Неки локализми из Дробњака из књиге Воја Дедеића "Чешагије":
Барабар – упоредо, исто као нешто, нешто што може да се упореди (овај израз су моји отац и стриц често користили)
Бјечве или бјелаче – грубе вунене чарапе
Бритвулин – мали нож, перорез (ово се чује свуда по ЦГ)
Газап – невреме (вероватно турцизам)
Галатно – нечисто
Галиот – несташно дете, неваљалко (размишљам, да није израз остао из времена кад су Дробњаци имали додира с Млечанима – 16. и 17. век, кад су кажњеници слати да веслају на галијама?)
Гурбети – Цигани чергари
Дозоја – превише
Ђетиња или сандруга – трудна
Заувар – на корист
Зенђио – богат, гласовит (вероватно турцизам)
Јабанац – странац (и ово се користи свуда по ЦГ)
Калабука – врева, гужва (ја сам чуо за – халабуку)
Карамлук – мркли мрак (турцизам)
Кастиг – брука (свуда по ЦГ, романизам)
Кастилице – намерно
Кудрет, кудретан – способност, способан
Лубина – „одеран брав, месо без коже и изнутрице“ (тзв. „француска обрада“
)
Лука – мања плодна зараван поред реке (има места по ЦГ која носе у називу ово „лука“; прво ми на памет пада Орја Лука у Бјелопавлићима)
Мешчин – мени се чини… (ово можемо чути и у сарајевском говору – „ме'шчини“)
Мобиље - намештај (мобилијар; романизам)
Мрснути – сакрити се
Мушавера – завера (вероватно турцизам)
Навалице – намерно
Надвор – напоље, на двориште
Накастити – наумити
Наред – прибор, алат
Натлаисавање – надгорњавање (никад нисам чуо за овај израз)
Наусјеченије – наопако (када неко чини…)
Нечемуран – недорастао, закржљао
Нимукает – ни прстом да мрдне, не мари
Обунути – задржати се
Пића – сточна храна (кратки узлазни нагласак на првом слогу; ово сам чуо и у мом завучају)
Подкаур – засигурно
Пошушњар – ситан лопов (никад нисам чуо за овај израз)
Преша – хитња, журба (пресија, романизам; ово се чује свуда по ЦГ, а и шире)
Прописаница – прокажена жена
Текме – дашчано корито (овај израз, мислим турцизам, користе дунђери)
Ћосање – ругање с неким
Цревље –ципеле (стара словенска реч)
Чегрст – свађа (ову лепу стару реч имамо код Његоша, у „Горском вијенцу“, када кнез Јанко пита Вука Мандушића што помиње бана Милоњића – „
је ли чегрст каква међу вама?“)
Чечар – четинар