Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Историја => Тему започео: Селаковић мај 12, 2016, 07:01:25 поподне

Наслов: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић мај 12, 2016, 07:01:25 поподне
Напустио нас је, по мушкој линији (а можда и по свим линијама) последњи живи Карађорђев чукунунук - Александар, син принца Павла.  :(  О њему не знам много, знам да је у рату био пилот у РАФ-у и да је доста помагао наш народ, Цркву, емиграцију... Слава му.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Рамбослав мај 12, 2016, 07:12:24 поподне
Наводно принц Павле није син кнеза Арсена, јер се већ пре 100 година сумљало, да му је мајка Аурора Павловна Демидов ди Сан Донато имала ванбрачну везу. Ако се пажљиво анализира физиономија покојног принца Александра и и његових синова Сергеја и Димитрија - немају никакву сличност са другим црномањастим Карађорђевим потомцима.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић мај 12, 2016, 07:20:02 поподне
Веома занимљиво, први пут чујем. Прелепо би било урадити ДНК тест, кад би дали  :)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 07:50:04 поподне
Данас је сахрањен кнез Александар Павлев:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2324729/sahranjen-knez-aleksandar-karadjordjevic.html
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 07:54:53 поподне
Ако се пажљиво анализира физиономија покојног принца Александра и и његових синова Сергеја и Димитрија - немају никакву сличност са другим црномањастим Карађорђевим потомцима.

Е, а помисли колико може мајчинска генетика да утиче на физиономију и уопште фенотип потомака (нарочито мушких). Немојмо одмах да причамо о прељуби или подметању туђе деце.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић мај 20, 2016, 08:43:35 поподне
Е, а помисли колико може мајчинска генетика да утиче на физиономију и уопште фенотип потомака (нарочито мушких). Немојмо одмах да причамо о прељуби или подметању туђе деце.

Vidim da je tu priču o drugom ocu Pavla plasirao dosta Đorđe, stariji sin kralja Pere. Voleo bih da ta spekulacija nije istinita, i ja uvek u takvim pričama u neverstvo poslednje poverujem. Nije nepoznato, to zna svako od nas iz života, da neki muškarci umeju žestoko da povuku "na ujčevinu". I kralj Aleksandar je povukao na Petroviće čini mi se mnogo više nego na oca (ne samo fizički).
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic јун 04, 2016, 07:29:54 пре подне
http://www.objave.com/phpBB3/viewtopic.php?p=87607#p87607

- Zašto je srušen stari grad Žrnov?
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic август 28, 2016, 12:16:03 поподне
                         Родослов Карађорђевића

Карађорђева жена била је Јелена Јовановић. Имали су четири ћерке и два сина Алексу и Александра. Алекса је имао само једног сина Ђорђа, који је имао синове Алексу и Божидара од којих даље нема потомака. Александар је имао десеторо деце од којих је шесторо преживело детињство, његови синови Петар и Арсен имају потомство које је обухваћено породичним правилницима из 1909. и 1930. године и које данас чини династију Карађорђевић.
_______________________________________________________
- Сава (1793—1847), удата за Антонија Ристића, звани Пљакић и
- Сарка (1795—1852), удата за Николу Кара-Марковића, па за Теодора Тошу Бојанића
- Пола (1797—1812), удата за Јовицу Милановића
- Стаменка (1799—1875), удата за Димитрија Ристића (?-1834), па за Илију Чарапића (1792—1844)
- Алекса (1801—1830) и Марија Трокин (1806—1827)
- Ђорђе (1827—1884) и Сара Анастасијевић (1836—1931), ћерка капетана Мише
- Алекса (1859—1920) и Дарија Прат (1859—1938)
- Божидар (1862—1908)
- Александар (1806—1885) и Персида Ненадовић (1813-1873)
- Полексија (1833—1914), удата за Константина Николајевића (1821—1877), па за Александра Прешерна
- Клеопатра (1835—1855), удата за Милана Петронијевића (1831—1914)
- Петар I (1844—1921) и Зорка Петровић-Његош (1864—1890)
- њихови потомци чине старију грану краљевског дома Карађорђевића:
- Јелена (1846—1867), удата за Ђорђа Симића (1843 - 1921)
-Ђорђе (1856—1889), није се женио, нема потомака
 - Арсен (1859—1938) и Аурора Павлова Демидов (1873—1904)
 - њихови потомци чине млађу грану краљевског дома Карађорђевића.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic август 28, 2016, 03:55:52 поподне
                                   Породица Карађорђевић

Владавина последње српске династије, Карађорђевића, почиње догађајима везаним за Први српски устанак. Збором у Орашцу, 2. фебруара 1804. године. Ђорђе Петровић звани Карађорђе, изабран је за вођу устанка. Пореклом из сиромашне породице, младост је провео у честим селидбама у потрази за послом. За вереме аустријско-турског рата Карађорђе се бори у западној Србији и тада стише драгоцено војничко искуство, које ће доћи до изражаја у првом српском устанку. Одмах након "сече кнезова", Карађорђе и Станоје Главаш предузимају кораке ка бржем ширењу устанка. Под руководством Карађорђа сазвана је прва скупштина старешина у Остружници, а према преписци сачуваној из тог времена, Карађорђе се од почетка маја 1804. године потписује као "вожд", "врховни војвода", "командант од Србије". Карађорђе се није задовољавао половочним решењима која су му нуђена од стране султанових представника, а после првих знакова колебања неких старешина, определио се за наставак борбе са јасно израженим ослободилачким циљевима. До почетка 1807. године ослобођени су значајни делови Србије, заједно са Београдом, Шапцем и Ужицем. Покушај примирја није успео и на пролеће 1807. године настављене су борбе. Средином маја 1812. године дошло је до успостављања Букурештанског мира, којим нису били задовољни ни Турци ни Срби. То је довело до велике Турске офанзиве 1813. године, која је сломила отпор Срба, а Карађорђа и најистакнутије војводе натерала да у јесен 1813. године пребегну у Аустрију. Карађорђе се, после преласка у Аустрију, у септембру 1814. године обрео у Русији. Изабран за команданта устанка, који је договорен између представника Грка, Срба и Бугара, Карађорђе тајно долази у Србију 11. јула 1817. године и преко свог кума Вујице Вулићевића, тражи да се састане са Милошем, ради договора о заједничкој акцији. Милош, међутим, правдајући то "државним разлозима" наређује да се Карађорђе убије. Наређење је извршено у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године у месту Радовању, код Смедерева. Карађорђев син, Александар Карађорђевић, после слома првог српског устанка, провео је своју младост са родитељима у емиграцији. Средином 1839. године вратио се у Србију и постао члан суда, а затим поручник-ађутант кнеза Михаила. На власт је доведен од стране уставобранитеља 13. септембра 1842. године, на скупштини у логору на Врачару. Руска влада је тразила да се избор Александра поништи, те је сазвана нова скупштина на којој је овај избор за кнеза потврђен. Кнез Александар није могао по својим квалитетима и образовању да одигра неку значајну улогу у политичком животу Србије. За време његове владавине донет је Грађански законик, чије је стварање започело још за Милошевог времена. Кнез Александар је збачен са власти на Светоандрејској скупштини децембра 1858. године, када је на престо опет доведен Милош Обреновић. После мајског преврата 1903. године и убивства краља Александра Обреновића на власт у Србији по трећи пут долази породица Карађорђевић. Петар, кога је Народно представништво изабрало за краља Србије 2. јуна 1903. године, ступио је на престо са 59 година. Школовање је завршио у Београду, Женеви и Паризу, где је завршио војну школу Сен-Сир. Борио се у француско-пруском рату, као и у босанско-херцеговачком устанку под именом Петар Мркоњић.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic август 28, 2016, 03:56:43 поподне
Прошавши пут од пашалука до краљевине, Србија се појављује као независна, војничка снажна држава, кадра да буде центар око кога ће се окупити остали јужно-словенски народи. Био је то период брзог развоја капитализма, културног и привредног напретка. Повезивање осталих балканских народа са Србијом није било по вољи Аустрији, која је анексијом Босне 1908. године, чинила све да до те сарадње не дође. Сбија је, међутим била довољно снажна да преброди те тешкоће, па чак и да са успехом оконча два балканска рата 1912. и 1913. године. Под притиском официрског кора, краљ Петар I се 22. јуна 1914. године повлачи, преневши вршење краљевске власти на престолонаследника Александра. Од тада па до смрти, Петров утицај на политички живот у Србији био је минималан. Иако стар и болестан, краљ Петар I је са војском преживео најтежа искушења првог светског рата, прелазак преко Албаније и избеглиштво у Грчкој. У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца враћа се 1919. године, где две године касније умире. Ђорђе Карађорђевић, старији Петров син, био је човек преке нарави и необузданог темперамента.После неколико скандала дао је оставку на положај престолонаследника у корист свог млађег брата Александра. После првог светског рата проглашен је за умоболног и присилно држан у санаторијуму све до 1941. године. После другог светског рата живео је све до смрти у Београду, као пензионер. Престолонаследник Александар Карађорђевић је прва ратна искуства стицао у балканским ратовима. Рендгент Србије постао је 1914. године, а по завршетку првог светског рата, Александар је, 1. децембра 1918. године прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Видовданским уставом од 1921. године, Александар је у управи и законодавству добио широка овлашћења. У августу 1921. године, по смрти краља Петра, Александар ступа на престо. Александар је 6. јануара 1929. године укинуо Видовдански устав и завео личну диктатуру. Нови Устав краљ је дао септембра 1931. године. У време јачања фашизма, краљ Александар И убијен је у Марсељу 9. октобра 1934. године, приликом званичне посете Француској. Александра је наследио најстарији син Петар, али је због његове малолетности власт у земљи преузело Намесништво са принцем Павлом Карађорђевићем на челу. Приступање Тројном пакту 25. марта 1941. године, изазвало је револт народа и демонстрације.Војним ударом, Намесништво је укинуто а на власт је доведен краљ Петар II, још увек малолетан, који је после напада Немачке на Краљевину Југославију, 15. априла исте године, напушта земљу и са владом одлази у избеглиштво, прво на Блиски исток, а затим у Лондон. Због подршке четничком покрету Драже Михајловића, југословенски комунисти су му забранили повратак у земљу. Коначно решење питања монархије донела је Уставотворна скупштина Југославије својом одлуком од 29. новембра 1945. године, којом се у земљи укида монархија, а Петар II са целом својом династијом лишава свих права која су њему и династији припадала. Краљ Петар II се оженио грчком принцезом Александром, са којом је добио сина Александра II. Умро је у Лондону 1970. године. Његов наследник принц Александар се тек крајем двадесетог века вратио у Србију са својом породицом, синовима Петром III, Александром III и Филипом. Краљ Петар II је био владар Југославије четири бурне и судбоносне ратне године, а да није ни био у њој. Ако се у светском вртлогу није сналазио, оправдање би се могло наћи у његовој младости и државничком неискуству. До Петра II Карађорђевићи су губили престо, али је монархија опстајала. Владавина краља Патра II означава крај монархизма у Србији и Југославији. Нововековна монархија настала је и нестала за време Карађорђевића, оба пута у рату. Србија је по ко зна који пут у својој историји очи у очи са својом судбином. Долазе преломни тренуци за поватак монархизма у Србији, све је више поборника те идеје, а међу њима је и креатор ове презентације.

Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic август 28, 2016, 03:57:44 поподне
         Породице Карађорђевих потомака

Карађорђеви потомци су краљевски дом Карађорђевића, породица Карађорђевог најстаријег сина Алексе Карађорђевића, породице Карађорђевих кћерки и унука. Карађорђев старији син био је Алекса Карађорђевић. Међутим, наследник је био млађи син кнез Александар Карађорђевић који је 1842. године постао кнез Србије.
Руски гардијски поручник Алекса Карађорђевић је са Маријом Трокин, кћерком пуковника Николаја Трокина, маршала дворјанства (племства) имао сина-јединца потпуковника Ђорђа Карађорђевића, који је са Саром, кћерком мајора Мише Анастасијевића и Христине Урошевић имао синове Алексу Карађорђевића (1858 - 1920) и Божидара Карађорђевића (1861 - 1908 ). Нема потомства.

Пљакићи

Породица Саве Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и карановачког војводе Антонија Ристића прозваног Пљакић.

Павловићи

Породица Марије Пљакић, кћерке Саве Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и војводе Антонија Ристића прозваног Пљакић, и пешадијског капетана Антонија Павловића.

Кара – Марковићи

Породица Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и војводе Николе Кара-Марковића.

Пешике

Породица Коче Дуке - Пешике из Београда и Катарине Кара - Марковић, кћерке војводе Николе Кара - Марковића из Луњевице, рудничка нахија и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Бојанићи

Породица Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића.

Богатинчевићи

Породица Теодора Теје Богатинчевића, трговца из Шапца и Јелене - Јелке Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Радоичићи

Породица Стевана Радоичића, члана београдског суда и Надежеде Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Стојадиновићи

Породица пешадијског мајора Димитрија Стојадиновића и Стане Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Миловановићи

Породица војводе београдске посаде Јовице Миловановића, братанца војводе Младена Миловановића и Полексије Поле Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Ристићи

Породица Стаменке Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и руског кирасирског коњичког поручника Димитрија Ристића. Њихова деца су Кузман Ристић, официр војске Србије и Јелена Ристић која се удала за Ђорђа Радојловића.

Чарапићи

Породица Стаменке Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и грочанског војводе и првог управника београдске општине, односно градоначелника Београда Илије Чарапића, сина грочанског војводе Васе Чарапића.

Радојловићи

Породица Ђорђа Радојловића, казначеја у Београду и Јелене Ристић, кћерке руског кирасирског коњичког поручника Димитрија Ристића и Стаменке Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Николајевићи

Породица Полексије Карађорђевић (1833 - 1914), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић удате за Константина Николајевића (1821 - 1877), начелника кнежеве канцеларије, капућехаје (посланика) у Цариграду и министра унутрашњих послова и просвете.

Петронијевићи

Породица Клеопатре Карађорђевић (1835 - 1855), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић, удате за Милана Петронијевића, капућехаје (посланика) у Цариграду, посланика у Берлину, сина Аврама Петронијевића, намесника кнежевског достојанства.

Симићи

Породица Јелене Карађорђевић (1846 - 1867) ), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић, удате за Ђорђа Симића (Београд 1843, – Земун 1921), кнежевског представника (председника владе), сина Стојана Симића. Нема потомства.


Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Sergio новембар 21, 2016, 08:46:09 пре подне
Мање познати детаљи из живота вожда Карађорђа (историчар Александар Марков,извор Блиц).
Линк:
http://www.blic.rs/riznica/manje-poznati-detalji-iz-zivota-vozda-karadorde-nije-imao-milosti-ni-prema-ocu-ni/rhkp8d0 (http://www.blic.rs/riznica/manje-poznati-detalji-iz-zivota-vozda-karadorde-nije-imao-milosti-ni-prema-ocu-ni/rhkp8d0)

Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Мића јануар 03, 2017, 08:35:27 пре подне
   Постоји занимљива породична легенда о мом претку Павлу и његовом наводном сусрету са Петром I Карађорђевићем.
   Павле је живео у Мосни код Доњег Милановца где је угостио неког човека који је личио  на Циганина и водио мечку са собом. Тај човек је остао неколико  дана у Павловој кући.
   Годинама после тог догађаја мом чукундеди Павлу је стигло писмо да је добио пензију као чувар моста, који је постојао преко Поречке реке. Званично, звање чувара моста никада није постојало, нити је такав посао мој предак икада обављао. Странац кога је он угостио у ствари био будући краљ Петар I Карађорђевић, који је ту измишљену пензију њему поклонио, као знак захвалности.
   У литератури сам нашао потврду да је Петар I Карађорђевић боравио у Ђердапу:
Цитат
19. јуна 1878. године, заједно са шесторицом наоуружаних пратилаца, кнежевић се искрцао на српској обали код места званог Госпођин Вир, између Голупца и Д. Милановца. Нашавши се у беспућу Хомољских брда, група је лутала, често без хране у страху да ће бити откривена. Након више од две недеље лутања, исцрпљени и гладни, чланови групе су се вратили тамо одакле су пошли у авантуру и чамцем прешли Дунав, нашавши се на безбедном аустроугарском тлу. Српска влада је расписала награду од 20.000 дуката оном ко ухвати кнежевића. О овој авантури су сачуване многе приче, али је њихову веродостојност тешко утврдити.
Мандић, Слободан: Краљ Петар I Карађорђевић (до ступања на престо 1903. године)

Да ли је неко наишао на више детаља у литератури о овој авантури краљевића Петра у источној Србији?
Има ли неко савет где бих могао да потражим потврду о пензији, која је, очигледно после 1903, додељена Павлу?
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo јануар 04, 2017, 11:31:15 пре подне
Неки не толико познати детаљи из Карађорђевог живота:

http://srbin.info/2016/01/06/istorija-koju-niste-ucili-u-skolama-vozd-djordje-pretrovic-karadjordje/
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Sergio фебруар 13, 2017, 11:29:27 поподне
https://www.youtube.com/v/Bs3sTEdFGLM

https://www.youtube.com/v/Y3l-mGXEfzY

https://www.youtube.com/v/FOlMhOvXVVA

https://www.youtube.com/v/nuNx2nMAQVA

https://www.youtube.com/v/qhq_XhHcy5g

https://www.youtube.com/v/E0Edm_VocxE

https://www.youtube.com/v/jQxtRQwaC_A

https://www.youtube.com/v/3SmVx1pSfBc

https://www.youtube.com/v/Zz4TjPvC8co

https://www.youtube.com/v/qWOmriB_tPQ

https://www.youtube.com/v/JU5kfCS8f1A

https://www.youtube.com/v/e0ulwNhVyKs
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic март 09, 2017, 10:24:29 пре подне
Краљ Петар Први Карађорђевић, опеван у многим народним песмама као Петар Мркоњић -у народу прозван Чика Пера, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и   изградње Србије као модерне државе на Балкану.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/Velikirat/story/2216/srbija-u-ratu/1764786/kralj-cika-pera.html

Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Rugovac март 09, 2017, 12:17:22 поподне
Што се тиче Карађорђевића кад се резултати ће показати јесу ли Клименти или не.

А што се тиче Александра Карађорђевића и Павла Карађорђевића мислим следеће.

Александар Карађорђевић је по свим мерилима далеко најнеуспешнији владар који су Срби имали (редак спој охолости и твдоглавости уз потпуно одсуство трзвеног одлучињавања).
Што би ви Срби рекли и за шљиву да се ухватио осушила би се.

Његов брат од стрица Павле, је био потпуно другачији човек који је барем покушао да спаси што се могло, али оно што је краљ Александар направио било је немогуће поправити.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic март 09, 2017, 12:49:56 поподне
Мистерија рушења старог града на Авали (ЖРНОВ)

http://srpskatelevizija.com/2017/03/07/3943/

Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Rugovac март 09, 2017, 12:54:29 поподне
Мистерија рушења старог града на Авали (ЖРНОВ)

http://srpskatelevizija.com/2017/03/07/3943/

Само човек толико  охол и саможив као што је био краљ Александар је могао срушити тај стари град и подићи нешто онакво као што је то Мештровићево дело.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo март 09, 2017, 01:04:04 поподне
Занимљиво, Руговче, ти и ја се обично око мало чега слажемо, али мишљења о Александру и последицама његове власти, па и о Жрнову и оном мермерном чуду на Авали, нам се сасвим поклапају  :)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Rugovac март 09, 2017, 01:30:39 поподне
Занимљиво, Руговче, ти и ја се обично око мало чега слажемо, али мишљења о Александру и последицама његове власти, па и о Жрнову и оном мермерном чуду на Авали, нам се сасвим поклапају  :)

Ето десило се да се и о нечему сложимо :)

Ви Срби често говорите да вас је Тито упропастио, али неби ни било Тита ни његових резултата да није било краља "ујединитеља".  Само потпуно луд или ментално ограничен би правио државу у којој би народ коме припада био мањина у односу на друге народе.

Укратко речено запањујуће је да постоји и један Србин који има позитивно мишљење о Љек Ђерђезу. Ово је мишљење неутралног посматрача.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo март 09, 2017, 02:30:56 поподне
Занимљива слика малог Павла Карађорђевића (ако су заиста Клименти, може и: Pal Gjergjezaj) у албанској ношњи:

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6e/Prince_Paul_of_Yugoslavia_in_albanian_folk_costume.jpg)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић март 09, 2017, 02:38:10 поподне
Занимљива слика малог Павла Карађорђевића (ако су заиста Клименти, може и: Pal Gjergjezaj) у албанској ношњи:

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6e/Prince_Paul_of_Yugoslavia_in_albanian_folk_costume.jpg)

Откуд ли у тој ношњи?
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Rugovac март 09, 2017, 02:38:50 поподне
Одакле је ова слика. Добро си приметијо правилније је Ђерђезај у Малсији.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић март 09, 2017, 02:56:44 поподне
Мада честе су слике монарха и принчева у народним ношњама разних крајева своје краљевине.

Петар Други, мали Шумадинац:

(https://s4.postimg.org/6us0ygpwt/f8905238a2a35cfed5cdcdd2ba1cabf2.jpg) (https://postimg.org/image/earak9dm1/)

Петар Други као мали српски војник:

(https://s22.postimg.org/5zw3xy9s1/Petar_2.jpg) (https://postimg.org/image/hp03lx0ql/)

Петар,  Томислав и Андреј као, рекао бих, јулијски Словени? :)

(https://s12.postimg.org/gmezh4oi5/image.jpg) (https://postimg.org/image/5mts5iy2x/)

Ово је исто нека свечана одора, али не знам има ли везе са народним ношњама:

(https://s1.postimg.org/ttmwzb4sf/Kralj_Petar_II_Karadjordjevic_2.jpg) (https://postimg.org/image/exodrptdn/)



Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo март 09, 2017, 02:59:17 поподне
Откуд ли у тој ношњи?

Слика је са википедије:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Prince_Paul_of_Yugoslavia_in_albanian_folk_costume.jpg

Ту пише и извор (Digital Library of Slovenia).

Вероватно су га сликали овако због тог предања о пореклу Карађорђевића од Климената.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Милош март 09, 2017, 03:16:28 поподне
Занимљива слика малог Павла Карађорђевића (ако су заиста Клименти, може и: Pal Gjergjezaj) у албанској ношњи:

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6e/Prince_Paul_of_Yugoslavia_in_albanian_folk_costume.jpg)

Пoлaкo људи... Нoшњa Cpбa у Cтapoj Cpбиjи

(https://s2.postimg.org/3vkxoechl/images.jpg)
Cpпcкe кoмитe

(https://s13.postimg.org/ct4u06l2v/images_1.jpg)
Cpпcкa cвaдбa у Пeћи

(https://s28.postimg.org/vghusnka5/image_0_02_05_d32d4f15bed1d7c0b62fcafa9476b74eb5.jpg)
Cpпcкa пopoдицa ca ceвepa Kocoвa

(https://s18.postimg.org/7ytquuh61/04373f4ee1c85a3ef99d6908abda08b13c22dddb.jpg)
Tpифун Tpajкoвић- Tpифкo кoмитa

Oд 1878. пa дo 1912. тo je билa jeдинa нoшњa Cpбa у Cтapoj Cpбиjи. Cлужилa je зa зaштиту, пpe cвeгa oд бoшибoзукa. Нaкoн тoгa у мнoгим кpajeвимa je ocтaлa дo 1945. кao тaквa.

Moждa je oвa cликa нacтaлa у тoм дуxу...
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Rugovac март 09, 2017, 03:32:23 поподне
Ово су горе Срби ? Ова трећа слика где видим пише Раденко ? Одакле су они?
Чуо сам да су Срби у Пећи и околини до 1918 сви носили ко Албанци али до 1945 то први пут чујем ?

Ко је Трифко Трајковић ?
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo март 09, 2017, 03:44:26 поподне
Moждa je oвa cликa нacтaлa у тoм дуxу...

Не верујем. Ако су Срби са КиМ морали да приступе мимикрији да не би боли очи у албанском окружењу, не видим зашто би малог принца Павла тако облачили.

Верујем да је због приче о климентском пореклу, до чега су Карађорђевићи (барем оног покољења из којег су Павлов отац кнез Арсен и његов брат краљ Петар) много држали.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Милош март 09, 2017, 03:47:48 поподне
Ово су горе Срби ? Ова трећа слика где видим пише Раденко ? Одакле су они?
Чуо сам да су Срби у Пећи и околини до 1918 сви носили ко Албанци али до 1945 то први пут чујем ?

Ко је Трифко Трајковић ?

Cвe Cpби... Имa joш cликa, aли дa нe "кaчим" caд... To cу нocили пpe cвeгa cтaнoвници ceлa кpoз кoja cу пpoлaзили путeви, у дoлинaмa, paвницaмa и мeшoвитим ceлимa. Te cликe cу пojeдиним aлбaнcким "иcтopичapимa" кpajeм '70. пocлужилe кao "дoкaз" o aлбaнcкoм пopeклу Cбa нa Кocoву. У читaвoм кocoвcкoм вилajeту oвo je билa нoшњa у пepиoду уpфиja- пpeкиx cудoвa. Дo '45. oву cу нoшњу нocили пpeocтaли Cpби пo Бajгopcкoj Шaљи, Вpxoвини...
Штo ce тичe тpeћe cликe, дoвoљнo je ceвep Кocoвa. :)
Tpифкo je дeдa пoлитичapa Moмчилa Tpajкoвићa. Биo je cтpax и тpeпeт у Пpиштини и oкoлини, aли je и ca Tуpцимa имao дoбpe-тajнe oднoce...
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић март 09, 2017, 03:50:10 поподне
Не верујем. Ако су Срби са КиМ морали да приступе мимикрији да не би боли очи у албанском окружењу, не видим зашто би малог принца Павла тако облачили.

Верујем да је због приче о климентском пореклу, до чега су Карађорђевићи (барем оног покољења из којег су Павлов отац кнез Арсен и његов брат краљ Петар) много држали.

Можда треба размислити и о времену настанка фотографије. Вероватно се овако сликао у Србији, а то је морало бити пошто му је стриц постао краљ, дакле после 1903. На фотографији делује као да има ~10 година, дакле слика је вероватно настала око 1903-1905. То је период пре балканских ратова и ослобођења Старе Србије, када су Карађорђевићи већ кренули да показују зубе према југу.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Милош март 09, 2017, 04:01:58 поподне
Не верујем. Ако су Срби са КиМ морали да приступе мимикрији да не би боли очи у албанском окружењу, не видим зашто би малог принца Павла тако облачили.

Верујем да је због приче о климентском пореклу, до чега су Карађорђевићи (барем оног покољења из којег су Павлов отац кнез Арсен и његов брат краљ Петар) много држали.

Вepoвaтнo, зaтo и кaжeм мoждa, aли xтeдox peћи дa cу ce Cpби и ca тoм нoшњoм идeнтификoвaли и дa je ниcу cмaтpaли туђoм... Чим cу je тoликo дугo зaдpжaли и нaкoн ocлoбoђeњa. Кapaђopђeвићи cу и ca кpaљeм Зoгуoм били у oдличним oднocимa.

Joш биx дoдao oву cлику pуcкoг кoнзулa Шчepбинe, кojи je пoгинуo oд cтpaнe Apбaнaca. Нa cлици je у нoшњи Tocкe- Aлбaнaцa.

(https://s11.postimg.org/4ioxyja8z/13709818_10154391154654628_1454077864736571126_n.jpg)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo март 09, 2017, 04:04:34 поподне
Можда треба размислити и о времену настанка фотографије. Вероватно се овако сликао у Србији, а то је морало бити пошто му је стриц постао краљ, дакле после 1903. На фотографији делује као да има ~10 година, дакле слика је вероватно настала око 1903-1905. То је период пре балканских ратова и ослобођења Старе Србије, када су Карађорђевићи већ кренули да показују зубе према југу.

Колико видим из биографија кнеза Павла, он је с оцем дошао у Београд 1904. године, као 11-годишњак. Дечак на слици има таман 10-11 година. Дакле, фотографија је вероватно настала овде (уосталом, тешко да би нашли овакву ношњу у Русији и Швајцарској, где је до тад живео).

А што се тиче показивања неких аспирација према југу, куд ћеш бољу пропаганду за придобијање Албанаца, него да истакну своје климентско порекло!

Мислим, не иде ми пропагирање идеје ослобађања Старе Србије са дететом у албанској ношњи...
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Бакс март 09, 2017, 05:42:51 поподне
Ово је исто нека свечана одора, али не знам има ли везе са народним ношњама:

(https://s1.postimg.org/ttmwzb4sf/Kralj_Petar_II_Karadjordjevic_2.jpg) (https://postimg.org/image/exodrptdn/)

Ово је соколска униформа.
Соколско друштво је било нешто слично као "Млади извиђачи" у Сједињеним Америчким Државама. Постојало је у готово свим словенским државама пре 2. Светског рата.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic март 15, 2017, 10:56:59 пре подне
Још о средњовековном граду Жрнову

http://www.srpskaistorija.com/zrnov-srednjovekovni-grad/

Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic март 15, 2017, 11:00:51 пре подне
Тајне Споменика незнаном јунаку

http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Zvezde-i-misterije/466264/Tajne-Spomenika-neznanom-junaku

Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Ojler март 15, 2017, 03:21:48 поподне
Још о средњовековном граду Жрнову

http://www.srpskaistorija.com/zrnov-srednjovekovni-grad/

Тајне Споменика незнаном јунаку

http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Zvezde-i-misterije/466264/Tajne-Spomenika-neznanom-junaku

У каквој је вези ово са темом, тј. Карађорђевићима?
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic март 15, 2017, 04:43:37 поподне
Велиборе, овде код Карађорђевића сам већ једном поставио линк о старом граду Жрнову, а то је изазвало доста коментара форумаша. Код Карађорђевића је између осталог и зато што је краљ Александар порушио Жрнов ради изградње Споменика незнаном јунаку. Зашто? То је само њему било познато.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Rugovac март 16, 2017, 10:32:38 поподне
Кад смо већ пеоменули краље Александра даћу пример који показује осуство сваке здраве логике његове политке . Оне је директно утицао на пад владе бискупа Фан Нолија, оснивача албанске правослане цркве и председника владе Албаније (по свим мерилима изузетне и образоване личности) и довођења на власт диктаора Ахмета Зогуа.

 Његова политика није била само катастрофална по Србе него по цели регион.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Milić март 18, 2017, 05:44:47 поподне
Ово су горе Срби ? Ова трећа слика где видим пише Раденко ? Одакле су они?
Чуо сам да су Срби у Пећи и околини до 1918 сви носили ко Албанци али до 1945 то први пут чујем ?

Ко је Трифко Трајковић ?

Колико ми је познато, Срби у Брдима, поготово Кучи су носили капе  које су исте као албанске, само су понекад биле прошаране другом бојом , зависно од краја. Тек у другој половини 19. века почињу да се носе црногорске (тачније херцеговачке капе  ;)  ) 
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic март 19, 2017, 08:44:37 пре подне
Извињавам се што и данас постављам целе текстове о Авали и Споменику незнаном јунаку, јер немам линк. Текстове сам преузео од ауторке Надице Јанић. Има у њима пуно да се сазна, а можда неко од форумаша зна и нешто више чиме би отворио дискусију.

                                                                                                      НЕЗНАНИ  ЈУНАК  НА  АВАЛИ  –  СРПСКИ ВОЈНИК
 
Испод зидина средњовековне српске тврђаве Жрнов на Авали, 1915. године, погинуо је петнаестогодишњи дечак - војник. Сахранили су га Немци и на дрвеном крсту написали: „Ein unbekannter serbischer soldat”. После ослобођења мештани оближњег села подигли су споменик од камена на ком су урезане речи: “Овде почива непознати српски војник“.
Шта се данас поуздано може рећи о идентитету и судбини младог војника? Мало је историјске грађе а интересовање велико. Предања и незнања су се укрстила. Враћање у прошлост даје одговор.
Лист “Време” је излазио између два рата и био један од најчитанијих новина оног доба. Тадашњи извештачи били су присутни кад је дошло време да посмртни остаци незнаног јунака буду премештени из старог гроба и постављени у маузолеј. Они се први поклањају части и витештву које је онда владало, јер је изнад покојника био натпис на немачком да ту „почива непознати српски војник“, натпис који је изражавао поштовање борбе за слободу.
„Горе, испод старог авалског града, (мисли се на Жрнов) чобани су одавно китили цвећем безимени гроб“, бележе тадашњи репортери. „Безимени српски војник био је ситан човек, скоро нежан. Нико му није видео живе очи, ни живо тело, али мештани Белог Потока сећају се кад је погинуо, млад, у српској униформи.“
Уводећи нас у причу о Незнаном јунаку, потписник текста Анте Матекало објашњава да гробница никада није ни копана. Под једном авалском осматрачницом пала је граната и нашла свој „плен“ у одреду који се повлачио. На том месту погинуо је и овај војник, млад, тек убачен у строј. Сахрањен је у кратеру гранате.
Како се то могло знати?
Искусни новинар нашао је Светозара Вићентијевића, прекаљеног ратника који је први пронашао гроб на Авали.
“Знам поуздано да је био из Седмог пука Другог батаљона Дунавске дивизије” – говорио је Вићентијевић за “Време”. “Док су сви старији војници имали око врата амајлију на којој су убележене војничке ознаке и пуковска обележја, млађи, који су долазили да попуне чете умирали су безимени.”
После рата бројне мајке, очеви и рођаци тумарали су Авалом између гробова тражећи најмилије. Тако су многи олакшали свој бол, макар потајно, верујући да је баш испод тог, непознатог гроба, сахрањен неко њима толико драг...
На Авали је у оно време остала само чобанска прича, јер су они видели кад га је непријатељ сахрањивао, а говораше да је био „млад и леп“ човек. Прецизност је, ипак, важнија од предања, па остаје историјска чињеница да је 23. новембра 1921. године одлучено да се комисијски прегледа гроб овог војника.
“Није требало дуго копати” – бележи Матекало. “Прво су се указали делови гранате. Хиљаде оваквих граната падало је на српску војску. Тежина – 10,3 килограма. Али, ова је лежала као јастук на гробу Незнанога. Лобања се одмарала на челику.”
Врло мала лобања и костур средње величине, указивали су да је у питању дечак - ратник. То је потврђивало и одсуство ратничке значке с именом и ознаком јединице, јер се зна да су дечаци - војници остали без значке.
Посебно потресан део приче је онај на којем су очевици схватили да је цео леви део грудног коша несрећников разнесен гранатом, па је забележена и реакција једног од Белопоточана који је присуствовао овом несвакидашњем, тужном скупу: „Овом ратнику непријатељ није могао срце да сахрани!“ Срце је остало заувек негде на Авали. Прсти су држали муницију, којом се наша војска снабдевала од 1908. године. Опасач је обавијао струк којега више није било, а каишеви (упртачи) падали су преко десног рамена. На дну гробнице налазиле су се цокуле, а оне нису могле да буду ничије него српске...
Тешке цокуле претварале су ноге у живе ране, а везиване су понекад, баш као и у овом случају, телеграфском жицом. Ратне 1915. године било је и таквих веза, а кад су чланови Комисије пронашли цокуле, одагнана је и последња сумња да је Незнани био – српски војник.
Уплетен у костур, пронађен је новчаник са три стара српска дводинарца са ликом краља Петра и један грош. Ту је било и једно парче хартије, због којег су настала многа предања и легенде, јер је то, наводно, писмо упућено најдражима. Међутим, господин Андоновић је, после свих стручних анализа, закључио да је немогуће са њега разазнати било коју реч, а хартија је форматом чак подсећала на једну од новчаница оног доба.

За СРПСКУ ТЕЛЕВИЗИЈУ УСА приредила: Надица Јанић



Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic март 19, 2017, 08:48:15 пре подне
                                                                                                 СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ (I)

На врху Авале, на коти од око 511 м саграђен је споменик Незнаном јунаку у знак захвалности за све борце који су положили животе бранећи Београд и отаџбину, а којима се није могло утврдити име. Велики број страних државних делегација са својим представницима положили су венац на гроб у знак поштовања према палим борцима. Све је више туриста који посећују споменик, а мистерија која је пратила изградњу и даље је присутна.
Године 1932. познати вајар Иван Мештровић изложио је идеју краљу Александру I Карађорђевићу о изградњи споменика Незнаном јунаку. У то време у Европи су ницали слични споменици, и то је био један од начина да се ода пошта људима који су погинули током Првог светског рата. Слични монументи настајали су, отприлике у исто време и у Прагу и Паризу.
Две године касније, уз помоћ војске генерала Петра Живковића, започела је градња. Радови су трајали четири године. Цео објекат урађен је чувеним Јабланичким каменом, кога су довозили железницом до станице у Рипњу, а одатле сеоским воловским колима до пропланка (данашњи велики паркинг), одакле су га војници у малим вагонима гурали по специјално за ту сврху постављеним шинама до коте 511, где су га мајстори Ивана Мештровића клесали, брусили и радили по пројекту за уградњу у споменик. Велики број мермерних коцки је сложен у овај споменик, а свака уграђена коцка је тешка 15 тона.
Споменик је тако постављен да је његова улазна страна окренута према Београду, а до споменика води стаза са импозантним степеницама од мермера. Само постоље саграђено је и сложено од пет великих мермерних коцки које су на лицу места клесане и обрађиване. Унутар споменика симболично су положени посмртни остаци јунака погинулих на Авали.
Својим уметничким решењем, Мештровић је уградио у састав споменика осам великих каријатида које представљају шест република и две бановине тадашње Југославије. Свака је са народном ношњом своје републике или бановине. Тежина сваке каријатиде је око 15.000  килограма. На предњој страни са десна су Српкиња и Црногорка, са лева су Хрватица и Словенка, док су на задњој страни, према Шумадији, десно Војвођанка и Македонка а лево Босанка и Далматинка.
Фотографије из Војног музеја на Калемегдану показују изградњу споменика Незнаном јунаку, али откривају и сву симболику коју носе масонске грађевине. Аутор споменика, дворски вајар Иван Мештровић, безброј пута је помињан као масон. Мештровић је био изузетно високо котиран у очима краља Александра I Карађорђевића, тако да је њему била препуштена градња неколико капиталних споменика који су означавали не само ондашњи Београд, већ и предратну Краљевину Југославију. Имао је одрешене руке, новац и моћ да ради по својим естетским, симболичким, али и критеријумима са којима је и сам краљ био сагласан.
                                                                                         
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic март 19, 2017, 08:49:36 пре подне
                                                                                                                         II
План луксузног споменика је нацртан као да се ради о потпуно голом врху планине, “бело платно”, те је донесена одлука о потпуном рушењу древне тврђаве. И стари споменик непознатом српском војнику с просторним крстом морао је бити срушен, јер се нашао у подножју замишљеног монументалног стубишта и по Мештровићу “кварио амбијенталну цјелину, као и опћи дојам грандиозности".
Град Жрнов и споменик су срушени, материјал пребачен у подавалско село Бели Поток, а на голој белој стени подигнут је данашњи споменик Незнаном јунаку. Белопоточани су након рушења Жрнова искористили камен који је остао да саграде темељ цркве у центру Белог Потока. Такође, они су у порту пренели и крст који је красио првобитни споменик непознатом војнику.
“Зашто је краљу Александру засметала та целина, питање је на које, ево већ годинама, покушавам да нађем одговор” - говори историчар Радован Дамјановић. “Има ту разних претпоставки, много тога није лако проверити. Помињу се чак и масонске организације које су у свему имале удела. Питање је зашто је тек подигнути споменик на Авали палим јунацима одједном постао нерепрезентативан. Има ли икаквог смисла озбиљно размишљати о некаквим причама да је то био почетак реализације плана о уништењу главних историјских тачака у Србији. Можда има, а можда и не. Али, ако се узме у обзир чињеница да је само неколико месеци после рушења Жрнова краљ убијен у Марсељу и да је тиме његова улога као владара стављена под лупу, онда можда неке приче и имају смисла.”
Током поподнева, на Видовдан, 1934. године, Витешки краљ Александар I Карађорђевић Ослободилац стигао је на Авалу. У пратњи пет ађутаната, краљ је обишао споменик, а потом свечано отворио споменички комплекс Незнаном јунаку на Авали. Краљ Александар Карађорђевић је отпочео церемонију држећи сребрни чекић у руци, а сребрни чекић спада међу основне симболе алатке код масона.
Рушењем старог утврђења и прављењем равног платоа на врху Авале, Мештовић је добио своје “велико бело платно” које је тражио. Његов нацрт, који је пре градње приказан дворској публици као оригинално дело, представља заправо нешто измењену копију гробнице персијског краља Кира.
У авалску пирамиду узидано је 4.000 кубика обрађеног камена који је железницом довожен из “Приморске” бановине. Цео комплекс је завршен 1937. у септембру, а отворен на највећи српски празник Видовдан 28. јуна 1938. године.
“Краљ Александар I то није дочекао. Само неколико месеци после почетка градње овог маузолеја – пирамиде убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934. године” - пише Радован Дамјановић који је покушао да да одговор и још увек истражује мистерију изградње и рушења старог српског града Жрнова, Авале и масона, који су у време краљевине Југославије српску престоницу Београд сматрали својим значајним упориштем.
У књизи "Жрнов - српски Авалон", Дамјановић констатује и пита, с врло интересантним закључком: "Српски простор посебно око Београда је препун брда, зашто се споменик није зидао на празним планинским врховима, или је то једна од акупунктурних тачака српске земље које не смеју да остану непокривене!?"
На монументу је писало: „Александар, краљ Југославије, незнаном јунаку“. Овакав натпис није био пријемчив комунистима који су га састругали после доласка на власт, а споменик је остао да служи као елитно државно церемонијално место.
Да ли је Тито икада посетио споменик Незнаном јунаку?
То питање је изазивало полемике због недостатка доказа и поузданих извора све док недавно Удружење за прикупљање и презентацију историјске грађе „Фото-Музеј” из Београда није објавило пронађену фотографију која приказује посету Јосипа Броза у друштву официра и свештеника. Датум на фотографији је 13. мај 1945. године.
Тито је долазио приватно, у вечерњим часовима на споменик. При посетама страних државних делегација слао је свог изасланика у пратњу. Остаће тајна Титовог односа према споменику. У време погибије српског војника, незнаног јунака чије је срце разнето на Авали, Тито је био у аустроугарској војсци.
Мистерија су и просторије испод споменика. Тешка гвоздена врата нису деценијама отварана.

За Српску Телевизију УСА приредила: Надица Јанић


Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vidoje 013 април 01, 2017, 04:54:33 поподне
Карађорђевићи из Васојевића? Трачеви и Истина. Погледајте неке првоаприлске шале: www.srpskenovinecg.com/crnagora/203-reportaze-cg/53672-podsjecanje-na porijeklo-karađorđevica-iz -vasojevica
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић април 01, 2017, 06:35:29 поподне
Карађорђевићи из Васојевића? Трачеви и Истина. Погледајте неке првоаприлске шале: www.srpskenovinecg.com/crnagora/203-reportaze-cg/53672-podsjecanje-na porijeklo-karađorđevica-iz -vasojevica

Нека пљуцну мало за ДНК. Неће им пасти круна с главе. :)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Amicus октобар 05, 2017, 02:08:09 пре подне
Ово већ дуже време хтедох да поставим, али никако да нађем, па вечерас коначно испаде нешто после потраге. ;)

(http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Plakati_i_dokumentacioni_materijal/Objave_i_proglasi_srpskih_kraljevskih_dinastija/Karadjordjevici/PL-153-049?pageIndex=00001)
Родословље Династије Карађорђевића

Ако погледате ову литографију у високој резолуцији, видећете да је на њој исписан родослов Карађорђевића.

Ова генеалошка композиција настала је 1923. године, и њен је аутор Д. Мордвинов.

Родослов почиње речима: Карађорђев деда Јован родио се у Васојевићима у Црној Гори и имао је четири брата, од којих су два остала у Васојевићима, а он се са двојицом браће пресели у Србију. Један му се брат насели у ужиком, други у смедеревском округу, а Карађорђев деда са синовима Петром и Мирком насели се у селу Вишевцу, среза лепеничког, округа крагујевачког, где се стално настанио и умро. Иза себе је оставио у животу оба сина: Петра и Мирка...
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић октобар 05, 2017, 09:41:50 пре подне
Амикусе, хвала, ово је одлично!
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vidoje 013 октобар 05, 2017, 10:47:47 пре подне
Ово већ дуже време хтедох да поставим, али никако да нађем, па вечерас коначно испаде нешто после потраге. ;)

(http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Plakati_i_dokumentacioni_materijal/Objave_i_proglasi_srpskih_kraljevskih_dinastija/Karadjordjevici/PL-153-049?pageIndex=00001)
Родословље Династије Карађорђевића

Ако погледате ову литографију у високој резолуцији, видећете да је на њој исписан родослов Карађорђевића.

Ова генеалошка композиција настала је 1923. године, и њен је аутор Д. Мордвинов.

Родослов почиње речима: Карађорђев деда Јован родио се у Васојевићима у Црној Гори и имао је четири брата, од којих су два остала у Васојевићима, а он се са двојицом браће пресели у Србију. Један му се брат насели у ужиком, други у смедеревском округу, а Карађорђев деда са синовима Петром и Мирком насели се у селу Вишевцу, среза лепеничког, округа крагујевачког, где се стално настанио и умро. Иза себе је оставио у животу оба сина: Петра и Мирка...

 Једно је "Карађорђев деда Јован родио се у Васојевићима у Црној Гори", и то је у реду. Друго је  да је Карађорђе племенски Васојевић. ДНК сродника Карађорђевића  демантује наведени мит.  Горње Полимље се тек од средине 19. вијека почиње  називати Васојевићком нахијом. До тада, у вријеме турске власти, овај простор се зове Гусињска, односно Шабанагића нахија (од времена превласти Шабанагића из Гусиња).
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo октобар 05, 2017, 11:16:19 пре подне
Ова генеалошка композиција настала је 1923. године, и њен је аутор Д. Мордвинов.

Занимљиво презиме аутора.
Зна ли се ко је он?
По презимену, вероватно неки избегли бели Рус.
Мордвини су, иначе, угро-фински народ у Русији. Претпостављам да презиме долази од овог етнонима.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Бакс октобар 05, 2017, 12:56:51 поподне
Занимљиво презиме аутора.
Зна ли се ко је он?
По презимену, вероватно неки избегли бели Рус.
Мордвини су, иначе, угро-фински народ у Русији. Претпостављам да презиме долази од овог етнонима.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8

Да. А вероватно најпознатији Мордвин (барем пореклом Мордвин) је садашњи патријарх московски и све Русије, Кирил.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo октобар 05, 2017, 05:43:01 поподне
Да. А вероватно најпознатији Мордвин (барем пореклом Мордвин) је садашњи патријарх московски и све Русије, Кирил.

Да:

Род Кирилла по отцовской линии имеет мордовские этнические корни. Известно, что предки Кирилла были родом из села Оброчного (оно входило в ту часть Лукояновского уезда Нижегородской губернии, где преобладало мордовское население, а ныне входит в Ичалковский район Республики Мордовия); фамилия Гундяев происходит от древнего традиционного мордовского имени Гундяй.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BB_(%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D1%85_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Ojler октобар 09, 2017, 10:00:41 пре подне
Венчање принца Филипа Карађорђевића и принцезе Данице Маринковић потакло ме је да урадим родослов младих принчева Карађорђевића. Слика родослова је овде приказана умањено али ако је преузмете можете је видети и у пуној величини.  Велика је и јако тешка за прегледање на мобилним уређајима па ће вам за то бити потребан прави рачунар, осим ако немате баш озбиљну "зверку" од телефона.
Ево слике родослова и у ПДФ верзији: http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html (http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html).

Пре него што крене "паљба" због коришћења латинице од стране чланова који је не подносе, да кажем да су разлози за њену употребу били техничке природе :).

(http://www83.zippyshare.com/i/i2kOPq1l/29339/Rodoslov%20Princa%20Filipa%20Kara%c4%91or%c4%91evi%c4%87a.jpg)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: симо октобар 09, 2017, 12:32:36 поподне
Венчање принца Филипа Карађорђевића и принцезе Данице Маринковић потакло ме је да урадим родослов младих принчева Карађорђевића. Слика родослова је овде приказана умањено али ако је преузмете можете је видети и у пуној величини.  Велика је и јако тешка за прегледање на мобилним уређајима па ће вам за то бити потребан прави рачунар, осим ако немате баш озбиљну "зверку" од телефона.
Ево слике родослова и у ПДФ верзији: http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html (http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html).

Пре него што крене "паљба" због коришћења латинице од стране чланова који је не подносе, да кажем да су разлози за њену употребу били техничке природе :).

(http://www83.zippyshare.com/i/i2kOPq1l/29339/Rodoslov%20Princa%20Filipa%20Kara%c4%91or%c4%91evi%c4%87a.jpg)

Свака част, Велиборе. Видим да су и Цинцари нашли свој пут до Карађорђевића.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Бакс октобар 09, 2017, 01:28:49 поподне
Венчање принца Филипа Карађорђевића и принцезе Данице Маринковић потакло ме је да урадим родослов младих принчева Карађорђевића. Слика родослова је овде приказана умањено али ако је преузмете можете је видети и у пуној величини.  Велика је и јако тешка за прегледање на мобилним уређајима па ће вам за то бити потребан прави рачунар, осим ако немате баш озбиљну "зверку" од телефона.
Ево слике родослова и у ПДФ верзији: http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html (http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html).

Пре него што крене "паљба" због коришћења латинице од стране чланова који је не подносе, да кажем да су разлози за њену употребу били техничке природе :).

(http://www83.zippyshare.com/i/i2kOPq1l/29339/Rodoslov%20Princa%20Filipa%20Kara%c4%91or%c4%91evi%c4%87a.jpg)

Богами, и мој рачунар прилично тешко ово отвара.  :)
Али, свака част, фино изгледа.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Sergio октобар 09, 2017, 01:38:18 поподне
Богами, и мој рачунар прилично тешко ово отвара.  :)

Мој се запуц'о, па сам одуст'о. :(
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Ojler октобар 09, 2017, 02:15:27 поподне
Мој се запуц'о, па сам одуст'о. :(

Мислим да је мало брже и једноставније ако се преузме ПДФ. Мада, ја сада и не видим слику у поруци. Може бити да је због величине правила проблема па да ју је неко од модератора уклонио.
Шта да се ради кад се родослов са тим бројем људи не може приказати на мањој слици а да буде иоле читљиво то мало података што је на њој. Размишљао сам да стабло проширим за још једну генерацију али тек би онда било јако велико.
Видећу да све експортујем у неком прикладнијем формату, као књижицу рецимо, па ће бити једноставније за преглед мада не и толико атрактивно.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Amicus октобар 09, 2017, 02:26:38 поподне
Венчање принца Филипа Карађорђевића и принцезе Данице Маринковић потакло ме је да урадим родослов младих принчева Карађорђевића. Слика родослова је овде приказана умањено али ако је преузмете можете је видети и у пуној величини.  Велика је и јако тешка за прегледање на мобилним уређајима па ће вам за то бити потребан прави рачунар, осим ако немате баш озбиљну "зверку" од телефона.
Ево слике родослова и у ПДФ верзији: http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html (http://www23.zippyshare.com/v/1sBpydoq/file.html).

Пре него што крене "паљба" због коришћења латинице од стране чланова који је не подносе, да кажем да су разлози за њену употребу били техничке природе :).

Изгледа одлично, Велиборе! ;)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Ojler октобар 09, 2017, 02:47:54 поподне
Свака част, Велиборе. Видим да су и Цинцари нашли свој пут до Карађорђевића.

Јесу, преко женске линије супруге Краља Петра II Карађорђевића, Краљице Александре Грчке.
И вера има разних што је и за очекивати.
Занимљиво је да се већ по самој попуњености стабла и количини слика у појединим гранама може судити о значају, моћи и утицају појединих наследних линија. И наша српска и црногорска линија у родослову је народна, али се види да ипак има дужу традицију и већи утицај од неких других. На пример, за поменуту женску линију Краљице Александре Грчке, односно фамилију њене мајке Аспазије Манос, је очигледно да долазе из грађанског сталежа. Иако и међу њима има угледних људи свога времена, јасно је да нису племство. Интересантно је и да међу њеним прецима има њих неколико који су припадали грчким Фанариотима а касније грчким комитима у Македонији.
Слично је са женском линијом деде по мајци наших принчева. Мајка Принца Педра Гастаоа Орленс-Браганце, контеса Елизабета Добженска, иако је припадала чешком племству, оно је изгледа било нижег ранга. Нисам успео пронаћи готово никакве податке о њима нити слике. А ко у то време није имао барем једно уље на платну и није био баш неки племић :).

У сваком случају, наши млади принчеви се немају чега постидети и по свом педигреу стоје раме уз раме са осталим европскик монархијама.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Бакс октобар 09, 2017, 02:50:41 поподне
Видећу да све експортујем у неком прикладнијем формату, као књижицу рецимо, па ће бити једноставније за преглед мада не и толико атрактивно.

Мислим да би jpeg био добар. Велике слике у том формату се прилично лако отварају, а и не губи се много на квалитету.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Ojler октобар 09, 2017, 03:05:52 поподне
Мислим да би jpeg био добар. Велике слике у том формату се прилично лако отварају, а и не губи се много на квалитету.

Уз поруку је првобитно постављен управо JPEG. PDF сам поставио као алтернативу. Ево и JPEG-а као линка ако неком више одговара, па пробајте, само бојим се да ће и са њим бити муке: http://www83.zippyshare.com/v/i2kOPq1l/file.html (http://www83.zippyshare.com/v/i2kOPq1l/file.html)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Бакс октобар 09, 2017, 03:17:20 поподне
Ево и JPEG-а као линка ако неком више одговара, па пробајте, само бојим се да ће и са њим бити муке: http://www83.zippyshare.com/v/i2kOPq1l/file.html (http://www83.zippyshare.com/v/i2kOPq1l/file.html)

Хм, заиста.
Али, не разумем зашто. Отварао сам jpeg фајлове и од по 20-30 MB без проблема. Овај од 11 тешко иде.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Ojler октобар 09, 2017, 03:34:17 поподне
Хм, заиста.
Али, не разумем зашто. Отварао сам jpeg фајлове и од по 20-30 MB без проблема. Овај од 11 тешко иде.

Проблем је у димензијама слике а не у величини фајла. Ова слика је димензија 26460 x 14400, односно 380 мегапиксела. По величини слика је огромна али пошто је претежно једнобојна (бела) добро се компримује JPEG алгоритмом, тако да је 11MB уствари веома мало за оволику слику. Да је у питању права фотографија, била би мноого већа. Када међути треба изрендеровати тих 380 милиона пиксела, то мора да траје, било да се ради о 11MB или 200MB.

Јел се види да сам некада ово предавао студентима ;)?
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: симо октобар 09, 2017, 03:37:27 поподне
Проблем је у димензијама слике а не у величини фајла. Ова слика је димензија 26460 x 14400, односно 380 мегапиксела. По величини слика је огромна али пошто је претежно једнобојна (бела) добро се компримује JPEG алгоритмом, тако да је 11MB уствари веома мало за оволику слику. Да је у питању права фотографија, била би мноого већа. Када међути треба изрендеровати тих 380 милиона пиксела, то мора да траје, било да се ради о 11MB или 200MB.

Јел се види да сам некада ово предавао студентима ;)?

Да ли помаже шта компресовање било јпг било пдф-а? Тј. може ли се компресовати,а да не утиче битно на квалитет?
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Полић октобар 09, 2017, 03:38:39 поподне
Да ли помаже шта компресовање било јпг било пдф-а? Тј. може ли се компресовати,а да не утиче битно на квалитет?
нажалост не помаже, јер је јпг већ сам по себи компресован, и не може се компресовати. За пдф нисам сигуран, али претпостављам да је исто.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: симо октобар 09, 2017, 03:46:00 поподне
нажалост не помаже, јер је јпг већ сам по себи компресован, и не може се компресовати. За пдф нисам сигуран, али претпостављам да је исто.

Сад сам успио компресовати и смањити величину пдф-а 4 пута тј. свео сам га на 2,5 MB. Знатно лакше се отвара,а квалитет није значајно смањен.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Полић октобар 09, 2017, 03:47:01 поподне
Проблем је у димензијама слике а не у величини фајла. Ова слика је димензија 26460 x 14400, односно 380 мегапиксела. По величини слика је огромна али пошто је претежно једнобојна (бела) добро се компримује JPEG алгоритмом, тако да је 11MB уствари веома мало за оволику слику. Да је у питању права фотографија, била би мноого већа. Када међути треба изрендеровати тих 380 милиона пиксела, то мора да траје, било да се ради о 11MB или 200MB.

Јел се види да сам некада ово предавао студентима ;)?
Да ли је онда решење да се слика отвори у неком едитору и да јој се смање димензије? Али онда би се изгубили детаљи и била би нечитљива....
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Ojler октобар 09, 2017, 03:49:14 поподне
Да ли помаже шта компресовање било јпг било пдф-а? Тј. може ли се компресовати,а да не утиче битно на квалитет?

Ако мислиш на компресију у смислу смањивања величине слике, то свакако помаже али се губи на квалитету и оштрини детаља. Испод неке границе ће исписи постати нечитљиви. Све зависи коме је шта прихватљиво. Зато је најбоље да ја дам оригинал па ви умањите како мислите да вам је у реду. А ево и смањене верзије која је још увек ОК:
http://www102.zippyshare.com/v/bo8ORm54/file.html (http://www102.zippyshare.com/v/bo8ORm54/file.html)

Што се тиче ПДФ-а, он у себе садржи исту ЈПЕГ слику тако да исто важи као и за ЈПЕГ, али изгледа да Адоб Ридер нешто и кешира код прегледања па иде мало брже.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Бакс октобар 09, 2017, 04:46:09 поподне
Јел се види да сам некада ово предавао студентима ;)?

Баш си стручно објаснио.  :)

Да сам ја некоме морао то да објашњавам, ја бих онако, народски. Наравно, кад бих умео.  ;D
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Ojler октобар 09, 2017, 06:26:42 поподне
Занимљиво ми је да у ових шест колена родослова принчева Карађорђевића, колико сам их приказао на слици, и нема толико много укрштања предачких линија колико би се могло очекивати за племићке породице. Преци по очевој и мајчиној линији се укрштају само на једном месту. Престолонаследник Александар II Карађорђевић и његова бивша супруга принцеза Марија да Глорија од Орлеана-Браганце су рођаци у шестом колену. Заједнички преци су им супружници Ferdinand Georg August von Sachsen-Coburg-Saalfeld и Mária Antónia Gabriella Koháry, с тим да су они принцезини преци у петом колену, тако да је нашем престолонаследнику његова бивша супруга далека тетка. Довољно далеко рекао бих...

Међу прецима Престолонаследника Александра Карађорђевића постоји још једно укршрање на овом стаблу. Принц Алберт фон Сакс-Кобург и Гота и Краљица Викторија Хановерска су чукундеда и чукунбаба Краљу Петру II Карађорђевићу и његовој супрузи Краљици Александри од Грчке, што значи да су они били рођаци у четвртом колену.

Када је реч о прецима по женској линији наших принчева, ту има за нас обичне смртнике и "болеснијих" примера у ових шест предачких генерација. Прадеда и прабаба мајке наших принчева по женској линији, принцеза Марија да Глорија од Орлеана-Браганце, Louis Philippe Albert d'Orléans и María Isabel de Orleans, били су рођаци у другом колену. Они су били унучад од Louis Philippe I d'Orléans de Bourbon и Maria Amalia Teresa di Borbone-Napoli, односно деца од рођеног брата и сестре. Такође, треће дете поменутих, Louis Charles Philippe Raphaël d’Orléans, је чукундеда принцезе Марије да Глорије од Орлеана-Браганце, по мушкој линији, тако да су принцезини родитељи рођаци у четвртом колену.
Са стране принцезе Марије Глорије од Орлеана-Браганцета то није све. Њени други прадеда и прабаба, такође по мајци, Alfonso Maria Giuseppe Alberto и његова супруга Maria Antonietta Giuseppina Leopoldina су такође рођаци у другом колену, унучад Франца I од Сицилије, односно деца од два брата. Даље, треће дете Франца I од Сицилије, дона Тереза Кристина од Две Сицилије, је прабаба оца принцезе Марије да Глорије од Орлеана-Браганце, тако да су њени родитељи рођаци у четвртом колену по два основа.

Ако би смо отишли још једно колено у овом родослову, сигуран сам да би се број случајева укрштања још више увећао. Није могло бити много другачије ни међу обични народом а питање је и како данас стоје ствари у мањим срединама. То само показује колико су нереалне приче о завету да се не узима до 16. колена и сличне.

А ако је неко ово моје писаније успео да испрати има пиво од мене када се видимо на скупштини :)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: симо октобар 09, 2017, 06:43:13 поподне
Занимљиво ми је да у ових шест колена родослова принчева Карађорђевића, колико сам их приказао на слици, и нема толико много укрштања предачких линија колико би се могло очекивати за племићке породице. Преци по очевој и мајчиној линији се укрштају само на једном месту. Престолонаследник Александар II Карађорђевић и његова бивша супруга принцеза Марија да Глорија од Орлеана-Браганце су рођаци у шестом колену. Заједнички преци су им супружници Ferdinand Georg August von Sachsen-Coburg-Saalfeld и Mária Antónia Gabriella Koháry, с тим да су они принцезини преци у петом колену, тако да је нашем престолонаследнику његова бивша супруга далека тетка. Довољно далеко рекао бих...

Међу прецима Престолонаследника Александра Карађорђевића постоји још једно укршрање на овом стаблу. Принц Алберт фон Сакс-Кобург и Гота и Краљица Викторија Хановерска су чукундеда и чукунбаба Краљу Петру II Карађорђевићу и његовој супрузи Краљици Александри од Грчке, што значи да су они били рођаци у четвртом колену.

Када је реч о прецима по женској линији наших принчева, ту има за нас обичне смртнике и "болеснијих" примера у ових шест предачких генерација. Прадеда и прабаба мајке наших принчева по женској линији, принцеза Марија да Глорија од Орлеана-Браганце, Louis Philippe Albert d'Orléans и María Isabel de Orleans, били су рођаци у другом колену. Они су били унучад од Louis Philippe I d'Orléans de Bourbon и Maria Amalia Teresa di Borbone-Napoli, односно деца од рођеног брата и сестре. Такође, треће дете поменутих, Louis Charles Philippe Raphaël d’Orléans, је чукундеда принцезе Марије да Глорије од Орлеана-Браганце, по мушкој линији, тако да су принцезини родитељи рођаци у четвртом колену.
Са стране принцезе Марије Глорије од Орлеана-Браганцета то није све. Њени други прадеда и прабаба, такође по мајци, Alfonso Maria Giuseppe Alberto и његова супруга Maria Antonietta Giuseppina Leopoldina су такође рођаци у другом колену, унучад Франца I од Сицилије, односно деца од два брата. Даље, треће дете Франца I од Сицилије, дона Тереза Кристина од Две Сицилије, је прабаба оца принцезе Марије да Глорије од Орлеана-Браганце, тако да су њени родитељи рођаци у четвртом колену по два основа.

Ако би смо отишли још једно колено у овом родослову, сигуран сам да би се број случајева укрштања још више увећао. Није могло бити много другачије ни међу обични народом а питање је и како данас стоје ствари у мањим срединама. То само показује колико су нереалне приче о завету да се не узима до 16. колена и сличне.

А ако је неко ово моје писаније успео да испрати има пиво од мене када се видимо на скупштини :)

Посљедњи српски краљ из династије Обреновића Александар, такође је био из везе која тешко да је могла проћи црквене каноне. Наиме краљ Милан и краљица Наталија били су блиски рођаци преко молдавске породице Стурдза, њихове бабе су биле рођене сестре. Брак је ваљда требало да одобри митрополит, али, како пише, то никад није учињено.

Занимљиво да је краљ Александар Обреновић практично по поријеклу био Молдавац, с обзиром да су му сви мајчини преци били молдавско племство, а и преци са женске линије очевих предака. Само је по линији Обреновића био Србин.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Дробњак октобар 09, 2017, 07:11:05 поподне
Имали смо ми у прошлости још један случај али није завршен браком. То су кнез Михаило и Катарина Констатиновић. Он је због ње хтео да се разведе од кнегиње Јулије. Јавност није била задовољна Јулијом, Мађарицом и католкињом, која још уз то није родила престолонаследника али јавност није била задовољна ни идејом да се кнез ожени својом сестричином. Кнез Михило и Катаринина мајка, Анка, били су брат и сестра од стричева. Катарина се после кнежеве смрти удала за Блазнавца, можда такође рођака али то није доказано, а онда по други пут за Михаила Богићевића, братанца своје бабе Томаније Обреновић, жене Јевремове.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Sergio октобар 10, 2017, 02:05:27 поподне
Карађорђевићи (хералдика):

(https://s1.postimg.org/1w9vwlnvov/Slika-08-_Shemata-diferenciranja-grbova-glavne-grane-_Kraljevske-p.jpg)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Amicus октобар 10, 2017, 02:35:19 поподне
Баш је овде констатовано да је овакво каденцирање заобишло сва правила позитивне хералдике.

Занимљиво, гледајући церемонију венчања принца Филипа Карађорђевића, не приметих да је исто имало било пропраћено хералдичким мотивима.

Изузев позивнице где је био павиљонски грб Карађорђевића.

(http://aska.rs/wp-content/uploads/2017/10/pozivnice.jpg)

На којој су изгледа омашили у српском натпису мешајући ћирилицу и латиницу, пише: Субота, 7. oktobar 2017.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Ojler новембар 14, 2017, 07:55:44 поподне
Вратих се у недељу из Словеније где сам био у Лашком. Како сам се само изненадио када сам шетајући по селу налетео на музеј у коме је била изложба посвећена краљу Александру I Карађорђевићу. Како ми је објаснио кустос музеја, Словенци су били јако привржени Карађорђевићима. Када је краљ убијен у Марсеју у Словенији је била велика и искрена жалост. Зато је касније и ЈВуО у Словенији имала својих присталица.
Ево и последње фотографије краља, направљене нешто мало пре његовог пута у Француску, која је такође била приказана на изложби:

(https://imgur.com/FcDBBzi.png)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић јануар 10, 2018, 10:50:43 поподне
Извињавам се на енглеском, али мислим да је ипак занимљиво поделити:

(https://s9.postimg.org/9tah48qcf/i4_No0yoh17_M1ms_Ds_Qpeih_V94bh_Xl-_Oa_M1_Im_EFpm4vx_U.png) (https://postimages.org/)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Селаковић фебруар 26, 2018, 12:42:52 поподне
Жена Филипа Карађорђевића, Даница, породила се јуче у Београду и на свет донела сина Стефана.

Ако се не варам, ово је први Карађорђевић рођен у Србији након 82 године, када се родила Павлова кћерка Јелисавета (1936).
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Nebo фебруар 26, 2018, 02:59:41 поподне
Да, чух јуче да се родио дечак, али нису рекли име, вероватно је касније саопштено.

Нек је дете здраво и добро!

Рођен је дан уочи празника кад славимо Стефана Немању. Можда је то утицало на избор имена..
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojislav.ananic март 06, 2018, 04:37:22 пре подне
                                               МЕМОАРИ  ПОСЛЕДЊЕГ  КРАЉА  ЈУГОСЛАВИЈЕ

1.   http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/687407/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-1-Detinjstvo-prvog-princa
2. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/687522/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-2-Poslednji-susret-s-ocem
       3. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/687582/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-3-Osecao-sam-se-kao-vojnik
      4. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/687709/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-4-Ubice-izvukli-na-kocki
     5. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/687841/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-5-Tajni-plan-mladog-princa
    6. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/688018/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-6-Puc-bez-kapi-krvi
    7. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/688206/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-7-Strasna-cena-casti
    8. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/688304/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-8-Najteza-odluka-mladog-kralja
   9. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/688421/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-9-U-Linkolnovom-krevetu
10. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/688609/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-10-Od-nade-do-ocaja
11.http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/688729/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-11-Na-rucku-sa-Cercilom
12. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/688816/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-12-Zapad-izdao-Drazu
13. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/689044/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-13-Jugoslavija-igracka-saveznika
14. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/689139/Memoari-poslednjeg-kralja-Jugoslavije-14-Odbrana-i-poslednji-dani


Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Voljen od Boga јун 05, 2018, 11:54:58 поподне
Коци, о Плавшићима - Ђуришићима са Бабина - Полица код Берана је било ријечи на порталу Порекло, и то на више мјеста. Тамо је између осталог речено да се нађе књига Полица код Берана од проф. Душана Вулетића... Све док се не објаве новији резултати истраживања родова са Бабина, препоручејем наведену књигу проф.  Вулетића. У Боровцу код Сијаринске Бање, знају да су од Ђуришића са Полице... 
Ја предложих да пустите Старовлаха да он прозбори о Бабину и Бабињанима...

Јели ико са Полице, и са Бабина, тестиран?
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Иван Вукићевић јун 06, 2018, 04:32:42 поподне
Јели ико са Полице, и са Бабина, тестиран?

Тестиран је Ђукић који потиче из Полице. Припада роду Васојевића.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Voljen od Boga јун 06, 2018, 10:24:07 поподне
Тестиран је Ђукић који потиче из Полице. Припада роду Васојевића.

Њих није било више од двије куће, зашто не тестирате остале. Мени би био занимљив тест породице Пођанин.
Ко воли науку и занима га истина тестирање поличана ће га одвести право тамо.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Jelic јун 06, 2018, 11:04:07 поподне
зашто не тестирате остале.

Може, ти финансирај, а ми ћемо да их тестирамо. ;)
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Voljen od Boga јун 06, 2018, 11:51:51 поподне
Може, ти финансирај, а ми ћемо да их тестирамо. ;)

Ја не могу да прежалим паре за своје тестирање :)
Шалим се, када би се тестирање организовало с уважавањем свачије приватности и када би анализу резултата теста вршили искључиво стручњаци, уважавајући националну и религијску припадност сваког тестираног, финансије би биле најмањи проблем.
Полица, Тмушиће, Петњик, Доња Села, Дио Горњег Бихора, Доњи Бихор, Краље, Коњухе, Цецуни, Трепча итд., су задржале становништва Старе Србије која је била, уз Метохију, најурбанија баш у том дијелу. Резултати теста би дали увид у структуру становништва Старе или немањићке Србије и то би био занимљиво. Резултати таквог теста неби ништа утицали на данашње политичке прилике јер биолошки процеси не могу ићи уназад. Истраживање би само допринијело да се ти људи, иначе блиски, осјећају још ближима и да схвате да биолошки и друштвени процеси имају утицаја једни на друге, али не у тој мјери да спријече генетско мијешање народа. Тај процес је незаустављив и све је интезивнији!
Да не испадне да сам промашио тему, Карађорђе је Малисор, католик кога је Аустроугарска изангажовала да подиже на борбу хришћанско становништво унутар Отоманског царства. Линија која је раздвајала православље и католичанство је била тања него што то данас доживљавамо,  а ни друге линије раздвајања нису биле предебеле и непрескочиве.
Оваква истраживања могу да буду забава, дружење и повећавање туристичког капацитета ових подручја. Баците се мало на то !
 
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Дробњак јун 07, 2018, 12:11:29 пре подне
Да не испадне да сам промашио тему, Карађорђе је Малисор, католик кога је Аустроугарска изангажовала да подиже на борбу хришћанско становништво унутар Отоманског царства. Линија која је раздвајала православље и католичанство је била тања него што то данас доживљавамо,  а ни друге линије раздвајања нису биле предебеле и непрескочиве.
Ниђе везе.
Карађорђе је био рођени Шумадинац, а врло вероватно и његов отац. Можда су његови преци по месту порекла могли бити Брђани а то не знамо са сигурношћу. Многи су се отимали око њега. Да је био католик, није. Нити га је као таквог Асутрија ангажовала. Нити је разлика између католичанства и православља била мања, него је чак била и већа. Православље је тада у време Карађорђевог живота још увек било ближе средњовековном извору, док је католичанство било тада било у свом пуном барокном сјају, нарочито у Аустрији.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: vojinenad јун 07, 2018, 09:43:57 пре подне
Да не испадне да сам промашио тему, Карађорђе је Малисор, католик кога је Аустроугарска изангажовала да подиже на борбу хришћанско становништво унутар Отоманског царства. Линија која је раздвајала православље и католичанство је била тања него што то данас доживљавамо,  а ни друге линије раздвајања нису биле предебеле и непрескочиве.
Рођо, можда тему ниси промашио али ово за Карађорђа јеси гарант. Није ми јасно како дође до тог закључка? Или се ради о томе да би тако можда више волео да је?
Карађорђе је био православне вере и славио је св. Климента, његов отац такође, поуздано се зна да је његова породица у неколико генерација испред њега боравила у Васојевиђима, а постоји и предање о томе да су пре тога били у Вељем Дубоком које је тада припадало Морачи (предање заиста постоји али је оскрнављено од стране једног хроничара који је тиме нанео само штету), боравили су у Жабрену на Пештеру једно време јер им је то била једна од етапних станица, а предање које је до данас остало сачувано код породица у Шумадији које су најсродније Карађорђевићима памти пре свега Зету као област где је њихов корен и одакле су кренули. То са Климентима смо већ одавно појаснили о чему је реч, а ти мртав хладан изјавиш "Карађорђе је био малисор и католик". Никакав проблем и да јесте, али није. Ја ову твоју изјаву капирам као "сарајевску шегу" или као провокацију, не могу да прихватим да до сада ниси укачио неке ствари везане за његово порекло.
Наслов: Одг: Карађорђевићи
Порука од: Voljen od Boga јун 07, 2018, 08:22:46 поподне
Рођо, можда тему ниси промашио али ово за Карађорђа јеси гарант. Није ми јасно како дође до тог закључка? Или се ради о томе да би тако можда више волео да је?
Карађорђе је био православне вере и славио је св. Климента, његов отац такође, поуздано се зна да је његова породица у неколико генерација испред њега боравила у Васојевиђима, а постоји и предање о томе да су пре тога били у Вељем Дубоком које је тада припадало Морачи (предање заиста постоји али је оскрнављено од стране једног хроничара који је тиме нанео само штету), боравили су у Жабрену на Пештеру једно време јер им је то била једна од етапних станица, а предање које је до данас остало сачувано код породица у Шумадији које су најсродније Карађорђевићима памти пре свега Зету као област где је њихов корен и одакле су кренули. То са Климентима смо већ одавно појаснили о чему је реч, а ти мртав хладан изјавиш "Карађорђе је био малисор и католик". Никакав проблем и да јесте, али није. Ја ову твоју изјаву капирам као "сарајевску шегу" или као провокацију, не могу да прихватим да до сада ниси укачио неке ствари везане за његово порекло.
Не провоцирам, то ми не пада на памет али пристојне шале и треба да буде на оваквим темама.
Ненаде, Ти знаш да мене интересује само историјат и поријекло мојег рода, а и од те занимације се полако хладим. Читајући о својим прецима "укачио сам" :) нешто. Неки људи на том поднебљу, и у тим временима, су живјели у племенским заједницама, други на великим баштинама а неки су живјели у специфичним проширеним породицама расутим на већем простору. Када се прикупи довољно података и мало боље изанализирају те локације види се да је на тај начин исплетена трговачка мрежа. Тако су они рјешавали безбиједност, као највећи проблем у тадашњој трговини. Те трговачке маршуте су могле бити у низу кји се простире и преко хиљаду километара. Дакле, њихов начин трговине је такав да један рођак пренесе трговачку робу до другог, ноћи и врати се са другом робом на своју баштину. За једног човјека, односно породицу, етапа је била кратка да се могла обавити са јеним ноћењем а укупна маршута је била на јако великим удаљеностима. Неке информације о овом становништву се могу добити у чланцима о манастиру Дечани и топионици жељеза која им је плаћала порез. Занимљиво је да су ти људи имали право задржати баштину и када нису на њој живјели, што нико други није могао. Чини ми се да су мјеста у којима
је посвједочено битисање Карађорђевих предака управо мјеста гдје су живјеле неке гране његових предака али не и његов дједа. Било како било велике су шансе да је "Старовлах" у праву и да једна грана Карађорђевих предака и данас постоји у Краљама. На крају крајева не кошта га пуно да упореде своје СНП-еове са Кузмићима. Ако буде у праву Краље би биле занимљива туристичка локација а ви даље истражујте дубље поријекло Карађорђевића.
https://www.slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/122222/imotski-i-vrgorac-u-ratu-za-hasanaginicu