свему изгледа да се род Орловића из предања засад дијели на двије равне части: E-V13 и Ј2а М92. Питање за милион долара: који су прави Орловићи?

Што се тиче хаплогрупе Ј2а М92 пјешивачке она припада још ужој грани CTS2906 и показује јаку везу са неким италијанским хаплотиповима. Ова хаплогрупа нија присутна источније међу Албанцима, па претпостављам да је на простору залеђа Котора још од античког доба. Она би могла бити прави кандидат за старо становништво тог простора.

Значајно је учествовала у етногенези Цуца, Пјешиваца и Кривошија.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 10:30:59 поподне
Перовић, Јовањдан, Пећ/Метохија од 1927. раније Цуце

Припада хаплогрупи J2a M92 Пјешивачки род, а могли бисмо рећи слободно и цуцки и орловићки род. Цуцки Перовићи по предању припадају роду Орловића, братству Бајковића. Орловићима по предању припадају и Радуловићи из Кривошија, тачније Цуца,а и још једна позната кривошијска Орловићка породица коју не можемо да објавимо.


Апсолутно нетачно, ми немамо упоште предање о Орловићима. Наше предање је, директни потомци Војиновића, војводе Војина. Очигледно је само да је ј2ам92 имао досељавања на подручје Цуца у током средине 16. вијека.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 10:32:53 поподне
Овај резултат је значајан не због самог резултата већ због тога што доводи у питање из темеља метод прорачуне даљине заједничког претка.

-У првом турском попису Пиве из чини ми се 1477 спомиње се заселак Кулићи (у два одвојена превода преведено као Кулићи)

-помоћу СТР маркера и У-фулла старост целе наше групе је процењена ту негде око 475 година плус минус толеранција ајде рецимо сто година. Заселак Кулићи је уписан у попис пре 539 година. Кулићи су морали претходно да се диференцирају од неке друге групације што је сигурно трајало више од пар генерација па да се намноже да формирају заселак и тако даље.

Све је то временски јако натегнуто и затегнуто

Овај прорачун код Y Full посматрај у контексту тога да се он темељи само на сонову оних хаплотипова који су приложили свој днк Y full-u, а то су колико видим двојица (не знам да ли су у питању Чорак и Јокић?) и њих двојица могу заиста бити удаљени 475 година. То не значи да је цијела та група стара 475 година. Ја лично вјерујем да је старост групе већа. Колико тачно, тешко је рећи.

Видим сад да су на Y Full убацили још једног у вашу групу, непознатог поријекла, претпостављам из неког научног истраживања.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 10:39:55 поподне
Апсолутно нетачно, ми немамо упоште предање о Орловићима. Наше предање је, директни потомци Војиновића, војводе Војина. Очигледно је само да је ј2ам92 имао досељавања на подручје Цуца у током средине 16. вијека.

Радуле, ја нисам рекао да конкретно ти имаш предање о поријеклу из Орловића,већ сам то навео јер тако стоји у литератури, да су Радуловићи из Кривошија поријеклом од Орловића.

И нису они једини у Кривошијама са истим предањем, и са истом хаплогрупом Ј2а.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 10:43:45 поподне

Што се тиче хаплогрупе Ј2а М92 пјешивачке она припада још ужој грани CTS2906 и показује јаку везу са неким италијанским хаплотиповима. Ова хаплогрупа нија присутна источније међу Албанцима, па претпостављам да је на простору залеђа Котора још од античког доба. Она би могла бити прави кандидат за старо становништво тог простора.



Скренуо бих пажњу и на оне хаплотипове Македонаца, из истраживања: "Population genetics of 8 Y chromosome STR loci in Macedonians and Macedonian Romani".

Иако је у питању мало маркера (свега 9), сва је прилика да је реч о "пјешивачком" хаплотипу.

12 22 14 10 14-16 ? ? ? 13 11 29

Иначе подграна J2a M92 је на овом истраживању (Македонци) присутна са 2.5%, што вероватно значи да је овај кластер био присутан и на истоку Балкана. Занима ме какво је стање код Грка, за сада их налазим, мада има сличних хаплотипова.

Занимљиво да је на оном истраживању за БиХ (Срби, Хрвати и муслимани) подграна M92 готово непостојећа. Највише J2a групе има међу БиХ муслиманима (4.7%), али све малтене одлази на грану M67 (M92 - 1.2%).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 10:45:33 поподне
Скренуо бих пажњу и на оне хаплотипове Македонаца, из истраживања: "Population genetics of 8 Y chromosome STR loci in Macedonians and Macedonian Romani".

Иако је у питању мало маркера (свега 9), сва је прилика да је реч о "пјешивачком" хаплотипу.

12 22 14 10 14-16 ? ? ? 13 11 29

Иначе подграна J2a M92 је на овом истраживању (Македонци) присутна са 2.5%, што вероватно значи да је овај кластер био присутан и на истоку Балкана. Занима ме какво је стање код Грка, за сада их налазим, мада има сличних хаплотипова.

Занимљиво да је на оном истраживању за БиХ (Срби, Хрвати и муслимани) подграна M92 готово непостојећа. Највише J2a групе има међу БиХ муслиманима (4.7%), али све малтене одлази на грану M67 (M92 - 1.2%).

Небојша, 8 маркера заиста не говори много.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 20, 2016, 10:47:45 поподне
Небојша, 8 маркера заиста не говори много.

Синиша, 8 маркера + СНП потврда да је реч о M92 (нема друге J2a код Македонаца на том истраживању). Ипак није за занемарити.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 10:59:45 поподне
Глишовић, Лучиндан, Мајдан, Горњи Милановац/СРБ

Не знам да ли се ради о организованом тестирању, али Глишовић је идентичан на свих 23 маркера скоро објављеном Милетићу. Кад овако добијем идентичан резултат, обично помислим да се не ради о грешки лабораторије. Међутим да се погоди и да су оба тестирана исте славе, онд ане знам шта бих рекао.

У сваком случају И2а Динарик Југ. Грана 19=14 Лучинштаци коју смо у овим посљедњим истраживањима изоловали. Глишовићи и сами имају предање да су од Сјенице (помињу раније презиме Поповић), пије тога из Црне Горе, а и у литератури се за њих каже да су досељени са Јавора од Сјенице.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 11:04:59 поподне
Радуле, ја нисам рекао да конкретно ти имаш предање о поријеклу из Орловића,већ сам то навео јер тако стоји у литератури, да су Радуловићи из Кривошија поријеклом од Орловића.

И нису они једини у Кривошијама са истим предањем, и са истом хаплогрупом Ј2а.


То нема ни у једној литератури. У свим књигама стоји ово, Војиновићи од војводе Војина(признавао нам краљ Никола)..

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 20, 2016, 11:09:28 поподне
Глишовић, Лучиндан, Мајдан, Горњи Милановац/СРБ

Не знам да ли се ради о организованом тестирању, али Глишовић је идентичан на свих 23 маркера скоро објављеном Милетићу. Кад овако добијем идентичан резултат, обично помислим да се не ради о грешки лабораторије. Међутим да се погоди и да су оба тестирана исте славе, онд ане знам шта бих рекао.

У сваком случају И2а Динарик Југ. Грана 19=14 Лучинштаци коју смо у овим посљедњим истраживањима изоловали. Глишовићи и сами имају предање да су од Сјенице (помињу раније презиме Поповић), пије тога из Црне Горе, а и у литератури се за њих каже да су досељени са Јавора од Сјенице.

Oвo ниje мoглo дa иcпaднe бoљe. Cтвapa ce joш jeдaн jaк poд нa тaбeли I2a DS. И тo кapaктepиcтичaн. Укoликo ниje нeкa гpeшкa лaбapaтopиje, кaкo кaжeш.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 11:16:16 поподне

То нема ни у једној литератури. У свим књигама стоји ово, Војиновићи од војводе Војина(признавао нам краљ Никола)..

Ово нису они једини то ћу ти на ПП објаснити..

Радуле, то итекако има у литератури, прочитај Стару Црну Гору од Ердељановића, а породичних предања разних породица типа да су од војводе Војина, краља Вукашина, и да им је цар Душан деда стриц, наслушао сам се вјеруј ми и на форуму, и на мејловима и на пп за ово година што сам на Пројекту, да не знам ко је у тој средњовјековној Србији уопште обрађивао земљу. Све била господа. А кад су дошли Турци, опет нико земљу није обрађивао, већ су само таманили бегове.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 11:30:20 поподне
Навалили Лучинштаци да се тестирају. Још један.

Никетић, Лучиндан, Ново Момчилово, Топлица

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. У потпуности упада у род Никшића.

Ово нађох на сајту да је написао Никетић Милош још прошле године:

"Из Роваца (село Веље Дубоко) као Булатовићи – Минићи, селе се у Ускоке 1859. год. (село Тимар), где су добили имање од Књаза Данила и тамо су у попису уписани као Никићи, по Ники Минићу. У Ново Момчилово се доселилo Никић Ристо 1889. године, са супругом Петрушом, синовима Јованом и Митром и кћерком Мирјаном (Топлички крај) и тек почетком 20. века, кад је био попис у том крају, уписани су као Никетићи.
Живе у Нишу, Прокупљу, Београду, и по једна породица у Француској, у САД и у Холандији."

Можемо рећи да је тестирање у потпуности потврдило поријекло од Никшића Роваца.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 20, 2016, 11:35:18 поподне
Радуле, то итекако има у литератури, прочитај Стару Црну Гору од Ердељановића.

То тамо нема(стоји само ово што ја написах). На Кривошијама постоје само моји Радуловићи и они живе у два села. Сви су потомци три брата који су дошли из Башина Села. Стара слава радуловића до краја 16. вијека је била Никољдан а прислава Јовањдан. Што се тиче предања њега не држим за тачно мада имам родослов...  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 20, 2016, 11:38:09 поподне
Овај резултат је значајан не због самог резултата већ због тога што доводи у питање из темеља метод прорачуне даљине заједничког претка.

-У првом турском попису Пиве из чини ми се 1477 спомиње се заселак Кулићи (у два одвојена превода преведено као Кулићи)

-помоћу СТР маркера и У-фулла старост целе наше групе је процењена ту негде око 475 година плус минус толеранција ајде рецимо сто година. Заселак Кулићи је уписан у попис пре 539 година. Кулићи су морали претходно да се диференцирају од неке друге групације што је сигурно трајало више од пар генерација па да се намноже да формирају заселак и тако даље.

Све је то временски јако натегнуто и затегнуто.

Као што је Синиша рекао, прорачун старости се изводи само на основу оних који су послали свој узорак Yfull-у, и стога њихове процене треба узимати као неку минималну старост гране (ово се односи на све хаплогрупе). Већина људи на другим форумима сматра да су процене старости на Yfull-у подцењене за неких 15-20%, мада неки кажу и много више. У сваком случају логика налаже да се са анализом нових узорака старост грана може само повећати, никако смањити, па верујем да ће се у будућности то догодити и са вашом граном.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 20, 2016, 11:54:52 поподне
То тамо нема(стоји само ово што ја написах). На Кривошијама постоје само моји Радуловићи и они живе у два села. Сви су потомци три брата који су дошли из Башина Села. Стара слава радуловића до краја 16. вијека је била Никољдан а прислава Јовањдан. Што се тиче предања њега не држим за тачно мада имам родослов...  :)

Радуле, ја немам разлога да измишљам да нешто у некој књизи пише ако не пише.

Ово су изводи из Ердељановићеве књиге Стара Црна Гора који управо обрађују Радуловиће из Башиног села и повезују их са осталим родовима који своје поријекло вежу за Орловиће. Искрено, покушавам да прије спавања окачим још неки резултат, а сад морам да се бакћем са овим и да ти качим оригиналне дијелове, за које ти кажеш да у књизи не постоје.

(http://s10.postimg.org/tw2ezxz2x/radulovici1.png)

(http://s9.postimg.org/tvyvhazhb/radulovici2.png)

(http://s21.postimg.org/98qg89q7b/radulovici3.png)

Као што и написах породице које своје поријекло вежу за Орловиће тестиране су и као Ј2а и као E-V13. Остаје питање који је од та два рода прави.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 21, 2016, 12:05:38 пре подне
Радуле, ја немам разлога да измишљам да нешто у некој књизи пише ако не пише.

Ово су изводи из Ердељановићеве књиге Стара Црна Гора који управо обрађују Радуловиће из Башиног села и повезују их са осталим родовима који своје поријекло вежу за Орловиће. Искрено, покушавам да прије спавања окачим још неки резултат, а сад морам да се бакћем са овим и да ти качим оригиналне дијелове, за које ти кажеш да у књизи не постоје.

(http://s10.postimg.org/tw2ezxz2x/radulovici1.png)

(http://s9.postimg.org/tvyvhazhb/radulovici2.png)

(http://s21.postimg.org/98qg89q7b/radulovici3.png)

Као што и написах породице које своје поријекло вежу за Орловиће тестиране су и као Ј2а и као E-V13. Остаје питање који је од та два рода прави.

Фино пише да су Радуловићи само врло вјероватно дошли из Чарађа(наш долазак се поклапа са њиховим доласком у Цуце и то је све). Ми немамо никакво предање о Чарађама нити смо славили исту славу као Чарађани. То је теза Ердељановића фино човјек пише "Још је врло вјероватно" те што је то њему вјероватно. Прочитај и оно из додатка о слави. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 21, 2016, 12:11:14 пре подне
Фино пише да су Радуловићи само врло вјероватно дошли из Чарађа(наш долазак се поклапа са њиховим доласком у Цуце и то је све). Ми немамо никакво предање о Чарађама нити смо славили исту славу као Чарађани. То је теза Ердељановића фино човјек пише "Још је врло вјероватно" те што је то њему вјероватно. Прочитај и оно из додатка о слави. :)

Радуле, ти си тврдио да тога у књизи уопште нема. Ја сам само рекао да је Ердељановић то написао и ништа више.

Уједно, ово је и крај наше дискусије, нађи неког другог па расправљајте о Војиновићима, Ердељановићу и степенима вјероватноће.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 21, 2016, 12:12:05 пре подне
Фино пише да су Радуловићи само врло вјероватно дошли из Чарађа(наш долазак се поклапа са њиховим доласком у Цуце и то је све). Ми немамо никакво предање о Чарађама нити смо славили исту славу као Чарађани. То је теза Ердељановића фино човјек пише "Још је врло вјероватно" те што је то њему вјероватно. Прочитај и оно из додатка о слави. :)

Дакле, пише да смо дошли из Чарађа али не пише да смо Орловићи. Њихови сусједи или рођаци из Чарађа, а не Орловићи. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 21, 2016, 12:14:50 пре подне
Радуле, ти си тврдио да тога у књизи уопште нема. Ја сам само рекао да је Ердељановић то написао и ништа више.

Уједно, ово је и крај наше дискусије, нађи неког другог па расправљајте о Војиновићима, Ердељановићу и степенима вјероватноће.

Што одмах схваташ дискусију као расправу. Ја се нисам расправљао већ дискутовао.  Опуштено болан:)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 21, 2016, 12:18:11 пре подне
Задњи хаплотип за вечерас. Вјероватно бих успио још који да не изгубих улудо пола сата.

Ћутковић, Ђурђевдан, Кола/Мањача/Реп.Српска

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Близак је хаплотиповима из рода Ђ. Нисам успио наћи ништа конкретније о овој породици. Уписани су у Колима у шематизму 1882. године, али не знам зашто код Јањатовића пише Ћутуковић умјесто Ћутковић.То презиме постоји само у том крају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Милош септембар 21, 2016, 08:16:40 пре подне
Глишовић, Лучиндан, Мајдан, Горњи Милановац/СРБ

 Грана 19=14 Лучинштаци коју смо у овим посљедњим истраживањима изоловали.

Moждa би и тpeбaлo oвaj poд, зa пoчeтaк, тaкo нaзвaти кaкo cи нaвeo.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: aleksandar I септембар 21, 2016, 08:30:13 пре подне
Кулић, Јовањдан, Снагово, Зворник, хаплогрупа N1a

Увијек ме је "копкало" поријекло овог презимена. Кулићи живе у Поповима код Бијељине, тик уз Павловића мост. Првом приликом када га видим, питаћу Илију Кулића нешто о његовом поријеклу.

Када буде наредна акција покушаћу да наговорим једног од Ђиласа из Балатуна код Бијељине да се тестира.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Бакс септембар 21, 2016, 09:16:37 пре подне
Увијек ме је "копкало" поријекло овог презимена. Кулићи живе у Поповима код Бијељине, тик уз Павловића мост. Првом приликом када га видим, питаћу Илију Кулића нешто о његовом поријеклу.

Када буде наредна акција покушаћу да наговорим једног од Ђиласа из Балатуна код Бијељине да се тестира.

Има и онај глумац Владимир Кулић (или Кулич). Он је Чех или Словак, а најпознатији је по улози краља Булваја у "13. ратнику". Дакле, има тог презимена и код осталих Словена.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 21, 2016, 09:36:50 пре подне
Перошевић, Аранђеловдан,Лијешње/Ровца/Колашин

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер Z17855, баш као и остали из рода Љешњана Војинића којима несумњиво припада. У његовом случају генетика је потврдила причу о поријеклу. Не знам тачно ком огранку Љешњана припада Перошевић. претпостављам да ће Војиненад нешто више знати.

Занимљиво је да Перошевић има комбинацију на маркерима 385аб=15-17 што на први поглед дјелује сасвим нетипично за Динарика (модал 14-15). међутим уколико знамо да је Љешњански модал 15-16, онда су ствари много јасније.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић септембар 21, 2016, 10:07:35 пре подне
Компара, Ајдовшчина, Словенија

Припада хаплогрупи J2a, највјероватније грани L70. Нема блиских хаплотипова. Грана L70 је углавном карактеристична за Европу, присутна је у Италији, па претпостављам да је Компара дио некадашње римске популације данашње Словеније.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Кирјејев септембар 21, 2016, 10:21:40 пре подне
Поздрав свим учесницима форума!

Ја сам тестирани Дробњаковић R1b.

Што се тиче тога да ли у табели треба да стоји БиХ или Србија, формално-правно Саставци јесу босанско острво у Србији, али бих желео да остане како већ јесте.

У вези братства којем смо припадали у Дробњаку немам конкретан одговор, што је и разлог мог тестирања. По предању, потичемо од Павла Лазовића који се 1840. године доселио из Дробњака али не знамо да ли се ово презиме односи на братство или је изведено од имена претка.


Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 21, 2016, 10:25:37 пре подне
Компара на YHRD има поклапање у Славонији и у Равени (северна Италија).

Да поменемо и Пјешивце J2a. На основу FTDNA се назире веза са италијанским хаплотиповима, али битно је поменути и поклапања из анонимних истраживања (неки хаплотипови су убачени у базу YHRD).

Пјешивци тамо, у комбинацији маркера 12 22 14 10 14-16 ? ? 11 13 11 29 (437=14), имају поклапања у Далмацији, Словенији, Турској и Ирану.

Неко искуство ми говори да су резултати из анонимних база много значајнији од рез. са FYDNA, који често не дају реалну слику.

Треба пронаћи комплетне хаплотипове из ових радова, а онда извршити поређење. Сва је прилика да нека веза постоји.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojislav.ananic септембар 21, 2016, 10:39:48 пре подне
У тексту порекло презимена у селу Попови код Бијељине, помињу се КУЂИЋИ а не КУЛИЋИ. Једино, ако су ти Кулићи касније доселили.
http://www.poreklo.rs/2014/10/21/poreklo-prezimena-selo-popovi-bijeljina/

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: aleksandar I септембар 21, 2016, 10:52:11 пре подне
У тексту порекло презимена у селу Попови код Бијељине, помињу се КУЂИЋИ а не КУЛИЋИ. Једино, ако су ти Кулићи касније доселили.
http://www.poreklo.rs/2014/10/21/poreklo-prezimena-selo-popovi-bijeljina/

Тако је Војо, али Радмила Кајмаковић је веома "непоуздана". Не спомиње уопште Кулиће из Попова, а Куђићи и Кулићи нису исто. Од тих Куђића је је пјесник Драго Куђић који је, између осталог, написа Мајевички ноктурно.... "Све ће то о мила моја прекрити снегови бели.......". Мислим да се годинама судио са Гораном Бреговићем.

Најбоље пјесме је написао у "благо алкохолисаном стању". Омиљена кафана му је била Београд у Сарајеву; ту су се скупљали "земљаци".
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojislav.ananic септембар 21, 2016, 11:02:34 пре подне
Александре, ја сам се као и увек држао података који су у наведеном извору, односно, књизи. Зато постоје други, који знају више, да то додају.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 21, 2016, 11:24:48 пре подне
Небо,
молим те питај је сјутра, па ми јави све што она зна у вези својих Радовића.

Вито, послао сам ти ПП о овим Радовићима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: НиколаВук септембар 21, 2016, 11:36:04 пре подне
Увијек ме је "копкало" поријекло овог презимена. Кулићи живе у Поповима код Бијељине, тик уз Павловића мост. Првом приликом када га видим, питаћу Илију Кулића нешто о његовом поријеклу.

Када буде наредна акција покушаћу да наговорим једног од Ђиласа из Балатуна код Бијељине да се тестира.

Кулића који су мигрирали из Пиве у исто или блиско време као и моји из Снагова (половина 19. века) има и у околини Лознице, а можда су и ти из Семберије дошли у истом "таласу". Размишљао сам о пореклу презимена Кулић, и чини ми се да у корену презимена не треба тражити турску реч "кула", што прво пада на памет, већ антропоним Кула (мислим да није забележен у изворима), који би вероватно био хипокористик од имена Кулин, које је носио чувени Кулин бан...али то је само једно моје домишљање...
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 21, 2016, 11:43:16 пре подне
Перовић, Јовањдан, Пећ/Метохија од 1927. раније Цуце

Припада хаплогрупи J2a M92 Пјешивачки род, а могли бисмо рећи слободно и цуцки и орловићки род. Цуцки Перовићи по предању припадају роду Орловића, братству Бајковића. Орловићима по предању припадају и Радуловићи из Кривошија, тачније Цуца,а и још једна позната кривошијска Орловићка породица коју не можемо да објавимо.

Све у свему изгледа да се род Орловића из предања засад дијели на двије равне части: E-V13 и Ј2а М92. Питање за милион долара: који су прави Орловићи?

Што се тиче хаплогрупе Ј2а М92 пјешивачке она припада још ужој грани CTS2906 и показује јаку везу са неким италијанским хаплотиповима. Ова хаплогрупа нија присутна источније међу Албанцима, па претпостављам да је на простору залеђа Котора још од античког доба. Она би могла бити прави кандидат за старо становништво тог простора.

Значајно је учествовала у етногенези Цуца, Пјешиваца и Кривошија.

Занимљив овај случај Орловића. А на први поглед делује да имају поуздан родослов.

Лично, мислим да постоји један братствени стожер Орловића (ваљда та Е1б), уз који су се прибратили и неки инобратственици. Судећи по хаплогрупи Ј2а М92, они би могли бити старинци у овој области. С обзиром на област о којој је реч, потес од Пјешиваца према Рисну, прво ми на памет падају Матаруге.

Тај правац се значајно поклапа са Међом Вука Манитога  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: aleksandar I септембар 21, 2016, 11:51:05 пре подне
Кулића који су мигрирали из Пиве у исто или блиско време као и моји из Снагова (половина 19. века) има и у околини Лознице, а можда су и ти из Семберије дошли у истом "таласу".

Да! Већина презимена у Семберији је релативно млада и не сеже даље од краја 19. вијека. Поред Кулића и Ђиласа, у категорију презимена која су "донешена из старог краја" У Семберији и Брда ставио бих и Бјелице, Кустуриће, Бунијевце.

Нисам случајно подебљао Снагово! Тачно знам гдје се налази и то подржава  терију о етапним сеобама. Уосталом те миграције и данас трају. Напросто Бијељина пружа више могућности за живот. Све што је ниже од Зворника прилично је пасивно.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Витомир Радовић септембар 21, 2016, 12:20:27 поподне
ЗА НЕБА,

Небо,
да, хвала ти, добио сам твоју поруку и одговорио на њу.

Велики поздра
Вито Радовић
из Улциња
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Ivan септембар 21, 2016, 05:20:49 поподне
Хвала Небојша на анализи хаплогрупе презимена Компара, хтео бих да додам један податак, ја сам и написао у пријави за тестиранје...презиме Компара носим по женској линији, разлог мог ДНК тестиранја је да  је мој прадеда по оцу  bio човек koji se презивао Јеркич из суседног села pored Ајдовчине ,зове се Добрављe, s обзиром да Словенци -ић, читају као -ич, па су тако вероватно и почели и да пишу.Уколико би моје право презиме требало бити Јеркић, а праћењем доступних података на интернету открио сам да је нај више Јеркића рођено у Читлуку-Западна Херцеговина, моје питанје би било с обзиром да носим хаплогрупу J2a1 Z387, да ли можда постоји и веза мог порекла са албанским пленменима (Груда, Хота, Климента) који су у неко време населила Западну Херцеговину па би се тиме можда могла објаснити веза коју си и навео са Пјешивцима...или неким другим Црногорским племенима?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 21, 2016, 05:29:36 поподне
Занимљив овај случај Орловића. А на први поглед делује да имају поуздан родослов.

Лично, мислим да постоји један братствени стожер Орловића (ваљда та Е1б), уз који су се прибратили и неки инобратственици. Судећи по хаплогрупи Ј2а М92, они би могли бити старинци у овој области. С обзиром на област о којој је реч, потес од Пјешиваца према Рисну, прво ми на памет падају Матаруге.

Тај правац се значајно поклапа са Међом Вука Манитога  :)

Сасвим могуће, мада да смо матаруге било би нас процентуално мало више. 


Иначе подграна J2a M92 је на овом истраживању (Македонци) присутна са 2.5%, што вероватно значи да је овај кластер био присутан и на истоку Балкана. Занима ме какво је стање код Грка, за сада их налазим, мада има сличних хаплотипова.

Занимљиво да је на оном истраживању за БиХ (Срби, Хрвати и муслимани) подграна M92 готово непостојећа. Највише J2a групе има међу БиХ муслиманима (4.7%), али све малтене одлази на грану M67 (M92 - 1.2%).

Моја теза је да смо дођоши из 12. вијека. Када су попадале територије Источног римског царства у Италији током 12. вијека; прешли у Хелм у онај дио који је тада Рим(Византија) држао. Пратећи предања о сеобама уважавајући их, рекло би се да смо из Италије пошли према Косову.

Да се којим случајем ради о старосједиоцима, Корчула, приморје би могла бити матица.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Иван Вукићевић септембар 21, 2016, 06:30:22 поподне
Све у свему изгледа да се род Орловића из предања засад дијели на двије равне части: E-V13 и Ј2а М92. Питање за милион долара: који су прави Орловићи?

С обзиром да су Бајковићи, Радуловићи и мистериозно братство из Кривошија (чије презиме вероватно почиње на С  ;)) сви Ј2а М92, онда мислим да нема много дилеме ко су прави Орловићи јер наведена братства чине већину Орловића. Цуце су матица Орловића у Старој Црној Гори, а управо ту налазимо Ј2а М92. Тестирани из групе Ј2а М92 су из подручја где живе Орловића, док су тестирани из E-V13 групе становници подручја која су далеко ван матице и приде готово нико од њих нема предање о пореклу од Орловића. Ево списка са мојим коментарима:

Нешић, Јовањдан, Бела Паланка/Пирот/СРБ - нема података о пореклу од Орловића
Роћен, Аранђеловдан   Бршан/Никшић/ЦГ - нема података о пореклу од Орловића (старинци са Чева)
Петијевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Петијевићи/Херцег-Нови/ЦГ - нема података о пореклу од Орловића (досељеници из Херцеговине)
Ракић, Аврамијевдан, Роћевић/Зворник/РС - нема података о пореклу од Орловића
Пејановић, Петковдан, Мостар/р.Црна Гора - нема података о пореклу од Орловића (нагађа се да су пореклом из Бјелица)
Остојић, Ђурђиц, Сента/СРБ - нема података о пореклу од Орловића
Вујовић, Никољдан, Прераца/Херцеговина - нема података о пореклу од Орловића (по предању пореклом из Никшића)
Војиновић, Јовањдан, околина Приједора/РС - нема података о пореклу од Орловића (пореклом из Мазина у Лици)
Вукић/Wokich, Сански Мост/БиХ - нема података о пореклу од Орловића
Бјелица, Јовањдан, Билећа/РС - није познато од ког су Бјеличког рода
Божовић, Зачеће Претечино, Загора/Подгорица/ЦГ - по предању пореклом од Милића из Бјелица
Драгутиновић, Црна Гора - нема података о пореклу од Орловића (нагађа се да су од Драгутиновића из Бандића)
Црногорац, Мала Госпојина - нема података о пореклу од Орловића (пореклом су Рогановићи из Малих Цуца, грана Лаковића, грана Дрекаловића)
Павловић, СРБ - нема података о пореклу од Орловића

Дакле, једини са овог списка који је поуздано по предању од Орловића је Божовић из Загоре (која иначе припада Цетињу, а не Подгорици како је наведено). С обзиром да је предање Божовића о томе да су од Милића доста чврсто, Бјелице су највероватније заиста E-V13, односно нису Орловићи. Тим пре што су по предању од Бјела или Бјелана (ваљда нису могли да се договоре шта више личи називу постојећег племена) који је очигледно измишљен да би се усталила прича како су једино Абрамовићи и Милићи праве Бјелице, а приде и рођаци бројних Орловића. Племе Бјелице се као што је познато спомиње знатно пре него што су се Орловићи доселили са Чарађа. По истом принципу су и Лутовачки исељеници у Пиперима тобоже од Пипа, а Бајковићи се и даље двоуме да ли су од Бајка или Цука... Измишљање (или преименовање) претка чије је име слично имену племена је очигледно био начин на који су досељеници давали себи легитимитет да предводе племе у коме су постали већина.

Наравно, треба испитати порекло Бандића, Мартиновића и Ђуричана да би се добила целокупна слика. Мислим да би за сад тзв. "род Орловића" на ДНК пројекту у најмању руку требало преименовати у "род Бјелица", ако не и још прецизније.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 21, 2016, 06:39:10 поподне
С обзиром да су Бајковићи, Радуловићи и мистериозно братство из Кривошија (чије презиме вероватно почиње на С  ;)) сви Ј2а М92, онда мислим да нема много дилеме ко су прави Орловићи јер наведена братства чине већину Орловића. Цуце су матица Орловића у Старој Црној Гори, а управо ту налазимо Ј2а М92. Тестирани из групе Ј2а М92 су из подручја где живе Орловића, док су тестирани из E-V13 групе становници подручја која су далеко ван матице и приде готово нико од њих нема предање о пореклу од Орловића. Ево списка са мојим коментарима:

Нешић, Јовањдан, Бела Паланка/Пирот/СРБ - нема података о пореклу од Орловића
Роћен, Аранђеловдан   Бршан/Никшић/ЦГ - нема података о пореклу од Орловића (старинци са Чева)
Петијевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Петијевићи/Херцег-Нови/ЦГ - нема података о пореклу од Орловића (досељеници из Херцеговине)
Ракић, Аврамијевдан, Роћевић/Зворник/РС - нема података о пореклу од Орловића
Пејановић, Петковдан, Мостар/р.Црна Гора - нема података о пореклу од Орловића (нагађа се да су пореклом из Бјелица)
Остојић, Ђурђиц, Сента/СРБ - нема података о пореклу од Орловића
Вујовић, Никољдан, Прераца/Херцеговина - нема података о пореклу од Орловића (по предању пореклом из Никшића)
Војиновић, Јовањдан, околина Приједора/РС - нема података о пореклу од Орловића (пореклом из Мазина у Лици)
Вукић/Wokich, Сански Мост/БиХ - нема података о пореклу од Орловића
Бјелица, Јовањдан, Билећа/РС - није познато од ког су Бјеличког рода
Божовић, Зачеће Претечино, Загора/Подгорица/ЦГ - по предању пореклом од Милића из Бјелица
Драгутиновић, Црна Гора - нема података о пореклу од Орловића (нагађа се да су од Драгутиновића из Бандића)
Црногорац, Мала Госпојина - нема података о пореклу од Орловића (пореклом су Рогановићи из Малих Цуца, грана Лаковића, грана Дрекаловића)
Павловић, СРБ - нема података о пореклу од Орловића

Дакле, једини са овог списка који је поуздано по предању од Орловића је Божовић из Загоре (која иначе припада Цетињу, а не Подгорици како је наведено). С обзиром да је предање Божовића о томе да су од Милића доста чврсто, Бјелице су највероватније заиста E-V13, односно нису Орловићи. Тим пре што су по предању од Бјела или Бјелана (ваљда нису могли да се договоре шта више личи називу постојећег племена) који је очигледно измишљен да би се усталила прича како су једино Абрамовићи и Милићи праве Бјелице, а приде и рођаци бројних Орловића. Племе Бјелице се као што је познато спомиње знатно пре него што су се Орловићи доселили са Чарађа. По истом принципу су и Лутовачки исељеници у Пиперима тобоже од Пипа, а Бајковићи се и даље двоуме да ли су од Бајка или Цука... Измишљање (или преименовање) претка чије је име слично имену племена је очигледно био начин на који су досељеници давали себи легитимитет да предводе племе у коме су постали већина.

Наравно, треба испитати порекло Бандића, Мартиновића и Ђуричана да би се добила целокупна слика. Мислим да би за сад тзв. "род Орловића" на ДНК пројекту у најмању руку требало преименовати у "род Бјелица", ако не и још прецизније.

Добра анализа, значи Ердељановић може бити у праву  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 21, 2016, 07:23:20 поподне
Иване, одлична анализа и одлична запажања.
О оваквим детаљима сам и ја недавно писао, баш у случају Орловића.
Ова ти је нарочито на месту:

Измишљање (или преименовање) претка чије је име слично имену племена је очигледно био начин на који су досељеници давали себи легитимитет да предводе племе у коме су постали већина.

С друге стране, и то сам истакао више пута, потребно је тестирати још један круг родова да бисмо могли донети коначни закључак о Орловићима.

Наравно, треба испитати порекло Бандића, Мартиновића и Ђуричана да би се добила целокупна слика.

И не само њих. То што су цуцки Перовићи (за сада) Ј2а, не значи да су и остали Орловићи из Цуца исте хаплогрупе. А има их доста. Видећемо.

Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 21, 2016, 07:37:50 поподне
Сасвим могуће, мада да смо матаруге било би нас процентуално мало више. 

То са Матаругама је само претпоставка - уколико су стариначки родови у предметној области носиоци ХГ Ј2а, а Орловићи Е1б.
Потомке Матаруга данас можемо очекивати мање у матичној области северозападне ЦГ, а више у Херцеговини и југозападној Србији.
Собзиром на присуство ХГ Ј2а и у Пјешивцима, може се говорити и о Шпањима. А Шпањи и Матаруге могу бити истог порекла.
Но, све је још у фази нагађања.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 21, 2016, 10:01:47 поподне
Хвала Небојша на анализи хаплогрупе презимена Компара, хтео бих да додам један податак, ја сам и написао у пријави за тестиранје...презиме Компара носим по женској линији, разлог мог ДНК тестиранја је да  је мој прадеда по оцу  bio човек koji se презивао Јеркич из суседног села pored Ајдовчине ,зове се Добрављe, s обзиром да Словенци -ић, читају као -ич, па су тако вероватно и почели и да пишу.Уколико би моје право презиме требало бити Јеркић, а праћењем доступних података на интернету открио сам да је нај више Јеркића рођено у Читлуку-Западна Херцеговина, моје питанје би било с обзиром да носим хаплогрупу J2a1 Z387, да ли можда постоји и веза мог порекла са албанским пленменима (Груда, Хота, Климента) који су у неко време населила Западну Херцеговину па би се тиме можда могла објаснити веза коју си и навео са Пјешивцима...или неким другим Црногорским племенима?

Нема на чему, Иване.

Извини, можда сам те збунио. Пјешивце поменух да не би отварао нову поруку, они вам нису генетски блиски, иако су такође J2a.

Сећам се те приче о Албанцима у западној Херцеговини. Нема доказа за ту теорију. Колико се сећам, везу су заснивали на сличној музици или неком инструменту.

Данас је западна Херцеговина и генетски добро обрађена. Тестирано је више од 200 људи из Широког Бријега и Мостара и може се рећи да нема значајнијег трага сеобе из Албаније. Преко 70, тј. 80% чини комбинација I2a + R1a. На трећем месту је E1b, док су остале групе присутне у веома малом проценту.

Иначе, колико знам, ваша подграна J2a није претерано заступљена међу Албанцима. Посебно је нема међу малисорским племенима.


Што се порекла ваших Компара тиче интересантан је Аустријанац Max Obedein, са којим имате потпуно поклапање (или евентуално -1) на 17 маркера. Obedein је из Салцбурга.

Ако овоме додамо и поклапања са YHRD (Равена и Славонија), рекао бих да има основа она Синишина тврдња да је у питању нека "романска" екипа, највероватније са потеза северна Италија-јужна Немачка-Словенија/Хрватска.

Увек постоји шанса да се појави неки резултат који може окренути "истрагу" у другом смеру.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 21, 2016, 10:09:53 поподне


Моја теза је да смо дођоши из 12. вијека. Када су попадале територије Источног римског царства у Италији током 12. вијека; прешли у Хелм у онај дио који је тада Рим(Византија) држао. Пратећи предања о сеобама уважавајући их, рекло би се да смо из Италије пошли према Косову.

Да се којим случајем ради о старосједиоцима, Корчула, приморје би могла бити матица.

Да ли си размишљао о опцији да су ови у Италији пореклом са Балкана? Делује да би и то могло бити вероватно.

За Пјешивце је веома битно то што се по анонимним базама у Италији (преко 10000 хаплотипова) не јавља овај кластер J2a. Сва поклапања су на истоку. Тако да може бити реч и о сеоби из Грчке, или Анадолије нпр., још у доба Рима, да би се после неки спорадично пребацивали на Апенинско полуострво(?).

Што се оног узорка из Ирана (Систан и Белуџистан) тиче, не бих узимао то за озбиљно, зато што је узорак јако мали (свега 24). Исто се може рећи и за оних 8.7% на Криту (узорак 23).

Међутим, на Криту је хаплогрупа J2a генерално прилично заступљена, само нам фале детаљнији подаци (хаплотипови, СНП, итд.) да би могли нешто више да закључимо.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: radon септембар 21, 2016, 10:16:47 поподне


Сећам се те приче о Албанцима у западној Херцеговини. Нема доказа за ту теорију. Колико се сећам, везу су заснивали на сличној музици или неком инструменту.

Sećam se da su neki pokušavali povezati naziv škutori (za Hrvate Hercegovce) sa Skadrom (Scutari), ali to je bila samo teorija.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 21, 2016, 10:17:17 поподне
С обзиром да су Бајковићи, Радуловићи и мистериозно братство из Кривошија (чије презиме вероватно почиње на С  ;)) сви Ј2а М92, онда мислим да нема много дилеме ко су прави Орловићи јер наведена братства чине већину Орловића.

Значи ли то да су Самарџићи исто J2a M92?:)

Певач Жељко је од херцеговачких Самарџића, који кажу да су "из Кривошија"
(http://www.vesti-online.com/data/images/2013-02-06/300166_0207du01_if.jpg?ver=1360165265)

И за чувеног глумца Љубишу неко овде рече да је од ових из Кривошија, иако је рођен у Скопљу
(http://secanja.com/wp-content/uploads/2012/06/ljubisa-samardzic.jpg)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Лепеничанин септембар 21, 2016, 10:38:33 поподне
Oчекујемо финале "српског ДНК дана". Крије ли се међу тестиранима и један "западни" R1b?  :-\
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 21, 2016, 10:44:10 поподне
Да ли си размишљао о опцији да су ови у Италији пореклом са Балкана? Делује да би и то могло бити вероватно.

За Пјешивце је веома битно то што се по анонимним базама у Италији (преко 10000 хаплотипова) не јавља овај кластер J2a. Сва поклапања су на истоку. Тако да може бити реч и о сеоби из Грчке, или Анадолије нпр., још у доба Рима, да би се после неки спорадично пребацивали на Апенинско полуострво(?).

Што се оног узорка из Ирана (Систан и Белуџистан) тиче, не бих узимао то за озбиљно, зато што је узорак јако мали (свега 24). Исто се може рећи и за оних 8.7% на Криту (узорак 23).

Међутим, на Криту је хаплогрупа J2a генерално прилично заступљена, само нам фале детаљнији подаци (хаплотипови, СНП, итд.) да би могли нешто више да закључимо.

Резултат оног Еррика из Казерте је веома занимљив из више разлога, а приви је тај што је на 23 упоредива маркера два одступања са Перуновићем, те СНП CTS2906>Z38467 ;

(http://s17.postimg.org/56zjbwnhr/Capture_431.jpg)

Ово итекако баца на западни Медитеран.  Може линк ка анонимним базама?
 :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 21, 2016, 11:00:39 поподне
Резултат оног Еррика из Казерте је веома занимљив из више разлога, а приви је тај што је на 23 упоредива маркера два одступања са Перуновићем, те СНП CTS2906>Z38467 ;

(http://s17.postimg.org/56zjbwnhr/Capture_431.jpg)

Ово итекако баца на западни Медитеран.  Може линк ка анонимним базама?
 :)

Овде се налази већи број наслова:

https://yhrd.org/pages/resources/publications_and_references

Имам и неке базе из Италије код себе, могу ти послати на мејл?
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 21, 2016, 11:28:52 поподне
Јесте мало маркера за овакву анализу... ;)

(http://s21.postimg.org/jze65ey2v/noviporeklov2.jpg)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 22, 2016, 01:48:13 пре подне
Крњаја, Јовањдан, Жегар, Обровац, Далмација, хаплогрупа I2a Динарик Југ

Није оставио детаљније информације о пореклу. Колико ми се чини најближи су му тестирани из рода Г (Васић, Гачевић и Марковић). Са Васићем се разликује на 4 од 23 упоредива маркера, са Марковићем на 2 од 16, док се са Гачевићем (Матаруге, Пљевља) поклапа на свих 18 упоредивих маркера.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 22, 2016, 08:46:27 пре подне
Динарик Југ је генерално присутан на том потезу Никшићи-Риђани-Озринићи. Ту има доста повезаних, а опет давно раздвојених грана. Рецимо, и Синђићи из Роваца који се тамо рачунају у старосједиоце славе Лучиндан, а Динарик Југ су. Не рачунају их у главно никшићко-ровачко братство, али су несумњиво повезани са осталима.
Унутар племена Никшића сигурно има доста давног одвајања у главном родословном стаблу, обзиром да су доста старо племе, и да се од њих развило мноштво братстава у племену Ровца, али и у Никшићкој Жупи, и у некадашњој Требјеси која је разорена од стране никшићких Турака, и чији су се становници раселили на разне стране, а многи од њих и у област Украјине. Ко зна каква је историја ове породице била и која путања досељења у садашње место боравка. Требало би овај ДНК резултат поткрепити породичним предањем, а ако оно каже да су Никшићи односно Ровчани, онда то свакако треба узети у обзир.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 22, 2016, 08:53:12 пре подне
Мићковић, Никољдан, Бар, раније из Куча, хаплогрупа Е-V13

Резултат Мићковића је потврдио предање да су од Куча Дрекаловића, са Петровићем-Дрекаловићем из Косора се разликује на само једном маркеру.
Потврдило се оно што је и очекивано, отац Гишке Божовића-Мићковића је пореклом из Безијова у Кучима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 22, 2016, 09:01:05 пре подне
Навалили Лучинштаци да се тестирају. Још један.

Никетић, Лучиндан, Ново Момчилово, Топлица

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. У потпуности упада у род Никшића.

Ово нађох на сајту да је написао Никетић Милош још прошле године:

"Из Роваца (село Веље Дубоко) као Булатовићи – Минићи, селе се у Ускоке 1859. год. (село Тимар), где су добили имање од Књаза Данила и тамо су у попису уписани као Никићи, по Ники Минићу. У Ново Момчилово се доселилo Никић Ристо 1889. године, са супругом Петрушом, синовима Јованом и Митром и кћерком Мирјаном (Топлички крај) и тек почетком 20. века, кад је био попис у том крају, уписани су као Никетићи.
Живе у Нишу, Прокупљу, Београду, и по једна породица у Француској, у САД и у Холандији."

Можемо рећи да је тестирање у потпуности потврдило поријекло од Никшића Роваца.
Најзад један ''прави'' Булатовић!!! Очекивао сам овакав резултат јер знам њихово предање, и то да су они једни од оних братстава у Ровцима за које се са сигурношћу тврдило да потичу од Гојака Никшина, али ипак док ДНК није то потврдио.... размишљао сам и ''ако и они не буду прави Булатовићи онда читава ствар постаје потпуно замршена''. Овако све долази на своје место и онако како то и предање каже.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Лепеничанин септембар 22, 2016, 09:04:36 пре подне
Јесте ли приметили да двојица тестираних Дрекаловића имају вредност 18 на маркеру DYS 458?

To би могло да значи да се ипак донекле разликују од остатка племена (иако су у суштини сродни).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 22, 2016, 09:13:17 пре подне
Увијек ме је "копкало" поријекло овог презимена. Кулићи живе у Поповима код Бијељине, тик уз Павловића мост. Првом приликом када га видим, питаћу Илију Кулића нешто о његовом поријеклу.

Када буде наредна акција покушаћу да наговорим једног од Ђиласа из Балатуна код Бијељине да се тестира.
Е и то би било пун погодак! Према предању које постоји код братстава из Никшићке Жупе, као и код Ђиласа из околине Цазина који знају да су тамо доселили из Никшића, а и према предању које помиње Милован Ђилас у књизи ''Бесудна Земља'', Ђиласи би требали да припадају братству Војиновић из Никшићке Жупе, од којих су се одвојили када је један од њих ''ђиласнуо'' (одскочио) по јунаштву, које им до тада није било признавано, а друга верзија је да су презиме добили по некој жени Ђисни (или тако некако). У сваком случају требали би да су Динарик Југ и да спадају у род Никшића, што је резултат тестираног Војиновића из околине Бијелог Поља, који зна да су његови тамо доселили из Никшићке Жупе, и потврдио.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Број 1 септембар 22, 2016, 09:26:53 пре подне
Крњаја, Јовањдан, Жегар, Обровац, Далмација, хаплогрупа I2a Динарик Југ

Није оставио детаљније информације о пореклу. Колико ми се чини најближи су му тестирани из рода Г (Васић, Гачевић и Марковић). Са Васићем се разликује на 4 од 23 упоредива маркера, са Марковићем на 2 од 16, док се са Гачевићем (Матаруге, Пљевља) поклапа на свих 18 упоредивих маркера.

Ево шта о Крњајама у Надводи (заселак Жегара) пише Александар Бачко у у књизи "Жегар":

Породица Крњаја у Надводи слави св. Јована (20. јануара по новом календару). Средином 20. века Крњаја је у Надводи било 6 домаћинстава са укупно 37 укућана. Исте године је забележено још 1 домаћинство са 8 укућана у «Жегару».
   Крњаја је средином 20. века било у више места у околини Глине, а најбројнији су били они у месту Бузета (48 у 9 домаћинстава). Презиме Крњајић, изведено од основе Крњаја, у истом периоду је било заступљено на Банији, највише у Обљају Малом код Глине, 11 домова са 64 укућана, као и по већем броју славонских места. У Осијеку је 1948. године живео 1 носилац презимена Крнаић. Године 1915. су Крњајићи представљали бројан род и у Лици, али су до 1948. године готово нестали. За време Првог светског рата било их је укупно 20 домаћинстава у Лици, и то: 12 домова у Мелиновцу код Личког Петровог Села, 3 у Могорићу, 2 у Жељави код Личког Петровог Села и по 1 у Мутилићу, Личком Петровом Селу и Удбини. У попису из 1712. године је у Удбини забележено 1 домаћинство Крњајића, односно породична задруга са 13 укућана. Они су досељени из северне Далмације, што свакако важи и за друге Крњајиће по Лици. Банијски и лички Крњајићи и Крњаје славе св. Јована, као и сви Крњајићи у западној Славонији, који су крајем 19. века живели у 4 парохије. Крњајићи и Крњаје на Банији, у Лици и у Славонији, без изузетка, представљају један род и сродни су са својим презимењацима у Жегару.
   И по Босни је крајем 19. века забележена породица Крњајић у већем броју насеља. Тада су Крњајићи са славом св. Јован живели у парохијама: Бања Лука, Божићи, Драксенић и Међеђа код Босанске Дубице. Крњаићи са истом славом су 1884/86. године забележени у парохији Босанска Костајница, код Босанске Дубице. И овде су у питању сродници жегарских Крњаја.
Сви напред наведени Крњајићи и Крњаје су се проширили, по свему судећи, из северне Далмације. Као што је напред наведено, један огранак ове породице се населио у Лици већ почетком крајем 17. или 18. века (пре 1712. године), док су огранци на Банији и у Славонији морали бити нешто касније пресељени. Крња(ј)ићи у северном делу Босанске Крајине, свакако представљају огранак близак банијским Крњајићима. Само презиме Крњаја највероватније долази од некаквог надимка са основом «крњ», мада је забележено и (заштитно) лично име Крња.


Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Бакс септембар 22, 2016, 09:33:16 пре подне
Овде је поменуто да Црногорци (презиме Црногорац, не особе из Црне Горе) немају порекло да су од Орловића, а имају га.
И Самарџићи су споменути, међутим, мора се знати да Самарџићи нису један род, већ да има 3 (или 2) рода Самарџића који су међусобно неповезани.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Бакс септембар 22, 2016, 09:34:41 пре подне
Овде је поменуто да Црногорци (презиме Црногорац, не особе из Црне Горе) немају порекло да су од Орловића, а имају га.
И Самарџићи су споменути, међутим, мора се знати да Самарџићи нису један род, већ да има 3 (или 2) рода Самарџића који су међусобно неповезани.

Написао сам "порекло", а хтедох да напишем "предање о пореклу".  :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: aleksandar I септембар 22, 2016, 09:35:48 пре подне
Е и то би било пун погодак! Ђиласи би требали да припадају братству Војиновић из Никшићке Жупе, од којих су се одвојили када је један од њих ''ђиласнуо'' (одскочио) по јунаштву

Својски ћи се потрудити да "Ђиду" наговорим на тестирање у некој од наредних акција. Генерално проблем је новац!

Иначе, "наш семберски Ђидо" је веома популаран и омиљен код женског свијета због свог шарма. Оно јунаштво сам смислено подебљао јер је именовани био легенда једне од бригада у догађајима након 1992. године.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 22, 2016, 09:56:16 пре подне
Крњаја, Јовањдан, Жегар, Обровац, Далмација, хаплогрупа I2a Динарик Југ

Није оставио детаљније информације о пореклу. Колико ми се чини најближи су му тестирани из рода Г (Васић, Гачевић и Марковић). Са Васићем се разликује на 4 од 23 упоредива маркера, са Марковићем на 2 од 16, док се са Гачевићем (Матаруге, Пљевља) поклапа на свих 18 упоредивих маркера.

Као што написа админ, у питању је веома разгранат род. Било их је и на Банији, у Славонији, а рано се помињу и у Лици (17. век). Питање је да ли су сви повезани, с обзиром да је презиме вероватно надимачког карактера. Сва је прилика да јесу.

Драго ми је што се I2a Динарик југ коначно опоравља у Крајини. :) Прво Ћутковић са Мањаче, сад Крњаја.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 22, 2016, 10:05:48 пре подне
Иако код Динараца то не мора пуно да значи, мислим да потпуно поклапање са Гачевићима из околине Пљеваља индиректно говори одакле су Крањаје пореклом.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 22, 2016, 10:16:44 пре подне
Перошевић, Аранђеловдан,Лијешње/Ровца/Колашин

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер Z17855, баш као и остали из рода Љешњана Војинића којима несумњиво припада. У његовом случају генетика је потврдила причу о поријеклу. Не знам тачно ком огранку Љешњана припада Перошевић. претпостављам да ће Војиненад нешто више знати.

Занимљиво је да Перошевић има комбинацију на маркерима 385аб=15-17 што на први поглед дјелује сасвим нетипично за Динарика (модал 14-15). међутим уколико знамо да је Љешњански модал 15-16, онда су ствари много јасније.
Овај резултат је помало и изненађујућ за мене из разлога што се порекло Перошевића везују за братство Радуловић са Лијешња, а сами Радуловићи са Лијешња имају две, три верзије о свом пореклу. Једно је да су ''тоБоже'' од Радуловића из Комана, што је очигледно тежња да се прикаче уз неко велико и признато братство кад их већ у својој околини не признају за своје. Друга верзија, или боље речено претпоставка једног од хроничара и истраживача који је оставио писани материјал о пореклу братстава са Лијешња, је та да су они можда од Требјешана који су након разуре доселили на Лијешње, а зна се да су неки од Требјешана заиста једно време боравили у Морачи, па и на Лијешњу, и касније одселили и учествовали у стварању племена Ускоци. Трећа верзија и претпоставка (која је мени пре овог теста била и највероватнија) је да су они једно од староседелачких братства на Лијешњу. Поставља се питање да ли је поуздано предање о томе да су они (Перошевићи) заиста од Радуловића са Лијешња, или су огранак потомства кнеза Богдана које се јако давно сбратимио са Радуловићима који су још у 18. веку држали добар део имања на Лијешњу, и чији се појединци помињу у неким писаним изворима као дародавци неких делова имања манастиру Пресвете Богородице у Морачи. Једно од предања које је остало сачувано је и то да су их Булатовићи својевремено издвојили из свог сеоског катуна и да су трампом неких катуна са Љешњанима Радуловићи издвојени из Церовичког катуна и припојени Љешњанима. То је објашњено тиме што су се доста ''крвили'' са Булатовићима, а постоји и прича о томе да се томе доста противио Радојица Јоков, родоначелник Радојичића и син Јока Љешњанина од кога је братство Јоковићи, уз опаску ''Данас један, сјутра седам'', алудирајући на то да се брзо разрађају и да ће се сутра намножити и можда због тога настати проблем са њима. Због тога су готово сви хроничари и истраживачи били склони да их сврстају у братство које није од кнеза Богдана, већ да су се са Љешњанима кроз векове заједничког живота саплеменили. У сваком случају Радуловићи се доста давно помињу као Љешњани, што очигледно иде у прилог томе да су они заиста ''прави'' Љешњани, и да су можда део братства које је у време досељавања кнеза Богдана већ било можда разгранато и да можда вуку порекло од неког братственика Богдановог, или је можда у питању мутација тог маркера (DYS385ab) која се десила у међувремену, због чега се разликују од остали Љешњана који су се тестирали. У сваком случају, овај резултат теста потврђује народно предање о томе да су Перошевићи заиста Љешњани, а оставља и могућност да су и они највероватније потомци кнеза Богдана. У прилог томе иде и чињеница да су Љешњани били доста истрајни и одлучни у отпору према осталима из околине, а пре свега Булатовићима, да сачувају своја имања на Лијешњу које је једино село (уз Веље Дубоко и донекле Међуријечје) које је било плодно и погодно за живот, иако су ти насртаји кроз нарочито 17. и 18. век били доста чести, што је био разлог великом броју крвних освета са њима. Ако су Радуловићи већ у то време били на Лијешњу и у саставу њихове племенске организације, и помињу у предању да су се доста ''крвили'' са Булатовићима и да су још пре тога убили и Радојицу Драшка (претка Драшковића из Вељег Дубоког) који је покушао да се на силу насели на Лијешње, онда то сигурно није случајно и даје објашњење, а ДНК тест то очигледно и потврђује. Перошевићи према предању које је код њих сачувано воде порекло од Пероша сина Антонија Филипова Радуловића са Лијешња. Због убиства два Булатовића из села Горња Ровца Перош, његов брат Нешо и отац морали су избећи из Лијешња. Једно време су боравили и у тадашњем ''турском'' Никшићу, где су потражили уточиште да би сачували главу од ''крвне освете'' која им је претила од веома бројчано јаког братства Булатовић. Чак их помиње и народна песма као кривце за погибију Лопушине Вука јер су учествовали у походу никшићких Турака када се десио двобој овог чувеног Требјешанина са неким никшићким прваком у коме је према народном певачу Вук на превару убијен пошто је већ готово добио тај мегдан. Народни певач је кривицу свалио на браћу Неша и Пероша као добре познаваоце овог терена, којима Булатовићи очигледно нису ''вратили крв'' јер то очигледно нису успели. Нешо и Перош нису подлегли притиску да приме ислам, чему су углавном били изложени многи пребези у тада спасоносне турске градове Никшић и Колашин за оне које си су бежали од крви. Такође се помиње да су једно време боравили у селу Ваган Каљића код Колашина, где их је заробио један турски одметник и зулумћар Гано Матиновић, везао их и убио Неша и оца Антонија, а Перош је рањен успео да се спаси скочивши у неку провалију. Мислећи да је и Перош погинуо нису га тражили. Међутим он је преживео, успео да се опорави и да се прикључи хајдучкој чети Јакше Гачанина, а убрзо након тога и да освети брата и оца тако што је убио Гана Мартиновића. Након неколико година хајдуковања оженио се ћерком чувеног Ћор-Сима Џаковића из Шаранаца. Његово потомство су Перошевићи из села Сировац у Ускоцима, од којих је и тестирани Перошевић. Зато у табели Српског ДНК пројекта треба да стоји Перошевић/Аранђеловдан/Сировац/Ускоци/ЦГ а раније Лијешње/Ровца/ЦГ.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 22, 2016, 10:37:26 пре подне
Цуце су матица Орловића у Старој Црној Гори, а управо ту налазимо Ј2а М92.
Уз констатацију да је Башино Село некада заиста припадало племену Цуце, пре него су здружени Озринићи и Цуце (негде се каже Озринићи и Бјелице) протерали досељенике из Чарађа који су у то време били веома оснажили и правили им разне невоље. Верујем да је то био само изговор а да је прави разлог био економске природе јер су Цуце том приликом узеле сву покретну имовину, а Озринићи проширили своју територију.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 22, 2016, 11:03:48 пре подне
Радовић, Никољдан,Крушевица, Романија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. По свему судећи близак је роду Лешњана Војинића који су већ потврђени као дио гране Z17855. Овој групи је близак и Паројчић из Босанског Грахова који слави Никољдан, као Радовић.

Немам детаљнијих података о поријеклу самог Радовића.
Ја искрено немам никаквих података о томе да постоје неки Радовићи у области Романије који се сврставају у потомство кнеза Богдана Љешњанина, а имам толико тог материјала сакупљеног народног предања које помиње разне исељене породице од овог нашег рода. Могуће је, не искључујем то да имају неке везе са нама, али ако се ја питам за сада би их издвојио из рода Љешњана, барем док не добијемо барем какво предање о њиховом пореклу и евентуално се докаже да има основе да се уврсте у наш род.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 22, 2016, 11:13:36 пре подне
Перошевић никако не би требало да буде уписан у табелу између мене (Радовановић) и Јошановића, јер и према предању које је веома поуздано знамо да смо ја и Јошановић од истог претка који је живео пре отприлике 180-200 год., као и према вредностима маркера, мислим да би Перошевић требао бити уписан изнад или испод нас, поготово што и предање и неки црквени писани извори помињу Радуловиће као оформљено братство много пре него што је уопште и рођен мој и Јошановићев заједнички предак Ђуро Стаматов Љешњанин. 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 22, 2016, 04:16:28 поподне
Марковић, Јовањдан, Угљевик, Бијељина, хаплогрупа R1a

Припада грани YP4278. По предању потичу од Шаренаца, што је овај резултат и потврдио. Најближи му је Стевановић који је такође из Угљевика, разликују се на само 1 од 19 упоредивих маркера. Врло су му блиски и остали из рода Шаренаца; Симић из Јасенице код Зворника (1/18), Елезовић из Церовице у Бањанима (3/23) и Шаренац из Кута код Билеће (3/18).
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 22, 2016, 04:26:05 поподне
Ја искрено немам никаквих података о томе да постоје неки Радовићи у области Романије који се сврставају у потомство кнеза Богдана Љешњанина, а имам толико тог материјала сакупљеног народног предања које помиње разне исељене породице од овог нашег рода. Могуће је, не искључујем то да имају неке везе са нама, али ако се ја питам за сада би их издвојио из рода Љешњана, барем док не добијемо барем какво предање о њиховом пореклу и евентуално се докаже да има основе да се уврсте у наш род.

Доста породица је по доласку на Романију промјенило презиме узевши ново по претку који је дошао. Блискост са вама Војиновићима је очигледна, па би тако требало да и Паројчић буде у вашој групи.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 22, 2016, 05:12:19 поподне
Овим резултатом комплетирамо тестиране за Српски ДНК дан:

Дамљановић, Никољдан, Пријевор-Миоковци, Чачак, хаплогрупа I2a Динарик Југ

Старо презиме Дацовић, раније славили Стевањдан. Имају два предања о пореклу, по једном су од Ивановића из Куча, а по другом од Зечевића из Љубиша (Златибор). Међу тестиранима са Пројекта чини ми се да су му најближи Јовановић и Бекрић из рода И, са првим се разликује на 3 а са другим на 4 од 17 упоредивих маркера.



Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: aleksandar I септембар 22, 2016, 05:26:35 поподне
Марковић, Јовањдан, Угљевик, Бијељина, хаплогрупа R1a

Припада грани YP4278. По предању потичу од Шаренаца, што је овај резултат и потврдио. Најближи му је Стевановић који је такође из Угљевика, разликују се на само 1 од 19 упоредивих маркера. Врло су му блиски и остали из рода Шаренаца; Симић из Јасенице код Зворника (1/18), Елезовић из Церовице у Бањанима (3/23) и Шаренац из Кута код Билеће (3/18).

Марковић је мој кандидат и драго ми је што је пун погодак у родослову Шаренаца од Рудина преко Осата (М. Филиповић - Поријекло становништва СИ Босне)) до Угљевика. Иначе Слободан Марковић је син Ивана Марковића, аутора монографије Стари Угљевик који нестаје (налази се у дигиталној библиотеци "Порекла").

Дакле, прича о Велику Шаренцу и његовом потомству (Бојићи, Симићи, Марковићи, Стевановићи) је тачна!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 22, 2016, 08:21:04 поподне
Овим резултатом комплетирамо тестиране за Српски ДНК дан:

Шта би са Васовићем?

"Васовић, Свети Тома, Пекчаница, Краљево"
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Витомир Радовић септембар 22, 2016, 09:07:02 поподне
Радовић, слави СВ, Николу, Крушевица, Романија, је мој кандидат.
Они немају никакво сазнање о поријеклу. Један њихов рођак је написао књигу Радовићи из Крушевица Романија, је њихов родослов накалемио на родослов морачких Радовића. Када сам то видио, установио сам да никаква веза нема између ових Радовића и морачких Радовића, већ је само на двојицу морачких Радовића настављен родослов романијских.
По моме истраживању, ових Радовића, дошао сам до неких сазнања да су они од Уљаревића, који су из Херцеговине отишли на Романију.
Једва чекам ДНК резултате неког Уљаревића или Радовића из Братача, Невесиње, Херцеговина, јер по мојим сазнањима овај Радовић из Крушевица припада њима.
Остаје да сачекам шта ће се десити.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 22, 2016, 09:31:25 поподне
Мићковић, Никољдан, Бар, раније из Куча, хаплогрупа Е-V13

Резултат Мићковића је потврдио предање да су од Куча Дрекаловића, са Петровићем-Дрекаловићем из Косора се разликује на само једном маркеру.

Селаковићу, сада имамо и потврду да је "Гишка" E1b. Његови Божовићи су пореклом од ових Мићковића из Куча. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Селаковић септембар 22, 2016, 10:19:56 поподне
Селаковићу, сада имамо и потврду да је "Гишка" E1b. Његови Божовићи су пореклом од ових Мићковића из Куча. :)

Видех!  :)  Онда поставих слику без много анализе, добро је па сам био у праву да је Е1б.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Небојша септембар 22, 2016, 10:29:38 поподне
Српски днк дан 2016. - рекапитулација

(http://s21.postimg.org/dvni4nn1j/I2a.jpg) I2a Динарик
(http://s21.postimg.org/jdbiepsvb/E1b.jpg) E-V13
(http://s21.postimg.org/puz0bysmf/R1a.jpg) R1a
(http://s21.postimg.org/98m1gmp2f/R1b.jpg) R1b
(http://s21.postimg.org/4mlbuje5j/image.jpg) I1
(http://s21.postimg.org/4rp347lgn/image.jpg) J2b
(http://s21.postimg.org/3rys8i6av/j2b.jpg) J2a
(http://s21.postimg.org/ha5oksig7/image.jpg) N1a

(http://s22.postimg.org/4jr7ri59t/image.jpg)


Укупно тестираних - 21

Хаплогрупа I2a Динарик - 8
I2a Динарик Југ - 6
I2a Динарик Север - 2
Хаплогрупа E1b - 3
E-V13 - 3
Хаплогрупа J2b - 3
J2b1 M205 - 2
J2b2 M241 - 1
Хаплогрупа R1b - 2
R1b-BY611 - 1
R1b ? - 1
Хаплогрупа J2a - 2
J2a M92 - 1
J2a L70 - 1 (Словенац)
Хаплогрупа R1a - 1
R1a-Z280 - 1
Хаплогрупа I1 - 1
I1-Z63 - 1
Хаплогрупа N1a - 1
N1a P189.2 - 1


 
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 22, 2016, 10:40:09 поподне
Радовић, слави СВ, Николу, Крушевица, Романија, је мој кандидат.
Они немају никакво сазнање о поријеклу. Један њихов рођак је написао књигу Радовићи из Крушевица Романија, је њихов родослов накалемио на родослов морачких Радовића. Када сам то видио, установио сам да никаква веза нема између ових Радовића и морачких Радовића, већ је само на двојицу морачких Радовића настављен родослов романијских.
По моме истраживању, ових Радовића, дошао сам до неких сазнања да су они од Уљаревића, који су из Херцеговине отишли на Романију.
Једва чекам ДНК резултате неког Уљаревића или Радовића из Братача, Невесиње, Херцеговина, јер по мојим сазнањима овај Радовић из Крушевица припада њима.
Остаје да сачекам шта ће се десити.

Велики поздрав
Вито Радовић
из Улциња
Можда и постоји нека веза са нама Љешњанима-Војинићима, али мислим да и ако постоји та веза она евентуално може бити управо у области Херцеговине, пошто и код неких потомака кнеза Богдана постоји предање о пореклу из Невесиња. Сумњам да су ови Радовићи директни потомци кнеза Богдана.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Витомир Радовић септембар 22, 2016, 10:58:18 поподне
Волио бих да се тестира неки Радовић из Невесиња, као  и Уљаревић. Они славе Никољдан, али без обзира, мислим да овај Радовић са Романије има везе са њима.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Полић септембар 22, 2016, 11:01:36 поподне
Волио бих да се тестира неки Радовић из Невесиња, као  и Уљаревић. Они славе Никољдан, али без обзира, мислим да овај Радовић са Романије има везе са њима.
Мислим да је у оквиру тестирања Херцеговаца тестиран један Уљаревић
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Витомир Радовић септембар 22, 2016, 11:04:22 поподне
С нестрпљењем чекамо херцеговачке резултате.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 23, 2016, 12:08:57 пре подне
Можда и постоји нека веза са нама Љешњанима-Војинићима, али мислим да и ако постоји та веза она евентуално може бити управо у области Херцеговине, пошто и код неких потомака кнеза Богдана постоји предање о пореклу из Невесиња. Сумњам да су ови Радовићи директни потомци кнеза Богдана.

Ако држимо до предања да је кнез Богдан директни потомак војводе Војина, онда би Херцеговина требала бити матица.
Можда није потомак Богдана, али је потомак Богдановог претка. :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Селаковић септембар 23, 2016, 12:58:21 пре подне
Шта би са Васовићем?

"Васовић, Свети Тома, Пекчаница, Краљево"

Збиља, вероватно се пријавио и послао податке, али на крају одустао? Није га било на оном другом списку.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Црна Гуја септембар 23, 2016, 01:39:37 пре подне
Шта би са Васовићем?

"Васовић, Свети Тома, Пекчаница, Краљево"

Небо, некако сам пропустио ову твоју поруку, вероватно је никад не бих ни видео да те друг Селаковић није цитирао. :) Све што ти ја могу рећи је да нисам добио резултат Васовића, а пошто га нема на коначном списку сва је прилика да се није на крају ни тестирао.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebo септембар 23, 2016, 09:35:19 пре подне
Вероватно је одустао. Хвала.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Jelic септембар 24, 2016, 08:52:01 поподне
Хвала Небојша на анализи хаплогрупе презимена Компара, хтео бих да додам један податак, ја сам и написао у пријави за тестиранје...презиме Компара носим по женској линији, разлог мог ДНК тестиранја је да  је мој прадеда по оцу  bio човек koji se презивао Јеркич из суседног села pored Ајдовчине ,зове се Добрављe, s обзиром да Словенци -ић, читају као -ич, па су тако вероватно и почели и да пишу.Уколико би моје право презиме требало бити Јеркић, а праћењем доступних података на интернету открио сам да је нај више Јеркића рођено у Читлуку-Западна Херцеговина, моје питанје би било с обзиром да носим хаплогрупу J2a1 Z387, да ли можда постоји и веза мог порекла са албанским пленменима (Груда, Хота, Климента) који су у неко време населила Западну Херцеговину па би се тиме можда могла објаснити веза коју си и навео са Пјешивцима...или неким другим Црногорским племенима?

Ево шта је Милићевић написао о Јеркићима :

(http://i.imgur.com/iEtBGlD.png)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Radul септембар 27, 2016, 11:06:21 пре подне
Наравно, треба испитати порекло Бандића, Мартиновића и Ђуричана да би се добила целокупна слика. Мислим да би за сад тзв. "род Орловића" на ДНК пројекту у најмању руку требало преименовати у "род Бјелица", ако не и још прецизније.

Предлажем, да се преименује у род Бјелице Орловићи; а род ј2а м92 у Цуце- Пјешивци-Орловићи :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: aleksandar I септембар 29, 2016, 11:08:53 пре подне
Е и то би било пун погодак!
Ђиласи би требали да припадају братству Војиновић из Никшићке Жупе.

Управо сам обавио разговор са Миодрагом Ђиласом-Ђидом из Балатуна код Бијељине. Казао је да нема ништа против тестирања и да "нешто" жели да остави потомцима.

Остаје да се види када ће бити нова акција!
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: vojinenad септембар 29, 2016, 11:34:51 пре подне
Управо сам обавио разговор са Миодрагом Ђиласом-Ђидом из Балатуна код Бијељине. Казао је да нема ништа против тестирања и да "нешто" жели да остави потомцима.

Остаје да се види када ће бити нова акција!
Лепе вести! :)
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: NikolaMRadovic октобар 04, 2016, 05:12:34 поподне
Interesuje me gde mogu da nadjem nesto o poreklu Radovica (sv.Luka) selo Prekopuce opstina Prokuplje ili nesto o Utvicima,Mileticima,Glisovicima,Virijevicima sa kojima imamo zajednicko poreklo.

Intersantno da na delu groblja u selu gde se sahranuju Radovici ima jedan grob na kome stoji prezime Radenkovic iako njih nema u selu.

Ovo je sa foruma Radovica koji govori da smo stvarno do roda Savica.

Iz okoline Gusinja u Crnoj Gori, iz plemena Rovčana, a od roda Savića, vodi poreklo rod Radović iz Dobre Vode kod Bojnika.
Nakon osloboćenja juga Srbije od Turaka, krajem devetnaestog veka, u okolinu Prokuplja, u selo Garić, preko Kosova i Metohije doselilo se nekoliko porodica iz gusinjskog kraja. Danas u Prokuplju postoji prigradsko naselje Garić, a Radoviće u Dobroj Vodi su, po pričanju starijih, zvali Garići. Odatle se, prema pisanim podacoma, deo doseljenika iz Garića seli u Jebučje (Jabučevo), a drugi se naseljava između sela Magaš i Vujanovo. Po doseljenicima taj zaselak sela Vujanova se i danas zove Gusinci i u njemu živi deo roda Đurašković. U ovo Gusince nastanila su se braća Ivan i Rade Savić. Od Ivana je nastala porodica Ivanović koja je osala tu da živi. Zaseok su naselili doseljenisi iz vlasinskog sela Radosine, pa se po njima nazvao Radosince. Tu je sahranjena prva generacija Radetovih potomaka. Radetova porodice se preselila koji kilometar ka zapadu, na proplanke planine Radan, između sela Magaš i Ivanje u selo koje se još u turskim knjigama pominje kao Vrbica (Marino kale). Kraj je za vrme turaka bio naseljen arnautima (i sada se naziva Arnautluku). Sadađnje selo Dobra Voda formirali su doseljenici nakon osloboćenja od Turaka. Selo su nazvali Dobra Voda i naselili su ga Crnogorci, Hercegovci i nekoliko pododica Crnotavaca. U zaselak koji su opet nazvali Gusince naselio se deo roda Đurašković i oni Savići, potomci Rada koji su po njemu uzeli prezime Radović. Od početka 20. veka u



P.S.

Моја фамилија Радовић је пореклом из села Прекопуце (сеоска слава Спасовдан, општина Прокупље). Остале породице у Прекопуцу су: Aндрићи,Ђинђићи,Недељковићи. Крсна слава нам је св.Лука.
Први мој предак, који се населио у Топлицу, био je извесни Радоје који je, како су нам стари рекли, највероватније после Берлинског конгреса и ослобођења Топличког округа 1878. године дошао из Црне Горе, из села Крњин (то село нисмо успели нигде да пронађемо). Знамо поуздано да му је у суседно село дошао брат који није имао мушких потомака па се његова лоза губи, мада по причи у околним селима па и чак до Куршумлије имали су блиску фамилију. Знамо да је Радоју отац дошао у посету из Црне Горе, али га је смрт спречила да се врати назад тако да знамо и име оца Радоја – то је био Доброслав који је умро 1892. године.
Нову информацију смо добили у лето 2009. године: црквене књиге које су постојале у селу Велика Плана (где су моји сви крштени) однете су после 1945. године у општинску зграду у Белољин. Када сам тамо позвао они су нашли Радојеву умрлицу на којој се слаже година смрти која је на споменику. Рекли су ми да на умрлици пише да је живео 81 годину и да је рођен у Новом Пазару што ме је тотално збунило.
Тема мог даљег истраживања су били Ровци, али ту немам неког значајнијег помака. Неки су ми рекли да смо од извесног Рада Шуковића из Мијоске који је дошао у Веље Дубоко у 17. веку (он припада роду Ераковића колико сам видео, а већи део Радовића у Веље Дубоком су од Ераковића али славе св.Аранђела).
У периоду од 2010-2011. године долазим до нових сазнања која кажу да: Радовића има у општини Лепосавић на северу КИМ, да углавном сви славе св.Луку, да им је црква, око које се окупљају, црква пресвете Богородице у општини Нови Пазар и да су све њихове крштенице у цркви која припада Новом Пазару. Чак у општини Лепосавић постоји место Крњин (Горњи и Доњи) који ја у Црној Гори нисам могао да нађем, а који спомињу у усменом предању моји преци.
Selo Prekopuce, Jastrebac, Toplica
Opština Velika Toplička Plana

zaseok Jezerinci
Andrići
Jelenići
Nedeljkovići
Ćirkovići
Radovići
Jovanovići

zaseok Donja mala
Rakići
Đinđići
Miladinovići
Simići
Stojanovići

zaseok Budžak
Markovići
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Синиша Јерковић октобар 04, 2016, 05:31:41 поподне
Interesuje me gde mogu da nadjem nesto o poreklu Radovica (sv.Luka) selo Prekopuce opstina Prokuplje ili nesto o Utvicima,Mileticima,Glisovicima,Virijevicima sa kojima imamo zajednicko poreklo.

Intersantno da na delu groblja u selu gde se sahranuju Radovici ima jedan grob na kome stoji prezime Radenkovic iako njih nema u selu.

Ovo je sa foruma Radovica koji govori da smo stvarno do roda Savica.

Iz okoline Gusinja u Crnoj Gori, iz plemena Rovčana, a od roda Savića, vodi poreklo rod Radović iz Dobre Vode kod Bojnika.
Nakon osloboćenja juga Srbije od Turaka, krajem devetnaestog veka, u okolinu Prokuplja, u selo Garić, preko Kosova i Metohije doselilo se nekoliko porodica iz gusinjskog kraja. Danas u Prokuplju postoji prigradsko naselje Garić, a Radoviće u Dobroj Vodi su, po pričanju starijih, zvali Garići. Odatle se, prema pisanim podacoma, deo doseljenika iz Garića seli u Jebučje (Jabučevo), a drugi se naseljava između sela Magaš i Vujanovo. Po doseljenicima taj zaselak sela Vujanova se i danas zove Gusinci i u njemu živi deo roda Đurašković. U ovo Gusince nastanila su se braća Ivan i Rade Savić. Od Ivana je nastala porodica Ivanović koja je osala tu da živi. Zaseok su naselili doseljenisi iz vlasinskog sela Radosine, pa se po njima nazvao Radosince. Tu je sahranjena prva generacija Radetovih potomaka. Radetova porodice se preselila koji kilometar ka zapadu, na proplanke planine Radan, između sela Magaš i Ivanje u selo koje se još u turskim knjigama pominje kao Vrbica (Marino kale). Kraj je za vrme turaka bio naseljen arnautima (i sada se naziva Arnautluku). Sadađnje selo Dobra Voda formirali su doseljenici nakon osloboćenja od Turaka. Selo su nazvali Dobra Voda i naselili su ga Crnogorci, Hercegovci i nekoliko pododica Crnotavaca. U zaselak koji su opet nazvali Gusince naselio se deo roda Đurašković i oni Savići, potomci Rada koji su po njemu uzeli prezime Radović. Od početka 20. veka u



P.S.

Моја фамилија Радовић је пореклом из села Прекопуце (сеоска слава Спасовдан, општина Прокупље). Остале породице у Прекопуцу су: Aндрићи,Ђинђићи,Недељковићи. Крсна слава нам је св.Лука.
Први мој предак, који се населио у Топлицу, био je извесни Радоје који je, како су нам стари рекли, највероватније после Берлинског конгреса и ослобођења Топличког округа 1878. године дошао из Црне Горе, из села Крњин (то село нисмо успели нигде да пронађемо). Знамо поуздано да му је у суседно село дошао брат који није имао мушких потомака па се његова лоза губи, мада по причи у околним селима па и чак до Куршумлије имали су блиску фамилију. Знамо да је Радоју отац дошао у посету из Црне Горе, али га је смрт спречила да се врати назад тако да знамо и име оца Радоја – то је био Доброслав који је умро 1892. године.
Нову информацију смо добили у лето 2009. године: црквене књиге које су постојале у селу Велика Плана (где су моји сви крштени) однете су после 1945. године у општинску зграду у Белољин. Када сам тамо позвао они су нашли Радојеву умрлицу на којој се слаже година смрти која је на споменику. Рекли су ми да на умрлици пише да је живео 81 годину и да је рођен у Новом Пазару што ме је тотално збунило.
Тема мог даљег истраживања су били Ровци, али ту немам неког значајнијег помака. Неки су ми рекли да смо од извесног Рада Шуковића из Мијоске који је дошао у Веље Дубоко у 17. веку (он припада роду Ераковића колико сам видео, а већи део Радовића у Веље Дубоком су од Ераковића али славе св.Аранђела).
У периоду од 2010-2011. године долазим до нових сазнања која кажу да: Радовића има у општини Лепосавић на северу КИМ, да углавном сви славе св.Луку, да им је црква, око које се окупљају, црква пресвете Богородице у општини Нови Пазар и да су све њихове крштенице у цркви која припада Новом Пазару. Чак у општини Лепосавић постоји место Крњин (Горњи и Доњи) који ја у Црној Гори нисам могао да нађем, а који спомињу у усменом предању моји преци.
Selo Prekopuce, Jastrebac, Toplica
Opština Velika Toplička Plana

zaseok Jezerinci
Andrići
Jelenići
Nedeljkovići
Ćirkovići
Radovići
Jovanovići

zaseok Donja mala
Rakići
Đinđići
Miladinovići
Simići
Stojanovići

zaseok Budžak
Markovići

Никола, занимљиви су ови подаци које си оставио. Вјерујем да ће се и тестирани из ових породица који су присутни на форуму укључити.

Оно што се може рећи са генетичке стране јесте да у резултатима ових родова постоји реалан основ да су потомци Ровчана тј. Никшића.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: rajo октобар 04, 2016, 07:23:30 поподне
Села Горњи и Доњи Крњин су након 1878. исељена за Топлицу, тако да сте вероватно из неког од ова два Крњина. Крњини су тада припадали новопазарској нахији или чему већ.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Nebojša Ivanović март 20, 2019, 04:39:59 поподне
Pozdrav, ima li netko više detalja o rodu Ivanovića koji su nastali od spomenutog Ivana Savića? Da li je to začetak Ivanovića ili prezime nastaje i na nekim drugim lokalitetima u možda isto ili neko drugo vrijeme. Hvala.   
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: Amicus март 20, 2019, 05:04:55 поподне
Pozdrav, ima li netko više detalja o rodu Ivanovića koji su nastali od spomenutog Ivana Savića? Da li je to začetak Ivanovića ili prezime nastaje i na nekim drugim lokalitetima u možda isto ili neko drugo vrijeme. Hvala.

Наравно да је Ивановића било и пре и другде где год је било и имена Иван.
Наслов: Одг: Српски ДНК дан 2016
Порука од: goca 11 март 20, 2019, 05:43:22 поподне
Pozdrav, ima li netko više detalja o rodu Ivanovića koji su nastali od spomenutog Ivana Savića? Da li je to začetak Ivanovića ili prezime nastaje i na nekim drugim lokalitetima u možda isto ili neko drugo vrijeme. Hvala.
А да ипак прво почнете од Саве ?