Аутор Тема: Ретко име  (Прочитано 32676 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #320 послато: јун 18, 2019, 11:12:34 поподне »
Читајући "Споменак Милорадов", наиђох на име које не могу одгонетнути: Борзило.
Напомињем да се ради о почетку 19. века, подручје книнске крајине.
Може бити и да име није тако, него да је Барзило; нисам сигуран да су приређивачи добро прочитали рукопис, јер су иначе направили сијасет грешака.

Знам да има код нас село Барзиловица, има и неких Барзиловића, али не знам шта то значи.
Пада ми на памет "варзило", она црвена фарба за јаја (за коју кажу да је у ствари "Бразил", јер се отуд довози).

Претурам по интернету, видим да и код Руса има презимена од ове речи.

Назив за роду (птицу) у румунском је barză. Можда има неке везе са том речју, мада нисам сигуран. Иначе, та реч је једна од оних која може да се објасни албанским језичким средствима, наиме на албанском је назив за бело (боју) i/e bardhë (-i, -a), те би румунски назив за роду могао буквално да се помоћу албанског преведе као "бела" (птица).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Ретко име
« Одговор #321 послато: јун 19, 2019, 07:53:56 пре подне »
И помислих да јесте нешто влашко, али како немам појма о томе, нисам хтео да износим ту идеју. Ово стварно лако може бити тако.
Нажалост, не знам да ли још увек постоји тај рукопис, па тако ни да ли ћу бити у прилици сам да проверим шта пише.
Очигледно је да је тог имена било, чим постоје Барзиловићи, само би требало видети одакле потичу. Можда их баш има у источној Србији?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #322 послато: јун 19, 2019, 10:16:34 пре подне »
Видим у раду "Regest o dodjeljivanju gradskih zemalja varaždinskim građanima iz godine 1742", Krešimirа Filićа, да се као грађанин Вараждина наводи један Јован Борзил (Јoannes Borzil).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #323 послато: јун 19, 2019, 10:20:44 пре подне »
А овде има леп текст о варзилу (заиста му назив долази по Бразилу):

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/tri-bo%D1%98e-crveno

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 701
Одг: Ретко име
« Одговор #324 послато: јун 19, 2019, 12:34:27 поподне »
У Херцеговини постоји презиме Барзут. Не знају му значење.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Ретко име
« Одговор #325 послато: јун 19, 2019, 01:34:27 поподне »
Пошто има тог презимена код Руса, ево неког руског објашњења. Али не верујем да има икакве везе с овим нашим балканским именом.

Фамилия Борзило ведет свое начало от прозвища Борзило. Прозвище Борзило восходит к прилагательному «борзый», которое в самарских и рязанских говорах употреблялось в значении «смелый, ловкий». Поэтому вполне возможно, что Борзилой прозвали быстрого, подвижного удальца. Однако не исключена связь прозвища и с глаголом «борзить», который в казанских говорах означает «грубить». В таком случае прозвище Борзило носило иронический характер и давалось с целью подчеркнуть дурные привычки человека (грубость, хамство, невоспитанность).

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Ретко име
« Одговор #326 послато: јун 19, 2019, 01:47:51 поподне »
У Српском дијалектолошком зборнику (1993), у тексту "Пастирска терминологија Кривовирског Тимока" има појам "барза" за јело познато као белмуж; помиње се и придев "барзаст", али се доводи у везу са шареним.

Ево и још нешто:

"Придев бар(а) јавља се као одређење коза, како у тексту здрави‑це тако и у другим потврдама – исп. бара“име кози крмачи” (Skok i, 110, s.v. баран), бара “бијело црна коза (Перушић, Лика)” (Skok i, 115, s.v. барзаст). Скок сматра да је могуће да је овај придев “настао од придева барзаст‘напола црн, сив или бијел’, у говору чобана у Врани (Далмација) за козу, такођер Србија. у истом значењу буг. барзав, у румунском caprǎ barzǎ ‘коза црно шарена’ (ердељ), у цинц. bardzu‘бијел’”. На основу овога Скок закључује да је у питању пастирски балканизам  арбанаског  порекла  (barth,  придев  према bardhë  ‘бео’)"
(http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4662
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #327 послато: јун 19, 2019, 02:03:23 поподне »
У Српском дијалектолошком зборнику (1993), у тексту "Пастирска терминологија Кривовирског Тимока" има појам "барза" за јело познато као белмуж; помиње се и придев "барзаст", али се доводи у везу са шареним.

Ево и још нешто:

"Придев бар(а) јавља се као одређење коза, како у тексту здрави‑це тако и у другим потврдама – исп. бара“име кози крмачи” (Skok i, 110, s.v. баран), бара “бијело црна коза (Перушић, Лика)” (Skok i, 115, s.v. барзаст). Скок сматра да је могуће да је овај придев “настао од придева барзаст‘напола црн, сив или бијел’, у говору чобана у Врани (Далмација) за козу, такођер Србија. у истом значењу буг. барзав, у румунском caprǎ barzǎ ‘коза црно шарена’ (ердељ), у цинц. bardzu‘бијел’”. На основу овога Скок закључује да је у питању пастирски балканизам  арбанаског  порекла  (barth,  придев  према bardhë  ‘бео’)"
(http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf)

Занимљиво је да у албанском bar значи "трава" а bari - "пастир".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Твртко

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 67
  • G2a-L497
Одг: Ретко име
« Одговор #328 послато: јун 19, 2019, 03:41:02 поподне »
Зна ли се како је настало презиме Кајтаз :D

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #329 послато: јун 19, 2019, 04:20:17 поподне »
Зна ли се како је настало презиме Кајтаз :D

Турцизам, од kaytas = челенка, перјаница.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Ретко име
« Одговор #330 послато: јун 19, 2019, 05:50:37 поподне »
Занимљиво је да у албанском bar значи "трава" а bari - "пастир".

Што нисам деретствујушчи, сад би направио етимолошка чуда  и покоре.
Бара српски значи ливада, на алб. бар једнако трава, значи Албанци су некад били Срби.  А Барзило беше кнез у Берату... лоше стоји, треба Барат, пише тако на старим картама, јер је добро баратао барометром... А пореклом је тај у ствари из Бара... А са Бара се нико не враћа...

Извињавам се, јер не могох шали одољети. Ако ме оћерају одовуд на 7 дана, не жалим.
Недостаје угао беседишта под прозвиштем "Сатирична историја".

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 536
Одг: Ретко име
« Одговор #331 послато: јун 19, 2019, 08:20:47 поподне »
Назив за роду (птицу) у румунском је barză. Можда има неке везе са том речју, мада нисам сигуран. Иначе, та реч је једна од оних која може да се објасни албанским језичким средствима, наиме на албанском је назив за бело (боју) i/e bardhë (-i, -a), те би румунски назив за роду могао буквално да се помоћу албанског преведе као "бела" (птица).

https://archive.org/stream/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandzaka/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandakaXvIXviVeka_djvu.txt

Slavoljub P. Gacovic

ETIMOLOGIJA NESLOVENSKIH OSNOVA
U OJKONIMIJI VIDINSKOG SANDZAKA
XV I XVI VEKA


BARALEVA, 1455. = PARALOVO, 1454-79. = PARALEVO,
1466. = PARALEVA, 1560. (Crna Reka = hidr. Paralevo, atar s.
Valakonje, opstina Boljevac) 5 od trac. napa (ilir. (idpd) „potok, bara"
< ie.*bora + -lev-a (upor. mnostvo hidr. Leva reka), osnove koja je
nastala od ie. *alb(h)- „belo" 6 promenom kratkog vokala a > e pred



5 BHBC, str. 70, 1 19; HEH, str. 125; Miscellanea 2, 1466, str. 23. Ostatak od sela
Paralevo je potok Paralevo koji se uliva u Crni Timok istocno od sela Bogovine (upor
Stevan Macaj).

6 Svi nazivi hidronima LEVA Reka u Istocnoj Srbiji nastali su od + ie. *alb(h)
„belo" sto u prevodu doslovce znace BELA Reka. U ojkonimu BARALEVA (nahija
Crna Reka) valja prepoznati katun Vlaha BARALEVLSKI (danasnja gora Barel na
podrucju alb. sela Bajgore kod Kosovske Mitrovice - o ubikaciji ovog katuna vidi
prilog S. Gashia „0 ubikaciji katuna Barelev'ski iz Svetostefanske hrisovulje 1313-
1318. godine", Onomastika Iugoslavica VII, 1977.) sto neposredno govori o migraciji Vlaha sa juga krajem XIV i pocetkom XV veka na prostoru Vidinskog sandzaka.



Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Ретко име
« Одговор #332 послато: јун 26, 2019, 04:58:39 поподне »
У једној матичној књизи, године 1875, наиђох на женско име Вирсавија
Име је добро познато, библијског порекла - то је жена Урије Хетејина, мати Соломонова (у нашем преводу стоји Вирсавеја; горњи облик је прилагођен српском језичком осећању).
Ово је први пут да га налазим забележеног међу нама.

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
Одг: Ретко име
« Одговор #333 послато: јун 26, 2019, 05:05:47 поподне »
Da nije Vitsaveja, pa otud naše staro ime Vitka...

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Ретко име
« Одговор #334 послато: јун 26, 2019, 05:11:22 поподне »
Јок, баш је овако.
А Витка је од словенског корена и порекла.

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
Одг: Ретко име
« Одговор #335 послато: јун 26, 2019, 05:30:13 поподне »
Dragi Josife iz Trbušnice ubedili ste me argumentom:
Jok, baš je ovako..
Pa neka bude... :)

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Ретко име
« Одговор #336 послато: јун 26, 2019, 05:36:57 поподне »
Шта ћу, тако пише у књизи.  ;)

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 166
Одг: Ретко име
« Одговор #337 послато: јун 29, 2019, 10:31:57 поподне »
Читам прексиноћ нешто, па наиђох на име Розмир. Тако се звао један наш свештеник, негде при крају 19. века; не знам само у којем крају. То је први пут да сам га сусрео.
Знам од раније за презиме Розмировић. Тако се звао један од оснивача Матице Српске у Пешти (Андрија).
Претпостављам да је то варијанта имена Русмир, које ми се чини чешће; и презиме Русмировић је чешће.

Не знам које му је порекло. Мислим да ни словенски наставак -мир није сигуран. Буни ме факат да име Роземир(о), колико сам успео проверити на брзину, постоји код хиспанаца. Да није којим случајем везано за Румуне?
Или се некако рузмарин искривио.

На мрежи Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 507
  • I-PH908
Одг: Ретко име
« Одговор #338 послато: јун 29, 2019, 10:40:01 поподне »
Није баш јасно шта је старије, словенско мир/мер или германско mar (слава).

Такође, германско wald - владати у комбинацији са mar (Waldemar) би на словенском значило Владислав буквално.
« Последња измена: јун 29, 2019, 10:44:12 поподне Милан Петровић »
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7684
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #339 послато: јул 22, 2019, 08:24:38 поподне »
Занимљиво презиме: Узур.

Презиме се јавља у пакрачком и даруварском крају, а, по свој прилици, средиште им је у селу Кусоње. Тамошњи Узури славе Ђурђевдан и Јовањдан. Најдаљи помени им досежу до 1890-их („Српске породице пакрачког и даруварског краја“, Александар Бачко, Предраг Гојковић).

У 17. веку налазимо презиме Узурлић у Зубцима у јужној Херцеговини („Зупци“, Богумил Храбак). Основа је реч – узурлија.

Ради се о турцизму. Реч узур / узура, значи „живот без рада, без посла, одмор, доколица“, „живети на узуру – живети на миру, безбрижно, у доколици“, „узуран, који угодно, безбрижно живи, беспослен, докон“, „узураш, отимач, лихвар, каматник“, „узурање, живети ништа не радећи, у доколици, комотно, одмарати се, не радити“, „узурлија, онај који угодно живи, докон човек, докоњак, беспосличар, дангуба“, итд.  („Српски рјечник“, Вук Ст. Караџић)

У историјској грађ помиње се извесни Узур-бег, као османски преговарач са србском делегацијом 1808. године, током Првог србског устанка.
"Наша мука ваља за причешћа"