Још неки помени Угрена/Угрина из средњег века:
1. Угрен Рогачић (Конавли)
Купопродаја коња: “Ratchus Milgostich homo Ugreni Rogacich de Canali facit manifestum quod ipse vendidit ad carrum ut moris est unum suum equum totum album Sergolo Bogunouich pro yperperis XXXVI, quos fuit confessus se habuisse et recepisse cum integritate ab eo” (16.4. 1375), Div. Canc., XXIV, 28v.
2. Влах Угрин Нигуловић подиже тужбу против солара Климе Будића због једног напада. Угрин Нигуловић је из Травуније.
„Ugrin Nigulouich Moroblachus domini bani Bosnensis coram domino Rectore ser Stephano de Sorgo conqueritur supra Climoe de Bona salinarium, dicens quod heri de slaniça me verberauit. Mensuratores salis testes” (10.4. 1374), Lamenta de intus et de foris, I, 288v.
3. Остоја Продојевић подиже тужбу против катунара Угрина и још неколико особа, махом влаха Враговића и једног пастира, Миланка Милосалића
„Hostoya Prodoeuich coram suprascripto domino Rectore conqueritur supra Ugrin catonarium Regoe Vragoeuich et dictum Regoe et ... pastorem dicti Regoe, dicens heri in Jauorcho predicti mihi per vim abstullerunt tunicam I de rassa, camixiam et calligas, pilleum et oppanças, I dicalitra caxei et IIII panes et me percusserunt cum I fuste ligneo super brachio cum liuore” (3.6. 1404), Lamenta de intus, I, 2v. Ispod: „MCCCCX die VI junii. Dictus Hostoya coram domino Michaele de Lucari Rectore dixit quod dictus pastor Regoe vocatur Milanchus Milosaglich et omni dictis furibus et delinquentibus fuit Radogna frater Tomasii”
По свему судећи, овај Угрин је део влашког катуна Враговића, чија је матица била у Врсињу (Требиње).
4. Петко Средановић подиже тужбу против Богдана Дубравчића, Галеца и Вукослава Угриновића због крађе извршене у планинама:
„Petichus Sredanouich coram domino Marino de Bucignolo Rectore conqueritur contra Bogdan Dubrauçich, Branislaum Bogdanouich, Galez Ugrinouich, Vochoslauum Ugrinouich, dicens quod predicti per vim acceperunt ei in pano et rebus et denariis ad valorem perperorum quadraginta in Planine” (27.8. 1412), Lam. de foris, III, 5v.
Судећи по презименима (Средановићи, Дубравчићи), ова двојица Угриновића би такође могла бити негде из околине Требиња.
Као што се да видети, у средњем веку је далеко распрострањеније име Угрин. Није искључено да је у неком тренутку могло доћи до промене у изворима, тј да је родоначелних каснијих Угреновића заправо могао бити и неки Угрин.
Друга уочљива ствар, готово сви историјски извори везују Угрине/Угриновиће за простор Травуније. Штавише, географски веома блиску каснијих херцеговачких Угреновића (Врпоље, Требиње). Проблем је што сви ти херцеговачки Угреновићи негују предање о пореклу из Никшића, тј Оногошта, где је, према предању, и најстарија матица Угреновића.
Остаје да се види да ли је можда још у средњем веку било неке интеракције између ових области, односно да ли је неко од поменутих Угрина/Угриновића могао бити у вези са каснијим Угреновићима.
