На слици Вучићевога воза за Косовску Митровицу уочих, замислите, надпис "Косово йе
србско". Не, нѣйе грѣшка, стварно пише "
србско". До душе, надпис нѣйе на нашем писму него на латинском. Пошто не вѣруйем да се ради о грѣшци, а йош мање о опамећивању, биће да су овдѣ написали нешто на словачком или словеначком. Пошто Словения признайе Косово, а Словачка не (ако се то нѣйе промѣнило скорийе), биће да йе овдѣ у питању ипак словачки.
Ето, значи и Словаци су неписмени. Или су "фашисти", како се у нас влашћу и "lingvist"ими бечко-кумровачке школе воле називати сви койи не пристайу име сопствено нагрђивати и не покоравайу се наметнуту ни болестну називу "срПски". Трѣбали бисмо ми све чешке, руске, словачке и словеначке "фашисте" послати на трогодишње школовање у Тршић, прѣстоницу свѣтске писмености, па да науче "правилно" писати.
Морам нагласити да йе по мѣрилах наших "lingvista" и Никола Тесла био неписмен. Бар у йедном случайу йе свойеручно био написао "србски" (имам слику његовога писания, али сам лѣн па ме мрзи да йе качим на мрежу). И он йе, значи, био "фашиста". Нѣйе био дорастао таквой научной величини као што йе био ВСК, почастни прѣдавач више аустро-нѣмачких свеучилишт.
Наш "правопис" строго забрањуйе употрѣбу злогласнога правила йедначења по звучности на страна имена, те нѣйе дозвољено писати "
ВашинКТон", "
ДБилиси", "
ШтуДГарт", "
Мел ГиПСон" или "
ШвеТСка". Наравно, йер су то страна имена па због тога заслужуйу поштовање и не смѣйу се нагрђивати. Наше име, наравно, примѣном начела двоструких мѣрил не заслужуйе никакво поштовање и свако ко га не нагрђуйе йе или "неписмен" или "државни неприятељ" те га с мѣста трѣба приявити найближой полицийской станици или найближему доушнику државне безбѣдности. Срећом их има и овдѣ, па су с мойим начином писања већ упознати.
И то све у земљи гдѣ наставници ср
Пскога йезика ("описмењени" по правилах бечко-кумровачке йезичке школе) по училиштих уче дѣцу како наш йезик има СЕДАМ падежев, али при том користе само ШЕСТ. Другачийе речено, падежев у ср
Пском има седам, али се смѣйу користити само шест. Два и два су пет, прѣведено на йезик рачуна. И то йе све наша "наука". Каква наука таква и држава. Због тога смо и ту гдѣ йесмо.