Аутор Тема: Карађорђевићи  (Прочитано 9812 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #40 послато: март 19, 2017, 08:44:37 пре подне »
Извињавам се што и данас постављам целе текстове о Авали и Споменику незнаном јунаку, јер немам линк. Текстове сам преузео од ауторке Надице Јанић. Има у њима пуно да се сазна, а можда неко од форумаша зна и нешто више чиме би отворио дискусију.

                                                                                                      НЕЗНАНИ  ЈУНАК  НА  АВАЛИ  –  СРПСКИ ВОЈНИК
 
Испод зидина средњовековне српске тврђаве Жрнов на Авали, 1915. године, погинуо је петнаестогодишњи дечак - војник. Сахранили су га Немци и на дрвеном крсту написали: „Ein unbekannter serbischer soldat”. После ослобођења мештани оближњег села подигли су споменик од камена на ком су урезане речи: “Овде почива непознати српски војник“.
Шта се данас поуздано може рећи о идентитету и судбини младог војника? Мало је историјске грађе а интересовање велико. Предања и незнања су се укрстила. Враћање у прошлост даје одговор.
Лист “Време” је излазио између два рата и био један од најчитанијих новина оног доба. Тадашњи извештачи били су присутни кад је дошло време да посмртни остаци незнаног јунака буду премештени из старог гроба и постављени у маузолеј. Они се први поклањају части и витештву које је онда владало, јер је изнад покојника био натпис на немачком да ту „почива непознати српски војник“, натпис који је изражавао поштовање борбе за слободу.
„Горе, испод старог авалског града, (мисли се на Жрнов) чобани су одавно китили цвећем безимени гроб“, бележе тадашњи репортери. „Безимени српски војник био је ситан човек, скоро нежан. Нико му није видео живе очи, ни живо тело, али мештани Белог Потока сећају се кад је погинуо, млад, у српској униформи.“
Уводећи нас у причу о Незнаном јунаку, потписник текста Анте Матекало објашњава да гробница никада није ни копана. Под једном авалском осматрачницом пала је граната и нашла свој „плен“ у одреду који се повлачио. На том месту погинуо је и овај војник, млад, тек убачен у строј. Сахрањен је у кратеру гранате.
Како се то могло знати?
Искусни новинар нашао је Светозара Вићентијевића, прекаљеног ратника који је први пронашао гроб на Авали.
“Знам поуздано да је био из Седмог пука Другог батаљона Дунавске дивизије” – говорио је Вићентијевић за “Време”. “Док су сви старији војници имали око врата амајлију на којој су убележене војничке ознаке и пуковска обележја, млађи, који су долазили да попуне чете умирали су безимени.”
После рата бројне мајке, очеви и рођаци тумарали су Авалом између гробова тражећи најмилије. Тако су многи олакшали свој бол, макар потајно, верујући да је баш испод тог, непознатог гроба, сахрањен неко њима толико драг...
На Авали је у оно време остала само чобанска прича, јер су они видели кад га је непријатељ сахрањивао, а говораше да је био „млад и леп“ човек. Прецизност је, ипак, важнија од предања, па остаје историјска чињеница да је 23. новембра 1921. године одлучено да се комисијски прегледа гроб овог војника.
“Није требало дуго копати” – бележи Матекало. “Прво су се указали делови гранате. Хиљаде оваквих граната падало је на српску војску. Тежина – 10,3 килограма. Али, ова је лежала као јастук на гробу Незнанога. Лобања се одмарала на челику.”
Врло мала лобања и костур средње величине, указивали су да је у питању дечак - ратник. То је потврђивало и одсуство ратничке значке с именом и ознаком јединице, јер се зна да су дечаци - војници остали без значке.
Посебно потресан део приче је онај на којем су очевици схватили да је цео леви део грудног коша несрећников разнесен гранатом, па је забележена и реакција једног од Белопоточана који је присуствовао овом несвакидашњем, тужном скупу: „Овом ратнику непријатељ није могао срце да сахрани!“ Срце је остало заувек негде на Авали. Прсти су држали муницију, којом се наша војска снабдевала од 1908. године. Опасач је обавијао струк којега више није било, а каишеви (упртачи) падали су преко десног рамена. На дну гробнице налазиле су се цокуле, а оне нису могле да буду ничије него српске...
Тешке цокуле претварале су ноге у живе ране, а везиване су понекад, баш као и у овом случају, телеграфском жицом. Ратне 1915. године било је и таквих веза, а кад су чланови Комисије пронашли цокуле, одагнана је и последња сумња да је Незнани био – српски војник.
Уплетен у костур, пронађен је новчаник са три стара српска дводинарца са ликом краља Петра и један грош. Ту је било и једно парче хартије, због којег су настала многа предања и легенде, јер је то, наводно, писмо упућено најдражима. Међутим, господин Андоновић је, после свих стручних анализа, закључио да је немогуће са њега разазнати било коју реч, а хартија је форматом чак подсећала на једну од новчаница оног доба.

За СРПСКУ ТЕЛЕВИЗИЈУ УСА приредила: Надица Јанић




Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #41 послато: март 19, 2017, 08:48:15 пре подне »
                                                                                                 СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ (I)

На врху Авале, на коти од око 511 м саграђен је споменик Незнаном јунаку у знак захвалности за све борце који су положили животе бранећи Београд и отаџбину, а којима се није могло утврдити име. Велики број страних државних делегација са својим представницима положили су венац на гроб у знак поштовања према палим борцима. Све је више туриста који посећују споменик, а мистерија која је пратила изградњу и даље је присутна.
Године 1932. познати вајар Иван Мештровић изложио је идеју краљу Александру I Карађорђевићу о изградњи споменика Незнаном јунаку. У то време у Европи су ницали слични споменици, и то је био један од начина да се ода пошта људима који су погинули током Првог светског рата. Слични монументи настајали су, отприлике у исто време и у Прагу и Паризу.
Две године касније, уз помоћ војске генерала Петра Живковића, започела је градња. Радови су трајали четири године. Цео објекат урађен је чувеним Јабланичким каменом, кога су довозили железницом до станице у Рипњу, а одатле сеоским воловским колима до пропланка (данашњи велики паркинг), одакле су га војници у малим вагонима гурали по специјално за ту сврху постављеним шинама до коте 511, где су га мајстори Ивана Мештровића клесали, брусили и радили по пројекту за уградњу у споменик. Велики број мермерних коцки је сложен у овај споменик, а свака уграђена коцка је тешка 15 тона.
Споменик је тако постављен да је његова улазна страна окренута према Београду, а до споменика води стаза са импозантним степеницама од мермера. Само постоље саграђено је и сложено од пет великих мермерних коцки које су на лицу места клесане и обрађиване. Унутар споменика симболично су положени посмртни остаци јунака погинулих на Авали.
Својим уметничким решењем, Мештровић је уградио у састав споменика осам великих каријатида које представљају шест република и две бановине тадашње Југославије. Свака је са народном ношњом своје републике или бановине. Тежина сваке каријатиде је око 15.000  килограма. На предњој страни са десна су Српкиња и Црногорка, са лева су Хрватица и Словенка, док су на задњој страни, према Шумадији, десно Војвођанка и Македонка а лево Босанка и Далматинка.
Фотографије из Војног музеја на Калемегдану показују изградњу споменика Незнаном јунаку, али откривају и сву симболику коју носе масонске грађевине. Аутор споменика, дворски вајар Иван Мештровић, безброј пута је помињан као масон. Мештровић је био изузетно високо котиран у очима краља Александра I Карађорђевића, тако да је њему била препуштена градња неколико капиталних споменика који су означавали не само ондашњи Београд, већ и предратну Краљевину Југославију. Имао је одрешене руке, новац и моћ да ради по својим естетским, симболичким, али и критеријумима са којима је и сам краљ био сагласан.
                                                                                         

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #42 послато: март 19, 2017, 08:49:36 пре подне »
                                                                                                                         II
План луксузног споменика је нацртан као да се ради о потпуно голом врху планине, “бело платно”, те је донесена одлука о потпуном рушењу древне тврђаве. И стари споменик непознатом српском војнику с просторним крстом морао је бити срушен, јер се нашао у подножју замишљеног монументалног стубишта и по Мештровићу “кварио амбијенталну цјелину, као и опћи дојам грандиозности".
Град Жрнов и споменик су срушени, материјал пребачен у подавалско село Бели Поток, а на голој белој стени подигнут је данашњи споменик Незнаном јунаку. Белопоточани су након рушења Жрнова искористили камен који је остао да саграде темељ цркве у центру Белог Потока. Такође, они су у порту пренели и крст који је красио првобитни споменик непознатом војнику.
“Зашто је краљу Александру засметала та целина, питање је на које, ево већ годинама, покушавам да нађем одговор” - говори историчар Радован Дамјановић. “Има ту разних претпоставки, много тога није лако проверити. Помињу се чак и масонске организације које су у свему имале удела. Питање је зашто је тек подигнути споменик на Авали палим јунацима одједном постао нерепрезентативан. Има ли икаквог смисла озбиљно размишљати о некаквим причама да је то био почетак реализације плана о уништењу главних историјских тачака у Србији. Можда има, а можда и не. Али, ако се узме у обзир чињеница да је само неколико месеци после рушења Жрнова краљ убијен у Марсељу и да је тиме његова улога као владара стављена под лупу, онда можда неке приче и имају смисла.”
Током поподнева, на Видовдан, 1934. године, Витешки краљ Александар I Карађорђевић Ослободилац стигао је на Авалу. У пратњи пет ађутаната, краљ је обишао споменик, а потом свечано отворио споменички комплекс Незнаном јунаку на Авали. Краљ Александар Карађорђевић је отпочео церемонију држећи сребрни чекић у руци, а сребрни чекић спада међу основне симболе алатке код масона.
Рушењем старог утврђења и прављењем равног платоа на врху Авале, Мештовић је добио своје “велико бело платно” које је тражио. Његов нацрт, који је пре градње приказан дворској публици као оригинално дело, представља заправо нешто измењену копију гробнице персијског краља Кира.
У авалску пирамиду узидано је 4.000 кубика обрађеног камена који је железницом довожен из “Приморске” бановине. Цео комплекс је завршен 1937. у септембру, а отворен на највећи српски празник Видовдан 28. јуна 1938. године.
“Краљ Александар I то није дочекао. Само неколико месеци после почетка градње овог маузолеја – пирамиде убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934. године” - пише Радован Дамјановић који је покушао да да одговор и још увек истражује мистерију изградње и рушења старог српског града Жрнова, Авале и масона, који су у време краљевине Југославије српску престоницу Београд сматрали својим значајним упориштем.
У књизи "Жрнов - српски Авалон", Дамјановић констатује и пита, с врло интересантним закључком: "Српски простор посебно око Београда је препун брда, зашто се споменик није зидао на празним планинским врховима, или је то једна од акупунктурних тачака српске земље које не смеју да остану непокривене!?"
На монументу је писало: „Александар, краљ Југославије, незнаном јунаку“. Овакав натпис није био пријемчив комунистима који су га састругали после доласка на власт, а споменик је остао да служи као елитно државно церемонијално место.
Да ли је Тито икада посетио споменик Незнаном јунаку?
То питање је изазивало полемике због недостатка доказа и поузданих извора све док недавно Удружење за прикупљање и презентацију историјске грађе „Фото-Музеј” из Београда није објавило пронађену фотографију која приказује посету Јосипа Броза у друштву официра и свештеника. Датум на фотографији је 13. мај 1945. године.
Тито је долазио приватно, у вечерњим часовима на споменик. При посетама страних државних делегација слао је свог изасланика у пратњу. Остаће тајна Титовог односа према споменику. У време погибије српског војника, незнаног јунака чије је срце разнето на Авали, Тито је био у аустроугарској војсци.
Мистерија су и просторије испод споменика. Тешка гвоздена врата нису деценијама отварана.

За Српску Телевизију УСА приредила: Надица Јанић



Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1054
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #43 послато: април 01, 2017, 04:54:33 поподне »
Карађорђевићи из Васојевића? Трачеви и Истина. Погледајте неке првоаприлске шале: www.srpskenovinecg.com/crnagora/203-reportaze-cg/53672-podsjecanje-na porijeklo-karađorđevica-iz -vasojevica

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #44 послато: април 01, 2017, 06:35:29 поподне »
Карађорђевићи из Васојевића? Трачеви и Истина. Погледајте неке првоаприлске шале: www.srpskenovinecg.com/crnagora/203-reportaze-cg/53672-podsjecanje-na porijeklo-karađorđevica-iz -vasojevica

Нека пљуцну мало за ДНК. Неће им пасти круна с главе. :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7105
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #45 послато: октобар 05, 2017, 02:08:09 пре подне »
Ово већ дуже време хтедох да поставим, али никако да нађем, па вечерас коначно испаде нешто после потраге. ;)


Родословље Династије Карађорђевића

Ако погледате ову литографију у високој резолуцији, видећете да је на њој исписан родослов Карађорђевића.

Ова генеалошка композиција настала је 1923. године, и њен је аутор Д. Мордвинов.

Родослов почиње речима: Карађорђев деда Јован родио се у Васојевићима у Црној Гори и имао је четири брата, од којих су два остала у Васојевићима, а он се са двојицом браће пресели у Србију. Један му се брат насели у ужиком, други у смедеревском округу, а Карађорђев деда са синовима Петром и Мирком насели се у селу Вишевцу, среза лепеничког, округа крагујевачког, где се стално настанио и умро. Иза себе је оставио у животу оба сина: Петра и Мирка...

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #46 послато: октобар 05, 2017, 09:41:50 пре подне »
Амикусе, хвала, ово је одлично!

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1054
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #47 послато: октобар 05, 2017, 10:47:47 пре подне »
Ово већ дуже време хтедох да поставим, али никако да нађем, па вечерас коначно испаде нешто после потраге. ;)


Родословље Династије Карађорђевића

Ако погледате ову литографију у високој резолуцији, видећете да је на њој исписан родослов Карађорђевића.

Ова генеалошка композиција настала је 1923. године, и њен је аутор Д. Мордвинов.

Родослов почиње речима: Карађорђев деда Јован родио се у Васојевићима у Црној Гори и имао је четири брата, од којих су два остала у Васојевићима, а он се са двојицом браће пресели у Србију. Један му се брат насели у ужиком, други у смедеревском округу, а Карађорђев деда са синовима Петром и Мирком насели се у селу Вишевцу, среза лепеничког, округа крагујевачког, где се стално настанио и умро. Иза себе је оставио у животу оба сина: Петра и Мирка...

 Једно је "Карађорђев деда Јован родио се у Васојевићима у Црној Гори", и то је у реду. Друго је  да је Карађорђе племенски Васојевић. ДНК сродника Карађорђевића  демантује наведени мит.  Горње Полимље се тек од средине 19. вијека почиње  називати Васојевићком нахијом. До тада, у вријеме турске власти, овај простор се зове Гусињска, односно Шабанагића нахија (од времена превласти Шабанагића из Гусиња).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #48 послато: октобар 05, 2017, 11:16:19 пре подне »
Ова генеалошка композиција настала је 1923. године, и њен је аутор Д. Мордвинов.

Занимљиво презиме аутора.
Зна ли се ко је он?
По презимену, вероватно неки избегли бели Рус.
Мордвини су, иначе, угро-фински народ у Русији. Претпостављам да презиме долази од овог етнонима.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #49 послато: октобар 05, 2017, 12:56:51 поподне »
Занимљиво презиме аутора.
Зна ли се ко је он?
По презимену, вероватно неки избегли бели Рус.
Мордвини су, иначе, угро-фински народ у Русији. Претпостављам да презиме долази од овог етнонима.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8

Да. А вероватно најпознатији Мордвин (барем пореклом Мордвин) је садашњи патријарх московски и све Русије, Кирил.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #50 послато: октобар 05, 2017, 05:43:01 поподне »
Да. А вероватно најпознатији Мордвин (барем пореклом Мордвин) је садашњи патријарх московски и све Русије, Кирил.

Да:

Род Кирилла по отцовской линии имеет мордовские этнические корни. Известно, что предки Кирилла были родом из села Оброчного (оно входило в ту часть Лукояновского уезда Нижегородской губернии, где преобладало мордовское население, а ныне входит в Ичалковский район Республики Мордовия); фамилия Гундяев происходит от древнего традиционного мордовского имени Гундяй.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BB_(%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D1%85_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2418
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #51 послато: октобар 09, 2017, 10:00:41 пре подне »
Венчање принца Филипа Карађорђевића и принцезе Данице Маринковић потакло ме је да урадим родослов младих принчева Карађорђевића. Слика родослова је овде приказана умањено али ако је преузмете можете је видети и у пуној величини.  Велика је и јако тешка за прегледање на мобилним уређајима па ће вам за то бити потребан прави рачунар, осим ако немате баш озбиљну "зверку" од телефона.
Ево слике родослова и у ПДФ верзији: http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html.

Пре него што крене "паљба" због коришћења латинице од стране чланова који је не подносе, да кажем да су разлози за њену употребу били техничке природе :).

« Последња измена: октобар 09, 2017, 10:03:23 пре подне Velibor »
Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #52 послато: октобар 09, 2017, 12:32:36 поподне »
Венчање принца Филипа Карађорђевића и принцезе Данице Маринковић потакло ме је да урадим родослов младих принчева Карађорђевића. Слика родослова је овде приказана умањено али ако је преузмете можете је видети и у пуној величини.  Велика је и јако тешка за прегледање на мобилним уређајима па ће вам за то бити потребан прави рачунар, осим ако немате баш озбиљну "зверку" од телефона.
Ево слике родослова и у ПДФ верзији: http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html.

Пре него што крене "паљба" због коришћења латинице од стране чланова који је не подносе, да кажем да су разлози за њену употребу били техничке природе :).


Свака част, Велиборе. Видим да су и Цинцари нашли свој пут до Карађорђевића.
« Последња измена: октобар 09, 2017, 02:12:14 поподне Amicus »

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #53 послато: октобар 09, 2017, 01:28:49 поподне »
Венчање принца Филипа Карађорђевића и принцезе Данице Маринковић потакло ме је да урадим родослов младих принчева Карађорђевића. Слика родослова је овде приказана умањено али ако је преузмете можете је видети и у пуној величини.  Велика је и јако тешка за прегледање на мобилним уређајима па ће вам за то бити потребан прави рачунар, осим ако немате баш озбиљну "зверку" од телефона.
Ево слике родослова и у ПДФ верзији: http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html.

Пре него што крене "паљба" због коришћења латинице од стране чланова који је не подносе, да кажем да су разлози за њену употребу били техничке природе :).


Богами, и мој рачунар прилично тешко ово отвара.  :)
Али, свака част, фино изгледа.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1741
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #54 послато: октобар 09, 2017, 01:38:18 поподне »
Богами, и мој рачунар прилично тешко ово отвара.  :)

Мој се запуц'о, па сам одуст'о. :(

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2418
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #55 послато: октобар 09, 2017, 02:15:27 поподне »
Мој се запуц'о, па сам одуст'о. :(

Мислим да је мало брже и једноставније ако се преузме ПДФ. Мада, ја сада и не видим слику у поруци. Може бити да је због величине правила проблема па да ју је неко од модератора уклонио.
Шта да се ради кад се родослов са тим бројем људи не може приказати на мањој слици а да буде иоле читљиво то мало података што је на њој. Размишљао сам да стабло проширим за још једну генерацију али тек би онда било јако велико.
Видећу да све експортујем у неком прикладнијем формату, као књижицу рецимо, па ће бити једноставније за преглед мада не и толико атрактивно.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7105
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #56 послато: октобар 09, 2017, 02:26:38 поподне »
Венчање принца Филипа Карађорђевића и принцезе Данице Маринковић потакло ме је да урадим родослов младих принчева Карађорђевића. Слика родослова је овде приказана умањено али ако је преузмете можете је видети и у пуној величини.  Велика је и јако тешка за прегледање на мобилним уређајима па ће вам за то бити потребан прави рачунар, осим ако немате баш озбиљну "зверку" од телефона.
Ево слике родослова и у ПДФ верзији: http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html.

Пре него што крене "паљба" због коришћења латинице од стране чланова који је не подносе, да кажем да су разлози за њену употребу били техничке природе :).

Изгледа одлично, Велиборе! ;)

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2418
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #57 послато: октобар 09, 2017, 02:47:54 поподне »
Свака част, Велиборе. Видим да су и Цинцари нашли свој пут до Карађорђевића.

Јесу, преко женске линије супруге Краља Петра II Карађорђевића, Краљице Александре Грчке.
И вера има разних што је и за очекивати.
Занимљиво је да се већ по самој попуњености стабла и количини слика у појединим гранама може судити о значају, моћи и утицају појединих наследних линија. И наша српска и црногорска линија у родослову је народна, али се види да ипак има дужу традицију и већи утицај од неких других. На пример, за поменуту женску линију Краљице Александре Грчке, односно фамилију њене мајке Аспазије Манос, је очигледно да долазе из грађанског сталежа. Иако и међу њима има угледних људи свога времена, јасно је да нису племство. Интересантно је и да међу њеним прецима има њих неколико који су припадали грчким Фанариотима а касније грчким комитима у Македонији.
Слично је са женском линијом деде по мајци наших принчева. Мајка Принца Педра Гастаоа Орленс-Браганце, контеса Елизабета Добженска, иако је припадала чешком племству, оно је изгледа било нижег ранга. Нисам успео пронаћи готово никакве податке о њима нити слике. А ко у то време није имао барем једно уље на платну и није био баш неки племић :).

У сваком случају, наши млади принчеви се немају чега постидети и по свом педигреу стоје раме уз раме са осталим европскик монархијама.
« Последња измена: октобар 09, 2017, 02:50:53 поподне Velibor »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #58 послато: октобар 09, 2017, 02:50:41 поподне »
Видећу да све експортујем у неком прикладнијем формату, као књижицу рецимо, па ће бити једноставније за преглед мада не и толико атрактивно.

Мислим да би jpeg био добар. Велике слике у том формату се прилично лако отварају, а и не губи се много на квалитету.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2418
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #59 послато: октобар 09, 2017, 03:05:52 поподне »
Мислим да би jpeg био добар. Велике слике у том формату се прилично лако отварају, а и не губи се много на квалитету.

Уз поруку је првобитно постављен управо JPEG. PDF сам поставио као алтернативу. Ево и JPEG-а као линка ако неком више одговара, па пробајте, само бојим се да ће и са њим бити муке: http://www83.zippyshare.com/v/i2kOPq1l/file.html
Kамене рабъ и госодинъ