Аутор Тема: Локализми у црногорском говору  (Прочитано 13633 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #40 послато: март 08, 2017, 09:52:24 пре подне »
У Горњем Полимљу се чују наведене ријечи, осим израза: жлица и "гађала те пруга". Замало, да због  бондзина и бидзе уведоше у новоговор и 33 слово.

Слово S се не трѣба уводити у србско писмо, него се у њега трѣба вратити, одакле йе протѣрано Вуком Караџићем и његовими аустрийскими газдами. У србском писму слово S постойи много вѣкова, као што одговарайући глас постойи и многих србских говорах и дан данас.
Срби не живе само у Тршићу, па писмо трѣба служити свим Србљем, а не само становникомъ села Тршића.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #41 послато: март 08, 2017, 10:15:13 пре подне »
Тачно, осим у оних неколико речи у црногорском говору, глас "дз" се може чути и у говорима југоисточне и источне Србије, Косова и Метохије.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #42 послато: март 08, 2017, 10:33:36 пре подне »
Тачно, осим у оних неколико речи у црногорском говору, глас "дз" се може чути и у говорима југоисточне и источне Србије, Косова и Метохије.

Да, у то у много већем бройу рѣчий, на десетине их, а можда и читавих стотину са гласом "Ѕ". Али, они за нашега "научника" гркокатолика незнайућега падеже бѣху "Бугари"...
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #43 послато: март 08, 2017, 10:34:19 пре подне »
Тачно, осим у оних неколико речи у црногорском говору, глас "дз" се може чути и у говорима југоисточне и источне Србије, Косова и Метохије.

Може се чути и у читавом Поморављу, од Сталаћа до Смедерева али само у појединим изразима. То су нпр. дзиљав (разрок) или рндзов (неотесан, грубијан и сл.)
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #44 послато: март 08, 2017, 10:44:14 пре подне »
Од израза што Црногоци користе за мене је најневероватнији придев ципцио који се корисити у примеру ципцио дан а знали цео дан.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #45 послато: март 08, 2017, 11:11:44 пре подне »
Може се чути и у читавом Поморављу, од Сталаћа до Смедерева али само у појединим изразима. То су нпр. дзиљав (разрок) или рндзов (неотесан, грубијан и сл.)

Вероватно је овај израз донет од досељеника са југа, јер сам исти чуо од једног мог другара из Куманова.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #46 послато: март 08, 2017, 11:13:21 пре подне »
Од израза што Црногоци користе за мене је најневероватнији придев ципцио

И ја сам ово чуо. Пандан му је реч - целцати.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #47 послато: март 08, 2017, 11:30:59 пре подне »
Вероватно је овај израз донет од досељеника са југа, јер сам исти чуо од једног мог другара из Куманова.
Вероватно. Досељеничке струје са југа и југоистока су овде у Поморављу, биле најјаче.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #48 послато: март 08, 2017, 07:10:11 поподне »
Зна ли ико шта значи-Опрден пуц? То се код нас често говори, чак је и Војислав Шешељ овај локализам изговарао у Хагу

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #49 послато: март 08, 2017, 08:04:14 поподне »
Од израза што Црногоци користе за мене је најневероватнији придев ципцио који се корисити у примеру ципцио дан а знали цео дан.
Ципцио, -цијела, цијело, сав, цео; Ципцио се данас на кишу измокрио. Рјеђе: ципатомцио, цијела, цијело. В.ципцио. За ној сам прочитао ципатомцијелу књигу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #50 послато: март 08, 2017, 08:28:25 поподне »
Зна ли ико шта значи-Опрден пуц? То се код нас често говори, чак је и Војислав Шешељ овај локализам изговарао у Хагу

Нешто као - задња рупа на свирали?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #51 послато: март 09, 2017, 11:59:24 пре подне »
Занимљива је реч одива.
Она означава удату тетку са очеве стране у неку другу фамилију (братство).
Та реч се користи и изван Црне Горе али само код исељеника пореклом из Црне Горе.
Ту реч користе и Срби староседеоци из Метохије и Колашина али не и Срби из осталог дела Косова.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #52 послато: март 09, 2017, 12:06:33 поподне »
Занимљива је реч одива.
Она означава удату тетку са очеве стране у неку другу фамилију (братство).
Та реч се користи и изван Црне Горе али само код исељеника пореклом из Црне Горе.
Ту реч користе и Срби староседеоци из Метохије и Колашина али не и Срби из осталог дела Косова.
Не мора бити тетка, може бити било која жена из фамилије, сестра или рођака. Супротно од одиве је остајница. Она која је остала у родитељској кући да се не би смрћу оца, који нема мушког потомства, кућа угасила. Други назив за остајницу је и вирџина или тобелија. Последња остајница или вирџина у Црној Гори је била покојна Стана Церовић из Тушиње, у Дробњаку. Остајнице су најчешће преузимале мушку улогу, а многе од њих су врло често сасвим прихватале мушки идентитет.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #53 послато: март 09, 2017, 12:22:35 поподне »
Не мора бити тетка, може бити било која жена из фамилије, сестра или рођака. Супротно од одиве је остајница. Она која је остала у родитељској кући да се не би смрћу оца, који нема мушког потомства, кућа угасила. Други назив за остајницу је и вирџина или тобелија. Последња остајница или вирџина у Црној Гори је била покојна Стана Церовић из Тушиње, у Дробњаку. Остајнице су најчешће преузимале мушку улогу, а многе од њих су врло често сасвим прихватале мушки идентитет.

1) Ја сам се лоше изразио у вези одиве. Управо је тако жена из фамилије удата у другу фамилију.
Поента је била у томе да докле користе ту реч су обележене територије докле су селили Црногорци.

2) Нисам знао да да је и код вас било вирџина као код нас.


Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #54 послато: март 09, 2017, 12:26:44 поподне »
2) Нисам знао да да је и код вас било вирџина као код нас.
Како не, постоји и филм Срђана Карановића "Вирџина" чија се радња, чини ми се, одвија крајем 19. века негде у Далмацији. У Дробњаку је било неколико познатих вирџина, а последња је била покојна Стана, која је летос преминула. Мислим да у Албанији још постоји неколико живих. Била је нека емисија о томе на Националној географији.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #55 послато: март 09, 2017, 12:37:04 поподне »
Сећам се да су стари Црногорци у Пећи који су се дружили са мојим дедом говорили:

" Та' момак је прави звијук"

То би значило нешто као "неразуман човек, непромошљен човек" а значило је врло негативну оцену.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #56 послато: март 09, 2017, 12:39:31 поподне »
последња је била покојна Стана, која је летос преминула.

О Стани је снимљен и документарац. Да ли у Станковићевој "Квадратури круга" или га је урадио Мемедовић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #57 послато: март 09, 2017, 12:41:30 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #58 послато: март 09, 2017, 12:52:46 поподне »
О Стани је снимљен и документарац. Да ли у Станковићевој "Квадратури круга" или га је урадио Мемедовић.
Има више документараца о њој. Снимала је и '90-их Татјана Војтеховски. Али и црногорски новинар Миомир Марош. Мислим да Мемедовић није. Иначе "инстуција" вирџине је веома занимљива. Одржала се искључиво на Балкану, код Срба и Албанаца, а верујем да корене вуче још из античких времена. Својеврсне предходнице вирџина могу бити весталке и свештенице богиње Атине. И једне и друге су морале бити девице и главни задатак им је био симболично чување огњишта. Тако и вирџине имају обавезу да сачувају  родитељско огњиште да се не угаси. Када су Римљанке постајале весталкама симболично су секле косу и тиме престајале бити жене, у правном смислу, и зарицале су се на чедност. Весталке су у Риму биле једине еманциповане жене и нису подлегале правима патер фамилијаса. Слично је и са Атининим девицама у Атини. Тако и вирџине одлуком родитеља или својом престају бити жене и постају мушкарци, бар у спољном и правном смислу. Овде мислим на обичајно право. У позној антици на западном Медитерану имамо сличну, христијанизовану верзију заветних девица. То су биле монахиње које су живеле унутар градских зидина и главна обавеза им је била да се моле за спас града и његових грађана. Један прототип хришћанске заветне девице је и света Геновева, или Женевјев, заштитница Париза. Све ове појаве вуку заједничко порекло можда из предантичког времена и негде са северних обала Средоземног мора.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Локализми у црногорском говору
« Одговор #59 послато: март 09, 2017, 01:01:25 поподне »
О вирџинама код Албанаца писао је Кун у "Mountains of giants". Као један од разлога наводи и непристајање младе жене да оде у други род и прихвати све обавезе које очекују жену, мајку, домаћицу. У том случају могла је, у одређеном племенском обреду, дати заклетву на девичанство. Остајала би код куће као што остају синови и прихватала обавезе које имају мушкарци. Кун помиње и да се дешавало да ово буде само привидна вирџина, то јест да је било случајева да се завет девичанства потајно крши.
"Наша мука ваља за причешћа"