Аутор Тема: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)  (Прочитано 495853 пута)

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2903
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #140 послато: септембар 15, 2016, 10:07:43 поподне »
Видех сад на FTDNA (family finder) да је извесни Витас R-CTS1211. Да ли га је неко раније уочио? Такође, ту је и Плећаш са R-M512.
« Последња измена: септембар 15, 2016, 10:10:14 поподне админ »

На мрежи Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2197
  • Васојевић
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #141 послато: новембар 02, 2016, 06:00:44 поподне »
Да, највероватније се ради о томе зато што је презиме Кецојевић јако ретко. Наручио сам тест за једну бројну породицу из Пиве која је по предању род са Зечевићима из Бањана па ћемо за неколико месеци моћи да проверимо да ли је то то.
Ако није тајна, која породица је у питању? Томић спомиње да је Зечевић старо презиме Аџића из Пиве, само нигде не наводи везу за Зечевићима из Бањана.
Зечевићи су по сопственом предању од Зечевића из Васојевића, али то је доста упитно јер славе Јовањдан, а важе и за старије братство у племену.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 720
  • shí shì qiú shì
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #142 послато: новембар 02, 2016, 06:06:46 поподне »
Ако није тајна, која породица је у питању? Томић спомиње да је Зечевић старо презиме Аџића из Пиве, само нигде не наводи везу за Зечевићима из Бањана.
Зечевићи су по сопственом предању од Зечевића из Васојевића, али то је доста упитно јер славе Јовањдан, а важе и за старије братство у племену.
Јесте, Аџићи

На мрежи Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2197
  • Васојевић
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #143 послато: новембар 02, 2016, 06:36:06 поподне »
Јесте, Аџићи
То би онда значило да су Аџићи након доласка у Бањане из Косијера променили презиме у Зечевићи, а да је део братства који се преселио у Пиву вратио старо презиме Аџић. Заједничка слава (Јовањдан) иде у прилог томе, као и ређе спомињано предање да су се Зечевићи доселили из Книна (а не из Васојевића како данас причају), а тамо са Косова. Слично предање о досељавању из Книна Томић спомиње за Аџиће у Пиви тако да је заиста могуће да се ради о истој породици, једино је необично што код Зечевића нема баш никаквог помена о томе да су од Аџића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8838
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #144 послато: новембар 02, 2016, 07:47:18 поподне »
Према изворима, прича иде мало другачије:
Почетком 18. века, цело братство косијерских Аџића се иселило у Далмацију, у околину Книна, где су били велико братство. После неког времена, четворица браће Аџића реше да се врате ближе Црној Гори, те се населе у Пиву. Од тројице су пивски Аџићи (славе Светог Јована), док се четврти, Вукосав, врати у Ђиновиће, и од њега су сви косијерски Аџићи. Бањански Зечевићи би требало да су од ових из Пиве. Тако је према Јовићевићу.
Према Томићу, Зечевићи јовањштаци у Кленку су старинци у Бањанима.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2197
  • Васојевић
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #145 послато: новембар 02, 2016, 09:12:15 поподне »
Бањански Зечевићи би требало да су од ових из Пиве.
Вероватно, али Јовићевић не спомиње Зечевиће, тако да у литератури нема података о њиховом сродству (бар колико сам ја упознат). Податак да Аџићи имају предање о сродству са Зечевићима је Ђорђо овде изнео, док Томић није везивао старо презиме Аџића са Зечевићима из Бањана. Ако и јесу у сродству, остаје питање да ли су се Аџићи из Книна доселили у Бањане, па одатле у Пиву, или обрнутно. Друго питање је кад је и како дошло до промене презимена. Јовићевић наводи да је део Аџића остао у Книну, што значи да је презиме Аџић старије.
Резултат Аџића на више маркера би био доста користан због могућег сродства са Копривицама и Богутовићима јер би у случају поклапања (за шта постоји солидна шанса) могли да дођемо до даљег порекла (Зета) та два разграната братства.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8838
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #146 послато: новембар 02, 2016, 09:43:58 поподне »
Да, презиме Аџић је старије.
Питање је колико је уопште веродостојно то предање о враћању из Далмације у Пиву, или се ради о два огранка исељеника, од којих су једни отишли у Далмацију, а други у Бањане, па у Пиву, без повратне миграције Далмација - Пива. Они што су се вратили у Косијере би могли бити привремени исељеници у Бањане. Тешко је поверовати да се неко у склопу тадашњих околности враћа из Далмације у Пиву.
За Зечевиће заиста не постоји никакав доказ да имају везе с Аџићима. Написах шта Томић за њих каже (староседеоци без јаснијег сазнања о даљем пореклу).
Веза између Богутовића, Аџића и Копривица би заиста могла постојати. Географски мало подручје је у питању. Додајем ту као побројанима могућу близику и Орловиће.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8838
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #147 послато: новембар 02, 2016, 10:18:33 поподне »
Херцеговачки Зечевићи у билећком крају за себе кажу да су од Баћевића из Бањана (Ристо Милићевић). Да ли се ту мисли на бањанске Баћовиће, мислим да је у питању тај род. Бањански Баћовићи (Мулине) славе Јовањдан / Савиндан, исто као и бањански Зечевићи. Мислим да није у питању случајност. Отуд би Зечевићи пре могли бити старије бањанско становништво, док је њихова веза с Аџићима мање вероватна.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8838
  • I2a S17250 A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #148 послато: новембар 02, 2016, 10:19:21 поподне »
Можда не би било лоше да се сва ова преписка о Аџићима и Зечевићима пребаци на тему о Бањанима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #149 послато: новембар 02, 2016, 11:02:28 поподне »
Можда не би било лоше да се сва ова преписка о Аџићима и Зечевићима пребаци на тему о Бањанима.

Јован Зечевић, Виницка, интернет верзија, Београд, 1991.

Зечевићи из села Југовићи у никшићкој Жупи, у Бањанима и Невесињу, према предању, потомци су њиховог претка Трипка, који је на 8 кољену живио у Веруши – Лијева Ријека. У првој половини XVIII вијека, Трипкови синови – Иван, Јован и Вуко су се због убиства Турака, преко Роваца, одселили. Иван у Невесиње, Јован у Бањане, а Вуко у никшићку Жупу. Од њих су се развила три огранка Зечевића. Вукови потомци су се селили у Босну и Србију, тако да су од њих – Зечевићи католици код Брчког, неки Зечевићи код Крагујевца и Милошевићи у селу Волујица код Ужица. Према предању Зечевића из Бањана, њихов најстарији познати предак звао се Марко, док Вучић Зечевић говори да је то био Никола.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #150 послато: новембар 02, 2016, 11:29:45 поподне »
Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974. стр. 79.

Зечевићи су потомци Вуксана Зечевића, који се, према казивању старијих људи, доселио у Југовиће негдје у седамнаестом вијеку. Вуксан је имао три сина: Јована, Стојана и Ивана. Јован се преселио у Бањане, гдје његови потомци данас живе и презивају се Зечевићи; његов потомак је и Лукијан Зечевић. Стојан се преселио у приморје, а Иван у Босну. У Југовиће је, са својим дједом Вуксаном, остао Иванов син Малиша, чији су потомци Зечевићи који данас живе у Југовићима.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #151 послато: новембар 02, 2016, 11:37:24 поподне »
Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини, Београд, 1930. стр. 217 – 219.

Интересантно да је предање Жижића из Дробњака, Лубурић приписао Зечевићима из Жупе. ''У Ровцима је, у Вељем Дубоком, становао Тривко Буришевић, пореклом Васојевић. Имао је седам синова и кћер Жижу. Био је богат и храбар. Неки турски зулумћар, Мурат Ђурђевић, из Колашина са дванаест харачлија дође у Морачу и Ровца; сврати у Манастир и учини зулум калуђерима. Причају да га је калуђер клео, да га Бог и срећа нанесе на Тривка Буришевића и његових седам синова. Кад то дочује Мурат, распита се за Тривка и оде њему. Турци и тамо почну да чине зулум. Тривко се договори са синовима да им за вечеру дају вратовне погаче, те завратају, па их онда лако побију. Само један побјегне. Тривко се 1733. одселио у Срем са пет синова, а два се склоне у никшићку Жупу и населе у селу Југовићима; од њих су тамо Зечевићи. У Ровцима, Тривку остане хрома кћер Жижа. Доцније по њу дођу браћа из Жупе, али она љута што су је оставили приликом бјекства, не хтједе са њима, но ту и остане. У Дубоком је тада становао неки ковач Илија, порјеклом из Куча. Жижа га узме за мужа под погодбом да преузме славу њеног рода Аранђелов дан, умјесто св. Николе ког је до тада славио''.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #152 послато: новембар 03, 2016, 09:31:33 пре подне »
Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини, Београд, 1930. стр. 217 – 219.

Интересантно да је предање Жижића из Дробњака, Лубурић приписао Зечевићима из Жупе. ''У Ровцима је, у Вељем Дубоком, становао Тривко Буришевић, пореклом Васојевић. Имао је седам синова и кћер Жижу. Био је богат и храбар. Неки турски зулумћар, Мурат Ђурђевић, из Колашина са дванаест харачлија дође у Морачу и Ровца; сврати у Манастир и учини зулум калуђерима. Причају да га је калуђер клео, да га Бог и срећа нанесе на Тривка Буришевића и његових седам синова. Кад то дочује Мурат, распита се за Тривка и оде њему. Турци и тамо почну да чине зулум. Тривко се договори са синовима да им за вечеру дају вратовне погаче, те завратају, па их онда лако побију. Само један побјегне. Тривко се 1733. одселио у Срем са пет синова, а два се склоне у никшићку Жупу и населе у селу Југовићима; од њих су тамо Зечевићи. У Ровцима, Тривку остане хрома кћер Жижа. Доцније по њу дођу браћа из Жупе, али она љута што су је оставили приликом бјекства, не хтједе са њима, но ту и остане. У Дубоком је тада становао неки ковач Илија, порјеклом из Куча. Жижа га узме за мужа под погодбом да преузме славу њеног рода Аранђелов дан, умјесто св. Николе ког је до тада славио''.
Ранко, знаш и сам колико смо се нас двојица замлаћивали са предањем које је Вуковић преузео и ''прилагодио'' неким својим идејама, те на основу тога донео закључке који немају везе са истином, а самим тим ни са правим народним предањем које свакако има своју вредност али су га такви као Вуковић обезвредили и упропастили. Ту дефинитивно има истине у добром делу, негде мање негде више, али након тога што су неки умешали прсте, што је иначе најчешћи проблем са предањима, доносили своје закључке и измешали га са предањем које је у неким деловима само делимично сачувано, данас је јако тешко ''одвојити жито од кукоља''. Додуше, днк анализа нам је у многоме помогла, и у добром делу омогућила да се дође до праве истине. Видиш и сам да је у овој варијанти упамћен као Тривко Буришевић, а заправо се ради о Трипку или Тривку Гуришу или нека буде и Гуришевићу. Од њега су данас Гуришићи из Црнча код Бијелог Поља за које сада знамо да су И2а Дин. Југ, и да немају везе ни са нама Љешњанима, ни са вама Бубањама, а вероватно ни са тим Зечевићима. Да није било днк теста још увек би имали само ту причу коју је ''скројио'' Вуковић, и могли само да сумњамо у њу, као што сам ја од почетка и сумњао знаш и сам, или да верујемо, као што је то Миле Недељковић поверовао и публиковао. Изгледа да је и Лубурић ту нешто ''петљао'', или је имао непроверене изворе. Док се неко од тих Зечевића не тестира, нема ни решења ове загонетке. Оно што је готово сигурно тачно из овог предања је то да су Жижићи заиста од тог ковача који је доселио из Куча, а чије је порекло од Домазетовића који су некада живели на Чеву. Они су некада пре него је Илија-ковач преселио у Куче и прихватио св. Николу за своју крсну славу, славио Аранђеловдан и прислуживао св. Илију, као и многе друге породице и братства са Чева, тако да му очигледно није тешко пало да поново узме да слави Аранђеловдан, славу коју је према предању преузео од рода Трипка Гуриша женидбом са његовом ћерком Жижом. Оно што је такође специфично за ово братство Домазетовиће је то да њима и презиме говори о томе да су се често призећивали, и да Илија није једини већ да је то изгледа била устаљена пракса код њих. Отуда и презиме Домазетовић, а због ковачког заната којим су се бавили, а вероватно и због таквог начина живота тј. честог сељакања и због тога што су често користили прилику да се призете, у Ровцима и околини су их сматрали за цигане, што уопште не мора да значи да је то тачно, народ је једноставно посматрао испод части тај занат. Е сад, да ли би неко као Трипко дао ћерку за ковача тј. човека који се бави тим не тако признатим занатом, ако је већ био богат и признат у околини као домаћин и јунак, то је већ друго питање за размишљање. Каже се да је Жижа била хрома, што је у оно време била велика мана за девојку која треба да се уда, па можда је и то разлог. А можда је и Илија умео добро да ''зажари'', Бог ће га знати. Жижићи приликом протеривања из Роваца од стране Гојаковића на брзину бацили велики наковањ у некакву рупу јер га нису могли понети са собом. Углавном овај део предања је највероватније без сумње тачан, а догађај са турским харачлијама који су главом платили покушај пљачке манастира Морача и блага које је (наводно) чувано у Вељем Дубоком код Трипка, забележено је и на зиду манастира ''Да се зна'е кад Саковићи побише 12 турских харачлија 1774 года'' (пишем напамет, по памћењу, можда је и мало другачији текст, али углавном тако некако гласи).
Да ли Зечевићи имају какве везе са Жижићима или можда са Гурешићима, живо и мене интересује.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2197
  • Васојевић
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #153 послато: новембар 03, 2016, 07:10:52 поподне »
Херцеговачки Зечевићи у билећком крају за себе кажу да су од Баћевића из Бањана (Ристо Милићевић). Да ли се ту мисли на бањанске Баћовиће, мислим да је у питању тај род. Бањански Баћовићи (Мулине) славе Јовањдан / Савиндан, исто као и бањански Зечевићи. Мислим да није у питању случајност. Отуд би Зечевићи пре могли бити старије бањанско становништво, док је њихова веза с Аџићима мање вероватна.
Исто наводи и Божидар Кљајевић у књизи "Старе српске племићке породице у Херцеговини":
Цитат
Бановићи (Мулине, Баћовићи,Кнежевићи, поповићи, Васиљевићи, Орбовићи, Кецојевићи, Манојловићи, Јоковићи, Марковићи, Лучићи, Матовићи, Ђурковићи, Томашевићи, Глиговићи, Зечевићи, Вишњићи, Џомбе, Томовићи, Пецирепи, Папићи, Савићи, Виуковићи, Иванишевићи, Ковачи, Дабићи, Пуцари, Голијани, Антонићи, Савовићи, Мрдаковићи и Мрдаци, Ђедовићи, Ђаје, Шкорићи, Авлијаши)
Испоставило се да су Кецојевићи сродни Мулинама као што је Кљајевић навео пре ДНК тестирања. По њему су и Петровићи Доње-Бањци такође у тој групи братстава.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 252
  • I1 P109
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #154 послато: новембар 03, 2016, 09:33:27 поподне »
Отуда и презиме Домазетовић, а због ковачког заната којим су се бавили, а вероватно и због таквог начина живота тј. честог сељакања и због тога што су често користили прилику да се призете, у Ровцима и околини су их сматрали за цигане, што уопште не мора да значи да је то тачно, народ је једноставно посматрао испод части тај занат.
Питање за све форумаше:
Дали постоје писани извори да је ковачки занат означавао нижи статус у племенском друштву у наведеном периоду?
Тј. да је било "испод части" бавити се ковачким занатом, или да су они који су се бавили њим били изједначени са циганима?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #155 послато: новембар 03, 2016, 09:36:37 поподне »
Питање за све форумаше:
Дали постоје писани извори да је ковачки занат означавао нижи статус у племенском друштву у наведеном периоду?
Тј. да је било "испод части" бавити се ковачким занатом, или да су они који су се бавили њим били изједначени са циганима?

Ако под писаним изворима подразумјеваш и Ердељановића или Лалевића, тј. оно што су они међу народом биљежили, онда постоји. Наилазио сам прилично често на такве помене у вези ковача у едицији Насеља.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 252
  • I1 P109
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #156 послато: новембар 03, 2016, 09:44:48 поподне »
Јесу ли ово први познати с хаплогрупом Х? Нешто је нисам виђао до сад.
Мислим да је тај писао да је "Хрват-американац".

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 252
  • I1 P109
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #157 послато: новембар 03, 2016, 09:48:19 поподне »
Ако под писаним изворима подразумјеваш и Ердељановића или Лалевића, тј. оно што су они међу народом биљежили, онда постоји. Наилазио сам прилично често на такве помене у вези ковача у едицији Насеља.
Хвала Синиша.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #158 послато: новембар 04, 2016, 09:37:51 пре подне »
Једном приликом сам чуо и за Раденовиће из Плава сличну причу, а заправо се ради о томе да се један од њих бавио ковачким занатом. Изгледа да је код нашег народа било уврежено мишљење да се тај занат везује уз цигане, па свако ко би се латио тог посла аутоматски би био повезан са циганима. Изгледа да се до данас одржало то код нашег народа, нпр. у мом комшилуку живео је до скоро један човек који је приватно код куће радио тај посао, онако за своју душу и да мало допуни кућни буџет, једном приликом у разговору међу комшијама један га помену у контексту ''онај циганин Коста ....''. Човек уопште није био циганин.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #159 послато: децембар 08, 2016, 12:31:26 поподне »
На мапи I2a на FTDNA, у месту Чанак (Госпић) постоји неки Јурковић I2a Динарик Југ (I-PH908*).

Јурковићи су Хрвати и помињу се јако рано у том крају као племићка породица (14. век). Било је и Буњеваца Јурковића.

Јођш једна стара хрватска породица из тог краја припада хаплогрупи I2a. У питању су Никшићи из околине Оточца (23andMe).