Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 178878 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #480 послато: Септембар 27, 2023, 10:27:15 поподне »
Негде око 31-ог минута, аутор је на Кошутњаку, на месту где су спомен обележја страдалим војницима октобра 1915. године, како аустро-немачким, тако и србским, са Макензеновим натписом "HIER RUHEN SERBISCHE HELDEN".
Аутор прилога помиње чувени говор мајора Драгутима Гавриловића - "...Јунаци, врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања..."
Недавно сам читао неки чланак у којем се оповргава да је овај говор икада изговорен, те да је он дело контроверзног Ђорђа Роша (видели смо његов лик недавно у филму "Вера") који је тобожњи Гавриловићев говор 1930-их испричао Нушићу, а овај га је објавио у књизи о беседништву, те је касније и до данас он преписиван. Занимљиво је да је Гавриловић преживео херојску одбрану Београда, али никада се није огласио поводом "сопственог говора".
Гавриловић је умро јула 1945. године у Београду. У емисији се наводи да је његова смрт последица пребијања од стране припадника нове комунистичке власти, али и то је упитно. Сама његова породица је то касније порекла.
Легендарни мајор, у то време генерал, током Априлског рата заробљен од немачке војске и одведен у логор надомак Нирнберга, где је провео пуне 4 године. Вратио се тек у пролеће 1945. године, изнурен и болестан у 64-ој години живота, и убрзо је умро у својој кући у Београду, на Славији.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Antigona

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 11
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #481 послато: Март 20, 2024, 09:55:01 поподне »
О неколико ишчезлих села са овог дела београдске околине.

Ошљан (или Ошљане) је некада било село негде између Великог Села и Винче. 1528. године наводи се као селиште (мезра), а у дефтерима из 1530, 1536. и 1560. као насељено место (у последња два дефтера, као - Оршљан). Што, слично као у случају Сланаца, указује да је старо становништво напустило своја огњишта у време турске најезде на Београд, а да су око 1530. године Турци ту населили неко друго станвништво.

Ошљан се налазио близу Дунава, што данас на мапи можда не изгледа тако, али у 16. веку вероватно је ток био нешто другачији. Новаковић, осим тога, наводи и да је „простор између Великог Села и Винче био подложан плављењу, понегде y ширину и неколико стотина метара. Тај простор je и y наше време ненасељен и подводан... И данас ce један део на средини те наплавине назива Острово, што ће рећи да je тај део, зависно од нивоа воде, бивао некад претваран y језеро, a некад y острво (Реља Новаковић, „О ишчезлим селима на подручју Београда“). Ошљан се помиње последњи пут у првој половини 18. века, у нашим црквеним списима као Ошлани (1734), и аустријским документима (Oslani, 1739).

Ošljan se pominje i u defteru smederevskog sandžaka 1741. godine kao "Oršljan".

Prilog dokumenta:



Signatura dokumenta: "TKG.KK.TTd.170, str. 67-68" (neobjavljena arhivska gradja)
Transliteracija dokumenta:

Karye-i Oršlan der nezd bir köy adı Vincha
(Selo Oršljan u blizini ime sela Vinča)

Knez Nedeljko Kazimir?; Novak Aćim(može i Gaćim); Miljko njegov sin; Jovan Marinko; Jovica njegov brat; Gruja Đurić i tako dalje...
Ukupno 16 vlasnika baština.
prihod od poreza iznosi:
Ukupno(tur. Yekun): 13.700 (akči)
Pretpostavljam da je Ošljan opusteo u vreme Kočine Krajine ili prvog ustanka. Po ovom defteru vidimo da se nalazio negde izmedju Vinče i Velikog Sela, bliže Vinči.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4299
  • Васојевић
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #482 послато: Март 20, 2024, 11:34:22 поподне »
На најдетаљнијој доступној топографској карти (1:25000) су приказани Ошљански поток и топоним Горње Ошљане, тачно на пола пута између Винче и Великог Села. Означио сам на карти где се вероватно налазио Ошљан:


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #483 послато: Март 31, 2024, 01:32:40 поподне »
Случајно сазнах да у београдском приградском насељу Зуце постоји улица Кнеза Дервана.





https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%BD
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #484 послато: Април 03, 2024, 04:34:07 поподне »
Налетех на једну грађевинску дозволу из 1956. године издату од стране Народног одбора Општине Скадарлија:



У дозволи видимо и два језичка реликта, речи "станбена" и "молиоц".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6282
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #485 послато: Април 03, 2024, 04:51:40 поподне »
Налетех на једну грађевинску дозволу из 1956. године издату од стране Народног одбора Општине Скадарлија:



У дозволи видимо и два језичка реликта, речи "станбена" и "молиоц".

А "молиоц" може и да се "подичи"...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Мађер

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #486 послато: Јун 01, 2025, 12:22:46 поподне »
Знам да сте давно писали о топониму Раковице, али сам ја пронашао разлог због чега се Раковица тако и зове.
Наиме, на Википедија страници села Влакча изнад Крагујевца, у делу ,,Спољашње везе", налази се архивиран сајт о грбу села Влакче (који је створио ЦЗИПМ). На том архивираном сајту има дугачак текст о том грбу. На самом грбу се налази рак, па је објашњено ово:

,,Даље, у стопи (дну) штита је смештена хералдичка представа рака, која символички упућује на врло значајан топоним у вези са селом, али и нешто шире. Наиме, кроз село протиче поток звани Раковица, по којему назив носи и сеоска Црква. Још значајније је да је у давнини то била и локација истоименога Манастира, чији су монаси, после спаљивања и страдања Манастира од стране Турака, побегли и основали нову монашку Обитељ у близини Београда. Своме новоме Манастиру дадоше име по староме и тако је дошло до тога да и једна од београдских Општина данас носи име по маломе потоку у шумадијскоме селу Влакчи."
https://web.archive.org/web/20100713061945/http://www.czipm.org/vlakca-analiza.html

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #487 послато: Јун 01, 2025, 09:38:18 поподне »
Знам да сте давно писали о топониму Раковице, али сам ја пронашао разлог због чега се Раковица тако и зове.
Наиме, на Википедија страници села Влакча изнад Крагујевца, у делу ,,Спољашње везе", налази се архивиран сајт о грбу села Влакче (који је створио ЦЗИПМ). На том архивираном сајту има дугачак текст о том грбу. На самом грбу се налази рак, па је објашњено ово:

,,Даље, у стопи (дну) штита је смештена хералдичка представа рака, која символички упућује на врло значајан топоним у вези са селом, али и нешто шире. Наиме, кроз село протиче поток звани Раковица, по којему назив носи и сеоска Црква. Још значајније је да је у давнини то била и локација истоименога Манастира, чији су монаси, после спаљивања и страдања Манастира од стране Турака, побегли и основали нову монашку Обитељ у близини Београда. Своме новоме Манастиру дадоше име по староме и тако је дошло до тога да и једна од београдских Општина данас носи име по маломе потоку у шумадијскоме селу Влакчи."
https://web.archive.org/web/20100713061945/http://www.czipm.org/vlakca-analiza.html

Ово се баш и не гађа са подацима које сам ја нашао у доступној повесној грађи, а о чему сам писао овде:

https://www.poreklo.rs/2019/04/23/toponimija-beograda-1/

Речица и село Раковица надомак Београда постојали су још почетком 16. столећа под тим називом. Раковица је веома чест топоним, тако да нису необични ни покушаји повезивања у предањима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Мађер

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #488 послато: Јун 03, 2025, 02:35:14 поподне »
Не знам. Кад сам већ пронашао, ваља да пошаљем.