Што се тиче укупне статистике за Србе из БиХ, слажем се са Небојшом и Велибором да је правити неку детаљну општу статистику у овом тренутку више посла него користи.
Међутим, нисам могао да оставим посао недовршен, тако да сам користећи попис из 1991. године саставио један пресек по основним гранама.
Утврдио сам колико је било Срба у сваком од горе анализираних региона на попису из 1991. године, затим рачунао колико у апсолутним бројкама у свакој од области има припадника сваке од хаплогрупа, све их сабрао и враћао у проценте. На тај начин је свака област дала укупној генетичкој слици допринос сразмеран уделу који српско становништво те области чини у укупном српском становништву БиХ.
Процентуално ти удели изгледају овако:
Врбас: 21.66%
Крајина: 16.96%
Посавина и Озрен: 15.27%
Сарајево и Романија: 12.48%
Средња Босна: 8.44%
Семберија и Мајевица: 8.22%
Херцеговина: 7.12%
Доње Подриње: 5.73%
Горње Подриње: 4.12%.
Код овог пописа најпроблематичнији су велики градови (посебно Сарајево), у којима има доста недавно (у односу на попис) досељеног становништва. Што се генетичке слике појединачних области тиче, од реалности највероватније највише одступа статистика за доње Подриње (претерано висок R1a), а вероватно и за Семберију и Мајевицу (пре свега нереално висок проценат J2b због великог броја тестираних из Батковића). Због свега наведеног, у статистици која следи можемо очевикати за нијансу нижи проценат од реалног за хаплогрупе I2 и Е , те за нијансу виши од реалног за хаплогрупе R1a, J2b и I1 (велики број пописаних у Сарајевској области где је веома висок проценат I1 хаплогрупе).
