Годијељи и Угреновићи J2b-M205>A11525>Y22059>Y146264>Y146261

[Селаковић]

Никшић је близу "изумрлих" Риђана. Знам да је било спомена да су Риђани славили (и) Јоакима и Ану. 

[Radul]

Чини ми се да је о њима писао Кљајевић..... Има ли неког од овог рода на нашем форуму?

[Jelic]

Никшић је близу "изумрлих" Риђана. Знам да је било спомена да су Риђани славили (и) Јоакима и Ану.

Да,прочитао сам негде овде на форуму да су Риђани славили Аћимовдан.Али сам исто тако у литератури за Херцеговину (највише код Милићевића) наилазио на родове који славе Лучиндан,Јовањдани Никољдан,и који исто имају предање о пореклу из Риђана.

[vojinenad]

Да,прочитао сам негде овде на форуму да су Риђани славили Аћимовдан.Али сам исто тако у литератури за Херцеговину (највише код Милићевића) наилазио на родове који славе Лучиндан,Јовањдани Никољдан,и који исто имају предање о пореклу из Риђана.

Мислим да и Сладоје воде порекло из Риђана, славе Аранђеловдан.

[Jelic]

Мислим да и Сладоје воде порекло из Риђана, славе Аранђеловдан.

Родови који потичу од Риђана по Милићевићу (ово је Небо "извадио" из Милићевићеве књиге пре пар месеци) :

Батинић   Требиње, Љубиње   Свети Јован
Франић   Требиње   Свети Јован
Гуровић   Требиње   Свети Јоаким и Ана
Хамовић   Љубиње   Свети Никола
Иванишевић   Требиње   Свети Лука
Кисин   Требиње   Свети Тома
Колак   Требиње   Свети Јован
Костић   Невесиње   Ђурђевдан
Круљ   Љубиње   Свети Јован
Кундачина   Билећа   Свети Лука
Мерћеп   Требиње   Свети Стефан
Мићун   Билећа   Свети Јован
Нинковић   сва места   Свети Јован
Пешић   Требиње   Свети Јован
Пешикан   Невесиње   Ђурђевдан
Пиљевић   Билећа, Љубиње   Свети Лука
Пјанић   Требиње   Свети Јован, раније Ђурђевдан
Риђешић   Требиње   Свети Стефан
Столица   Билећа   Свети Никола
Шаровић   Гацко   Свети Никола
Таминџић   Невесиње   Ђурђевдан
Телетина   Невесиње   Свети Јован
Уљаревић   Билећа, Невесиње, Гацко   Свети Никола
Влачић   Требиње   Свети Јован
Вукајловић   Невесиње   Свети Никола
Вулић   Требиње   Свети Јован
Зиројевић   Гацко, Невесиње   Свети Никола

Мислим да списак није коначан,тј. да има још родова који по Милићевићу потичу од Риђана.

Доминирају као славе Никољдан и Јовањдан,али има и других попут Лучиндана,Ђурђевдана...

По Радоју Ускоковићу,родови који славе Лучиндан,а имају предање о пореклу из Риђана,су заправо само просељени кроз Риђане,а оригинално су Никшићи по пореклу.Слава Лучиндан свакако иде у прилог тој тврдњи.

За сада се може само нагађати која је била ХГ Риђана,а можда уопште нису били хомогени...

[Nebo]

Једна напомена: Свети Јоаким и Ана (Аћимовдан) је слава Угреновића. А да ли су Угреновићи Риђани или другог порекла, не зна се поуздано. Лично, мислим да Угреновићи нису Риђани.
По предању, бан Угрен Јеринић (?) био је управитељ жупе Оногошт, а помиње се у дубровачком документу из 1411. године (Ugrin) у вези са оногошком царином. Он је могао бити било одакле, властелин средњег или нижег реда, постављен од Сандаља Хранића Косаче (? претпоставка, с обзиром да је Оногошт био у његовом поседу крајем 14. и почетком 15. века) на овај положај.
Према предању неких родова који су од братства Угреновића (Ђапићи, нпр), Угрен је био Лужанин. А можда је био Матаруга или Крич или нешто треће. 

[Селаковић]

Једна напомена: Свети Јоаким и Ана (Аћимовдан) је слава Угреновића. А да ли су Угреновићи Риђани или другог порекла, не зна се поуздано. Лично, мислим да Угреновићи нису Риђани.
По предању, бан Угрен Јеринић (?) био је управитељ жупе Оногошт, а помиње се у дубровачком документу из 1411. године (Ugrin) у вези са оногошком царином. Он је могао бити било одакле, властелин средњег или нижег реда, постављен од Сандаља Хранића Косаче (? претпоставка, с обзиром да је Оногошт био у његовом поседу крајем 14. и почетком 15. века) на овај положај.
Према предању неких родова који су од братства Угреновића (Ђапићи, нпр), Угрен је био Лужанин. А можда је био Матаруга или Крич или нешто треће.

Свакако. Ја сам споменуо Риђане само у светлу тога да, ако неко слави Свете Јоакима и Ану и даљим пореклом је из тих крајева, треба размишљати и о Риђанима, а не само о Угреновићима. Такође мислим да Угреновићи нису Риђани. А, као што видимо на основу онога што је Лука поставио, велика већина фамилија у Херцеговини које сматрају да су пореклом Риђани не славе Аћимовдан.

Надам се да ће резултати тестирања Херцеговаца донети напредак и у овој дилеми.

[Radul]

Угреновићи у Земљи Павловића

Соколац:
Боровине из Сокоца
Урошевићи из Сокоца, Св. Аћим и Ана
Мумовићи  у Газиводама и Примчићу, Св. Аћим и Ана
Мијатовићи у Газиводама, Св. Аћим и Ана

Борковићи Хан Пијесак, Св. Аћим и Ана (вјероватно од Угреновића)

[Синиша Јерковић]

Занимљив податак везан за Угреновиће нађох у недавно објављеном турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године. Наиме ту се спомиње кнез Степан Угриновић на простору Никшића.Ово су његова села. У попису се каже да су то кнежине од давнина.

Drugi knez Stepan Ugrinović
Selo Studenica, kuća 32
Selo Hrastovača, kuća 32
Selo Činar?/Džebar?, kuća 32
Selo Gornja Kočan, kuća 8
Selo Dolnja Kočan, kuća 16

Колико сам видио у убикацијама, ради се о селима западно и сјеверозападно, уз сам град Никшић.

Да ли је овај кнез далеки? потомак бана Угрена из народних предања?

[vojinenad]

Занимљив податак везан за Угреновиће нађох у недавно објављеном турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године. Наиме ту се спомиње кнез Степан Угриновић на простору Никшића.Ово су његова села. У попису се каже да су то кнежине од давнина.

Drugi knez Stepan Ugrinović
Selo Studenica, kuća 32
Selo Hrastovača, kuća 32
Selo Činar?/Džebar?, kuća 32
Selo Gornja Kočan, kuća 8
Selo Dolnja Kočan, kuća 16

Колико сам видио у убикацијама, ради се о селима западно и сјеверозападно, уз сам град Никшић.

Да ли је овај кнез далеки? потомак бана Угрена из народних предања?

Које још делове Херцеговине обухвата овај турски попис делова Херцеговине из 1701. године?

[Синиша Јерковић]

Које још делове Херцеговине обухвата овај турски попис делова Херцеговине из 1701. године?

Од црногорске Херцеговине обухвата: Дробњак, Пиву, Оногошт и Никшић, Риђане, Грахово. Од остале Херцеговине обухвата све сем горњег тока Неретве и Дрине, Невесиње, Благаја и Буне.

[Селаковић]

Занимљив податак везан за Угреновиће нађох у недавно објављеном турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године.

Синиша, постоји ли у књизи скица територије (Херцеговине, Лике...) која је обухваћена пописом из 1701. (претпостављам да је попис настао после "разграничења" са Млетачком)? Да ли би могао да нам окачиш мапу са обухваћеним областима (или неко други ко има књигу или је упознат са садржином пописа)?

[vojinenad]

Од црногорске Херцеговине обухвата: Дробњак, Пиву, Оногошт и Никшић, Риђане, Грахово. Од остале Херцеговине обухвата све сем горњег тока Неретве и Дрине, Невесиње, Благаја и Буне.

Значи нема Мораче и Роваца?

[Селаковић]

Синиша, постоји ли у књизи скица територије (Херцеговине, Лике...) која је обухваћена пописом из 1701. (претпостављам да је попис настао после "разграничења" са Млетачком)? Да ли би могао да нам окачиш мапу са обухваћеним областима (или неко други ко има књигу или је упознат са садржином пописа)?

Извињавам се, не видех да одговор већ постоји.

[Синиша Јерковић]

Значи нема Мораче и Роваца?

Нема.

[vojinenad]

Нема.

[vojinenad]

Нема.

Већ сам поставио ово питање, али ајде да то и овде поновим, интересује ме ко је радио превод овог дефтераиз, да ли је превод дефтера самостално објављен или у склопу неког штампаног издања тј. књиге, и када је тачно и под којим насловом изашао из штампе?

[vojinenad]

Извињавам се, сад видех одговор.

[Предраг56]

B.6.8. Komovi (masiv) - DINARSKO GORJE
www.dinarskogorje.com

Katun Mijovića (Katun Sumor)
Katun Sumor nalazi se na samome prijevoju Carine, južno od istoimenog vrha Sumora (1967 m). Na prostoru Sumora su katuni Mijovića i Spaića iz Liješti koji su udaljeni od sela oko 12 sati hoda. Inače, kao i ostali komovski katuni i ovi su bogati izvor­skom vodom, dobrom pašom i šumom. Izdig je isti kao i na ostalim komovskim ka­tunima. Kolibe u katunu su dosta grupirane.

Carine
Crkva sv. Ilije na prijevoju Carine, kod katuna Sumor. Crkvica se nalazi na oko 1800 metara nadmorske visine. Nad ulazom crkve stoji natpis: "Ovaj hram podiže njegovo visočanstvo knjaz Nikola Prvi Petrović za pokoj duše svoga oca vojvode Mirka Petrovića Njegoša, hrabrom plemenu Kuča 1900. godine". Obnovljena je 1993-95. godine. Te 1995. ovdje je također podignut zvonik i manastirski konak. Pored crkve nalaze se tzv. mramori – odn. mramorje (grobovi ratnika, kopljanika i čobana-pastira, mnogi bez imena i znamenja. Na Carinama su se održavali zborovi i dogovarala su se brđanska plemena (za Ilindan). U pozadini lijevo se nalazi vrh Sumor (1967 m), a iza njega Bavan (2252 m) i Vasojevički Kom.

Mebi licno je interesantno da se pojavljuje prezime Mijovic/Мијовић, односно Катун Мијовића, која породица јe на почeткз овог форума означeна да припада овој хаплогрупи.

[Небојша]

И зато кажеом архиви Млетачке републике, али и Османлија би о својим сарадаицима и савезницима, па били то и неки домороци,  морали  имати податке.

Нема таквих извора, али постоји попис Херцеговачког санџака из 1477. год., где се види да су имена становника нахије Кричка словенско-српска, тако да не верујем да су Турци у том периоду на њих гледали као на домороце (Бик који седи, итд.)

Meni licno je interesantno da se pojavljuje prezime Mijovic/Мијовић, односно Катун Мијовића, која породица јe на почeткз овог форума означeна да припада овој хаплогрупи.

Ово су Мијовићи из Куча. Мислим да славе Никољдан и да немају везе са дробњачким Мијовићима M205, који су пореклом од братства Годијеља и славе Томиндан, а преслављају Ђурђевдан.