С обзиром да су се раселили ка Рисну, Босни и Русији, мислим да је ријеч о Милобратовићима, а не Угреновићима. За Бору кажу да је из села Планиница код Вареша. Бора каже да у једној књизи пише да су испод Требјесе.
Код Филиповића, Височка нахија у селу Славин код Планинице живе Лазаревићи, Вељанчићи и Тоичићи (12 кућа) и они су заједничког поријекла. Сродство је међу њима толико далеко, да међу собом ступају у брачне везе. Старином су Миобратовићи из Херцеговине. Даље порекло вуку из Требеси код Никшића..... са стоком се населили на Планиници. Била су их тада три брата: Стјепан, Панто и Јовеља. Ту су били кметови, али су почели куповати земљу по Славину, док нису купили цело село, и онда су неки прешли на Славин. Први је прешао Панто, од кога су сви Пантићи око Вареша. Његови потомци на Славину носе поменута презимена. Вељанчићи су прозвани по некој баби, која је била с Веле. Лазаревићи се зову по свом четвртом претку Лазару, који је био син или унук Пантин...Сви служе Св. Луку.
Код Дедијера, Билећке рудине, пише: у Требеси код Никшића... У истој кући била је лијепа дјевојка. Једном доће девет Турака, да учине дјевојци зулум; Милибратовићи се с њима побише, на свом их огњишту поклаше и „крви ватру угасише“. Ради тога побјегоше у Рисан и ту се раздијелише: један Оде у Русију („и од њега данас има седам џенерала“) а други, по имену Ше'о (Шехо) насели се у Мрежици и ожени се од Табаковића. Тргујући шумадијскијем воловима обогати се и купи земљу y Подосоју. Ради те земље његова се дјеца завадише с Турцима, једнога убише, па их пет побјеже пут Босне, а један се послије дугог сељакања опет настани у Подосоју. Од њега су Шешлије, Суџуми и Кокољи. Славе Лучин дан.
Дакле ако је његов род горе поменутих, а све упућује да је он читао и Филиповића и Дедијера, онда нису Угреновићи, него Никшићи. Кад му славу сазнамо требало би бити све јасно.
