Када су у питању босанскокрајишки Срби, следећи закључци се намећу:
- I2-M423 (Y3120) се креће нешто изнад српског просека, а осетно је заступљенија у областима које су у директнијој вези са Далмацијом (Гламоч, Грахово и Ливањско поље).
- R1a је најзаступљенија на простору Унца, што је очекивано због миграционе везе са Ликом, где су веома раширене различите подгране испод R-Z280 и R-M458.
- E-V13 заступљена на простору Змијања и Поткозарја натпросечно за западне српске области. Змијање је у том погледу доста интересанта област. У глобалу, иако постоје регионална одступања, и R1a и E-V13 се крећу у оквиру неког српског просека.
- I1 иако за нијансу испод просека, чини се доста равномерно заступљена. Такође, треба обратити пажњу на појачано присуство на простору Змијања (постоји и разноврност подграна).
- R1b као и у остатку Крајине, релативно слабо заступљена. Најјача у уначко-петровачкој области где се јавља кроз три различите подгране: R-U152, R-Z2705 и R-U106.
- J2b-M205 се креће у оквиру српског просека. Заступљенија у областима које гравитирају Банији (Поуње и Поткозарје).
- J2b-L283 такође не далеко од српског просека, иако се чини да негде може бити и заступљенија.
- N2-P189.2 свакако оставља најјачи утисак и уједно је најстандарднија хаплогрупа код Срба из Босанске Крајине. Вишеструко изнад српског просека и то у свим областима. Добар индикатор за старохерцеговачку миграциону струју.
- G2a близу неког крајишког просека, с тим да је у области Унца и Бјелајског поља значајно више заступљена, пре свега због Јовањштака G2a-L42.
- J2a веома слабо заступљена, са изузетком Змијања, где је чак изнад српског просека. Присутне су две гране, J2a-M92 и J2a-L70, од којих би ова друга могла имати дубљу историју на простору Босне.
- J1 такође изгледа као да у неким областима може бити знатно изнад просека. Присутна практично кроз једну подграну. Показује правац ширења преко Змијања и Поткозарја, док је у осталим областима скромно заступљена.
- остале хаплогрупе нису присутне у значајном проценту.