Чекам прву туруЛепо је знати
Ima li novosti?Још се чека лабораторија.
Да ли је сачињен списак тестираних?
Hvala, da li postoji neko upustvo na koji nacin bismo mi laici mogli da se zanimamo sa dobijenim rezultatima iz mejla dok neko strucniji sa Porekla ne pogleda?
Hvala, da li postoji neko upustvo na koji nacin bismo mi laici mogli da se zanimamo sa dobijenim rezultatima iz mejla dok neko strucniji sa Porekla ne pogleda?
23. Ђурашевић (Митровдан), Тудоровићи/Будва
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и вероватно низводној грани FT48939, у којој су још ниже Пипери. Што се тиче поређења маркера, ту се не може ништа конкретно да се каже, пошто има блискости са многима Z2705, и то онима који припадају различитим подгранама. Тако се на само 1 маркеру од упоредивих 23, разликује од Костића (Никољдан) из Гњилана, а на 2 од Кркељића (Аранђеловдан) из Лутова код Подгорице, који је прави Пипер. Ђурашевић има ретку вредност DYS385ab=11-12 (уместо 11-11) која се ретко јавља и у различитим подгранама, а поседује и DYS458=16 која је карактеристична за подграну Y32147, само се та вредност догоди и код неких других, као што је случај са Кркељићем.
Ђурашевићи су племе Митровића унутар Паштровића, код Светог Стефана, као што постоји и племе Дабковића одмах до њих. За Дабковиће се зна да су потомци Пипера Црнца који је доселио у 14. веку, а генетика је исто потврдила на основу тестираног Дабковића, Кажанегре и Кентере да су R1b-Z2705, само се ништа низводно од тога не зна, па чак немају ни СТР маркере да би се упоређивали са Ђурашевићем (тестирани на 23andme). Постоје и Цеклињани за које се зна да су потомци досељеног Пипера и за њих је детаљно утврђено да су подграна FT307035 испод FT48939, као што су прави Пипери из околине Подгорице FT49714, такође испод FT48939. Зато се намеће закључак да би и родови код Светог Стефана били можда нека трећа грана испод FT48939 (или Цеклињанска грана). Све то би било могуће сазнати само ако би неко урадио дубински тест у иностранству.
Митровићи славе Митровдан и по предању су досељени од Косовске Митровице (по мени неозбиљна прича). Том племену припадају Ђурашевићи, Анђуси, Митровићи, Грломани, Санковићи и други код Светог Стефана. То је по књизи "Паштровићи" из 1960. године, а ту се још каже: Ђурашевићи су у Тудоровићима (9 K.) и у Близикућама (З к.). Ово се презиме врло рано и често помиње у которским и Паштровским документима. Станко Ђурашевић из Паштровића, жени се 1437 са Станом пок. Радоја из Драчевица“) У XVII и XVIII вијеку један огранак овога братства зове се Гомилић (Гомила).
Било би добро да се тестира још неко другог презимена из племена Митровића, да се види да ли је то хаплогрупа свих или је можда само уплив од Дабковића. За Дабковиће је карактеристична слава Никољдан али су неки преузели Митровдан од Митровића кад су преселили на њихово подручје.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-FT48939/ (https://www.yfull.com/tree/R-FT48939/)
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-Савићи и Вукојевићи (6 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник, 22. августа) су прешли из Мајдева (у области). Даљим пореклом су из Жажа, а у Жаже су дошли из Ибарског Колашина. О кретању рода казују: “Кад у Жару падосмо у крв“ избегосмо у Овчаре, а отуд дођосмо у Модро Мело у Копорићу. Из Модрог Мела прешли смо у Мајдево, а из Мајдева у Јелакце. Један род са њима су Вукојевићи у Граничану.
Лековићи (4 куће) у Расовој
Приповедају, да им је најдаља старина из Ивановића у Чеву. Била су три брата: Марко, Тимотије и један коме не знају име. Из Чева је Марко ишао у Цариград и служио султана за дванаест година, како веле. Због неке крви сва три брата ускоче у Никшић и населе се у Кличеву. Ту су становали неколико година, па пређу преко Таре и населе се у Тари Ђурђевића. То је, како сам рачунао с Новоселима, било око 1736. г. И одавде Марко оде у Цариград и поново је, веле, служио султана дванаест година. За неку услугу добије велики читлук у Тари с бератом, да не плаћа никаква харача ни пореза на земљу и друго. Други његов брат, коме не знамо име пре монаштва, покалуђери се у манастиру Св. Арханђела код Таре. Марковић потомци задрже старо презиме, Лековићи, и стално остану у Тари до буне 1875. г. када сви ускоче у Шаранце и населе се у Расовој. По ослобођењу 1919. г. већина их се врати на старину и насели у засеоку Трешњици.
Од Маркова брата Тимотија су Новосели у Језерима, како смо видели у опису Новосела.
Славе Аранђелов дан.
Биће да је изворна слава овог рода Аранђеловдан. Остаје питање древности самог рода на подручју Старог Влаха.https://www.yfull.com/tree/I-P95/
23. Ђурашевић (Митровдан), Тудоровићи/Будва
Било би добро да се тестира још неко другог презимена из племена Митровића, да се види да ли је то хаплогрупа свих или је можда само уплив од Дабковића.
Наерице (Имшири, Кудрови) су дошли пре 90-100 година од Придвораца. Славе Шћепањ-дан.
21. Родић, Аранђеловдан, Рипањ/Вождовац/Београд, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, Крајишки аранђеловштаци I2-FT386055
Родићи су у Рипњу извесно присутни од прве половине 19. века. На списку погинулих Рипањаца у ослободилачким ратовима 1912–1914. налазе се имена тројице Родића. Године 1940. Родићи у Рипњу већ су представљали разгранат род: у засеоку Брђани било их је 14 домаћинстава, а у засеоку Ерчани једно.
У етнографској литератури с почетка 20. века не помињу се фамилије са презименом Родић које славе Аранђеловдан. Ипак, у студији Ристе Т. Николића „Околина Београда“ из 1903. године наводи се да у Рипњу живе Богдановићи и Родићи, пореклом од Качаревића досељених из места Куле у Лици. За њих се, међутим, наводи да славе Лучиндан, а не Аранђеловдан. Због тога остаје нејасно да ли је реч о истој фамилији, али мислим да је у Николићевој студији дошло до грешке и да је уместо Лучиндана требало да буде наведен Аранђеловдан.
Тестирани припада роду Крајишких аранђеловштака, који смо у радној верзији звали родом Крајишких Родића, управо по једној од најбројнијих фамилија које му припадају. Овај род је SNP-профилисан и припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, о чему постоји и засебна
тема (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.0) на форуму. Модални хаплотип овог рода карактерише вредност маркера DYS390=25, коју поседује и тестирани Родић. Његов хаплотип показује и друге карактеристике: DYS391=10, DYS458=16, а у мањој мери и DYS19=17, DYS389ii=30 и DYS635=22.
Као што је и очекивано, тестираном је најближи други тестирани Родић из Рипња, чији је хаплотип објављен у књизи Небојше Блажовог Драшковића „Господари гена у Црној Гори“. Њихови хаплотипови разликују се на једном од 23 упоредива маркера. Следе хаплотипови Родића (Трубар/Дрвар) и Преочанина (Цетина/Цивљане), који такође славе Аранђеловдан и припадају истом роду; њихови хаплотипови разликују се од хаплотипа тестираног на три од 23 до 25 упоредивих маркера.
Уколико жели да продуби сазнања о терминалној грани Y-ДНК стабла којој припада, тестирани може урадити неки од дубинских геномских тестова, као што су WGS или BigY.
Информација са терена: Качаревићи заиста славе Лучиндан. У монографији о Рипњу каже се да постоје две гране Качаревића, Качаревићи-Јоксићи и Качаревићи пореклом из Војводине, или Лике. У Лици није било Качара-Качаревића, али није искључено да су презиме добили тек у Рипњу. Према неким текстовима са Портала, Качаревићи за себе кажу да су из Старе Херцеговине и да можда имају везе са Никшићима (на шта слава упућује).
Већа је мистерија зашто се Родићи са славом Аранђеловдан не спомињу нигде. Иако их очигледно има и пореклом су из Крајине (19. век), на шта указује и днк резултат. У сваком случају, осим овог, постоји још један резултат рипањских Родића на 23andMe:
Родић, Аранђеловдан, Рипањ, I2-S17250.
...
То би значило да у Рипњу постоје две несродне фамилије Родића - једни који су огранак Качаревића и славе Лучиндан и други којима припада тестирани Родић, са славом Аранђеловдан. Не би било лоше када би се тестирани јавио да разјасни ово питање.
30. Врлинић, Ђурђевдан, Бојанци/Чрномељ, R1a-Z283>Z280>CTS1211>YP4278
Врлинићи се помињу још 1539. године, тачније Иваниш Врлинић, поменут као један од цетинских Срба којима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије. Том приликом су Бојанци и насељени. Други део ових цетинских Срба се населио у Жумберку.
У односу на модални хаплотип гране R1a-YP4278 резултат Врлинића карактеришу маркери DYS385=11-15, DYS449=32 и DYS576=20. Иако не постоји подударање на овим карактеристичним вредностима, хаплотипу Врлинића су најближи хаплотипови тестираних из рода који такође слави Ђурђевдан, а у коме су Ераковић (Штиково/Дрниш) , Кешељ (Раникуће/Зови До/Невесиње), Граховац (Невесиње) и Тадић (Црна Бара/Богатић). Уз исту крсну славу и предање о пореклу Врлинића из Далмације одакле је и Ераковић, ова сличност може бити солидан показатељ да се ради о припадницима истог рода. Препоручујем Врлинићу да размисли о неком од геномских тестова.
Као што сам и раније више пута помињао, Врлинићи су можда данас и најстарије презиме у Срба које се очувало у континуитету (први пут записано у првој половини 16. вијека).
Можда најдуже постоји у том крају, али сигурно не и код Срба у целини. Живаљевићи из Велике, Срдановићи из Метеха и Раденовићи из Плава се помињу још 1330. године у Дечанској хрисовуљи. Сва три презимена су и данас у употреби.
Можда за Живаљевиће постоји континуитет, јер се заиста помињу на подручју Плава још у 14. вијеку. За Срдановиће и Раденовиће нисам баш сигуран, јер се помињу на више разних мјеста ван плавског краја, али не и на подручју Плава.
Двојица Срдановића (Драгуј и Милко) се у Дечанској хрисовуљи помињу као мађупци у селу Комарани у жупи Плав. Комарани су данашња Комарача. Лијеви и Десни Метех су практично засеоци Комараче којој гравитирају.
Сладко Радновић (без Е између Д и Н) се у Дечанској хрисовуљи помиње као становник Града у жупи Плав, док се Обрад Радиновић помиње у Великој. Ту се не може са потпуном сигурношћу тврдити да су то данашњи Раденовићи, али највероватније јесу пошто је познато да су староседеоци.
Живаљевићи и Срдановићи су потпуно неспорни.
22. Бабић, Ђурђевдан, Калудра/Беране, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>Y441928, Ћетковићи-Вајмеши
Слично предање наводи и тестирани Бабић:
Знам да смо дошли из села Тушине код Шавника, да смо из племена Дробњака и да смо били од Церовића или у јако блиском сродству са њима. Тачно када смо се доселили у Калудру код Берана не знам, то је било негде у 19. веку неки кажу да су побегли у Васојевиће након убиства Смаил Аге.
Не улазећи у тачност осталих навода из забележених предања, може се констатовати да је веза Ћетковића и Бабића са дробњачким Церовићима оповргнута генетичким тестирањима. Дробњачки Церовићи припадају хаплогрупи I1-M253>Z2336>P109>FGC33034 и роду Дробњака-Новљана. То, наравно, не искључује могућност да су Ћетковићи у Шекулар досељени из Дробњака. О овој теми свакако би више могао написати наш члан Nebo (https://forum.poreklo.rs/index.php?action=profile;u=6906).
55. Станић, Видовдан, Водотеч (заселак Ивакуша), Бриње, E-V13>Z1057
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Станић, Видовдан, Нови Сланкамен/Инђија
- Станић, Видовдан, Бриње
- Хрњак, Јовањдан, Крбавица/Кореница
- Гостојић, Никољдан, Госпођинци/Жабаљ
- Бамбураћ, Игњатијевдан, Вукошевац/Суња
Тестирани је навео да Станићи по предању потичу из Истинића код Дечана. Надимак или старо презиме им је Папраћани.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
ХРУСТАНОВИЋИ муслимани, стара породица, живе у Гацком. Касније су се прозвали Кадрићи. По некима су род са братством Звиздићима, Паши-ћима, Хоџићима и Циљевићима. Чувају традицију да су потомци властелина Ђуре Звизда.
ВАСИЛИЋИ (2 к, Јовањдан — 20. јануар) су око 1830. године прешли из драгачевских Горачића; други кажу да су из старовлашког краја (Челице—Кућани—Ојковица). Oд имена неког претка образовано им је презиме. Уочи Другог светског рата неки су прешли у суседну Виљушу, а касније су засновали домаћинства и у другим местима: Чачак (2 к), чачанска Трнава (5 к) и чачански Кулиновци (1 к).
3. Хрустановић, Гацко
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, могуће и млађој подграни YP417>YP418>FTB20451>BY71087>FTB3834. На припадност овој подграни могле би указивати две специфичне вредности које поседује Хрустановић, DYS385=11-13 и повишена DYS448=21. Најближи тестирани са којима дели наведене вредности су Арнаут из Косора код Врлике (Аранђеловдан) и Луковац из Старча код Колашина (Св. Врачи). Хрустановић се од Арнаута разликује на 4 од 25, а од Луковца на 4 од 23 маркера. Арнаут је урадио дубински тест и потврђено је да припада грани FTB3834, па је препорука Хрустановићу додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се потврдила припадност овој грани, као и време раздвајања од линије тестираног Арнаута.
Тестирани је у упитнику навео само да му је предак Ђуро Звиздић из Гацка, а слично је забележено и у доступној литератури:
БАЛТИЋ је позитиван на Y250780. Дакле, овим резултатом је потврђено ровачко порекло Балтића из околине Мојковца. Остаје нам да сачекамо WGS резултате Ровчана, пре свих Булатовића и Радовића, и у случају успешне профилизације ровачког братства Булатовића предложићемо Балтићу тестирање на њихову заједничку SNP мутацију. На другој страни мало се прича замрсила пошто до даљњег остаје нерешено порекло Јововића из Мочиоца код Ивањице, са старијим родовским надимком/презименом Балтић. Ако би се некада тестирали Балтићи из Урсула, сазнало би се којима су генетски ближи (мојковачким или ивањичким Балтићима), ипак можда нам на ово питање индиректно одговори WGS тест Јововића. Уколико се испостави да је Јововић близак са Вејсиловићима и Тахировићима из Урсула, сва је прилика да и урсулски Балтићи припадају њиховој подграни.
35. Бурсаћ, Плавно, Книн, Ђурђевдан, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>S2972
Највероватније припада роду Булатовића - Куча. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS549=13, коју нема ниједан други припадник овог рода. Најближе поклапање има са хаплотипом једног од тестираних Булатовића (Лучиндан, Раћи/Подгорица), од кога се разликује само на поменутом маркеру.
Тестирани је навео да се поуздано зна да су Бурсаћи дошли у Плавно 1692. године са простора Санице у Босанској Крајини.
О Булатовићима из Куча имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7861.0
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
18. Ераковић, Аранђеловдан, Велимље, Никшић, I2-Y3120>S17250>PH908>FT382557>BY127711>BY93199
Највероватније припада роду Озринића, иако поседује доста нетипичан хаплотип за овај род. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS389ii=30 (нема је ниједан други до сада тестирани Озринић), DYS549=10 (само још двојица Милића из Марковине имају вредност 9 на овом маркеру) и DYS635=22 и повишену вредност маркера DYS533=14 (имају је још само Николићи из Озринића код Никшића). Ипак, овај хаплотип поседује вредност маркера DYS448=18, која је карактеристична за Озриниће, због чега вероватно ипак припада овом роду. Најближе поклапање међу до сада тестираним Озринићима има са Стијеповићем из Рисна, чија породица по предању потиче управо из Бањана. Од хаплотипа тестираног Савићевића (Аранђеловдан, Растелица/Куршумлија), који потиче од Савићевића, разликује се на чак 6 маркера. Од хаплотипа Килибарде (Арађенђеловдан, Тупан/Никшић), који је по предању најближи Ераковићима од осталих Озринића, разликује се на 5 маркера.
Светозар Томић је забележио више предања о пореклу Ераковића и Килибарди са Тупана из Бањана:
49. Јањић, Аранђеловдан, Чивчије/Прњавор, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, Крајишки аранђеловштаци I2-FT386055
Ђурђевићи из Печенег Илове славе Трифундан .
Јањиће нисам нашао у турским дефтерима у Чивчијама нити у сусједним селима. У Бранешцима су у дефтеру записани Јокићи који су славили Аранђеловдан а данас их нема у селу и поставља се питање шта се десило са њима а пописани у аустријском земљишном попису 1881. године.
Бобаљи или Марчишевићи, Питолићи или Пољаковићи, Деспотовићи или Ковачевићи, Тодоровићи и Марковићи (12 кућа, Св. Алимпије столпник) су стари досељеници из Дукађина „од Пећи“. Тврде да су у Бељаку седели пре Велике сеобе. С Пановићима из суседног Новог Села, држе кумство из старог краја – из Дукађина.
Милисавци (42 к., Св. Никола), деле се на мање групе: Деда Јовановци, Деда Стојковци, Деда Марковци, Деда Маринковци и Деда Миленковци. Оснивач овог рода је напред поменути деда Милисав, досењен пре око 190 година из неког села на Косову. Генеалогија им је: Стојадин, 70 година – Манча – Милош – Пеша – Јован – Милисав. Род се намножио од Милисављевих синова: Јована, Стојка, Марка, Маринка и Миленка. Они су били „Карађорђеви вршњаци“. Једном су Арбанаси између Бојин Дела и Обличке Сене терали стоку коју су украли од Срба поред Ј. Мораве. Деда Љута из Бојин Дела и Милисав тада су отели стоку и у борби убили 17 Арбанаса. Оног сељака из Струганице Милисављевог побратима Арбанаси су убили на превару: „дошли му у кућу преобучени у трговце и тако га убили“.
49. Јањић, Аранђеловдан, Чивчије/Прњавор, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, Крајишки аранђеловштаци I2-FT386055
Тестирани није навео детаље о свом пореклу, а о становништву села Чивчије нисам пронашао податке у доступној етнографској литератури. Јањићи су иначе на попису становништва 1991. године били једна од бројнијих фамилија у овом селу: пописано је 40 Јањића од тада постојећих 374 становника.
Тестирани припада роду Крајишких аранђеловштака, који смо у радној верзији звали родом Крајишких Родића, управо по једној од најбројнијих фамилија које му припадају. Овај род је SNP-профилисан и припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT461579>FT386055, о чему постоји и засебна тема (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.0) на форуму. Модални хаплотип овог рода карактерише вредност маркера DYS390=25, коју поседује и тестирани Јањић. Његов хаплотип карактерише и изражено ниска вредност DYS449=29, а у мањој мери и DYS576=17.
Хаплотипу Јањића најближи су хаплотипови Бранковића (Крња Јела/Босански Петровац, Аранђеловдан) и Ђурђевића (Печенег Илова/Прњавор, Аранђеловдан). Разликују се на два од 23 упоредива маркера, а обојица припадају истом роду.
Уколико жели да продуби сазнања о терминалној грани Y-ДНК стабла којој припада, Јањић може урадити неки од дубинских геномских тестова, као што су WGS или BigY.
Такође, на попису из 1851. не спомиње се ни породица Јањић, али се иста уредно наводи у Шематизму из 1882. са славом Св. Арханђел Михаило, што указује да се и њихов предак у с. Чивчије доселио највероватније у периоду између 1851. и 1880/81. Породице Јањић са крсном славом Аранђеловдан су иначе изузетно разгранате у целој Босни и у Шематизму се породице са овим презименом и славом поред Кокорске парохије наводе и у следећим парохијама: град Бања Лука, Горажде, Сарајевско поље, Омарска (град Приједор ), општина Ливно, село Црни Луг (општина Грахово) и с. Камен (о. Гламоч).
У селу Чивчије данас живе породице:
Божић (Св. Стефан, наслеђено од породице Маринковић), Врховац (Св. Јован), Врховац (Св. Ђорђе), Густоварац (раније Павловић, Св. Ђорђе), Дубравац (Св. Игњатије Богоносац), Јањић (Св. Архангел Михаило), Јовић (Пренос моштију Св. Ђорђа – Ђурђиц. Ова породица води порекло са Озрена, а у Чивчије се доселила крајем 20. века), Кљајић (Св. Никола), Ковачевић (Благовести), Малешевић (Св. Никола), Малешевић (Св. Марко), Маринковић (Св. Стефан), Миодраговић (Св. Стефан), Репић (Св. Ђорђе), Павловић (слава непознато. Доселили се у току последњег рата у с. Кокори, а одатле у с. Чивчије. Нису рођачки повезани са породицом Густоварац), Петковић (Ђурђевдан. Ова породица се у Чивчије доселила из с. Блатница (o. Теслић).
45. Коларовић, Никољдан, Сремски КарловциПоштовани Кековац, да ли овај резултат има поклапања са мном?
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има одступање од модалног хаплотипа овог генетичког рода једино на маркеру DYS635=21, па последично има неколико потпуних поклапања и већи број блиских хаплотипова, али због малог одступања од модала многа од тих поклапања нису последица ближе везе. Издвојио бих потпуно поклапање са Ђурђићем из Вирка код Жабљака, који припада грани I1-P109>FGC22061>FT243910 - роду Миличића и Касалица, због исте славе. Припадност овој грани свакако треба проверити SNP тестом (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=371298), мада бих за даље тестирање ипак препоручио WGS или BigY-700 тест. Поменуо бих да имамо из Ковиља тестираног Коларова, слави Ђурђиц, који и поред сличног презимена и географске блискости није у сродству са Коларовићем јер припада хаплогрупи I2-PH908.
Кандидат је навео да су његови преци дошли у Сремске Карловце из места Колари код Смедерева око 1750. године и тада су се презивали Илић, а ново презиме су добили према месту порекла. Приметио сам да је презиме Коларевић било помињано на неколико места и пре 1750. у Срему. На пример четрдесетих година се помиње сточар Глигорије Коларовић, закупац пустаре у Буђановцима. 1735. се помиње неки харамбаша Коларовић, који је хајдуковао у Посавској граници. Извор: Срем од краја XVII до средине XVIII века, Славко Гавриловић.
Сретеновићи, славе Лучиндан. Сматрају се најстаријим родом у селу и тврди се да су пореклом из Црне Горе (неки веле из Мостара у Херцеговини), али су дошли из Санџака. Дошло је петоро браће у периоди између 1720. и 1740. године. Један потомак, који се звао Милисав имао је сина Сретена а од Сретена су сада и потомства: -Ђорђевићи и Проковићи. Један од Сретеновића је отишао као уљез у Миоковце и од њега сада има тамо 25 кућа. Од Сретеновића су Лучићи у Горњем Милановцу и Ђуковићи у Кривој Ријеци. Милисав је имао само једно дете па је узео од своје сестре Адама да се игра са његовим сином. Неки чобанин у игру избије Адаму око. Милисав онда подели имање по пола – Сретену и Адаму. Адам је био од Макљенаца у Велеречи, који славе Св. Јована Милостивог, али је, примишви имање од Милисава, прими и славу Св. Луку кога данас славе његови потомци. Адамови синови су били Веско, Марко и Димитрије-Дико. Њихови потомци су: -Весковићи, Адамовићи први (раније Јозе-Јозићи) и Миловановићи.
Макљенци или Макљеновићи је заједничко презиме за огранке великог рода који воде порекло од предака досељених са Макљена у Буђеву и сви славе Св. Јована Милостивог, 12. новембра по старом календару. Дошли су доста времена пре таковског устанка. Најпре су се населили на Ивовику. Неки даљи предак је био Макљен и његово име је било прво уписано у старој читуљи. Тривун се задржао на Гаврову Брду али га је одатле отерао Марко Ала на Спрдањску Косу, где је овај онда саградио кулачу. Од Макљеновића су данас у Велеречи: -Јовановићи са надимнком Кекерези – раније Терзићи; Петровићи први, Милојевићи, Минићи, Николићи-Ружићи, Ковачевићи, Лазаревићи раније Протићи, Бркићи, Марковићи и Миловановићи.
8. Зуровац, Јовањдан, Лука, Невесиње, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z16988
Припада роду Зуроваца - Невесињаца. Од хаплотипа Зуровца из Рабине код Невесиња разликује се на 4 маркера. У односу на хаплотипове оба претходна Зуровца, поседује повишене вредности маркера DYS389i=14 и DYS389ii=31 и снижену вредност маркера DYS635=20.
Велибор Михић у свом тексту о овом роду у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, између осталог, наводи следеће:
Као најстарија насеља рода Зуроваца помињу се села Крушевица код Љубиња и Рабина код Невесиња. Овом роду припада истоимено братство Зуроваца које слави Јовањдан, као и неколико херцеговачких породица које су прешле у ислам. Забележено је да су Зуровци некад живели у Крушевици, а да су им летњи катуни били на Думошу на Зеленгори. Као плаништари, имали су своја јесеништа у Рабини, па су се временом тамо и населили. Било их је и у другим невесињским селима. Године 1771. у турским документима помињу се у селу Бојишта, а било их је и у Удрежњу, Луци, и Миљевини.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
7. Нишић, Јовањдан, Горица, Шипово, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213
Припада роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице на подручју општина Прибој и Пљевља. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS449=31 и DYS570=18. Са хаплотипом Лазића (Никољдан, Зелиња Горња/Добој) има потпуно поклапање на 23 маркера.
Тестирани је навео да Нишићи по предању потичу од Војиновића из околине Никшића. Из Никшића скоро сигурно не потичу пошто овај род тамо није присутан, али старо презиме им је заиста могло бити Војиновић, пошто Лисићићи из Пљеваљског краја, који припадају овом роду, по предању потичу од Војиновића из Поблаћа и за свог родоначелника сматрају спахију Војина, који је обновио манастир Св. Тројице у 16. веку.
Род Поблаћана је детаљније обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
19. Тасић, Никољдан, Обличка Сена, Врање
Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико прилично специфичних вредности: снижене DYS448=19 и DYS643=9, и повишене DYS481=27 и DYS635=24. Нема блиских поклапања са мање од 5 разлика на 23 маркера. Због изузетно ретког и специфичног хаплотипа, Тасићу најтоплије препоручујем додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирао на стаблу хаплогрупе R1a.
У Обличкој Сени била су настањена само два велика рода, Милисавци и Подгорци, и једни и други славе Никољдан. Тестирани није у упитнику прецизирао којем од ова два рода његови Тасићи припадају, међутим на основу резултата раније тестираног Ристића (породични надимак Подгорци) из Мечковца код Врања (хаплогрупа E-V13>Z5018>FGC11450), чији прадеда се доселио на мираз из Обличке Сене, посредно можемо закључити да Тасићи припадају роду Милисаваца.
https://www.poreklo.rs/2013/12/28/poreklo-prezimena-selo-oblicka-sena-vranje/ (https://www.poreklo.rs/2013/12/28/poreklo-prezimena-selo-oblicka-sena-vranje/)
Поштовани Кековац, да ли овај резултат има поклапања са мном?
Имате 3 маркера разлике на 25 упоредивих маркера. Све су једноструке, није то много, али без дубинског теста ништа не може да се каже више. Такође славите и различите славе па је то још један аргумент против тезе о некој ближој вези. Ако ћемо да бројимо само разлике на маркерима рачунајте да се налазите у првих 300 најближих поклапања са Коларовићем, што не делује обећавајуће.Да, изгледа да нисмо ближе повезани. Хвала пуно на одговору!
7. Нишић, Јовањдан, Горица, Шипово, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213Малкице срећу квари овоме предању резултат Лисица,У32084, са којима су Лисичићи поистовећивани кроз литературу тако да фали врло мало да би се слагалица сложила. Не навијам ни на једну страну већ се трудим да будем реалан.
Припада роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице на подручју општина Прибој и Пљевља. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS449=31 и DYS570=18. Са хаплотипом Лазића (Никољдан, Зелиња Горња/Добој) има потпуно поклапање на 23 маркера.
Тестирани је навео да Нишићи по предању потичу од Војиновића из околине Никшића. Из Никшића скоро сигурно не потичу пошто овај род тамо није присутан, али старо презиме им је заиста могло бити Војиновић, пошто Лисићићи из Пљеваљског краја, који припадају овом роду, по предању потичу од Војиновића из Поблаћа и за свог родоначелника сматрају спахију Војина, који је обновио манастир Св. Тројице у 16. веку.
Род Поблаћана је детаљније обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Малкице срећу квари овоме предању резултат Лисица,У32084, са којима су Лисичићи поистовећивани кроз литературу тако да фали врло мало да би се слагалица сложила. Не навијам ни на једну страну већ се трудим да будем реалан.
Не би се сложио са твојом констатацијом које си изнео о хаплотипу. Читав низ стр. маркера и вредности које ниси анализирао и прокоментарисао показују припадност Тасићевог хаплотипа грани R-M458>L1029.
У првом панелу од 1 до 12 маркера су стандардне вредности за L1029, на маркер DYS458 = типична модална вредност, ту су још кључни низ маркера и вредности које одређују припадност поменутој грани као ма пример: DYS449, DYS456, DYS438 и DYS481=27. Овај последњи маркер и његове вредности варирају, модална вредност је 25, међутим иде и до 27, а јако ређа може бити и 28, а најнижа вредност може бити 23, али је исто јако ретка.
Маркер DYS481 је веома битан и у већини случајева је кључан за одређивање и припадност грани
L1029 на основу тестираних 23 или 25 маркера.
Тасићев хаплотип може бити специфичан за одређивање низводне гране од L1029, али вредности које поседује на маркерима: DYS448=19, DYS635=24, DYS643=9 неке могу бити и мутације од пре пар генерација или од пре пар стотина година. Ове мутације су стандардне од модалних вредности за један корак мање или један корак више. Специфичан хаплотип би био када би вредности биле од модалне у два-три корака повишене или два-три корака снижене, што није случај.
Врло су слаби докази да E-Y128213 потичу од спахије Војина. Лисичић и остали E-Y128213 и нису из Поблаћа већ из села која су припадала власима Бање и Таре. Зато је и њихова генетика раширенија на западу ради влашког статуса а Војин је био дио војнучког сталежа.Да, можда би нам помогло да је ова грана сврстана у неку племенску скупину па би је могли истражити донекле. Предачке гране су махом разгранате по истоку што иде у прилог тези да би управо они могли бити војнучког статуса ако је премиса да се претежно становништво источних крајева прихватало те улоге. Ја немам много аргумената да бих нешто судио осим да предање стоји на танким ногама а разлог сам већ навео.
Антонијевићи, стари поп Антоније из породице Антонијевића у Каменици, која је дуго поповала по Каменици и суседству, и из које је било и калуђера, населио је своје Антонијевиће и у овом селу, вискоко под Трешњицом, у врху Пониковице. Има их овде 15 кућа, славе Никољдан.
Антонијевићи су најранији досељеници у овом селу. Поп Антоније је са породицом дошао из Косатице у Полимљу. Поп Антоније је поповао при Белој Цркви, поповали су му још неки потомци, престали и одселили се. Мисли се да је било попова и на другој страни села. Потомци се зову Антонијевићи, има их 17 кућа, славе Никољдан.
Да, можда би нам помогло да је ова грана сврстана у неку племенску скупину па би је могли истражити донекле. Предачке гране су махом разгранате по истоку што иде у прилог тези да би управо они могли бити војнучког статуса ако је премиса да се претежно становништво источних крајева прихватало те улоге. Ја немам много аргумената да бих нешто судио осим да предање стоји на танким ногама а разлог сам већ навео.
25. Француски, Јовањдан, Кикинда
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Од модалног хаплотипа ове гране одступају снижене вредности DYS391=10 и DYS481=23, као и повишена вредност DYS456=17. Нема ближих поклапања у нашој табели са којима дели бар две од три поменуте вредности. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно утврдила терминална подграна испод YP4278.
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Пећи, као и да им је старије презиме било Карић, а најстарији познати предак Данило, који је живео почетком 19. века. Карићи из Пећи су већ тестирани раније, и утврђено је да припадају хаплогрупи E-V13, тако да веза по мушкој линији између Француских и Карића не постоји. У протоколу исповедајушчих за 1818. годину Француски се помињу у надлачкој четврти Кикинде.
https://www.poreklo.rs/2012/07/29/poreklo-prezimena-kikinda-gornji-banat/ (https://www.poreklo.rs/2012/07/29/poreklo-prezimena-kikinda-gornji-banat/)
12. Убавин, Марковдан, Деспотово, Бачка Паланка
Припада хаплогрупи I2-PH908. Добро се уклапа у род Тесли и Теслића из Лике, који славе Ђурђевдан, а у ранијим акцијама смо имали и припаднике овог рода са славом Јовањдан, као што су Пиљагић из Поткозарја и Кривокућа из Топлице, даљим пореклом из околине Ивањице. Једино одступање од модалног хаплотипа овог рода је DYS389II=31 (модална вредност је 32) и DYS570=20 (модална вредност је 18), али поседује карактеристичне вредности DYS437=16, DYS439=12, DYS389I=14, YGATAH4=11.
Убавин је навео да су његови преци дошли у Деспотово још за време Велике сеобе Срба са Косова. На Косову нема ближих поклапања, али могуће је да је матично подручје овог рода у Старом Влаху или јужније, пре свега због резултата Кривокуће. Презиме Убавин се помиње у Деспотову још 1766. године у неким пореским књигама. Старији помен нисам пронашао.
Može li neka preporuka za Ubavina za dalje testiranje ?
Не. Није се становништво претежно источних подручја "прихватало" те улоге. И напротив осим изузетака то становништво није мигрирало са истока.Нек пребаце уредници ђе треба. Ми заиста не знамо шта слави тестирани Лисица али знамо да њему близак Аврамовић слави Никољдан,тако да је то могућ путоказ. И ја сам те Адровиће тражио зато што су слични Бандровићима коју су пописани 1810. у Кусуцима код Рогатице. Помишљао сам и на (Х)Адровиће као асоцијацију.
Прво није се прихватало те улоге, и није се могло тек тако прихватити, војнуци су примарно директни насљедниици средњевјековних феудалних слојева ниже властеле и слободних војника сељака, у које се могло улазити и позније из статуса сељака и влаха (али након што су постали сељаци) као и често "деградација" хришћана спахија у војнуке но то је основа. И на истоку и на западу. Војнука је било доста и по Босни. А конкретно у Поблаћу их је још од почетка турске власти било доста. Код војнука је било доста исламизације. Сви војнуци Босне су исламизирани а чак и код војнука Поблаћа је било доста исламизације.
Простим рјечником у контексту западног Балкана:
војнуци = више словенске генетике
власи = више балканске/римске генетике
Но је ли знаш или неко ти ђе је село Андровићи код Пљеваља. Помиње се а на модерним мапама га нема. Знам да је близу границе. То је село у којем сам досад нашао најранији помен ових Лисичића који би требали бити E-Y128213 из 1856. , затим 1888. варош Пљевља, у Крушеву их не нађох а нађох друге родове неке.
Литература (Мркоњић) јасно каже да су Лисице, Никољдан потомци Војина. Занимљиво да у истој литератури и нема других Лисица или Лисичића. Ово већ и излази ван домена ове теме, тако да боље на другој теми.
Хаплотипу Јањића најближи су хаплотипови Бранковића (Крња Јела/Босански Петровац, Аранђеловдан) и Ђурђевића (Печенег Илова/Прњавор, Аранђеловдан). Разликују се на два од 23 упоредива маркера, а обојица припадају истом роду.
Нек пребаце уредници ђе треба. Ми заиста не знамо шта слави тестирани Лисица али знамо да њему близак Аврамовић слави Никољдан,тако да је то могућ путоказ. И ја сам те Адровиће тражио зато што су слични Бандровићима коју су пописани 1810. у Кусуцима код Рогатице. Помишљао сам и на (Х)Адровиће као асоцијацију.Овде ми је телефон аутоматски попунио Адровиће уместо Андровиће али суштина би била да ја ценим да су Андровићи из пописа уствари Адровићи у реалности а ту и дан данас има Лисичића. А ту је и Крњача и У32084 итд.итд.
23. Ђурашевић (Митровдан), Тудоровићи/Будва
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и вероватно низводној грани FT48939, у којој су још ниже Пипери. Што се тиче поређења маркера, ту се не може ништа конкретно да се каже, пошто има блискости са многима Z2705, и то онима који припадају различитим подгранама. Тако се на само 1 маркеру од упоредивих 23, разликује од Костића (Никољдан) из Гњилана, а на 2 од Кркељића (Аранђеловдан) из Лутова код Подгорице, који је прави Пипер. Ђурашевић има ретку вредност DYS385ab=11-12 (уместо 11-11) која се ретко јавља и у различитим подгранама, а поседује и DYS458=16 која је карактеристична за подграну Y32147, само се та вредност догоди и код неких других, као што је случај са Кркељићем.
14. Савић, Аранђеловдан, преслава Гавриловдан, Лебина, Параћин
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип му је готово у потпуности модалан осим благо снижене DYS391=10 и нарочито вишеструко снижене DYS481=27. Због поприличне модалности хаплотипа има мноштво технички блиских поклапања, али без филогенетичког значаја, па их овде нећу наводити. Нема међутим ниједно поклапање где би неко са њим истовремено делио и ове две снижене вредности. Иако је Аранђеловдан честа слава и постоји велика могућност да му ни два резултата која ћу поменути нису филогенетички блиска, ипак би можда требало споменути резултат нејавног тестираног из Трговишта (слави Аранђеловдан, поседује ниску вредност 28 на DYS481, али модалну 11 на DYS391) и резултат нејавног тестираног из Доњег Кусца код Гњилана (такође слави Аранђеловдан, има вредност 10 на DYS391 и снижену вредност 29 на DYS481). Топла препорука тестираном је да уради неки од дубинских тестова генома (Big Y, WGS) и открије дубљу подграну којој припада испод PH908.
Тестирани је навео да су преци Илића досељени са простора Косова и Метохије, али му није познато када се то десило. Презиме носе по оцу наврдеде тестираног, који се звао Сава и који је рођен 1828. године. Имали су породични надимак Турци.
41. Вуковић, Ђурђевдан, Фоча
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалног хаплотипа одступају снижене вредности DYS19=15, DYS391=10 и поготово изузетно ретка DYS460=9, и повишена вредност DYS643=11. Све наведене вредности дели једино са Мирковићем (старије презиме Домановић) из Бошњана код Раче (Св. Врачи), од ког се разликује на само 1 од 25 маркера. За Домановиће се наводи да су даљим пореклом из Херцеговине, чему блискост са Вуковићем свакако иде у прилог. Поред Мирковића, релативно блиско поклапање има и са једним нејавним тестираним из околине Рудог (Никољдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, и са Дуњићем из Заваита код Фоче (Ђурђевдан), од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Ни нејавни ни Дуњић нажалост немају тестиран маркер DYS460, а такође деле и јако специфичну вредност DYS438=11 коју Вуковић не поседује, па је упитно да ли су и колико заиста блиски Вуковићу. Да би утврдио којој терминалној (најмлађој) подграни припада испод PH908, Вуковићу препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је према породичном предању старије презиме било Милошевић, и да су у околину Фоче досељени са Дурмитора, из племена Шаранаца.
СТЕВАНОВИЋИ (Милошевићи, Добросављевићи, Новаковићи) су се доселили од Сјенице. За време Кочине Крајине били су већ у овом селу и пребегли у Срем заједно са Урошевићима, па су се опет вратили натраг. Славе Ђурђев-дан.
22. Госпавић, Јовањдан, Трбушани, Чачак
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Осим благо повишене вредности 13 на DYS439, коју дели са више тестираних из ове хаплогрупе у Српском ДНК пројекту, нема других карактеристичних вредности.
Тестирани је написао да се предак Секула Максимовић из околине Пиве доселио у Трбушане 1720. године. Презиме су добили по баби Госпи или Госпави, док је раније презиме било Илић. Љуба Павловић у својој студији "Ужичка Црна Гора" спомиње следеће предање, које се односи на родове из села Врнчана:
"Баба Јева довела је у исто доба из околине Бијелог Поља своје синове, снахе и децу с много стоке, прво у Севојно, с њима седила читавих 7 година, па због немирне нарави њених унука пребегла код неких раније избеглих сродника у Трбушане код Чачка. У Трбушанима јој се допало и умирила је била децу, али десиле се кишне године, па узастопце једна за другом, а била се населила у равници те ударе неке грознице и почну јој децу давити. Калуђери наврате Јеву да се дигне на Каблар, па и ако 80 година, подигне се и насели у овом селу. Потомци њена три сина су: Товиловићи, Гостојевићи и Илићи; има их 21 кућа, славе св. Јована".
Могуће је да је овде Павловић погрешио и да су Гостојевићи заправо Госпавићи. Резултат тестираног, његово предање и слава свакако више иду у прилог пореклу из Пиве где је N2 доминантна хаплогрупа у односу на околину Бијелог Поља, које је можда било само транзитна станица.
31. Николин, Ђурђевдан, Војка/Стара Пазова
Припада хаплогрупи N2, грани Y254546.
Тестирани Николин има хаплотип веома близак модалном, уз два одступања - повишенe вриједности DYS391=11 и DYS458=19.
Упркос прилично модалном хаплотипу, вриједност DYS391=11 нам даје за право да тестираног сврстамо у грану Y254546, јер се таква вриједност јавља само код неколицине припадника ове гране.
Поменуту грану карактерише слава Ђурђевдан, коју слави и тестирани, с тим да се код неких припадника ове гране у западним крајевима јавља и слава Никољдан.
Када говоримо о блиским резултатима треба поменути Сокнића из околине Невесиња, са којим је Николин на једној разлици од 24 упоредива маркера, те Ерића из Тољенка код Вареша (једна разлика на 22 упоредива маркера). Обојица именованих славе Ђурђевдан као и Николин. Помена је вриједан и Каран из Рашћана код Томиславграда, који слави Никољдан, а са тестираним је на једној разлици од 24 упоредива маркера. Нешто даљи су му резултати Карана из Купреса, те неколицине ђурђевштака из Шумадије и Старог Влаха, углавном двије разлике на 22 упоредива маркера.
Николин није навео никакво предање о поријеклу. Доступна литература која се бави поријеклом породица Војке је доста оскудна и не помиње породицу Николин. На жалост, то често у пракси није знак непостојања неке породице на неком подручју у обрађиваном периоду, него недовољно досљедне методологије етнолошког истраживања. Један попис становника Војке из периода 1734-1737. године не наводи презиме Николин, али помиње двојицу Никола. Један је кнез Никола Екмечић, док је други Никола Gobazovich. У недостатку других претпоставки, или доказа, даље истраживање би се могло усмјерити на ову особу, односно његове потомке. Презиме сам навео у облику у ком је пописано јер ми у вријеме писања објаве не пада на памет неко увјерљиво читање, па ће се можда десити да неко други у овоме препозна неко конкретније презиме.
Да закључимо – нешто озбиљнија веза тестираног постоји са тестиранима из Крајине и Лике, па је можда основаније претпоставити да се досељење у Војку десило са запада, али без даљих тестирања не можемо у потпуности искључити ни директнију везу са Старим Влахом и Херцеговином.
Приједлог за тестираног је неки од дубинских тестова или директни код YSEQ-a, како би се потврдила припадност грани Y254546.
На попису Војке из 1749.године јавља се Бошко Николин.
Миленковци, Станковци (Милековићи, Станковићи), Никољдан. Миленковаца има у Београду а Станковаца у Ковину и селу Медошевцу код Ниша.
Ђорђевићи, славе Благовести. Дошли су са Хомоља, пореклом су Власи па су се посрбили.
20. Трујкић, Мали Никољдан, Мали Кривељ/Бор, J2а-L70.
Породица Трујкић, Мали Никољдан, Мали Кривељ/Бор припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.
Тестирани не наводи породична предања о старијем поријеклу, а у доступној етнографској литератури нисам нашао информација. У погледу генетичке генеаологије тестирани нема нарочито блиских поклапања унутар Пројекта. На основу хаплотипа није могуће утврдити ближу грану без SNP или Y-NGS/WGS. Посједује неколико упечатљивих вриједности на маркерима, DYS458, DYS437, DYS448, YGATAH4, DYS456, DYS576, DYS570. Са једном породицом из Ваљева поклапање је на 13/17 маркера, а од Кушетића из Травника (племство Босне) на 18/23; иако удаљени дијеле карактеристичне вриједности на DYS458, DYS437, DYS448 маркерима, па је могућа древна конекција.
Прислужују Никољдан.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
Презиме и резултат асоцирају на Влахе.
37. Стевовић, Ђурђиц, Бабиће, Зубин Поток
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, подграни Y260989 (https://www.yfull.com/tree/I-Y260989/), роду Коматовића. Најближи на Пројекту су му Веселиновићи-Коматовићи из Витковића и Лече у општини Нови Пазар. Имају потпуна поклапања на упоредива 23, односно 25 маркера. Коматовићи деле грану на Yfull-у са једним тестираним из околине Калесије. Процењена старост гране је преко 1000 година. Тестирањем још једног Коматовића, добили би њихову грану, па зато Стевовићу предлажем неки WGS тест или BigY.
У "Ономастици дела Ибарског Колашина" од Р. Пумпаловића пише: "Стевовић, две куће. Прешли пре 200 година из суседног села Брњака, а у Брњак дошли из Куча. Род су са Аврамовићима и Лукићима у овом селу. Слава Ђурђица, мала слава Пантелијевдан". (стр. 437)
https://www.poreklo.rs/2020/12/26/poreklo-prezimena-selo-babice-zubin-potok/
Д. Мићовић је у књизи: "Родослов-да се не заборави" подробније описао порекло Стевовића, које се слаже са оним шта је и тестирани навео, да потичу од Јована Коматовића.
Међутим турски пописи из 1835. и 1848. мењају слику. Бабиће као село није постајало 1835. а преци Стевовића су пописани у Брњаку. Већ 1848. се јавља Бабиће и једна кућа из које вероватно потичу и Стевовићи. Кажем вероватно, јер попис доста одступа од предања, иако се јављају иста или слична имена. Дакле може се донети закљуак да је село настало између 1835. и 1848., а не у 18. веку, како се у предању каже.
Бабиће, Драгаљице и Вукојевиће се још у мешовитом попису нахије Колашин у вучитрнском кадилуку из 1832 године јављају као посебна насеља. У попису хришћана из 1835 године су пописана у саставу Брњака, да би у дефтеру џизије из 1848 поново били раздвојено пописани.
Предања које је Мићовић забележио се у великој мери не поклапају са пописном грађом и то једноставно из разлога што предања које је забележио нису резултат знања, историјског памћења и аутентичног родословља већ покушаја да се сви преостали огранци Коматовића у Брњаку, са Драгаљицама, Бабићем и Вукојевићем, као и упамћеним исељеним огранцима у 18. и 19. веку увежу у јединствену целину, при чему су недостајали многи делови о релативно скорим, а да не говоримо о ранијим миграцијама.
Примера ради, огранак који је Мићовић забележио као Пејчиновићи заправо нису Пејчиновићи већ други огранак Коматовића који се проширио на земљу која остала за Пејчиновићима који су се око 1840 иселили у Биочин (Рашка). Потес на који су се населили је носио назив својих претходних становника који је жаргонски придодат новимвласницима који су га временом прихватили и присвојили.
Жарко, из предања које је Мићовић забележио, није историјска личност…и још много што шта.
Да ли је у попису уз 1832. пописана исто само једна кућа?
20. Трујкић, Мали Никољдан, Мали Кривељ/Бор, J2а-L70.
Породица Трујкић, Мали Никољдан, Мали Кривељ/Бор припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.
Тестирани не наводи породична предања о старијем поријеклу, а у доступној етнографској литератури нисам нашао информација. У погледу генетичке генеаологије тестирани нема нарочито блиских поклапања унутар Пројекта. На основу хаплотипа није могуће утврдити ближу грану без SNP или Y-NGS/WGS. Посједује неколико упечатљивих вриједности на маркерима, DYS458, DYS437, DYS448, YGATAH4, DYS456, DYS576, DYS570. Са једном породицом из Ваљева поклапање је на 13/17 маркера, а од Кушетића из Травника (племство Босне) на 18/23; иако удаљени дијеле карактеристичне вриједности на DYS458, DYS437, DYS448 маркерима, па је могућа древна конекција.
Прислужују Никољдан.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
Јесте, и није једини. Али су разлике у маркерима толике да међу њима нема говора о неком сродству, веза је древна. Исто важи и за тестиране ван те заједнице и на Балкану генерално. Разбацани свуда и само два јасна кластера, Јовањштаци на западу и Никољштаци око Ниша. Немогуће да су сви дошли за Римљана, статистички немогуће. Поједине гране се одвајају у првом миленијуму пне. па опет ево их ту.
Разумем шта хоћеш да кажеш, али:
1. Разлике у хаплотиповима не морају у овом случају да говоре много. Даћу ти пластичан пример, хаплогрупе J2b-Y22059 (старост око 1000 год) и I2-PH908 (старост око 1500 година) имају много већу разноврност у маркерима него наши J2a-L70.
2. Присуство више различитих грана не искључије миграције са истока у нешто каснијем периоду. Од периода Рима, до касне Визнатије могло је бити више издвојених миграција са простора Источног Медитерана, где је L70 веома заступљена.
3. Ове хаплогрупе нама на старим налазиштима на Балкану (бронзано доба и старија налазишта), што не значи да се неће појавити, али за сада све указује да је повезана са грчким и касније римским миграцијама.
Не, пописане су две куће, већи део чланова прве задруге је остао у Бабиће, док су чланови друге задруге исељени на разне стране.
Стевовићи потичу од Стевана, сина Сава Добрића (брата Петра Добрића који је између 1832. и 1835. године из Брњака прешао у Оклаце) и био слуга код Станића у задрузи из које потичу Трњани и Реџовићи.
Стевовићи су из Оклаца преведени у Бабиће пред сам крај 19. века да раде као чифчије на земљи Селима Аљушевића из Гњиле.
Задруга Саватија (1870) Стевовића је забележена у Бабиће 1911. године са 8 чланова.
33. Перовић (Никољдан), Лозница-Стројтаница/Бијело Поље
Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. На основу маркера DYS458=16, рекло би се да припада низводној грани Y32147 и могуће још низводније Букумирима. Међутим, у близини има један Пипер који исто слави Никољдан, а од којег се разликује само на једном СТР маркеру (тај исто има DYS458=16, што није својствено Пиперима). Постоје још многи од којих се разликује на само једном маркеру, а припадају разним подгранама, тако да се за Перовића једино дубинским тестирањем у иностранству може сазнати истина, тј. која му је најнижа грана.
Тестирани је написао да му је предак дошао из Лознице у Стројтаницу/Стројтеницу. У књизи "Бихор и Корита" из 1967. (Милисав Лутовац) наводи се 6 кућа Перовића у Расову, који су дошли из Стројтенице, а раније Пиве, док Перовићи у Стројтеници и Лозници према тој књизи не постоје. Иначе су сва три насеља практично спојена с Бијелим Пољем.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
АВРУЗИ – најстарији од досељених породица. Аврузи су од исте породице од које и каменички Зимоњићи и Зимоњићи са Гацка. Аврузи су са Црвеног Дола на Чеву у Црној Гори и прво одсељени у Херцеговину па одатле дошли овде. Презиме Аврузи задржала је породица Илића, докле све остале су га изоставиле. Први Авруз се населио у Старом Селу и Илићи су и данас ту, али су доцније помештали се на југ Бојчици и уз Јадар те су тако населили готово сав горњи крај овог села и с обе стране реке. Аврузи су досељени пре прве сеобе у ово село. Данас су Аврузи: Коркићи, Андрићи, Срећковићи, Јовићи, Живковићи, Станисављевићи, Јаковљевићи и Илићи. Њих је 34 куће, славе Св. Лазара.
59. Чукановић, Никољдан, Распоганче, Сјеница
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Због карактеристичних вредности DYS437=15 и DYS456=13 може да се са великом сигурношћу каже да је најближе повезан са следећим тестираним припадницима ове хаплогрупе на нашем пројекту:
- Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак
- Раковић, Никољдан, Горачићи, Лучани
- Петровић, Никољдан, Липовац, Горњи Милановац
По свему судећи ради се о роду који је дуже време присутан на подручју Сјенице, одакле је вековима трајало исељавање према Драгачеву и Шумадији, а о породицама из овог места може се прочитати и у чланку на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2015/03/15/poreklo-prezimena-selo-raspogance-sjenica/ (https://www.poreklo.rs/2015/03/15/poreklo-prezimena-selo-raspogance-sjenica/).
Кандидат је навео предање о пореклу из Црне Горе и да су род са Ђикановићима, што је вероватно исконструисано предање на основу сличног презимена. Ова хаплогрупа је веома честа и разграната у Старом Влаху где је вероватно њено извориште, док је у Црној Гори готово непостојећа. Ипак многе породице из Старог Влаха које припадају овој хаплогрупи имају предање о пореклу из Црне Горе, најчешће да су из Куча, али се помињу и друга подручја у Црној Гори, што иде у прилог неистинитости таквих тврдњи.
Муслимани из Санџака имају свој днк пројекат. Постоје и неки резултати који до сада нису били познати, а могу бити од користи приликом расветљавања појединих подграна које се срећу и код Срба.
Преносим у оригиналу:
...
I1-P109
...
Alibašić (Suhi Do/Tutin/SRB)
...
Извор:http://udruzenje.red/category/projekti/
Посебно су занимљиви тестирани I1 P109. Треба истражити даље порекло ових породица.
П.С. Није потребно коментарисати начин на који су окарактерисане поједине хаплогрупе. ;)
51. Илић, Никољдан (преслава Мали Никољдан), Драгијевица, Осечина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује специфичан хаплотип, са неколико ретких вредности, као што су снижене DYS390=22 и DYS385=13-14 и повишена DYS19=18. Поред тога, има снижене вредности и на DYS391=10, DYS449=30 и DYS481=30 и повишену на DYS576=19. Са оваквим хаплотипом нажалост нема потпуних а ни блиских поклапања у бази СДНКП. Можда би требало обратити пажњу на резултат Васића из Торника код Љубовије (слава Јовањдан), са којим се разликује на 7 маркера од упоредивих 25 али деле ретку вредност 18 на DYS19, као и на резултате нејавног тестираног из Жегра код Обровца (исто слави Јовањдан) који има повишену 17 на DYS19 а од тестираног се разликује на 6 маркера од упоредивих 23 (он му је технички “најближе” поклапање), потом на Иваниша из Каштела Жегарског код Обровца (Јовањдан), са разликом на 7 маркера од упоредивих 25 и повишеном вредношћу 17 на DYS19 и најзад на нејавног тестираног из Косатице код Пријепоља (Лазарева Субота), такође са разликом од 7 маркера на 23 упоредива и вредношћу 17 на DYS19. Сви побројани са тестираним деле и вредност 10 на DYS391. Топла препорука тестираном је да уради неки од дубинских тестова генома (Big Y, WGS) како би сазнао своју прецизну позицију унутар гране I2-PH908.
Тестирани је оставио податак о могућем родовском надимку Аврузи. У књизи Љубе Павловића “Колубара и Подгорина” у Драгијевици је наведен род Авруза са следећим подацима:
Додуше, овде се слава не поклапа, па је могуће да је Павловић “покупио” погрешну информацију, поготово што Илићев резултат нема везе са гатачким Зимоњићима који припадају другој хаплогрупи.
https://www.poreklo.rs/2013/03/21/poreklo-prezimena-selo-dragijevica-ose%C4%8Dina/
Бушановићи (Лазаревићи), ( 3 к., св. Стефан), Кућа им је поред цариградског друма. Деда њихов био кафеџија. Дошао од Лесковца.
Заборавих да додам да постоји резултат на 17 маркера Живковића из Драгијевице који по предању припада роду Авруза (и код Љ. Павловића су Живковићи наведени као део рода Авруза), али као славу има Лазареву Суботу (што се поклапа са оним што је записано у етнографској литератури за тај род). Иако обојица припадају хаплогрупи I2-PH908, његов хаплотип нема блиских поклапања са оним од Илића, односно не поседује немодалне и ретке вредности које га карактеришу, па је с обзиром и на различиту славу готово сигурно да Илићев резултат не представља род Авруза. Једини род који је у Драгијевици забележен да слави Никољдан су Васиљевићи-Старосељани, али код Павловића се међу њима не помиње презиме Илић, па би било добро када би се тестирани јавио и разјаснио недоумицу.
Поздрав свима,
Пауновић овде, извињавам се унапред ако није требало, али ме баш интересује када могу очекивати тумачење мојих резултата? Ситуација код мојих је веома чудна, јер су моји крили све од нас млађих.
:D ок, хаплогрупа није разлог за конспирацију. Не мења ништа реално, не иде пасош европске уније уз R1b. Ако будеш имао среће бићеш J-L70, то је све што треба да знаш. Стрпљења, има много посла а жетелаца мало.Прелиминарно је R1a-M458. Нисам сигуран да Вас разумем, зашто бих имао среће? Мој мотив је спознаја предака, немам мотиве те врсте да се убрајам у било шта.
Прелиминарно је R1a-M458. Нисам сигуран да Вас разумем, зашто бих имао среће? Мој мотив је спознаја предака, немам мотиве те врсте да се убрајам у било шта.
Није ми проблем и да овде дам резултате, али нисам сигуран да ли је то дозвољено.
Молим те сачекај док уредници не објаве анализу твог резултата. Биће објављена наредних дана, само још мало стрпљења. Много има резултата из разних акција.Никакав проблем, хвала на брзом одговору.
66. Дрењанин, Јовањдан, Мала Моштаница/Обреновац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има прилично модалан хаплотип са тек двије благо помјерене вриједности, DYS391=10 и DYS635=24. Самим тим, хаплотип није превише информативан за препознавање ближих генетичких веза. Не постоји у бази СДП ниједан хаплотип који би указивао на ближу везу. Од слављеника Јовањдана, најближи су Дрењанину на 3/23 маркера разлике, али са простора Крајине, па је веза мало вјероватна. Са ближег географског подручја по хаплотипу (2/23 разлике) су им најближи: Томићи, Лучиндан, Шутци/Љиг и још један необјављен род који слави Митровдан из Кожуара/Уб, али са разликама управо на Дрењаниновим немодалним вриједностима, па је ближа веза мало вјероватна. Поготово што славе и друге славе. Препоручује се неки од дубинских тестова, који би потенцијално могао одредити ближу везу са другим тестиранима.
По предању које је саопштио тестирани, Дрењани су доселили у Малу Моштаницу из Дрена код Лазаревца. Раније су се презивали Марковић. Доселила су два брата у Малу Моштаницу и промијенили презиме у Дрењанин. Њихов брат од стрица је задржао презиме Марковић и одселио у Велику Моштаницу. У етнографској литератури је записано исто предање за Дрењане, да су дошли из Дрена у срезу Колубарском. У лазаревачком Дрену не помињу се Марковићи, али постоје два рода који славе Јовањдан: Тодоровићи (даљим поријеклом са Косова) и Бранковићи, стари род. Можда не би било лоше провјерити генетички ова два рода.
60. Павловић, Јовањдан, Трнава/Топола, J2a-Z6055.Изгледа да сам сазнао грану моје ујчевине (Савићи) из Горње Трнаве :) И Савићи и Павловићи су део ширег рода , потомци Миливоја, који се доселио из Лопата у Васојевићима:
Породица Павловић, припада хаплогрупи J2a-Z6055 > Y14439, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.
По сачуваном породичном предању у Трнави су најмање 9 кољена, што их ставља у ред старијег слоја становништва села. Почетком 20. вијека било их је 8 кућа. У погледу генетичке генеаологије тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Најближе поклапање има са Пантовићима, Гривска/Ариље, Јовањдан, са којима се разликује на два маркера. Узгред они су им и најближи географски, па би могли тражити ближе конекције између њих.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
Изгледа да сам сазнао грану моје ујчевине (Савићи) из Горње Трнаве :) И Савићи и Павловићи су део ширег рода , потомци Миливоја, који се доселио из Лопата у Васојевићима:Прецизније, Милојевићи и Срећковићи су са мојим Савићима део истог огранка ("Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа", а не "Баба Анђелића" (живе груписани у истом крају)
"После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: Јеленићи (Живановићи, Милошевићи, Радојичићи, Томићи 35 кућа., Павловићи 8 кућа), Баба Анђелићи (Јовановићи, Благојевићи, Лукићи, Радојковићи) 20 кућа., Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа., Стојковићи (Живановићи, Симићи, Вукићи, Милићевићи укупно 42 к., Петровићи (Јовичићи) 9 к., Славе Св. Јована. (укупно 86 кућа.,).
https://www.poreklo.rs/2012/07/06/poreklo-prezimena-selo-trnava-topola/
Од овог рода, тј. огранка Миливојевих потомака "Бабаанђелића", је и Милоје Петровић "Трнавац", војвода из првог српског устанка (од њега су Милојевићи касније):
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
...као и Срећко "Трнавац", који је био председник Великог суда у Крагујевцу, за време Милоша (од њега су Срећковићи)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A2%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86
60. Павловић, Јовањдан, Трнава/Топола, J2a-Z6055.
Породица Павловић, припада хаплогрупи J2a-Z6055 > Y14439, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.
60. Павловић, Јовањдан, Трнава/Топола, J2a-Z6055.Koliko je testirani daleko od Pavića iz Rogače kod Sopota? I on je, takođe ista grana i ima istu slavu, a i blizu je.
Породица Павловић, припада хаплогрупи J2a-Z6055 > Y14439, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.
По сачуваном породичном предању у Трнави су најмање 9 кољена, што их ставља у ред старијег слоја становништва села. Почетком 20. вијека било их је 8 кућа. У погледу генетичке генеаологије тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Најближе поклапање има са Пантовићима, Гривска/Ариље, Јовањдан, са којима се разликује на два маркера. Узгред они су им и најближи географски, па би могли тражити ближе конекције између њих.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
Те детаље нисам знао, по предњу мојих Савића, јесте био неки поп предак, али нисам знао име, да је Милован. Што се Срећковог презимена "Поповић" тиче, то је вероватно трајало код њега, пошто је био попов син, најдаље код његове деце, јер су убрзо они постали Срећковићи. Савићи немају предање о презимену Поповић, иако је по овоме и Сава био син попа Милована ( и у предању се зна да су Сава и Срећко били синови попа), они имају предање о најстаријем презимену "Петровић" (тако се и поп Милованов синовац Милоје презивао). Видим да је пописан и унук попа Милована, Мијајло, а то име се понављало у скоро свакој другој генерацији наше гране (мој деда се звао Михајило, чукундеда такође, а могуће да је пописани Мијаило деда или чукундеда од мог чукундеде). Хвала на извору :)
Pavlov otac Lazar je po predanju, sin Čala-Stojka, a unuk Milivoja, koji se doselio u Trnavu. Čala-Stojko je imao četiri sina: Lazara, Jovana, Milovana i Ivana. Najstariji sin Lazar je imao tri sina: Petra, Nedeljka i Pavla (rodonačelnik Pavlovića). Treba spomenuti da je drugi sin Čala-Stojaka, Milovan bio pop (kasnije prezime Popovići-Srećko Popović predsednik suda u Kragujevcu, za vreme kneza Miloša) koji je po predanju venčao Karađorđa i Jelenu u crkvi obližnjeg sela Gorovič. Pop Milovan je popisan 1818. i tada je imao 80 godina (navodno). Popisan je sa sinovima Srećkom i Savom, sinovcima Milojem i Panom, unukom Mijajlom i slugom Mitrom (od njih Savići, Srećkovići i Milojevići).
Od Čala-Stojkovog sina Jovana su Baba Anđelići.
Koliko je testirani daleko od Pavića iz Rogače kod Sopota? I on je, takođe ista grana i ima istu slavu, a i blizu je.
57. Станковић, Савиндан, Гојиновац, Прокупље, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450
Припада роду Вранешана - савинштака. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385b=17 и повишену вредност маркера DYS389ii=31. На једном маркеру разликује се од хаплотипова следеће двојице припадника истог рода:
- Средојевић, Савиндан, Пријепоље
- Средојевић, Савиндан, Виницка/Пријепоље
Тестирани је навео да се његов чукундеда Ристо Станковић после 1878. године доселио у Гојиновац из Бачије код Сјенице. Нагађају да можда потичу од Вујовића из тог села, који славе Никољдан. У Бачији ниједно братство не слави Савиндан:
https://www.poreklo.rs/2015/01/31/poreklo-prezimena-selo-bacija-sjenica/
У околини Сјенице роду Вранешана - савинштака једино припадају Тубићи из Доњих Лопижа, којих има и у Крстцу и Дугој Пољани. Они су уз Кордиће из Тутића (припадају различитом генетичком роду) једино братство које слави Св. Саву у општини Сјеница према раду Миле Павловић о становништву те општине.
Род Вранешана - савинштака је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Прелиминарно је R1a-M458. Нисам сигуран да Вас разумем, зашто бих имао среће? Мој мотив је спознаја предака, немам мотиве те врсте да се убрајам у било шта.
Зашто прелиминарно R1a-M458? Чевљани су I2 ако се не варам.И мене интересује веома.
Нов сам ја у овоме, па ми је помало нејасно шта даље.
За Тубиће сам чуо, они су из Лопиже као и моја чукунбаба.
Који је савет, како даље?
Пре Станка, који је рођен у 18. веку и умро већ у време оног пописа из 1851, не знам и даље како смо се презивали и да ли смо живели и пре њега у Бачији или смо дошли од негде.
Заправо, свакако смо дошли од негде, из Херцеговине вероватно како пише г. Вукићевић, али како одредити "вектор" и даље претке?
Да ли је то уопште могуће, да ли постоје неки додатни извори или је даље тама коју је тешко пробити?
У сваком случају, хвала за ову анализу, а поменуту књигу ћу свакако потражити.
64. Поповић, Стевањдан, Јелићка, Приједор, E-V13>Z5017>CTS9320>A10952>BY4566>BY148067
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=31 и DYS456=18.
Најближе поклапање има са хаплотипом Вуковића (Стевањдан, Саничани/Приједор), од кога се разликује на 3 маркера. С обзиром на исту славу и то да су двојица тестираних из суседних села, несумњиво су ближе повезани.
Тестирани је навео да им је породични надимак Дубреновић. Стара су свештеничка породица из Јелићке.
Старост гране процењена је на око 650:
https://www.yfull.com/tree/E-BY148067/
Припадају јој и следећи тестирани:
- Дедеић, муслиман, Биохане/Тутин
- Обрадовић, Никољдан, Међулужје/Младеновац
- Павловић, Никољдан, Крушевица/Лазаревац
- Ђукић, Никољдан, Горња Добриња/Пожега
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани
- Младеновић, Аранђеловдан, Прилике/Ивањица
- Мијаиловић, Ђурђиц, Церова/Дубрава/Ивањица
- Јовановић, Аранђеловдан, Лопаш/Пожега
- Пантовић, Ђурђиц, Ивањица
- Савић, Ђурђиц, Шуме/Ивањица
- Пашовски, Никољдан, Шлегово/Кратово
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања евентуалног сродства са неком од поменутих породица.
Интересантно ми је да већ имамо неколико породица у грани које су имале, по књигама или предањима, традицију свештенства или калуђерства (као и моја која је доминирала прве половине XX века у Цркви брвнари у Даросави, а коју је Милош подигао). Стара прича каже да је оригинална црква била подигнута у атару Крушевице, баш због нас, па премештена у атар Даросаве. Та предања смо дуго гурали под тепих због наводне повезаности са Обреновићима, свака таква прича наших старих је извргивана руглу од нас млађих као потреба за битношћу. Од кад се појавио Ђукић гриземо се за д*пе што смо исмевали деда Мићу, али касно.Поповићи из села Јелићи - Јелићка, свештеничка је породица која је имала девет свештеника у 18. 19 и 20 вијеку, чија су имена позната. Свакако, на далеко познати је прота Симеун зв. Симо Поповић (1832-26.1.1905) син Стевана и Зорке, кога је Петар Кочић описао у својој првој приповјетки "Мрачајски прото" 1903. И данас је његова кућа брвнара у добром стању, на чијем брвну с десне стране врата уписана година 1777., коју је и Кочић описао. Ова породица данас има позната сва имена од десетог кољена па до најмлађег члана, као и сва остала презимена овога села.
Ако су тестирани с оне стране Дрине заинтересовани за даље тестирање, нек се јаве. Мислим да нам нису баш блиски због разлике у маркерима, али нема везе.
Правац миграција је поприлично известан: Вранеш -> Сјенички крај -> Топлица
Што се тиче писаних извора, сумњам да ћете било шта наћи о својим директним прецима.
С обзиром да ниједан припадник овог генетичког рода до сада није урадио дубљи генетички тест (BigY или WGS), то је следећи корак уколико сте заинтересовани за даље истраживање.
Хвала, Иване.
Можете ли ми мало појаснити, где се налази Вранеш и да ли се и данас тако зове или постоје други топоними?
Нисам стигао да набавим књигу која је помињана овде о истраживању херцеговачких породица, али ћу то свакако учинити.
Има ли поклапање са Лепојевићем из Врела, Бабушница?
58. Пауновић, Никољдан, Чево, ЦетињеОво су информације које са сигурношћу могу да гарантујем (изучено од матичара).
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>FT285270. Једина вредност која одступа од модала је DYS385=11-15, па тестирани поседује велики број наизглед блиских поклапања, међутим већина њих не поседује поменуту карактеристичну вредност. Да би се прецизно утврдила најмлађа подграна којој припада, препорука Пауновићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео само да према породичном предању воде порекло од Аврама Аврамовића. С обзиром да се ни Пауновићи ни Аврамовићи не помињу у Чеву, било би добро да се и сам тестирани огласи уколико поседује неке додатне информације.
https://www.poreklo.rs/2021/05/13/poreklo-prezimena-selo-cevo-cetinje/ (https://www.poreklo.rs/2021/05/13/poreklo-prezimena-selo-cevo-cetinje/)
Ово су информације које са сигурношћу могу да гарантујем (изучено од матичара).
Мој отац (Милорад Пауновић 1952.) је рођен у месту Ђулекаре.
Његов отац је Добривоје, а његов Ђорђе. Ђорђе има жену Станику (Рођену Станковић, Бувце, Медвеђа) и живели су у месту Ћићина, Алексинац. За њу такође знам да су јој родитељи Антанас и Стојана Станковић.
По предању смо ту дошли из Црне Горе, а да су ту наши дошли давно са Косова (мање проверено).
Југ Србије, а наводно су ту дошли пре 20. века због крвне освете. Једино што је неоспориво су имена и места које сам навео, а све друго бих баш волео да сазнам и ја.
Информација за Чево је од Вујовића, који каже да смо фамилија.
Извињавам се, чини се да сам тај део нисам лепо разумео приликом попуњавања.
Да ли се можда зна нешто о њему?
Онда податак у објави вашег резултата није у складу са стандардом који користи СДНКП. Чево је порекло по предању које није чињеница. Треба да стоји Ђулекаре/Медвеђа. Иначе, међу носиоцима Албанске сиоменице за верност отаџбини 1915. године између осталих у селу Ђулекаре се наводи и Аритон Пауновић.
100. Кукавица, Стевањдан, Земуник Горњи, Земуник Доњи, J2b-L283>Z638
Презиме Кукавица се спомиње у Земунику Горњем још у 18. веку: https://www.poreklo.rs/2018/10/12/poreklo-prezimena-selo-zemunik-gornji-zadar/. Недалеко, у околини Бенковца, тачније у Доњем Карину, било је Кукавица са славом Св. Никола, такође присутни још почетком 18. века: https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-donji-karin-benkovac/. Спомињем ово зато што се Кукавица из Земуника релативно добро уклапа у род крајишких Никољштака J2b-Z638 (Поповићи и остали). Постоје ипак три до четири разлике на 23 маркера и то на доста важним вредностима (DYS549, DYS533, DYS635). Реч је. по свему судећи. о подграни J2b-283>Z638>PH51>Z38299, што би требало потврдити дубинским тестом.
У књизи о Смоковићу од Павића:
По расположивим подацима, Кукавице из Карина доселили су се у Земуник почетком Х1Х вијека. Први податак из матица парохије смоковићке је онај од 2. маја 1826. када је уписано рођење Јована, од оца Марка Кукавице и мајке Марије Ерцег, сви из Земуника. За Марка у матицама на неколико мјеста пише да је рођен у Карину. Из овога се намеће закључак да је Марко дошао у влаштво код Марије. Марко је умро у Земунику 28. августа 1847. са напуњених 45 година живота. Том приликом уписано је да му се отац зове Давид, а података о мајци нема. Двије године раније умрла је у Земунику извјесна Илинка Кукавица, стара 24 године, рођена у Карину од оца Ђуре Кукавице. По овом би се могло закључити како су се у Земуник доселиле најмање двије породице, или двоје сродника из различитих породица.
68. Кукавица, Никољдан, Доњи Карин, Бенковац, J2b-L283>Z638
На основу резултата Кукавице из Земуника Горњег, било је мање-више јасно да постоји генетичка блискост са крајишким Поповићима (слава Никољдан). Сада је та веза нешто очигледнија. Наравно, ово би требало потврдити неким дубинским тестом, посебно зато што нико из ове групе још увек није радио BIGY/WGS тест. Милан Карановић је у свом раду о Поуњу овај род назвао "Поповић-Срдић", али је у међувремену откривено да ове породице припадају различитим хаплогрупама (J2b-L283 и R1b-Z2103). Предлажем да за овај род користимо радни назив - род Поповића, или можда Кукавице-Поповићи.
Од тестираних из овог генетичког рода тренутно имамо:
Поповић, Никољдан, Чиста Мала, Водице,
Поповић, Никољдан, Доњи Штрбци, Доњи Лапац
Поповић, Никољдан, Небљуси, Доњи Лапац
Доброта (раније Поповић), Никољдан, Братишковци, Скрадин
Кукавица, Никољдан, Земуник Горњи, Земуник Доњи
Кукавица, Никољдан, Доњи Карин/Бенковац
Подграна није толико честа код крајишких Срба и типична је за јужне динарске области. Најближа поклапања ван Крајине постоје на простору Зете и у околини Фоче. Интересантно је да Зећани који поседују сличан хаплотип славе такође Никољдан.
Читава ова веза Кукавице - Поповићи - слава Никољдан - днк поклапања на простору Зете, асоцира на једано братство управо из ових крајева. У питању су Кукавчевићи из Љешанске нахије. О њима се каже следеће:Од Лака или Љака питање је сад, тест ће свакако показати ако га буде. А поменути Вукчевићи су динарик север?
Поријекло фамилија села Лекићи
Лаковићи (12 дом.), Новаковићи (8 ), Стојановићи (5) и Вукчевићи (3). Прва три братства су од три брата — Лака, Новака и Стојана (оца Милоша), који су живјели на Горњим Кокотима. Од њиховог четвртог брата Пеја су Пејовићи, кој и живе у матичном селу.
Ова четири братства су тзв. Кукавчевићи, који су даљом старином из Велестова, а звали су се Поповићи. На Горње Кокоте доселили су се унатраг око 280 година. Како изглед,а Кукавчевићи су на Горњим Кокотима били изложени двоструком притиску — Јачем од Турака, али и знатном од Десића који су живјели измећу Гољемада и Горњих Кокота. Кукавчевићи не само што су одолијевали првима и стално тежили да се спусте ка Лекићима, у чему су најзад постепено успјели, него су утицали и на исељавање старих Десића. И. Пеличић сматра да су они били Љешкопољци (Бољевићи, Радовићи), »а рачунамо по томе што су се овога пута Десићи населили у мјесто Лаповиће код Вуковаца, гдје су изумрли*.
https://www.poreklo.rs/2013/03/20/poreklo-prezimena-selo-leki%c4%87i-podgorica/?script=cir
Горњи Кoкоти са Лекићима чине један насељени предео западно од реке Ситнице и од Мораче ниже Ситничина ушћа. Главно су „село“ у томе пределу Горњи Кокоти, а мање „село“ чине ЛеКИћи. Горњи Кокоти су око великог брда Богомоље (на коме је црква Св. Никола) и по његовим доњим странама, а Лекића су под Лекићском Страном у равнини крај Мораче. У оба села седи једно браство, Кукавчевићи, које се дели на четири огранка: три огранка (Новаковићи, 7 кућа; Пејовићи 13 кућа; Стојановићи, 7 кућа) су у Горњим Кокотима, а један (Лаковићи, 6 кућа) је у Лекићима.
(Јован Ердељановић, Стара Црна Гора)
Ово би иначе био један од ретких случајева да се у Крајини и Зети нађу презимењаци исте хаплогрупе, али ово Кукавица-Кукавчевић би могло да се схвати и као племенска одредница (па и старије презиме Поповић). Такође, ни матица за крајишке Србе није уобичајена (а ни подграна), али могуће да је било издвојених сеоба на релацији Зета - Приморје - Далмација.
Сви Кукачвевићи славе Никољдан. Према једном предању, пореклом су од Мићуновића са Велестова. Међутим, ништа не указује на такво порекло, ни крсна слава, ни миграциони правац, а вероватно ни генетика. Мислим да нико од ових Кукавчевића није тестиран, па ће бити интересантно видети њихов резултат.
А поменути Вукчевићи су динарик север?
Читава ова веза Кукавице - Поповићи - слава Никољдан - днк поклапања на простору Зете, асоцира на једано братство управо из ових крајева. У питању су Кукавчевићи из Љешанске нахије. О њима се каже следеће:Шта је мени занимљиво јесте да на сличном простору имамо Богуновиће, који славе Јовањдан, и припадају хаплогрупи J2a M67 > M92 > CTS2906 > S8230. Колико разумем, њихово кретање је слично и ишло од Цуца ка Крајини.
Поријекло фамилија села Лекићи
Лаковићи (12 дом.), Новаковићи (8 ), Стојановићи (5) и Вукчевићи (3). Прва три братства су од три брата — Лака, Новака и Стојана (оца Милоша), који су живјели на Горњим Кокотима. Од њиховог четвртог брата Пеја су Пејовићи, кој и живе у матичном селу.
Ова четири братства су тзв. Кукавчевићи, који су даљом старином из Велестова, а звали су се Поповићи. На Горње Кокоте доселили су се унатраг око 280 година. Како изглед,а Кукавчевићи су на Горњим Кокотима били изложени двоструком притиску — Јачем од Турака, али и знатном од Десића који су живјели измећу Гољемада и Горњих Кокота. Кукавчевићи не само што су одолијевали првима и стално тежили да се спусте ка Лекићима, у чему су најзад постепено успјели, него су утицали и на исељавање старих Десића. И. Пеличић сматра да су они били Љешкопољци (Бољевићи, Радовићи), »а рачунамо по томе што су се овога пута Десићи населили у мјесто Лаповиће код Вуковаца, гдје су изумрли*.
https://www.poreklo.rs/2013/03/20/poreklo-prezimena-selo-leki%c4%87i-podgorica/?script=cir
Горњи Кoкоти са Лекићима чине један насељени предео западно од реке Ситнице и од Мораче ниже Ситничина ушћа. Главно су „село“ у томе пределу Горњи Кокоти, а мање „село“ чине ЛеКИћи. Горњи Кокоти су око великог брда Богомоље (на коме је црква Св. Никола) и по његовим доњим странама, а Лекића су под Лекићском Страном у равнини крај Мораче. У оба села седи једно браство, Кукавчевићи, које се дели на четири огранка: три огранка (Новаковићи, 7 кућа; Пејовићи 13 кућа; Стојановићи, 7 кућа) су у Горњим Кокотима, а један (Лаковићи, 6 кућа) је у Лекићима.
(Јован Ердељановић, Стара Црна Гора)
Ово би иначе био један од ретких случајева да се у Крајини и Зети нађу презимењаци исте хаплогрупе, али ово Кукавица-Кукавчевић би могло да се схвати и као племенска одредница (па и старије презиме Поповић). Такође, ни матица за крајишке Србе није уобичајена (а ни подграна), али могуће да је било издвојених сеоба на релацији Зета - Приморје - Далмација.
Сви Кукачвевићи славе Никољдан. Према једном предању, пореклом су од Мићуновића са Велестова. Међутим, ништа не указује на такво порекло, ни крсна слава, ни миграциони правац, а вероватно ни генетика. Мислим да нико од ових Кукавчевића није тестиран, па ће бити интересантно видети њихов резултат.
Овде је мој млади рођа (тестирани) лепо написао оно што није било јасно покољењима наших предака. Дакле, стално се провлачила та прича како је родоначелник Ћетко био од Церовића. Генетика је показала да није. Али, то не искључује да су наши преци били у сродничким односима с њима (ујчевина...). А да су преци Ћетковића у Шекулар дошли из Дробњака, говори и чињеница да Ћетковиће у Шекулару зову не само Вајмеши, него и Дробњаци.
Vezano za ovu pricu o Šekularskim Drobnjacima, u Priboju sam upoznao coveka koji se preziva Šekularac i uz neobaveznu pricu on fakticki ponovi pricu, mada onako prilicno nepovezano, o Šekularcima koji su zapravo Drobnjaci, posto ih tako zovu i na kraju pomenu i vojvodu Dašu kao pretka, e sada kako sam ne znam koliko puta procitao pricu o šekularsim Ćetkovićima, napomenuh mu da mu to nije direktan predak vec da je poocim. Malo sam ga nagovarao da se testira :)
59. Чукановић, Никољдан, Распоганче, Сјеница
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Због карактеристичних вредности DYS437=15 и DYS456=13 може да се са великом сигурношћу каже да је најближе повезан са следећим тестираним припадницима ове хаплогрупе на нашем пројекту:
- Миковић, Никољдан, Јежевица, Чачак
- Раковић, Никољдан, Горачићи, Лучани
- Петровић, Никољдан, Липовац, Горњи Милановац
По свему судећи ради се о роду који је дуже време присутан на подручју Сјенице, одакле је вековима трајало исељавање према Драгачеву и Шумадији, а о породицама из овог места може се прочитати и у чланку на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2015/03/15/poreklo-prezimena-selo-raspogance-sjenica/ (https://www.poreklo.rs/2015/03/15/poreklo-prezimena-selo-raspogance-sjenica/).
Кандидат је навео предање о пореклу из Црне Горе и да су род са Ђикановићима, што је вероватно исконструисано предање на основу сличног презимена. Ова хаплогрупа је веома честа и разграната у Старом Влаху где је вероватно њено извориште, док је у Црној Гори готово непостојећа. Ипак многе породице из Старог Влаха које припадају овој хаплогрупи имају предање о пореклу из Црне Горе, најчешће да су из Куча, али се помињу и друга подручја у Црној Гори, што иде у прилог неистинитости таквих тврдњи.
Поштовани чланови форума,
Изненађен сам овим резултатом. Моја баба је од Чукановића, а у старијој литератури сам прочитао да потичу од Чукића, који су род Васојевића, што се поклапа и са усменим предањем у породици. Да ли се зна нешто више о тој подгрупи? Имају ли можда неке везе са Дробњацима?
Поздрав
Немају везе са Дробњаком. Тамо постоји разгранат генетички род Дробњака - Новљана који припада хаплогрупи I1, али потпуно другој њеној грани I1-P109>FGC22045>FGC22061. Васојевићи припадају хаплогрупи E-V13. Имате тему о овом роду https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=390.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=390.0).Хвала пуно!
Припадници Чукановићеве хаплогрупе славе најчешће Стевањдан, Ђурђевдан и Никољдан, а географски су сконцентрисани у Старом Влаху, Херцеговини и Крајини, као и осталим српским крајевима где су јаке насељеничке струје из ових подручја, као што су Семберија и Мачва, Славонија, Шумадија, Расина, Срем и Банат. Никољштаци су изразито бројни у Старом Влаху, а има их и у Мачви (Станимировић из Шеварица и Новаковић из Клења), Колубари (Вуковић из Уба), Шумадији (Петровић из Липовца код Горњег Милановца), а неки су доспели и до Баната и Мале Реке у Македонији (Секулић из Тресонча). У књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине постоји податак да род Јањића који чини неколико породица из околине Мостара и Коњица, који припада овој хаплогрупи, такође слави Никољдан.
41. Вуковић, Ђурђевдан, Фоча
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалног хаплотипа одступају снижене вредности DYS19=15, DYS391=10 и поготово изузетно ретка DYS460=9, и повишена вредност DYS643=11. Све наведене вредности дели једино са Мирковићем (старије презиме Домановић) из Бошњана код Раче (Св. Врачи), од ког се разликује на само 1 од 25 маркера. За Домановиће се наводи да су даљим пореклом из Херцеговине, чему блискост са Вуковићем свакако иде у прилог. Поред Мирковића, релативно блиско поклапање има и са једним нејавним тестираним из околине Рудог (Никољдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, и са Дуњићем из Заваита код Фоче (Ђурђевдан), од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Ни нејавни ни Дуњић нажалост немају тестиран маркер DYS460, а такође деле и јако специфичну вредност DYS438=11 коју Вуковић не поседује, па је упитно да ли су и колико заиста блиски Вуковићу. Да би утврдио којој терминалној (најмлађој) подграни припада испод PH908, Вуковићу препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је према породичном предању старије презиме било Милошевић, и да су у околину Фоче досељени са Дурмитора, из племена Шаранаца.