Аутор Тема: Крајишки Срби (Y-DNA)  (Прочитано 52410 пута)

симо

  • Гост
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #260 послато: новембар 16, 2017, 08:20:55 пре подне »
У сваком случају, изгледа да пракса призећивања и усвајања сестрића, пасторака и слично није почела са стабилизацијом Војне Крајине, већ да су заједнице које су предачке већим крајишким родовима имале ту традицију која је допирала до средњег века, и да нису морале постати хетерогеније тек са горе наведеном стабилизацијом, већ знатно раније, можда још у време њиховог досељавања у те крајеве.

Мислим да се неки генерални закључци типа: били су хетерогени или били су хомогени и не могу извести. Као и само призећивање или усвајање, то зависи од случаја до случаја. Као што имамо патрилинеарних линија очуваних кроз вијекове (примјер Мириловића и Влаховића), имамо и прилично хетерогених братстава и племена.

Небитно како се ствар догодила у пракси, сам катун као такав био је формиран као патрилинеарна, родовска заједница. Колико сам видио и сам Филиповић у свом раду то не спори.

Такође, иако је принцип формирања сличан, треба разликовати катун у Србији Немањића, катун херцеговачких влаха и катун (џемат) крајишника по доласку Турака. То су три различита периода, три различита типа сениора и сваки носи са собом неке посебности.

Рецимо, херцеговачки катуни онако како се помињу у дубровачким изворима више изгледају као племенске заједнице, док катуни (џемати) у вријеме Турака више личе на братства. Понекад и џемате обједињује један војвода, али то не значи да су они ( и најчешће нису) и крвно повезани.




Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4959
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #261 послато: новембар 16, 2017, 02:47:55 поподне »
Мислим да се неки генерални закључци типа: били су хетерогени или били су хомогени и не могу извести. Као и само призећивање или усвајање, то зависи од случаја до случаја. Као што имамо патрилинеарних линија очуваних кроз вијекове (примјер Мириловића и Влаховића), имамо и прилично хетерогених братстава и племена.

Небитно како се ствар догодила у пракси, сам катун као такав био је формиран као патрилинеарна, родовска заједница. Колико сам видио и сам Филиповић у свом раду то не спори.

Такође, иако је принцип формирања сличан, треба разликовати катун у Србији Немањића, катун херцеговачких влаха и катун (џемат) крајишника по доласку Турака. То су три различита периода, три различита типа сениора и сваки носи са собом неке посебности.

Рецимо, херцеговачки катуни онако како се помињу у дубровачким изворима више изгледају као племенске заједнице, док катуни (џемати) у вријеме Турака више личе на братства. Понекад и џемате обједињује један војвода, али то не значи да су они ( и најчешће нису) и крвно повезани.

Написаћу неколико занимљивих цитата из Филиповићевог рада који се тичу родовске хомогености/хетерогености у средњовековним катунима:

"Много је већи број имена катуна из западних крајева из 14. и 15. века, али се из тих катуна помињу само појединци. Већ сам поменуо да су тамо имена по географским именима ретка (Риђани, Бањани и др.). Имена неких катуна одржавала су се дуго неизмењена, као нпр. име катуна Бурмаза, почевши од 1343. па кроз 15. век (до данас име села), а имена многих су сачувана до данас као имена племена или предеоних целина (Дробњак, Бањани, Рудине), као имена насеља (Мириловићи, Бобани) или родова (Буквићи и др.). Ту има више разноврсности у називима катуна по личним именима, али су већином на -ић: Друшковићи, Зотовићи, Мириловићи, Јурјевићи, Хрсовићи, Буквићи, Ненковићи итд. Али, било их је на -вци: Пилатовци, док се један катун јавља и у облику Малешевац и у облику Малешевци. Пошто су то имена која и данас живе (или се зна да су до скора живела) као родовска имена, могло је бити и тога да су неки катуни били сразмерно малени, као што су у тим карсним областима и данас насеља сразмерно малена и - да се састоје само од домаћинстава једног рода, па се по њему и звали. Али, као што ћу показати, ни ти катуни нису увек били генеалошки хомогени, а има примера да су се поједини катуни звали по својим старешинама; нпр. 1367. помиње се у околини Дубровника катун влаха (Moroblachus) Жура Богуновића, који се касније помиње као катун Жури-Журовићи; од 1437. то исто место се зове Калађурђевићи, како се и данас (па и 1961.) зове. 1379. се помињу Милбрадача и Зуб Хлаповић, власи из катуна Милбрадачића, а 1404. Радач Богавчић из катуна Радослава Журовића. Год. 1431, у току конавоског рата, једном приликом напала је Дубровчане и чета влаха Врсињана, којој је био на челу Радич Добровојевић с надимком Враг; пошто се катун влаха Враговића помиње у околини Требиња између 1419. и 1436, вероватно је да Радичев надимак значи припадност или катуну или роду чији је родоначелник био Враг. У катуну Пилатоваца поједини људи носе презиме Пилатовићи, што значи да је њихов предак могао бити оснивач катуна."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4959
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #262 послато: новембар 16, 2017, 03:18:18 поподне »
"Има још и убедљивијих доказа да средњовековни катун није био родовска целина. Спискови домаћинстава по катунима из немањићких повеља нису писани једнообразно: у попису људи из неких катуна су само лична имена домаћина, у некима има података о саставу домаћинстава и о презименима, па и понеки други детаљ. Већ сам показао да сваки катун није био и етнички хомоген. Међу власима Блатчанима био је (1348) Гон'ц Арбанасин са синовима, а у катуну Тудоричевцима (1330) Драгослав Бугарин. Помињу се лица досељена у катун, односно у влахе, са стране: међу власима које је краљ Стефан Урош дао (1293-1302) Хиландару, а којима је био на челу кнез Воихна, били су и "Мирен, Братан, које си је из Грк довел", у катуну Добрушинцима Драгја Влахиот (тј. из Тесалије) са синовима; краљ Милутин је одузео од неког Стрза и дао Грачаници неке влахе, који стога нису морали мењати место становања и припадност, али су међу њима три братанца Радовића Сушичана, а врло је вероватно да су они у вези са Сушичанима, односно огранак Сушичана, који се (после 1330) помињу на дечанском властелинству. У арбанашком катуну на дечанском властелинству су домаћини који носе презимена: Туз, Бушат, Сума, Куч, добро позната имена родова или села, односно племена. Очигледно је, дакле, већ према томе да чланови једног катуна нису морали бити заједничког порекла, од истог рода."

"Ако би катун био исто што и род, онда би сви његови мушки чланови (пошто се ради несумњиво о патрилинеарности) били међу собом рођаци по мушкој крви, и у појединим домаћинствима, као и између домаћинстава насталих после скорих деоба, имали бисмо дедове, синове и унуке. Међутим, у домаћинствима по катунима има зетова, шурака, сестрића и пасторака, а тога никако не би могло бити кад би један катун био један род, једна егзогамна група. Треба уз то имати још у виду да је и црква бдела да не буде узимања у роду. У катуну Шишатовцу на бањском властелинству били су и домаћини: Сењ с пасторцима, Хлап с децом и зетом, у Бугарском катуну: Негован с децом и зетом, Хрс с децом и зетом, Белош с децом и зетом, Прибо с децом и шуром, Стан с децом и зетом, Влађ с децом и пасторком, Дехо с децом и зетом, Стефан са шурама, Добре с децом и зетом, Радило, попов зет, с децом, Братило с децом и зетом, Литрокос с децом, зетом и шурама, Радило с децом и зетом, поп Кустодија с тастом и шурама. Тај катун је био по томе заиста необичан, али је таквих породичних односа било и у другим катунима, иако не у толиком броју. Карактеристично је да се такви односи не помињу у списковима влаха на дечанском властелинству (што никако не значи да их није било), али се помињу на властелинству Светих Арханђела (1348). Тако, међу власима Блатчанима били су: Раја Ковачевић с братом и зетом, Крајмир Болиновић с братом и сестричићима, Денче Станиловић с браћом и зетом, Крајмир Хрсовић с браћом и зетом; у катуну Кострчана: Русин са сестричићима; у Голубовцима су били домаћини Ђурађ Кршибабић и његов сестричић Рајко; у катуну Драгољевцима: Станимир и Радослав са Градетиним сестричићима (тај Граде је, вероватно, премићур тог катуна), Бољеша и сестричић му Брзота."

"На крају један особит пример и доказ како катун није један род. На дечанском властелинству било је 1330. село Ђураше и уз њега два катуна ђурашевских влаха. У првоме је било 16 домаћинстава, а у другоме 20; први у списку је у првом катуну Костадин, а у другом Гојло. Приликом Душанове Потврде Повеље, око 1336, та два катуна су састављена у једну целину под именом "власи Сремљани", којој је дошао на чело кнез Ђурађ Браниславић, а после њега је у списку онај Костадин. Тада се у списку јавља, сем кнеза Ђурђа, још најмање 10 нових домаћинстава. То није природни прираштај, а њихових имена и презимена нема у списку из 1330, што све значи да су они однекуд придошли и да нису род с онима из 1330."
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #263 послато: новембар 16, 2017, 03:39:15 поподне »
"Има још и убедљивијих доказа да средњовековни катун није био родовска целина. Спискови домаћинстава по катунима из немањићких повеља нису писани једнообразно: у попису људи из неких катуна су само лична имена домаћина, у некима има података о саставу домаћинстава и о презименима, па и понеки други детаљ. Већ сам показао да сваки катун није био и етнички хомоген. Међу власима Блатчанима био је (1348) Гон'ц Арбанасин са синовима, а у катуну Тудоричевцима (1330) Драгослав Бугарин. Помињу се лица досељена у катун, односно у влахе, са стране: међу власима које је краљ Стефан Урош дао (1293-1302) Хиландару, а којима је био на челу кнез Воихна, били су и "Мирен, Братан, које си је из Грк довел", у катуну Добрушинцима Драгја Влахиот (тј. из Тесалије) са синовима; краљ Милутин је одузео од неког Стрза и дао Грачаници неке влахе, који стога нису морали мењати место становања и припадност, али су међу њима три братанца Радовића Сушичана, а врло је вероватно да су они у вези са Сушичанима, односно огранак Сушичана, који се (после 1330) помињу на дечанском властелинству. У арбанашком катуну на дечанском властелинству су домаћини који носе презимена: Туз, Бушат, Сума, Куч, добро позната имена родова или села, односно племена. Очигледно је, дакле, већ према томе да чланови једног катуна нису морали бити заједничког порекла, од истог рода."

"Ако би катун био исто што и род, онда би сви његови мушки чланови (пошто се ради несумњиво о патрилинеарности) били међу собом рођаци по мушкој крви, и у појединим домаћинствима, као и између домаћинстава насталих после скорих деоба, имали бисмо дедове, синове и унуке. Међутим, у домаћинствима по катунима има зетова, шурака, сестрића и пасторака, а тога никако не би могло бити кад би један катун био један род, једна егзогамна група. Треба уз то имати још у виду да је и црква бдела да не буде узимања у роду. У катуну Шишатовцу на бањском властелинству били су и домаћини: Сењ с пасторцима, Хлап с децом и зетом, у Бугарском катуну: Негован с децом и зетом, Хрс с децом и зетом, Белош с децом и зетом, Прибо с децом и шуром, Стан с децом и зетом, Влађ с децом и пасторком, Дехо с децом и зетом, Стефан са шурама, Добре с децом и зетом, Радило, попов зет, с децом, Братило с децом и зетом, Литрокос с децом, зетом и шурама, Радило с децом и зетом, поп Кустодија с тастом и шурама. Тај катун је био по томе заиста необичан, али је таквих породичних односа било и у другим катунима, иако не у толиком броју. Карактеристично је да се такви односи не помињу у списковима влаха на дечанском властелинству (што никако не значи да их није било), али се помињу на властелинству Светих Арханђела (1348). Тако, међу власима Блатчанима били су: Раја Ковачевић с братом и зетом, Крајмир Болиновић с братом и сестричићима, Денче Станиловић с браћом и зетом, Крајмир Хрсовић с браћом и зетом; у катуну Кострчана: Русин са сестричићима; у Голубовцима су били домаћини Ђурађ Кршибабић и његов сестричић Рајко; у катуну Драгољевцима: Станимир и Радослав са Градетиним сестричићима (тај Граде је, вероватно, премићур тог катуна), Бољеша и сестричић му Брзота."

"На крају један особит пример и доказ како катун није један род. На дечанском властелинству било је 1330. село Ђураше и уз њега два катуна ђурашевских влаха. У првоме је било 16 домаћинстава, а у другоме 20; први у списку је у првом катуну Костадин, а у другом Гојло. Приликом Душанове Потврде Повеље, око 1336, та два катуна су састављена у једну целину под именом "власи Сремљани", којој је дошао на чело кнез Ђурађ Браниславић, а после њега је у списку онај Костадин. Тада се у списку јавља, сем кнеза Ђурђа, још најмање 10 нових домаћинстава. То није природни прираштај, а њихових имена и презимена нема у списку из 1330, што све значи да су они однекуд придошли и да нису род с онима из 1330."

На крају Филиповићевог реферата, занимљиви су ми коментари Ђурђева и Храбака, управо везани за род и катун. Немам сад времена да то качим, али обрати пажњу и на њихову реакцију на Филиповићеву тезу.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4959
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #264 послато: новембар 16, 2017, 03:44:19 поподне »
"Иако феудални друштвени поредак није био нимало повољан за установу задруге, она је, као што је показано, код тзв. влаха, односно у катуну уопште, била веома у обичају. Није, додуше, било много задруга са великим бројем чељади. Били су, дакле, неки чиниоци који су ишли на руку њеном одржавању, а који су били јачи од законодавства и од настојања феудалаца. Мислим да је феудални поредак ипак посредно и ненамерно доприносио одржавању установе задруге. Јер, иако су држава и феудалци ишли за тим да буде што више домаћинстава, да би вукли што веће приходе у готову новцу и што већу натуралну ренту, пошто су се дажбине распоређивале по кућама, баш да би се домаћинство одржавало, морале су бити проширене породице, већа домаћинства. Свако сеоско домаћинство, па и оно у катуну, морало је да располаже са довољно мушке радне снаге, пре свега ради свог сопственог одржавања, а онда ради обављања разних обавеза у радној снази. Тзв. власи, који су вршили војничке, пастирске и транспортне послове за рачун владара или властелина, могли су да се одржавају успешно само ако је у кући било више мушких радних снага. Једна мушка радна снага тешко да је могла успешно одговарати свим тим обавезама. Ту је онда објашњење што се у појединим домаћинствима сусрећу шуре, сестрићи и зетови, па чак и кад у кући има синова."

"Према свему што се могло извести на основи писаних извора, породица катунског становништва била је патрилокална и патрилинеална. Док је рачунање сродства и лозе било строго патрилинеално, правило о резиденцији није било без изузетака: било је домазета, иако у сасвим незнатном броју, што значи да је било и уксорилокалних ("матрилокалних") бракова, односно породица, а врло је вероватно да су од дошљака настајале и неолокалне породице. Подаци из катунских спискова не упућују на то да би положај зетова који су дошли у тастову или шурину кућу био неповољан или презрен, а забране да се "Срби" жене у влаха и прелазе у влахе упућују чак на то да је такав брак доносио извесна преимућства зету. На то, тј. да зетови стичу имање и положај у друштву по тасту, упућују нас и неки подаци из Повеље краља Милутина 1300. манастиру Св. Ђорђа код Скопља: казнац Драгослав приложио је Милутиновој задужбини једно виноградиште од своје "тастнине". Манота, зет Драготин (пошто се показало да Драготино место у Речицама није његова баштина, него је царска пронија), предао се цркви да би држао тазбину и да ради цркви "у војничски закон", а тако се и Хранча по својој тазбини приклонио цркви да буде црквени војник. И чињеница да је било зетова по кућама са више синова говори за то да је то домазетство имало друкчији карактер него домазетство у нашем сеоском друштву 19. века. Засада, у недостатку потпунијих обавештења из савремених извора, задовољићемо се само тим констатацијама."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4959
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #265 послато: новембар 16, 2017, 03:48:34 поподне »
На крају Филиповићевог реферата, занимљиви су ми коментари Ђурђева и Храбака, управо везани за род и катун. Немам сад времена да то качим, али обрати пажњу и на њихову реакцију на Филиповићеву тезу.

Да, баш сам и то хтео да погледам. Јављам утиске.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #266 послато: новембар 20, 2017, 10:10:24 пре подне »
Једва сам написао 159 презимена са местима порекла за Србе из Босанске Крајине, не могу да пишем 354 презимена са све местима порекла укупно за крајишке Србе, зато ћу написати само проценте. 

Тренутна статистика за крајишке Србе односно за Србе из Далмације, Босанске Крајине, Лике, Горског Котара, Кордуна, Баније и Славоније изгледа овако:

Узорак 354

I2a-Din (117) - 33,1%

R1a (66) - 18,6%

E-V13 (52) - 14,7%

J2b (32) - 9%

I1 (25) - 7,1%

N (25) - 7,1%

R1b (14) - 3,9%

J1 (10) - 2,8%

J2a (6) - 1,7%

G2 (4) - 1,1%

J2 (1) - 0,3%

I2-M223 - 0,3%

I2-S21825>L223 - 0,3%


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9315
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #267 послато: новембар 22, 2017, 05:37:31 поподне »
Погледао сам мало детаљније хаплотип Умићевића J2b2-M241 из околине Новог. Изгледа да су му на FTDNA најближи хаплотипови из Либана. Лако може бити J2b2-L283>Z590>Z585>Z615>Z628 (TMRCA 4400 година).

На YHRD има поклапање (-1) у Источној Славонији и Либану (Бејрут).

Треба поменути да се ови Умићевићи из Крајине рачунају у "Родиће" по предању, као и да нису сви генетски исти на том подручју (постоји још један резултат).


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9315
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #268 послато: новембар 22, 2017, 06:10:23 поподне »
Једва сам написао 159 презимена са местима порекла за Србе из Босанске Крајине, не могу да пишем 354 презимена са све местима порекла укупно за крајишке Србе, зато ћу написати само проценте. 

Тренутна статистика за крајишке Србе односно за Србе из Далмације, Босанске Крајине, Лике, Горског Котара, Кордуна, Баније и Славоније изгледа овако:

Узорак 354

I2a-Din (117) - 33,1%

R1a (66) - 18,6%

E-V13 (52) - 14,7%

J2b (32) - 9%

I1 (25) - 7,1%

N (25) - 7,1%

R1b (14) - 3,9%

J1 (10) - 2,8%

J2a (6) - 1,7%

G2 (4) - 1,1%

J2 (1) - 0,3%

I2-M223 - 0,3%

I2-S21825>L223 - 0,3%

Нешто нам се не слажу статистике, мада у глобалу нема пуно разлике.

I2a = 32%
R1a = 16.9%
E-V13 = 13.8%
J2b = 10.8%
N2a = 7.7%
I1 = 6.6%
R1b = 4%
J1 = 2.9%
G2a = 2.6%
J2a = 1.9%
I2-M223 = 0.3%
J2 = 0.3%
I2-L223 = 0.3%

Мада нисам сигуран колико је добро правити овакву, укупну статистику. Боље по регионима, или само за ову Крајину западно, без простора источнобосанског, тј. "врбаског" поддијалекта. Пошто је то становништво западно делило сличну судбину и истог је порекла углавном.
« Последња измена: јануар 04, 2019, 09:52:24 поподне Небојша »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #269 послато: новембар 22, 2017, 07:15:45 поподне »
Нешто нам се не слажу статистике, мада у глобалу нема пуно разлике.


I2a = 32%
R1a = 16.9%
E-V13 = 13.8%
J2b = 10.8%
N2a = 7.7%
I1 = 6.6%
R1b = 4%
J1 = 2.9%
G2a = 2.6%
J2a = 1.9%
I2-M223 = 0.3%
J2 = 0.3%
I2-L223 = 0.3%

Мада нисам сигуран колико је добро правити овакву, укупну статистику. Боље по регионима, или само за ову Крајину западно, без простора источнобосанског, тј. "врбаског" поддијалекта. Пошто је то становништво западно делило сличну судбину и истог је порекла углавном.


Статистике нам се мало разликују због узорка.
« Последња измена: јануар 04, 2019, 09:52:15 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9315
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #270 послато: новембар 22, 2017, 07:25:54 поподне »

Статистике нам се мало разликују због узорка.

Да, теби фале неки људи. Провери овај мој списак.

Генетски има доста разлике између ове Крајине западно, Лике, Баније и Кордуна и ове источно од Врбаса. Најпре упада у очи разлика у R1a (западно је има више), затим однос у оквиру I2a (источно има знатно више I2-PH908), а приметно је и да неке подгране готово не постоје источно од Врбаса. Ту пре свега мислим на R1a-Y2613, J2b-M205, I1-P109, G2a-L497, итд.

Jelic

  • Гост
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #271 послато: новембар 26, 2017, 03:17:05 поподне »
Сучевићи су дефинитивно личко презиме,живели су у општини Грачац околина места Отрић,на пола пута Книн-Грачац данас још има топонима који говоре о њиховом присуству тамо.

Сучевића изгледа има и у северној Далмацији, у Мокром Пољу код Книна где славе Лучиндан.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #272 послато: новембар 26, 2017, 10:30:53 поподне »
Сучевића изгледа има и у северној Далмацији, у Мокром Пољу код Книна где славе Лучиндан.

Сучевића је било у Мокром Пољу https://sr.wikipedia.org/wiki/Мокро_Поље#.D0.9F.D1.80.D0.B5.D0.B7.D0.B8.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B0

А било их је и у јужној Лици, између Отрића и Велике Попине се налази село Сучевићи www.map.com.hr/sucevici


Ова планина што се види напред је Поштак (1446 m)

<a href="https://www.youtube.com/v/Gz3u6hSh2Sc" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/Gz3u6hSh2Sc</a>
« Последња измена: новембар 26, 2017, 10:32:46 поподне Свевлад »

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #273 послато: новембар 26, 2017, 10:36:10 поподне »
Сучевићи из Мокропоља су по свој прилици огранак Опачића, било је ријечи о њима данас:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2629.0

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #274 послато: новембар 30, 2017, 06:48:58 пре подне »
Сучевићи из Мокропоља су по свој прилици огранак Опачића, било је ријечи о њима данас:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2629.0

Да ли је утврђено јесу ли Опачићи из Доњег Лапца CTS10228 или PH908?
« Последња измена: новембар 30, 2017, 06:51:32 пре подне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4959
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #275 послато: децембар 07, 2017, 03:00:52 поподне »
Да ли се зна нешто о Y-ДНК резултату Борковића (Никољдан) из Книна? Добио сам информацију да се један тестирао у САД, али не знам преко које фирме, да ли је у питању FTDNA, 23andme или нешто друго; додуше такође ми је речено да му је узорак послат у лабораторију која се налази у Европи (?!).

У сваком случају, ови Борковићи имају предање да потичу од Баја Пивљанина; да ли би то могло да значи да је N2 у питању?
« Последња измена: децембар 07, 2017, 03:02:56 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Uzi

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 658
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #276 послато: децембар 07, 2017, 03:24:50 поподне »
Да ли се зна нешто о Y-ДНК резултату Борковића (Никољдан) из Книна? Добио сам информацију да се један тестирао у САД, али не знам преко које фирме, да ли је у питању FTDNA, 23andme или нешто друго; додуше такође ми је речено да му је узорак послат у лабораторију која се налази у Европи (?!).

У сваком случају, ови Борковићи имају предање да потичу од Баја Пивљанина; да ли би то могло да значи да је N2 у питању?

На ФТДНА га као N2 нема. Да није можда YSEQ, ако је лабораторија у Европи?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4959
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #277 послато: децембар 07, 2017, 03:51:57 поподне »
На ФТДНА га као N2 нема. Да није можда YSEQ, ако је лабораторија у Европи?

То сам и ја помислио, али немам ближе информације. Мало ми нелогично да се неко из САД тестира код европске фирме, кад и у Америци има богату понуду што се тога тиче, али све је могуће.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #278 послато: децембар 18, 2017, 12:37:01 пре подне »
Да ли се зна нешто о Y-ДНК резултату Борковића (Никољдан) из Книна? Добио сам информацију да се један тестирао у САД, али не знам преко које фирме, да ли је у питању FTDNA, 23andme или нешто друго; додуше такође ми је речено да му је узорак послат у лабораторију која се налази у Европи (?!).

У сваком случају, ови Борковићи имају предање да потичу од Баја Пивљанина; да ли би то могло да значи да је N2 у питању?

Борковића је било у Кољанима код Врлике  https://sr.wikipedia.org/wiki/Кољане#%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0

Могуће је да су даљим пореклом из Пиве, код Плужина постоји село Борковићи  https://sr.wikipedia.org/wiki/Борковићи_(Плужине)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4959
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #279 послато: децембар 18, 2017, 12:44:32 пре подне »
Борковића је било у Кољанима код Врлике  https://sr.wikipedia.org/wiki/Кољане#%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0

Могуће је да су даљим пореклом из Пиве, код Плужина постоји село Борковићи  https://sr.wikipedia.org/wiki/Борковићи_(Плужине)

То је то, хвала Свевладе. Питао сам се баш из ког би села могли да потичу (пошто сам имао информацију само да су из Книна). Занимљивих презимена има у овим Кољанима, Цукела, Гленџа, Игленџа, Јеркан, Тутуш... :)
Чињеницама против самоувереног незнања.