Аутор Тема: Хрватска беспућа повијесне збиљности  (Прочитано 199404 пута)

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1003
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #380 послато: Јул 26, 2020, 06:04:36 поподне »
Не знам колико је уопште потребно трошити енергију да би одгонетнули нешто за што немамо апсолутно никакав материјал. Можемо изнети претпоставку зашто је он нешто написао или мислио али не можемо знати да ли је заиста било тако и ако јесте- шта га је на то асоцирало. Сећам се од раније да за историју није страна непрецизност и позивање на изворе из друге руке. Мени је ипак најиндикативније то што хрватска историографија није ишла дубље у разјашњење рада Ал Идризија. Да је његов рад био поткрепљен чињеницама, сасвим сигурно би у Хрватској раздрагано махали са тим папиром, али видимо да није баш тако.

Када сам затражио помоћ око арапских извора, хтео сам да се унесе мало више светла у то што сам имао прилику да чујем или прочитам у временима експлозије хрватског национализма почетком деведесетих. Тада су биле попучарне те приче како су и Арапи потврдили да је цела јадранска обала припадала искључиво Хрватима, што је са становишта историјских извора крајње дискутабилна теза. Стварању тог мита су доста доринела и перфидна подметања од стране националиста, па тако у једном од доста ретких извора на интернету у којима се спомиње пвај рад Ал Идризија моћемо да прочитамо и ово:
" Prema vijestima Abdurahama Zekija, Idrisi je 1153. obišao i hrvatsko primorje. Tom prilikom bio je u Senju, Kninu, Biogradu, Šibeniku, Trogiru, Splitu, Stonu i Dubrovniku."
Типичан пример трпања баба и жаба где се поред градова у којима су живели Ромеји срећу и месте где су живели Хрвати и све то заједно на "хрватском приморју". И онда се ту лепо спакују Стон и Дубровник, постави машница и ко би још могао да поверује да то није истина? Иначе, овај стил "похрваћивања" ромејског наслеђа није стран ни нашим аутохтонистима од којих ћемо често чути како је "Србија дала 16 римских царева"  :)

Осим Ал Идризија који је код нас вероватно најпознатији арапски аутор у вези ове тематике, сећам се да је био још неки који је наводно Црногорце сврставао у Хрвате. Има ли неко идеју ко је у питању?

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 191
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #381 послато: Јул 26, 2020, 06:12:20 поподне »
Каква 1153 и хрватска?
Мађарска је освојила хрватску 1102. То хрвати зову унија иако је мађарски краљ побио хрватску војску и хрватског владара на Гвозду тј. данашњој Петровој гори. Онда је мађарски краљ отишао у Биоград и прогласио се за краља хрвата, када га је преживели део хрватске властеле прихватио да би им мађар вратио феудалне поседе и то је унија.
Након тога хрватске нестаје као независни субјекат вековима.
« Последња измена: Јул 26, 2020, 10:14:12 поподне Amicus »

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 191
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #382 послато: Јул 26, 2020, 06:13:32 поподне »
Oton Ivekovic, Smrt kralja Petra Svacica u Gori Gvozdu 1097 god



Нема хрватске 1153.
« Последња измена: Јул 26, 2020, 06:15:59 поподне Sirius »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9223
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #383 послато: Јул 26, 2020, 06:16:59 поподне »
Осим Ал Идризија који је код нас вероватно најпознатији арапски аутор у вези ове тематике, сећам се да је био још неки који је наводно Црногорце сврставао у Хрвате. Има ли неко идеју ко је у питању?

Мислим да је само Идризи од арапских писаца писао о источној јадранској обали.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 191
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #384 послато: Јул 26, 2020, 06:20:00 поподне »
Ма то су оне доказане лажи Попа Дукљанина што је писано по самостанима неколико векова касније.
Нема никакве хрватске 1153. Може бити неких феудалаца под круном мађара, то је све.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1003
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #385 послато: Јул 26, 2020, 06:21:11 поподне »
Ево нађох фрагмент те карте која се односи на Далмацију. Примети се чудан распоред насељених места.

када човек тражи карте по интернету које се тичу Хрватске, често не зна да ли би се смејао или плакао. Пар примера:




Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1003
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #386 послато: Јул 26, 2020, 06:23:39 поподне »
Мислим да је само Идризи од арапских писаца писао о источној јадранској обали.
а о Хрватима и осталим племенима уопште?

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 191
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #387 послато: Јул 26, 2020, 06:28:25 поподне »
Ово је немачка карта, приказује 1150 европу, нема ту никакве хрватске



Види се Мађарска која је узела хрватску и босну. Ту је Србија, нема Бугарске која је скоро већ 150 година под Визнатијом.

Граница Србије на приморју је негде око Пељешца и Неретве, дакле северно до Дубровника.
« Последња измена: Јул 26, 2020, 06:31:25 поподне Sirius »

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 191
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #388 послато: Јул 26, 2020, 06:44:30 поподне »
када човек тражи карте по интернету које се тичу Хрватске, често не зна да ли би се смејао или плакао. Пар примера:





Те две карте и нису толико проблематичне са конкретним годинама.  Једино се на првој не види где је граница на примроју са тада доминатном Дукљом међу српским жупама.
Али друга карта поставља границу на Неретви, што је негде тачно. Граница је ишла између Цетине и Неретве. Пељешац је ишао српским територијама а Дубровник је јужно. Осим што не знам шта им банска хрватска.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1003
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #389 послато: Јул 26, 2020, 06:56:59 поподне »
Ово је немачка карта, приказује 1150 европу, нема ту никакве хрватске
Добро, то да ли је постојала или није је ствар афинитета. Ја сам исто мишњеља да је то био вазални посед Мађарске. Ако неки Хрвати мисле другачије, то је њихов проблем и са њима се о томе не вреди расправљати.

Цитат
Види се Мађарска која је узела хрватску и босну. Ту је Србија, нема Бугарске која је скоро већ 150 година под Визнатијом.

Граница Србије на приморју је негде око Пељешца и Неретве, дакле северно до Дубровника.
Југозападни део границе одговара мојој представи тог времена, али ми је мало сумњив исток и север. Да ли је у том тренутку Србија владала свим тим територијама?

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 191
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #390 послато: Јул 26, 2020, 07:00:10 поподне »
Па једно је што поједини хрвати мисле, они мисле и да је Тесле хрват па шта са тиме?
Ради се о томе да тај Арапин тешко да је могао да то напише 1153 јер нема хрватске.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1003
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #391 послато: Јул 26, 2020, 07:01:07 поподне »
Те две карте и нису толико проблематичне са конкретним годинама.  Једино се на првој не види где је граница на примроју са тада доминатном Дукљом међу српским жупама.
Али друга карта поставља границу на Неретви, што је негде тачно. Граница је ишла између Цетине и Неретве. Пељешац је ишао српским територијама а Дубровник је јужно. Осим што не знам шта им банска хрватска.
па не би баш рекао да нису  :D Заправо, једним делом нису али другим јесу. Србија уопште не постоји 1045 а Хрватска је балканска велесила онаквом каквом је у фантазији предочавају за време Томислава стотину година раније. Панонска Хрватска је фикција.

Ван мреже Sirius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 191
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #392 послато: Јул 26, 2020, 07:20:28 поподне »
Балканска сила никада није била а средином 11. века Византија суверено доминира Балканом и даље од Балкана. Чак је и хрватска вазална у једном периоду спрам Византије у томе периоду.
Дукља историјски јесте тада доминирала међу српским жупама и водила се као Дукља. Друга је ствар њихова елита која је српског порекла.
Немањићи, иако пореклом из околине Требиња. тачније Травуније, имају изузетне везе са Дукљом. Зар није мајка Стефана Немања из Дукље? Стефан Немања живи у области Зете.
« Последња измена: Јул 26, 2020, 07:22:00 поподне Sirius »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9223
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #393 послато: Јул 26, 2020, 07:50:50 поподне »


Мени је на овој мапи занимљиво да нису "припојили" целу област око Неретве Хрватској, то мора да им је веома тешко пало.  :)

а о Хрватима и осталим племенима уопште?


Колико се сећам, само је Идризи било шта писао о Балкану од арапских писаца. Постоји и Ал Масуди, који је писао током прве половине 10. века, али он више пише о Србима и њиховим обичајима спаљивања покојника, док Хрвате само узгредно помиње. Срби о којима пише Масуди су највероватније Лужички Срби.

https://en.wikipedia.org/wiki/Al-Masudi
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Meadows_of_Gold
http://www.princip.info/2016/11/24/srbi-i-drugi-sloveni-u-arapskim-izvorima/#
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1003
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #394 послато: Јул 26, 2020, 08:29:40 поподне »
Оно је Ел Идризи био помешао Пољаке са Чесима? :)И још сам прочитао о њему да је у време када је писао о Биограду тај град био разорен (није постојао), тако да је претпоставка да је о њему писао из неког другог извора.

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #395 послато: Јул 27, 2020, 08:36:12 пре подне »
И Томислав је био византиски вазал.Мавро Орбин не помиње никакве хрватске краљеве а као историју Хрватске помиње Шубиће.

Ван мреже Дејан Ратковић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 89
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #396 послато: Јул 27, 2020, 01:10:07 поподне »
Ево нађох фрагмент те карте која се односи на Далмацију. Примети се чудан распоред насељених места.


Зато што је мапа рађена у обрнутом редоследу у односу на данашње стандардне. Обрнута је оса "север"-"југ". Зато је "лево" Макар(ска), а не "десно", а Јадранско море "горе", а не "доле".

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1141
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #397 послато: Јул 27, 2020, 02:05:02 поподне »
Оно што је збуњивало савременике тада, а и многе у каснијим временима је то да нису знали где су границе Хрватске, где су границе Далмације и у каквом су односу ове територије. Према Томи Архиђакону оне имају исте владаре, који владају до обале Дунава, читавом Маронијом и Хумском кнежевином ( а њена источна граница је код Дубровника). А ако неко сматра да је Хрватска само други назив за Далмацију, онда ће сматрати сву територију којом стварно или наводно владају ови владари за Хрватску.

Југозападни део границе одговара мојој представи тог времена, али ми је мало сумњив исток и север. Да ли је у том тренутку Србија владала свим тим територијама?
У XII веку се Угарска и Византија боре око Београда и околине, тако да Србија вероватно није владала тим територијама, осим можда као вазал једне или друге.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1141
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #398 послато: Јул 29, 2020, 06:48:55 пре подне »
Има више од двадесет теорија о пореклу имена Хрвата.
https://en.wikipedia.org/wiki/Names_of_the_Croats_and_Croatia
Цитат
Earliest record

The Branimir Inscription, c. 888
Although in 2005 it was archaeologically confirmed that the ethnonym Croatorum is mentioned in a church inscription found in Bijaći near Trogir dated to the end of the 8th or early 9th century,[1] it is generally accepted that the first attestation of the ethnonym is in the Latin charter of Duke Trpimir from 852, the original of which has been lost. A copy has been preserved in a 1568 transcript; Lujo Margetić proposed in 2002 that the document is in fact of legislative character, dating to 840.[2] In it is mentioned:

Dux Chroatorum iuvatus munere divino […] Regnum Chroatorum
The oldest stone inscription is the Latin Branimir Inscription (found in Šopot near Benkovac), where Duke Branimir (879–892) is mentioned:

branimiro com […] dux crvatorvm cogit […]
The monument with the earliest writing in the Croatian language containing the ethnonym xъrvatъ (IPA: [xŭrvaːtŭ]) is the Baška tablet from 1100, which reads: zvъnъmirъ kralъ xrъvatъskъ ("Zvonimir, king of Croats").[3]

Etymology

The Tanais Tablet B containing the word Χοροάθος (Khoroáthos).
The exact origin and meaning of the ethnonym, in singular, Hrvat (Proto-Slavic *Xъrvátъ,[4][5] or *Xhruwāte[6]) is poorly known and still subject to scientific disagreement.[7] It is believed that the word might not be of native Slavic lexical stock, but a borrowing.[8][9] Common theories from the 20th century derive it from an Iranian origin,[6] the root word being a third-century Scytho-Sarmatian form attested in the Tanais Tablets as Χοροάθος (Khoroáthos, alternate forms comprise Khoróatos and Khoroúathos).[3]

This form was used to substantiate the derivation of Proto-Slavic *xъrvatъ from the Old Persian xaraxwat-, attested by the Old Iranian toponym Harahvait-, the native name of Arachosia.[5] "Arachosia" is the Latinized form of Ancient Greek Ἀραχωσία (Arachosíā); in Old Persian inscriptions, the region is referred to as Harahuvatiš (harauvatiiša).[10] In Indo-Iranian it actually means "one that pours into ponds", which derives from the name of the Sarasvati River of Rigveda.[11] However, although the somewhat suggestive similarity, the connection to the name of Arachosia is etymologically incorrect.[11]

The first etymological thesis about the name of the Croats stems from Constantine Porphyrogennetos (tenth century), who connected the different names of the Croats, Βελοχρωβάτοι and Χρωβάτοι (Belokhrobatoi and Khrobatoi), with the Greek word χώρα (khṓra, "land"): "Croats in Slavic language means those who have many lands". In the 13th century, Thomas the Archdeacon considered that it was connected with the name of inhabitants of the Krk isle, which he gave as Curetes, Curibantes. In the 17th century, Juraj Ratkaj found a reflexion of the verb hrvati (se) "to wrestle" in the name.[12]

In the 19th century, many different derivations were proposed for the Croatian ethnonym:

Josef Dobrovský believed it to be linked to the root *hrev "tree", whereas Johann Kaspar Zeuss linked it to *haru "sword";
S. Mikucki connected it with Old-Indian šarv- "strike";
Pavel Jozef Šafárik derived it from xrъbъtъ, xribъtъ, xribъ "ridge, highlanders", whereas Franz Miklosich said it derived from hrъv (hrŭv) "dance";
Đ. Daničić considered its root to be *sar- "guard, protect";
L. Geitler considered that the Lithuanian words šárvas "armor" and šarvúotas "cuirassier" might be related to the ethnonym;
Fyodor A. Braun saw the German Harfada (Harvaða fjöllum from Hervarar saga ok Heiðreks), which would be the German name of the Carpathian Mountains, as the origin of an intermediate form Harvata;
Rudolf Much connected it to a Proto-Germanic word hruvat- "horned", or – and Z. Gołąb proposed – "warriors clad with horn-armor", as a self-designation;[13]
H. H. Howorth,[14] J. B. Bury,[15] Henri Grégoire,[16] considered that it derives from the personal name of Kubrat, the leader of the Bulgars and founder of Old Great Bulgaria.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1141
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Хрватска беспућа повијесне збиљности
« Одговор #399 послато: Јул 29, 2020, 06:51:31 пре подне »
Наставак.
Цитат
The 20th century gave rise to many new theories regarding the origin of the name of the Croats:

A. I. Sobolevski derived it from the Iranian words hu- "good", ravah- "space, freedom" and suffix -at-;
G. A. Ilyinsky derived it from *kher- "cut", as seen in the Greek word kárkharos "sharp", kharah "tough, sharp", and xorbrъ "brave";
Hermann Hirt saw a connection with the name of a Germanic tribe Harudes (Χαροῦδες);
A. Bruckner linked it to Slovak charbati se "to oppose" or via skъrv-/xъrv- to the Lithuanian šárvas "armor";
K. Oštir considered valid a connection with an unspecified Thraco-Illyrian word xъrvata- "hill";
Max Vasmer first considered it as a loanword from Old-Iranian, haurvatā "shepherd" (Avestan haurvaiti means "pasturage"), later also from Old-Iranian hu-urvatha- "friend" (also accepted by N. Zupanič).[12]
Zupanič additionally proposed Lezgian origin from Xhurava (community) and plural suffix -th, meaning "municipalities, communities".[17]
M. Budimir saw in the name a reflexion of Indo-European *skwos "gray, grayish", which in Lithuanian gives širvas;
S. K. Sakač linked it with the Avestan name Harahvaitī, which once signified the southwestern part of modern Afghanistan, the province Arachosia.[4]
G. Vernadsky considered a connection to the Chorasmí from Khwarezm,[18] while F. Dvornik a link to the Krevatades or Krevatas located in the Caucasus mentioned in the De Ceremoniis (tenth century).[18]
V. Miller saw in the Croatian name the Iranian hvar- "sun" and va- "bed", while P. Tedesco had a similar interpretation from Iranian huravant "sunny";
O. Kronsteiner suggested it might be derived from Tatar-Bashkir *chr "free" and *vata "to fight, to wage war".[4]
From the theses the most widely accepted is the derivation by Oleg Trubachyov from *xar-va(n)t (feminine, rich in women, ruled by women), which derives from the etymology of Sarmatians name,[19][6] the Indo-Aryan *sar-ma(n)t "feminine", in both Indo-Iranian adjective suffix -ma(n)t/wa(n)t, and Indo-Aryan and the Indo-Iranian *sar- "woman", which in Iranian gives *har-.[19] According to Radoslav Katičić this thesis doesn't entirely fit with the Croatian ethnonym, as the original form was Hrъvate not Hъrvate,[20] and the vowel "a" in the Iranian harvat- is short, while in the Slavic Hrъvate it is long.[21] Katičić concluded that of all the etymological considerations the Iranian is the least unlikely.[21][22][7] Ranko Matasović also considered it of Iranian origin.[6]

The Medieval Latin name "Croātia" is derived from North-West Slavic xrovat-, by liquid metathesis from Common Slavic *xorvat-, from Proto-Slavic, i. e. Iranian, *xarwāt-.[23] The Croatian ethnonym Hrvat in the Kajkavian dialect also appears in the form Horvat, while in the Chakavian dialect in the form Harvat.[24]

Distribution
Croatian place names can be found in northern Slavic regions such as Moravia and Slovakia, along the river Saale in Germany, in Austria and Slovenia, and in the south in Greece and Albania.[25]

Thus in the Duchy of Carinthia one can find Hrvatski kotar and Chrowat along upper Mura;[26] in Middle Ages the following place names have been recorded: Krobathen, Krottendorf, Krautkogel;[26] Kraut (before Chrowat and Croat) near Spittal.[26] In the Duchy of Styria there are toponyms such as Chraberstorf and Krawerspach near Murau, Chrawat near Laas in Judendorf, Chrowat, Kchrawathof and Krawabten near Leoben.[26][27] Along middle Mura Krawerseck, Krowot near Weiz, Krobothen near Stainz and Krobathen near Straganz.[26][28]

In Slovenia there are Hrovate and Hrovača;[26] in Germany along Saale river there were Chruuati near Halle) in 901 AD, Chruuati in 981 AD,[29] Chruazis in 1012 AD,[29] Churbate in 1055 AD,[29] Grawat in 1086 AD,[29] Curewate (now Korbetha), Großkorbetha (Curuvadi and Curuuuati 881-899 AD) and Kleinkorbetha,[29] and Korbetha west of Leipzig;[26][30][4] In Moravia are Charwath[31] or Charvaty near Olomouc, in Slovakia are Chorvaty and Chrovátice near Varadka.[26] The Charvatynia near Kashubians in district Neustadt is debatable.[31]

In the southern Balkans, North Macedonia has a place named Arvati (Арвати) situated near lower Prespa;[26] in Greece there is a Charváti (Χαρβάτι) in Attica and Harvation in Argolis, as well as Charváta (Χαρβάτα) on Crete;[26][30] and Hirvati in Albania.[26]
Још понешто о имену Хрвата и неке сличне речи.
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82
https://ru.wiktionary.org/wiki/%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%8C
https://en.wiktionary.org/wiki/%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%8C
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/r%D1%8Avati
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Indo-European/Hrew-
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/ryti
https://en.wiktionary.org/wiki/%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8#Serbo-Croatian
https://en.wiktionary.org/wiki/%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8#Serbo-Croatian
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=fVtmXxk%3D
https://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?basename=\data\ie\vasmer&text_word=%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%8C&method_word=beginning&ww_word=on
https://wooordhunt.ru/word/%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%8C
https://en.wiktionary.org/wiki/harati
https://en.wiktionary.org/wiki/%D8%AE%D8%B1%D8%A7%D8%A8_%D8%A7%D8%AA%D9%85%D9%83#Ottoman_Turkish
https://en.wiktionary.org/wiki/%D8%AE_%D8%B1_%D8%A8#Arabic
https://wooordhunt.ru/word/%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%8C
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%8C
https://en.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CF%81%CE%AC%CE%B2%CE%B2%CE%B1%CF%84%CE%BF%CF%82#Ancient_Greek
https://ru.wiktionary.org/wiki/%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%8B%D0%B9