Аутор Тема: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030  (Прочитано 19686 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4334
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #100 послато: септембар 19, 2018, 10:49:08 пре подне »
Видим да је и на Yfull-у издвојена нова грана којој припадају Лука и Војиненад. Узет је СНП I-Y135653. Изгледа да има укупно десет (?) заједничких СНП-ова, а ТМРЦА је читавих 50 година  :)

https://yfull.com/tree/I-Z17855/

Рекох ја браћа од стричева...😂

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1913
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #101 послато: октобар 04, 2018, 05:23:14 поподне »
Видим да је и на Yfull-у издвојена нова грана којој припадају Лука и Војиненад. Узет је СНП I-Y135653. Изгледа да има укупно десет (?) заједничких СНП-ова, а ТМРЦА је читавих 50 година  :)

У последњој верзији стабла 6.06.03 завршен је (?) и прорачун за Луку. ТМРЦА је остао исти, јер индивидуалних СНП-ова изгледа нема.

https://yfull.com/tree/I-Z17855/
« Последња измена: октобар 04, 2018, 05:25:38 поподне Селаковић »

симо

  • Гост
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #102 послато: октобар 04, 2018, 05:37:45 поподне »
У последњој верзији стабла 6.06.03 завршен је (?) и прорачун за Луку. ТМРЦА је остао исти, јер индивидуалних СНП-ова изгледа нема.

https://yfull.com/tree/I-Z17855/

Требала би бити једна

Од неименованих варијанти имаш само једну која је искључиво твоја (нема је Радовановић), 20309346   T>C

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1913
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #103 послато: октобар 04, 2018, 05:52:29 поподне »
Требала би бити једна

Од неименованих варијанти имаш само једну која је искључиво твоја (нема је Радовановић), 20309346   T>C

Овде мрка капа:


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4334
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #104 послато: октобар 04, 2018, 06:09:32 поподне »


Овде мрка капа:



Нису користили у анализи Y158053, иако је позитиван на тај СНП.

симо

  • Гост
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #105 послато: октобар 04, 2018, 06:38:30 поподне »


Овде мрка капа:



Могуће да га нису узимали у обзир приликом прорачуна, али колико видим обрадили су га на YFullu јер су овој промјени дали свој назив YFC195709 T to C

Треба поменути да поред ове промјене, Радовановић има 3 раније именована СНП-а које Лука нема. BY26796, BY26797, BY27204,

Међутим, остаје питање поузданости ових СНП-ова. Вјероватно их зато Yfull збох својих стандарда није узимао у обзир, што не значи да те промјене не би могле бити филогенетски значајне.   С друге стране може бити и СНП-ова које Биг Ипсилон није прочитао.

Ако ове 4 промјене разлике између Луке и Радовановића подијелимо на 2, добијемо неких 200-300 година удаљености до заједничког претка што је и реално и у складу и са стр прорачуном.


Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • J2a-SK1357+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #106 послато: април 16, 2019, 10:39:05 поподне »
На YFull YTree v7.03.00, појавио се Македонац из Валадова 1.200 година удаљен од Војинића, грана BY55537. Има ли индиција за жаришно присуство I-A20030 у Вардарској Србији?

 
https://www.yfull.com/tree/I-A20030/ 
https://www.yfull.com/arch-6.08/tree/I-A20030/
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Marina

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #107 послато: мај 24, 2019, 02:56:28 поподне »
Помаже Бог

Читала преписку на форуму јер сам пронашла да можда моји преци имају везе са Војиновићима. Наиме, један рођак је истраживао порекло породице Радовановић и дошао до података у Вучитрну и сачинио родослов. Најстарији по родослову је Радован и жена му Бисенија. По некој причи, Радована су убили а његова још три брата и снаја Бисенија са седам синова дошла је у село Голобок. Мој деда Милош од Радована и Бисеније рођен је 1822. године. Славимо славу Архангел Михајло.
Волела би да знам о пореклу, те вас молим да ме упутите.

Хвала вам унапред

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4334
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #108 послато: мај 24, 2019, 03:05:13 поподне »
Помаже Бог

Читала преписку на форуму јер сам пронашла да можда моји преци имају везе са Војиновићима. Наиме, један рођак је истраживао порекло породице Радовановић и дошао до података у Вучитрну и сачинио родослов. Најстарији по родослову је Радован и жена му Бисенија. По некој причи, Радована су убили а његова још три брата и снаја Бисенија са седам синова дошла је у село Голобок. Мој деда Милош од Радована и Бисеније рођен је 1822. године. Славимо славу Архангел Михајло.
Волела би да знам о пореклу, те вас молим да ме упутите.

Хвала вам унапред

Из овога што сте написали, чини ми се да имате везе са Бисенићима из Голобока.
« Последња измена: мај 24, 2019, 03:07:19 поподне Милош »

Ван мреже Marina

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #109 послато: мај 26, 2019, 02:37:12 поподне »
По том родослову који имамо,ми Радовановићи имамо везе са Бисенијићима али нисмо настали од њих. Бисенијићи су исто као и ми Радовановићи од двојице седам синова Раодована и Бисеније (тачније тројице јер су два сина узели презиме Бисенијић по баби Бисенији). Које им је било заједничко презиме пре овога не пише тј како се презивао Радован. Само пише да су дошли из Вучитрна три или два брата и снаја Бисенија са седам синова пошто је Радован убијен, и да славе Светог Архангела Михајла. Ово што пише на сајту ,,Порекло" није тачно и преузето је из књиге ,,Смедерево и јабланица". Нисмо од Бисенијића већ су нам рођаци тј рођена браћа истих родитеља (седморице). Волела би да знам које им је презиме било т.ј. како се презивао Радован и браћа његова, пре досељавања у Голобок и ове крајеве, када су се узели друга презимена и како се може то наћи.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4334
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #110 послато: мај 26, 2019, 02:46:30 поподне »
По том родослову који имамо,ми Радовановићи имамо везе са Бисенијићима али нисмо настали од њих. Бисенијићи су исто као и ми Радовановићи од двојице седам синова Раодована и Бисеније (тачније тројице јер су два сина узели презиме Бисенијић по баби Бисенији). Које им је било заједничко презиме пре овога не пише тј како се презивао Радован. Само пише да су дошли из Вучитрна три или два брата и снаја Бисенија са седам синова пошто је Радован убијен, и да славе Светог Архангела Михајла. Ово што пише на сајту ,,Порекло" није тачно и преузето је из књиге ,,Смедерево и јабланица". Нисмо од Бисенијића већ су нам рођаци тј рођена браћа истих родитеља (седморице). Волела би да знам које им је презиме било т.ј. како се презивао Радован и браћа његова, пре досељавања у Голобок и ове крајеве, када су се узели друга презимена и како се може то наћи.

Нећу вас обесхрабрити, али ћете веома тешко сазнати како вам је раније било презиме.

Што се тиче овог генетског дела, Бисенићи су тестирани и њихов резултат је скоро објављен. Уколико сте рођаци како предање каже, онда и ви припадате истој хаплогрупи, односно ваши мушки рођаци по мушкој линији. Дакле немате везе са Љешњанима-Војинићима.

Бисенић, Аранђеловдан, Голобок, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Поседује мало другачији хаплотип од свих осталих на пројекту из ове гране. Има нешто вишу вредност 14 на маркеру 439, затим за ову грану нешто нижу вредност 30 на 389II, као и веома ниску вредност 27 на 481. Због овога нема блиских поклапања у роду Y56203. Можда су му због прва два споменута карактеристична маркера, најближи тестирани са САНУ истраживања из околине Мионице (16/17), као и из околине Сврљига (15/17).

О Бисенићима се у литературу каже:

"Бисенићи (Јовановићи, Радојевићи, Васићи, Радивојевићи (укупно 40 к., св. Арханђел). Стари су им се доселили са Косова – од Вучитрна".

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-golobok-smed-palanka/

Ово је веома интересантан резултат, пре свега због даљег порекла тестираног. На истраживању Срба са КиМ, имали смо један необичан хаплотип, који припада грани Y56203 и чије је даље порекло Бело Брдо. Такође се и у косовском Поморављу, недалеко од Новог Брда, појавио један Y56203, али непознатог порекла. Како Бисенићи имају предање о Вучитрну, могуће да се ради о средњовековном становништву рударских центара, а које је досељено из западних крајева, где је епицентар Y56203. Или је можда у питању "источни" огранак ове гране, одвојен много пре. Само дубља тестирања би отклонила ту дилему.
« Последња измена: мај 26, 2019, 02:51:45 поподне Милош »

Ван мреже Marina

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #111 послато: мај 26, 2019, 10:58:28 поподне »
Одакле је Бисенић који се тестирао? Ако је из Голобока онда је наш. Ако знате.

Ван мреже Marina

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #112 послато: мај 28, 2019, 02:16:41 поподне »
Сад сам тек видела да пише да је тестиран рођак из Голобока. Према бројним причама о тој фамилији многе се ствари уклапају са љешњанима. Али све је могуће. Поред имена која се понављају, Свави Аранђеловдану, Вучитрну, бежања од прогона Турака због начињеног им неког зулума, и каснијих напада Турака на село и сталне борбе са њима, до једновременог живљења у Црној Гори и некима који су се одавде враћали у медвеђу да бране отаџбину... У селу је једна породица Радовановић и не помињу се у литератури са осталима једино знамо из тог родослова. Чини ми се да и тамо нису сви податци баш сто посто тачни јер пише да су у селу већ били неки Гајићи и неки Игњатовићи, када смо ми дошли а испада да су Гајићи у ствари од Гаје који је син Вукашина (Вучо) рођенога брата Радовановог којег су убили на КиМу. Јер ако су тамо већ били Гајићи а нису ови наши од Вукашиновог сина Гаје откуд онда Аврамовићи по Авраму који се наводи да је син Вукашинов и брат Гајин. из лит (Гајићи (Аврамовићи, Петронијевићи (45 к., св. Арханђел)). Цркву су у Вучитрну спалили а да ли су књиге одатле отишле негде... ко сад то да нађе.

Свако добро и хвала на помоћи

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2126
  • Васојевић
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #113 послато: мај 15, 2020, 07:34:42 пре подне »
Често се може прочитати да нека братства из овог рода славе Ћириловдан, као и да је то стара слава свих Љешњана, али се под тим називом могу подразумевати три различите славе:
1. Свети Кирил Словенски (14. фебруар/27. фебруар)
2. Свети Ћирило и Методије (11. мај /24. мај)
3. Св. Кирик и Јулита (15. јул/28. јул)

Свети Кирил Словенски и Свети Ћирило су једна особа, али су у питању два различита празника. За последњу славу постоји и правилнији народни назив - Ћириковдан, али се користи и назив Ћириловдан, ма колико био неприкладан за Св. Кирика.

Милета Јанковић у књизи Хроника села Лијешња у Ровцима пише следеће на странама 12. и 13. (верзија књиге откуцана на писаћој машини):
Један од Драшкових потомака и ближњих сродника звао се Богдан. Живио је у данашње село Лијешње у Љешанској нахији, који је назив касније добило, јер се раније називало Лушко поље. Славио је славу св. Ћирила Филозофа, као и његови рођаци.
...
По доласку са Чева узео је да слави поново своју стару славу као и његови рођаци, светог Ћирила Филозофа.
...
По доласку у ново мјесто, Богдан је узео да слави св. Архангел Михаила, али му се и овдје ватра угасила на дан прве славе, узастопце за три године, па је због тога узео да прислужује св. Ћирила филозофа.


Дакле, овде Јанковић на три места наводи да су Љешњани славили и касније пруслуживали "Ћирила Филозофа". Ово се може односити искључиво на славу Свети Кирил Словенски. Међутим, у неком, по свој прилици, новијем издању које је vojinenad цитирао се називи слава другачије наводе, а као преслава се чак наводи потпуно дуга слава (Св. Кирик и Јулита):

„Хроника села Лијешња у Ровцима” – Милета Јанковић
...
Због нехотичног убиства неког свог рођака, које је починио у селу Лијешњу у Љешанској нахији, најпре се одселио са неким својим ближим рођацима у село Војинић, где је прихватио презиме Војинић и крсну славу староседелаца св. Архангела Михаила. Након неколико година, због лоших услова за живот и опроштаја за почињено нехотично убиство, враћа се на Лијешње. Како је био веома угледан у својој средини, изабран је за сеоског кнеза и поново узима да слави своју стару крсну славу, Ћириловдан.
...
Следеће године, на дан славе св. Ћирила Словенског, кнезу се угасила ватра на огњишту, што се сматрало лошим предзнаком, и он одлучи да следеће године поново узме да слави овог светца. Кад за ово Турци зазнадоше, дођоше опет на славу и наредише да им се постави мрсна храна и пиће.
...
По доласку у ново место, Богдан је почео да слави св. Архангела Михаила, али му се и овде ватра на огњишту гасила на дан његове старе славе три године узастопце, тако да је одлучио да св. Кирик и Јулиту (28. јул по новом, или 15. јул по старом календару)   надаље обележава као прислужбицу или преславу.

Да буде још већа забуна, Мирко Барјактаровић у свом раду од Ровцима (страна 43.) наводи да су Војинићи раније славили Св. Кирика и Јулиту, а не Св. Кирила Словенског:
Љешњани славе св. Арханђела, док су некада славили Ћирилов дан (св. Килик и Јулита, 15-VII). Ћетковићи и Кљајићи од њих одсељени у морачко село Рашко и сада славе Ћирилов дан.
Барјактаровић пише Килик уместо Кирик (што сам видео на још неким местима), али датум јасно говори на коју је славу мислио. Притом каже и да Ћетковићи и Кљајићи славе исту славу.

Да ствари буду још компликованије, нека братства од рода Војинића славе и Св. Ћирила и Методија. У чланку Небојше Бабића о Љешанској нахији се наводи следеће:
Љешњани на Лијешњу у Ровцима данас славе Аранђеловдан (21/8. новембар), њихови родови из села Рашко у Доњој Морачи (Ћетковићи и један део Кљајића) славе свете Ћирила и Методија (24/11. мај), док Рашчани и Симовићи као и љешанска братства из горњоморачког села Старче и неки исељени родови и братства[67] славе стару славу – Ћириловдан.
Овде се наводи да Ћетковићи и део Кљајића славе Св. Ћирила и Методија, док је Барјактаровић написао да славе Св. Кирика и Јулиту.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2126
  • Васојевић
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #114 послато: мај 15, 2020, 07:35:09 пре подне »
Поставио бих упућенима неколико питања.

1. Како је дошло до тога да Јанковић у једном издању наводи да је Богдан за прислужбу узео Св. Кирила Словенског, а у другом да је за прислужбу узео Св. Кирика и Јулиту? Да ли је негде доступно ово новије издање? Судећи по ономе што је написао vojinenad једном приликом, изгледа да је податак из новијег издања тачнији и да су прислуживали Св. Кирика и Јулиту:
некада је као у случају мојих предака преслављан св. Килик и Јулита 28. јул (15. јул по јулијанском календару) као помен на крвави догађај када је на слави св. Кирил Словенски 27. фебруара (14. фебруара по јулијанксом календару) дошло до убиства турака харачлија, због чега су узели да славе Аранђеловдан а као успомену на стару славу преслављали су летњи Ћириловдан или ''Ћирик'' како се још у народу зове овај светац. Било је и случајева да су због неког догађаја када су се спасили и остали у животу појединци узимали да славе свеца који је падао на тај дан, а стару славу су прислуживали, или чак и обрнуто.

2. Барјактаровић по свој прилици наводи нетачан податак да је стара слава Војинића Св. Кирик и Јулита. Да ли се овај податак помиње у неком старијем извору или је то искључиво његова грешка?

3. Да ли Барјактаровић греши када каже да Ћетковићи и Кљајићи славе Св. Кирика и Јулиту? По свој прилици ни тај податак није тачан јер се за Ћетковиће из Багрдана код Јагодине наводи да славе Св. Ћирила и Методија, иста слава која је у поменутом чланку о Љешанској нахији наведена за Ћетковиће из Рашког:
Ћетковићи (2 к., Ћирило и Методије): из Мораче у Црној Гори пре 60 година
Додатна потврда није на одмет да и даље славе Св. Ћирила и Методија није на одмет, пошто Војинићи очигледно често прелазе са једног Ћириловдана на други (или трећи).

4. Ако део Кљајића слави Св. Ћирила и Методија, шта славе остали Кљајићи?

5. Шта прислужују Војинићи данас у Ровцима, шта у Рашком, а шта у Старчу?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2126
  • Васојевић
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #115 послато: мај 19, 2020, 06:03:36 поподне »
Добио сам одговоре у приватним порукама, па ћу их у краћим цртама пренети за случај да још некога занима ова тематика.

1. Стара прислужба рода су Св. Кирик и Јулита. Када су братства у Ровцима за славу узела Аранђеловдан, део је за прислужбу узео своју стару славу Св. Кирил Словенски, док је део наставио да прислужује Св. Кирика и Јулиту.

2. Погрешан податак о старој слави наводи једино Барјактаровић.

3. Ћетковићи и Кљајићи не славе Св. Кирика и Јулиту, што је такође једино Барјактаровић записао.

4. Ћетковићи и Кљајићи су сви славили Св. Кирила Словенског, а касније је део ова два братства за славу узео Св. Ћирила и Методија.

5. У Ровцима део братстава прислужује Св. Кирика и Јулиту, а део Св. Кирила Словенског. У Старчу у Горњој Морачи прислужују Илиндан, а за Рашко нисам сазнао која је прислужба тамошњих братстава.

Ови подаци су врло корисни јер се на основу славе и прислужбе може утврдити за поједине исељенике одакле тачно потичу, иако немају прецизно предање о пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2126
  • Васојевић
Одг: Љешњани Војинићи I2-CTS10228>Z17855>A16413>А20030
« Одговор #116 послато: мај 19, 2020, 08:52:13 поподне »
Још један податак о прислужбама - братства из Ђурђевине у Доњој Морачи која славе Срђевдан данас прислужују на дан своје старе славе (Св. Кирил Словенски).