Да видимо како је то зли Сима Милутиновић импортовао Косовски мит и српски идентитет у Црну Гору наговоривши Његоша да постане Србин и прошири поменути мит.....Ево како су говорили Његошеви претходници.....
1. Владика Данило за себе каже: Данил владика цетињски Његош, војеводич српској земљи
У Бечу каже: Не знам шта ће бити од мог живота у туђем царству, јер ја бих прво себе обешчастио, а затим наша српска племена, када бих молио помоћ од других држава, а ругале би нам се друге вјере.
На Митровдан 1714. владика Данило поручује Црногорцима: Мила би ми била смрт да сте ви хтјели да сви уједињени изгинемо часни и славно, као што је то учинио сам Кнез Лазар и Милош Обилић који уби цара на Косову, па најзад и сам погибе са својим господаром и свих седам хиљада бораца, - што нас Црногорце довело у ове крше, - оставивши послије себе славу и част.
Ово потврђује да је Косовски мит у Црној Гори већ тад постојао, и да су Црногорци већ тад за себе вјеровали да су потомци косовских витезова.
2. Владика Сава: "И драго нам је владање ваше који се ви јоште од нашега србскога језика находите".
У писму кнезу и Сенату дубровачком, владика Сава каже:
"Ваша славна република зна да је све госпотство и слава сербска пала и ништа није остало...нако један цвијет на вас свијет што јоште може се сербска земља похвалити".
"1766. је по наређењу турског султана укинута Пећка патријаршија. На мјесто српских архијереја су постављени грчки. То је урађено мимо свих црквених канона. Због тога владика Сава пише, 26. фебруара 1776, писмо московском митрополиту Платону и вели да се народ славеносербски налази под тешким и неподношљивим турским ропством и стога моли Свети руски синод да ради једноверија и једнојазичија и једнокровија с нами подигне престо Српске цркве која је од стране Грка лишена својих права неправедном одлуком. Зато владика Сава и девет српских архијереја моле да их руска царица Катарина Друга заштити од Порте и Грка како они не би мијешали с у сербски национ. Владика Сава поручује и да ће српски народ, ако Руси избаве Србе од Грка, све то платити Русији својом крвљу што јест најдражаје."
3. Владика Василије: "За велике гријехове наше, а особито за убиство младога цара Уроша, Бог се разгњевио и допуштио те су Турци завладали готово цијелијем српскијем царством.
Црна Гора насељена је већином досељеницима, који у ове горе добјежаше послије пропасти царства српскога. Свако племе памти и свога родоначелника који се је преселио у Црну Гору; свако племе има, у народном предању, своју историју; свако прича кад су се доселили у Црну Гору његови стари, ко су они били, одакле су доселили. "
4. Свети Петар Цетињски
Уочи боја на Мартинићима, 1796,
Петар I позива Црногорце и Брђане да докажу да у нама неугашено србско срце куца и србска крвца врије, а пред бој на Крусима, такође 1796, тражи од својих ратника да ударе на непријатеља нашег предрагог имена србског и наше дражајше вољности додајући да се Турци и сад боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати.
-И не чудите се, мој драги оче архимандрите. Ми смо Срби такови, не знадемо нити хоћемо знати друго, нако један другога гонити и у несрећу и у безчест постављати.....
-Ја знам ваше биће и состојаније и вашу убоштину и сиромаштину у коју се находите, али је оно српска Црква свега славеносерпскога народа и мати свијех српскијех цркавах у коју су патријари наши стојали и коју су цари наши оградили.
-Еј, владико, изворе нам среће!
Дочекао и радости веће?
Испун' Боже, вјерна т' Срба жеље,
Дај достојну м' живот и зачеље!
-Цијело хришћанство, сав словенски народ, сљествено томе и Срби Црногорци