Аутор Тема: Карађорђевићи  (Прочитано 9819 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Карађорђевићи
« послато: мај 12, 2016, 07:01:25 поподне »
Напустио нас је, по мушкој линији (а можда и по свим линијама) последњи живи Карађорђев чукунунук - Александар, син принца Павла.  :(  О њему не знам много, знам да је у рату био пилот у РАФ-у и да је доста помагао наш народ, Цркву, емиграцију... Слава му.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #1 послато: мај 12, 2016, 07:12:24 поподне »
Наводно принц Павле није син кнеза Арсена, јер се већ пре 100 година сумљало, да му је мајка Аурора Павловна Демидов ди Сан Донато имала ванбрачну везу. Ако се пажљиво анализира физиономија покојног принца Александра и и његових синова Сергеја и Димитрија - немају никакву сличност са другим црномањастим Карађорђевим потомцима.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #2 послато: мај 12, 2016, 07:20:02 поподне »
Веома занимљиво, први пут чујем. Прелепо би било урадити ДНК тест, кад би дали  :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #3 послато: мај 20, 2016, 07:50:04 поподне »
Данас је сахрањен кнез Александар Павлев:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2324729/sahranjen-knez-aleksandar-karadjordjevic.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #4 послато: мај 20, 2016, 07:54:53 поподне »
Ако се пажљиво анализира физиономија покојног принца Александра и и његових синова Сергеја и Димитрија - немају никакву сличност са другим црномањастим Карађорђевим потомцима.

Е, а помисли колико може мајчинска генетика да утиче на физиономију и уопште фенотип потомака (нарочито мушких). Немојмо одмах да причамо о прељуби или подметању туђе деце.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #5 послато: мај 20, 2016, 08:43:35 поподне »
Е, а помисли колико може мајчинска генетика да утиче на физиономију и уопште фенотип потомака (нарочито мушких). Немојмо одмах да причамо о прељуби или подметању туђе деце.

Vidim da je tu priču o drugom ocu Pavla plasirao dosta Đorđe, stariji sin kralja Pere. Voleo bih da ta spekulacija nije istinita, i ja uvek u takvim pričama u neverstvo poslednje poverujem. Nije nepoznato, to zna svako od nas iz života, da neki muškarci umeju žestoko da povuku "na ujčevinu". I kralj Aleksandar je povukao na Petroviće čini mi se mnogo više nego na oca (ne samo fizički).

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #6 послато: јун 04, 2016, 07:29:54 пре подне »
http://www.objave.com/phpBB3/viewtopic.php?p=87607#p87607

- Zašto je srušen stari grad Žrnov?

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #7 послато: август 28, 2016, 12:16:03 поподне »
                         Родослов Карађорђевића

Карађорђева жена била је Јелена Јовановић. Имали су четири ћерке и два сина Алексу и Александра. Алекса је имао само једног сина Ђорђа, који је имао синове Алексу и Божидара од којих даље нема потомака. Александар је имао десеторо деце од којих је шесторо преживело детињство, његови синови Петар и Арсен имају потомство које је обухваћено породичним правилницима из 1909. и 1930. године и које данас чини династију Карађорђевић.
_______________________________________________________
- Сава (1793—1847), удата за Антонија Ристића, звани Пљакић и
- Сарка (1795—1852), удата за Николу Кара-Марковића, па за Теодора Тошу Бојанића
- Пола (1797—1812), удата за Јовицу Милановића
- Стаменка (1799—1875), удата за Димитрија Ристића (?-1834), па за Илију Чарапића (1792—1844)
- Алекса (1801—1830) и Марија Трокин (1806—1827)
- Ђорђе (1827—1884) и Сара Анастасијевић (1836—1931), ћерка капетана Мише
- Алекса (1859—1920) и Дарија Прат (1859—1938)
- Божидар (1862—1908)
- Александар (1806—1885) и Персида Ненадовић (1813-1873)
- Полексија (1833—1914), удата за Константина Николајевића (1821—1877), па за Александра Прешерна
- Клеопатра (1835—1855), удата за Милана Петронијевића (1831—1914)
- Петар I (1844—1921) и Зорка Петровић-Његош (1864—1890)
- њихови потомци чине старију грану краљевског дома Карађорђевића:
- Јелена (1846—1867), удата за Ђорђа Симића (1843 - 1921)
-Ђорђе (1856—1889), није се женио, нема потомака
 - Арсен (1859—1938) и Аурора Павлова Демидов (1873—1904)
 - њихови потомци чине млађу грану краљевског дома Карађорђевића.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #8 послато: август 28, 2016, 03:55:52 поподне »
                                   Породица Карађорђевић

Владавина последње српске династије, Карађорђевића, почиње догађајима везаним за Први српски устанак. Збором у Орашцу, 2. фебруара 1804. године. Ђорђе Петровић звани Карађорђе, изабран је за вођу устанка. Пореклом из сиромашне породице, младост је провео у честим селидбама у потрази за послом. За вереме аустријско-турског рата Карађорђе се бори у западној Србији и тада стише драгоцено војничко искуство, које ће доћи до изражаја у првом српском устанку. Одмах након "сече кнезова", Карађорђе и Станоје Главаш предузимају кораке ка бржем ширењу устанка. Под руководством Карађорђа сазвана је прва скупштина старешина у Остружници, а према преписци сачуваној из тог времена, Карађорђе се од почетка маја 1804. године потписује као "вожд", "врховни војвода", "командант од Србије". Карађорђе се није задовољавао половочним решењима која су му нуђена од стране султанових представника, а после првих знакова колебања неких старешина, определио се за наставак борбе са јасно израженим ослободилачким циљевима. До почетка 1807. године ослобођени су значајни делови Србије, заједно са Београдом, Шапцем и Ужицем. Покушај примирја није успео и на пролеће 1807. године настављене су борбе. Средином маја 1812. године дошло је до успостављања Букурештанског мира, којим нису били задовољни ни Турци ни Срби. То је довело до велике Турске офанзиве 1813. године, која је сломила отпор Срба, а Карађорђа и најистакнутије војводе натерала да у јесен 1813. године пребегну у Аустрију. Карађорђе се, после преласка у Аустрију, у септембру 1814. године обрео у Русији. Изабран за команданта устанка, који је договорен између представника Грка, Срба и Бугара, Карађорђе тајно долази у Србију 11. јула 1817. године и преко свог кума Вујице Вулићевића, тражи да се састане са Милошем, ради договора о заједничкој акцији. Милош, међутим, правдајући то "државним разлозима" наређује да се Карађорђе убије. Наређење је извршено у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године у месту Радовању, код Смедерева. Карађорђев син, Александар Карађорђевић, после слома првог српског устанка, провео је своју младост са родитељима у емиграцији. Средином 1839. године вратио се у Србију и постао члан суда, а затим поручник-ађутант кнеза Михаила. На власт је доведен од стране уставобранитеља 13. септембра 1842. године, на скупштини у логору на Врачару. Руска влада је тразила да се избор Александра поништи, те је сазвана нова скупштина на којој је овај избор за кнеза потврђен. Кнез Александар није могао по својим квалитетима и образовању да одигра неку значајну улогу у политичком животу Србије. За време његове владавине донет је Грађански законик, чије је стварање започело још за Милошевог времена. Кнез Александар је збачен са власти на Светоандрејској скупштини децембра 1858. године, када је на престо опет доведен Милош Обреновић. После мајског преврата 1903. године и убивства краља Александра Обреновића на власт у Србији по трећи пут долази породица Карађорђевић. Петар, кога је Народно представништво изабрало за краља Србије 2. јуна 1903. године, ступио је на престо са 59 година. Школовање је завршио у Београду, Женеви и Паризу, где је завршио војну школу Сен-Сир. Борио се у француско-пруском рату, као и у босанско-херцеговачком устанку под именом Петар Мркоњић.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #9 послато: август 28, 2016, 03:56:43 поподне »
Прошавши пут од пашалука до краљевине, Србија се појављује као независна, војничка снажна држава, кадра да буде центар око кога ће се окупити остали јужно-словенски народи. Био је то период брзог развоја капитализма, културног и привредног напретка. Повезивање осталих балканских народа са Србијом није било по вољи Аустрији, која је анексијом Босне 1908. године, чинила све да до те сарадње не дође. Сбија је, међутим била довољно снажна да преброди те тешкоће, па чак и да са успехом оконча два балканска рата 1912. и 1913. године. Под притиском официрског кора, краљ Петар I се 22. јуна 1914. године повлачи, преневши вршење краљевске власти на престолонаследника Александра. Од тада па до смрти, Петров утицај на политички живот у Србији био је минималан. Иако стар и болестан, краљ Петар I је са војском преживео најтежа искушења првог светског рата, прелазак преко Албаније и избеглиштво у Грчкој. У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца враћа се 1919. године, где две године касније умире. Ђорђе Карађорђевић, старији Петров син, био је човек преке нарави и необузданог темперамента.После неколико скандала дао је оставку на положај престолонаследника у корист свог млађег брата Александра. После првог светског рата проглашен је за умоболног и присилно држан у санаторијуму све до 1941. године. После другог светског рата живео је све до смрти у Београду, као пензионер. Престолонаследник Александар Карађорђевић је прва ратна искуства стицао у балканским ратовима. Рендгент Србије постао је 1914. године, а по завршетку првог светског рата, Александар је, 1. децембра 1918. године прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Видовданским уставом од 1921. године, Александар је у управи и законодавству добио широка овлашћења. У августу 1921. године, по смрти краља Петра, Александар ступа на престо. Александар је 6. јануара 1929. године укинуо Видовдански устав и завео личну диктатуру. Нови Устав краљ је дао септембра 1931. године. У време јачања фашизма, краљ Александар И убијен је у Марсељу 9. октобра 1934. године, приликом званичне посете Француској. Александра је наследио најстарији син Петар, али је због његове малолетности власт у земљи преузело Намесништво са принцем Павлом Карађорђевићем на челу. Приступање Тројном пакту 25. марта 1941. године, изазвало је револт народа и демонстрације.Војним ударом, Намесништво је укинуто а на власт је доведен краљ Петар II, још увек малолетан, који је после напада Немачке на Краљевину Југославију, 15. априла исте године, напушта земљу и са владом одлази у избеглиштво, прво на Блиски исток, а затим у Лондон. Због подршке четничком покрету Драже Михајловића, југословенски комунисти су му забранили повратак у земљу. Коначно решење питања монархије донела је Уставотворна скупштина Југославије својом одлуком од 29. новембра 1945. године, којом се у земљи укида монархија, а Петар II са целом својом династијом лишава свих права која су њему и династији припадала. Краљ Петар II се оженио грчком принцезом Александром, са којом је добио сина Александра II. Умро је у Лондону 1970. године. Његов наследник принц Александар се тек крајем двадесетог века вратио у Србију са својом породицом, синовима Петром III, Александром III и Филипом. Краљ Петар II је био владар Југославије четири бурне и судбоносне ратне године, а да није ни био у њој. Ако се у светском вртлогу није сналазио, оправдање би се могло наћи у његовој младости и државничком неискуству. До Петра II Карађорђевићи су губили престо, али је монархија опстајала. Владавина краља Патра II означава крај монархизма у Србији и Југославији. Нововековна монархија настала је и нестала за време Карађорђевића, оба пута у рату. Србија је по ко зна који пут у својој историји очи у очи са својом судбином. Долазе преломни тренуци за поватак монархизма у Србији, све је више поборника те идеје, а међу њима је и креатор ове презентације.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #10 послато: август 28, 2016, 03:57:44 поподне »
         Породице Карађорђевих потомака

Карађорђеви потомци су краљевски дом Карађорђевића, породица Карађорђевог најстаријег сина Алексе Карађорђевића, породице Карађорђевих кћерки и унука. Карађорђев старији син био је Алекса Карађорђевић. Међутим, наследник је био млађи син кнез Александар Карађорђевић који је 1842. године постао кнез Србије.
Руски гардијски поручник Алекса Карађорђевић је са Маријом Трокин, кћерком пуковника Николаја Трокина, маршала дворјанства (племства) имао сина-јединца потпуковника Ђорђа Карађорђевића, који је са Саром, кћерком мајора Мише Анастасијевића и Христине Урошевић имао синове Алексу Карађорђевића (1858 - 1920) и Божидара Карађорђевића (1861 - 1908 ). Нема потомства.

Пљакићи

Породица Саве Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и карановачког војводе Антонија Ристића прозваног Пљакић.

Павловићи

Породица Марије Пљакић, кћерке Саве Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и војводе Антонија Ристића прозваног Пљакић, и пешадијског капетана Антонија Павловића.

Кара – Марковићи

Породица Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и војводе Николе Кара-Марковића.

Пешике

Породица Коче Дуке - Пешике из Београда и Катарине Кара - Марковић, кћерке војводе Николе Кара - Марковића из Луњевице, рудничка нахија и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Бојанићи

Породица Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића.

Богатинчевићи

Породица Теодора Теје Богатинчевића, трговца из Шапца и Јелене - Јелке Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Радоичићи

Породица Стевана Радоичића, члана београдског суда и Надежеде Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Стојадиновићи

Породица пешадијског мајора Димитрија Стојадиновића и Стане Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Миловановићи

Породица војводе београдске посаде Јовице Миловановића, братанца војводе Младена Миловановића и Полексије Поле Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Ристићи

Породица Стаменке Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и руског кирасирског коњичког поручника Димитрија Ристића. Њихова деца су Кузман Ристић, официр војске Србије и Јелена Ристић која се удала за Ђорђа Радојловића.

Чарапићи

Породица Стаменке Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и грочанског војводе и првог управника београдске општине, односно градоначелника Београда Илије Чарапића, сина грочанског војводе Васе Чарапића.

Радојловићи

Породица Ђорђа Радојловића, казначеја у Београду и Јелене Ристић, кћерке руског кирасирског коњичког поручника Димитрија Ристића и Стаменке Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

Николајевићи

Породица Полексије Карађорђевић (1833 - 1914), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић удате за Константина Николајевића (1821 - 1877), начелника кнежеве канцеларије, капућехаје (посланика) у Цариграду и министра унутрашњих послова и просвете.

Петронијевићи

Породица Клеопатре Карађорђевић (1835 - 1855), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић, удате за Милана Петронијевића, капућехаје (посланика) у Цариграду, посланика у Берлину, сина Аврама Петронијевића, намесника кнежевског достојанства.

Симићи

Породица Јелене Карађорђевић (1846 - 1867) ), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић, удате за Ђорђа Симића (Београд 1843, – Земун 1921), кнежевског представника (председника владе), сина Стојана Симића. Нема потомства.



Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1741
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #11 послато: новембар 21, 2016, 08:46:09 пре подне »
Мање познати детаљи из живота вожда Карађорђа (историчар Александар Марков,извор Блиц).
Линк:
http://www.blic.rs/riznica/manje-poznati-detalji-iz-zivota-vozda-karadorde-nije-imao-milosti-ni-prema-ocu-ni/rhkp8d0


Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 182
  • R1b-PF7562
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #12 послато: јануар 03, 2017, 08:35:27 пре подне »
   Постоји занимљива породична легенда о мом претку Павлу и његовом наводном сусрету са Петром I Карађорђевићем.
   Павле је живео у Мосни код Доњег Милановца где је угостио неког човека који је личио  на Циганина и водио мечку са собом. Тај човек је остао неколико  дана у Павловој кући.
   Годинама после тог догађаја мом чукундеди Павлу је стигло писмо да је добио пензију као чувар моста, који је постојао преко Поречке реке. Званично, звање чувара моста никада није постојало, нити је такав посао мој предак икада обављао. Странац кога је он угостио у ствари био будући краљ Петар I Карађорђевић, који је ту измишљену пензију њему поклонио, као знак захвалности.
   У литератури сам нашао потврду да је Петар I Карађорђевић боравио у Ђердапу:
Цитат
19. јуна 1878. године, заједно са шесторицом наоуружаних пратилаца, кнежевић се искрцао на српској обали код места званог Госпођин Вир, између Голупца и Д. Милановца. Нашавши се у беспућу Хомољских брда, група је лутала, често без хране у страху да ће бити откривена. Након више од две недеље лутања, исцрпљени и гладни, чланови групе су се вратили тамо одакле су пошли у авантуру и чамцем прешли Дунав, нашавши се на безбедном аустроугарском тлу. Српска влада је расписала награду од 20.000 дуката оном ко ухвати кнежевића. О овој авантури су сачуване многе приче, али је њихову веродостојност тешко утврдити.
Мандић, Слободан: Краљ Петар I Карађорђевић (до ступања на престо 1903. године)

Да ли је неко наишао на више детаља у литератури о овој авантури краљевића Петра у источној Србији?
Има ли неко савет где бих могао да потражим потврду о пензији, која је, очигледно после 1903, додељена Павлу?
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #13 послато: јануар 04, 2017, 11:31:15 пре подне »
Неки не толико познати детаљи из Карађорђевог живота:

http://srbin.info/2016/01/06/istorija-koju-niste-ucili-u-skolama-vozd-djordje-pretrovic-karadjordje/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1741
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #14 послато: фебруар 13, 2017, 11:29:27 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/Bs3sTEdFGLM" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/Bs3sTEdFGLM</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/Y3l-mGXEfzY" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/Y3l-mGXEfzY</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/FOlMhOvXVVA" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/FOlMhOvXVVA</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/nuNx2nMAQVA" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/nuNx2nMAQVA</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/qhq_XhHcy5g" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/qhq_XhHcy5g</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/E0Edm_VocxE" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/E0Edm_VocxE</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/jQxtRQwaC_A" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/jQxtRQwaC_A</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/3SmVx1pSfBc" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/3SmVx1pSfBc</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/Zz4TjPvC8co" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/Zz4TjPvC8co</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/qWOmriB_tPQ" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/qWOmriB_tPQ</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/JU5kfCS8f1A" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/JU5kfCS8f1A</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/e0ulwNhVyKs" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/e0ulwNhVyKs</a>

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #15 послато: март 09, 2017, 10:24:29 пре подне »
Краљ Петар Први Карађорђевић, опеван у многим народним песмама као Петар Мркоњић -у народу прозван Чика Пера, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и   изградње Србије као модерне државе на Балкану.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/Velikirat/story/2216/srbija-u-ratu/1764786/kralj-cika-pera.html


Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #16 послато: март 09, 2017, 12:17:22 поподне »
Што се тиче Карађорђевића кад се резултати ће показати јесу ли Клименти или не.

А што се тиче Александра Карађорђевића и Павла Карађорђевића мислим следеће.

Александар Карађорђевић је по свим мерилима далеко најнеуспешнији владар који су Срби имали (редак спој охолости и твдоглавости уз потпуно одсуство трзвеног одлучињавања).
Што би ви Срби рекли и за шљиву да се ухватио осушила би се.

Његов брат од стрица Павле, је био потпуно другачији човек који је барем покушао да спаси што се могло, али оно што је краљ Александар направио било је немогуће поправити.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #17 послато: март 09, 2017, 12:49:56 поподне »
Мистерија рушења старог града на Авали (ЖРНОВ)

http://srpskatelevizija.com/2017/03/07/3943/


Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #18 послато: март 09, 2017, 12:54:29 поподне »
Мистерија рушења старог града на Авали (ЖРНОВ)

http://srpskatelevizija.com/2017/03/07/3943/

Само човек толико  охол и саможив као што је био краљ Александар је могао срушити тај стари град и подићи нешто онакво као што је то Мештровићево дело.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Карађорђевићи
« Одговор #19 послато: март 09, 2017, 01:04:04 поподне »
Занимљиво, Руговче, ти и ја се обично око мало чега слажемо, али мишљења о Александру и последицама његове власти, па и о Жрнову и оном мермерном чуду на Авали, нам се сасвим поклапају  :)
"Наша мука ваља за причешћа"