Ниси разумио. Нико не спори право босанским и херцеговачким католицима да се изјашњавају као Хрвати, него је ријеч о томе да они ту националну свијест нису имали до друге половине 19.вијека. Обичан католички народ у данашњој БИХ је имао само вјерску и завичајну свијест.
Не пишем ово ко из каквог револта, нити сам шовиниста, чисто сам објективан...
Кад човек сам себе прогласи објективним није лако опонирати...
Ипак, објективности ради, имајући у виду социјалне, технолошке, економске и политичке факторе који су владали у Европи од антике до друге половине 19-ог века, треба констатовати следеће:
-национална свест какву данас познајемо (и у задњих 150 -200 година) код практично свих народа Европе (осим, можда, донекле, Холанђана, Енглеза и Француза) - до почетка 19-ог века није постојала. Погледајмо карту Европе до Наполеона: немачка конфедерација је подељена на 38 малих држава и Пруску (узгред, имамо Хегела и Гетеа који навијају за Наполеона, а против "својих"), територија данашње Италије је подељена на 20-ак државица; народи живе у мање-више уређеним феудалним империјама уз периодичне ратове или живе феудалним међусобно завађеним државицама и војводствима; транспорта и комуникације готово да нема, путовања су опасна, посебно за трговце, већину народа чини неписмено сеоско становништво чији се живот своди на свакодневну борбу са недаћама и оскудицом, и то у оквиру уских граница завичаја ограниченог обично на границе феуда, па не чуди да људи овог доба у првом реду имају свест о завичају, о вери, припадности сталежу, припадности феуду; или, у брдима Балкана, имају свест о племенској и братственичкој припадности, а немају "велику слику" о својој "славној нацији и држави".
У том смислу, велике заслуге Наполеона, као историјске личности, јесу "растурање" феудалног поретка који је постојао у Европи од распада Рима и промена политичких граница. На фону тих политичких промена, које су кулмнинирале револуцијама у многим регионима Европе - (1848 г. - у Венецији, Сицилији, Пијемонту, Пруској, у Бохемији, у Мађарској, у Келну, Франкфурту, Минхену, Паризу; дакле не у Италији, Немачкој, Чешкој, јер ове државе не постоје у то време) почиње индустријска револуција: развој железнице, трговине и машиноградње, ширење штампе, књига, новина, образовања...
Народи који су живели столећима у оквиру империја као прост живаљ, потчињен феудалним и сталешким законима, почињу, овим друштвеним променама, да стичу самосвест о свом националном идентитету тј. о заједничком језику, заједничкој историји, култури, религији. Резултат тих процеса су романтичарско-националистички покрети диљем Европе који нуде одговоре на те политичке и друштвене промене, охрабрујући људе да се заинтересују за своје културно наслеђе: за традицију, фолклор, митове, легенде, народне игре и песме, да се политички уједине и остваре романтично-национално јединство у оквиру националне државе. (Ова идеологија Хердеровог "Volkgeist-a" (јединственог "народног духа" насталог из народне традиције) кулминираће у Хитлеровој Немачкој). Стварају се, под утицајем Мацинијиа и Хајнеа групе "Млади Италијани", "Млади Немци", "Млади Пољаци", "Млада Босна"...
Резултат ових процеса јесте уједињење Италије 1861 и Немачке 1867, уз стварање (лабавог!?) новог националног идентитета и стварања националних европских држава у периоду 1878-1919. (Чувена је изјава Гарибалдија: "Направили смо Италију, још да направимо Италијане". И још су ти завичајни идентитети јаки: сарађивао сам са моного Италијана, сви су били са севера Италије (и симпатизери Лиге за север) и негативно су се односили према "јужњацима".
Имајући све ове околности у виду, српско-хрватски-бошњачки аргументи и контрааргументи у погледу "одсуства националне свести" којима обилују многи интернет-форуми изгледају ми злонанамерни и тенденциозни - са циљем поништавања оних "других" а у корист свог националног идентитета. Ако и нису постојали у то време, постојале су, свакако, неке "клице идентитета" које су врло брзо довеле до кристализације нација онаквих каквим их данас знамо.
У том смислу, сматрам да су приговори ове врсте - тенденциозни и неутемељени.
