Колико се сјећам Живковић је свој став о посебном поријеклу Захумљана, Травуњана и др. дијелом црпио из византијског списа О церемонијама, гдје се поред Срба посебно помињу Захумљани, Дукљани, Травуњани али и Конављани, који се касније не спомињу као посебно племе већ у саставу Травуније. Управо та чињеница везана за Конављане може да послужи као аргумент да прве кнежевине као политичке творевине које се формирају око првих утврђених градова(castra), са насљедним кнежевским родовима формирају у периоду од 7. -10. вијека посебну врсту политичке, а не етничке самоидентификације. Конављани постоје док постоји конавоско кнештво, издвојено од Травуније, када губи политичку самосаталност, губе се и Конављани. То не значи да је постојало неко племе Конављани, које се утопило у Травуњане па потом у Србе, већ је у периоду политичке независности дошло до краткотрајног формирања посебног локалног конавоског идентитета. Слично је било и са осталим приморским кнежевинама које су добијале назив по локалним именима и топонимима, а не представљају нека досељена стара словенска племена.
Још је Реља Новаковић ( не улазим у његове касније радове, већ на дјело Где се налазила Србија од 8. до 12. вејека) тврдио да су се приморске кнежевине раније политички издиференцирале због близине ромејских градова на обали.
На простору формирања старосрпске народности од словенских племена помињу се само два посебна словенска племена: Срби и Лицики. При томе Лицике не треба изједначавати са Захумљанима, већ само једним њиховим дијелом.