Новогодишња ДНК недеља 2026

[Кековац]

Поштовани Кековац, да ли овај резултат има поклапања са мном?

Имате 3 маркера разлике на 25 упоредивих маркера. Све су једноструке, није то много, али без дубинског теста ништа не може да се каже више. Такође славите и различите славе па је то још један аргумент против тезе о некој ближој вези. Ако ћемо да бројимо само разлике на маркерима рачунајте да се налазите у првих 300 најближих поклапања са Коларовићем, што не делује обећавајуће.

[acai]

Имате 3 маркера разлике на 25 упоредивих маркера. Све су једноструке, није то много, али без дубинског теста ништа не може да се каже више. Такође славите и различите славе па је то још један аргумент против тезе о некој ближој вези. Ако ћемо да бројимо само разлике на маркерима рачунајте да се налазите у првих 300 најближих поклапања са Коларовићем, што не делује обећавајуће.

Да, изгледа да нисмо ближе повезани. Хвала пуно на одговору!

[Exiled]

7. Нишић, Јовањдан, Горица, Шипово, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213

Припада роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице на подручју општина Прибој и Пљевља. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS449=31 и DYS570=18. Са хаплотипом Лазића (Никољдан, Зелиња Горња/Добој) има потпуно поклапање на 23 маркера.

Тестирани је навео да Нишићи по предању потичу од Војиновића из околине Никшића. Из Никшића скоро сигурно не потичу пошто овај род тамо није присутан, али старо презиме им је заиста могло бити Војиновић, пошто Лисићићи из Пљеваљског краја, који припадају овом роду, по предању потичу од Војиновића из Поблаћа и за свог родоначелника сматрају спахију Војина, који је обновио манастир Св. Тројице у 16. веку.

Род Поблаћана је детаљније обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Малкице срећу квари овоме предању резултат Лисица,У32084, са којима су Лисичићи поистовећивани кроз литературу тако да фали врло мало да би се слагалица сложила. Не навијам ни на једну страну већ се трудим да будем реалан.

[Zor]

Малкице срећу квари овоме предању резултат Лисица,У32084, са којима су Лисичићи поистовећивани кроз литературу тако да фали врло мало да би се слагалица сложила. Не навијам ни на једну страну већ се трудим да будем реалан.

 Врло су слаби докази да E-Y128213 потичу од спахије Војина. Лисичић и остали E-Y128213 и нису из Поблаћа већ из села која су припадала власима Бање и Таре. Зато је и њихова генетика раширенија на западу ради влашког статуса а Војин је био дио војнучког сталежа.

[Црна Гуја]

Не би се сложио са твојом констатацијом које си изнео о хаплотипу. Читав низ стр. маркера и вредности које ниси анализирао и прокоментарисао показују припадност Тасићевог хаплотипа грани R-M458>L1029.

У првом панелу од 1 до 12 маркера су стандардне вредности за L1029, на маркер DYS458 = типична модална вредност, ту су још кључни низ маркера и вредности које одређују припадност поменутој грани као ма пример: DYS449, DYS456, DYS438 и DYS481=27. Овај последњи маркер и његове вредности варирају, модална вредност је 25, међутим иде и до 27, а  јако ређа може бити и 28, а најнижа вредност може бити 23, али је исто јако ретка.
Маркер DYS481 је веома битан и у већини случајева је кључан за одређивање и припадност грани
L1029 на основу тестираних 23 или 25 маркера.

Тасићев хаплотип може бити специфичан за одређивање низводне гране од L1029, али вредности које поседује на маркерима:  DYS448=19, DYS635=24, DYS643=9 неке могу бити и мутације од пре пар генерација или од пре пар стотина година. Ове мутације су стандардне од модалних вредности за један корак мање или један корак више. Специфичан хаплотип би био када би вредности биле од модалне у два-три корака повишене или два-три корака снижене, што није случај.

Маркери DYS458 и DYS456 спадају у бржемутирајуће и на основу њих је неозбиљно доносити дефинитивне закључке о припадности одређеној подграни. Такође, вредност маркера DYS438=11 је модална за велику већину грана хаплогрупе R1a, и није одређујућа специфично за грану L1029. Иначе се слажем да постоји добра вероватноћа да Тасић припада грани L1029, управо због поменуте повишене вредности DYS481=27, али због наведених специфичних вредности сам одлучио да ипак изнесем конзервативну процену. Свакако би било најбоље да Тасић одради додатно тестирање које ће га поуздано сместити у терминалну грану.

[Exiled]

Врло су слаби докази да E-Y128213 потичу од спахије Војина. Лисичић и остали E-Y128213 и нису из Поблаћа већ из села која су припадала власима Бање и Таре. Зато је и њихова генетика раширенија на западу ради влашког статуса а Војин је био дио војнучког сталежа.

Да, можда би нам помогло да је ова грана сврстана у неку племенску скупину па би је могли истражити донекле. Предачке гране су махом разгранате по истоку што иде у прилог тези да би управо они могли бити војнучког статуса ако је премиса да се претежно становништво источних крајева прихватало те улоге. Ја немам много аргумената да бих нешто судио осим да предање стоји на танким ногама а разлог сам већ навео.

[Кековац]

12. Убавин, Марковдан, Деспотово, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Добро се уклапа у род Тесли и Теслића из Лике, који славе Ђурђевдан, а у ранијим акцијама смо имали и припаднике овог рода са славом Јовањдан, као што су Пиљагић из Поткозарја и Кривокућа из Топлице, даљим пореклом из околине Ивањице. Једино одступање од модалног хаплотипа овог рода је DYS389II=31 (модална вредност је 32) и DYS570=20 (модална вредност је 18), али поседује карактеристичне вредности DYS437=16, DYS439=12, DYS389I=14, YGATAH4=11.

Убавин је навео да су његови преци дошли у Деспотово још за време Велике сеобе Срба са Косова. На Косову нема ближих поклапања, али могуће је да је матично подручје овог рода у Старом Влаху или јужније, пре свега због резултата Кривокуће. Презиме Убавин се помиње у Деспотову још 1766. године у неким пореским књигама. Старији помен нисам пронашао.

[Црна Гуја]

25. Француски, Јовањдан, Кикинда

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Од модалног хаплотипа ове гране одступају снижене вредности DYS391=10 и DYS481=23, као и повишена вредност DYS456=17. Нема ближих поклапања у нашој табели са којима дели бар две од три поменуте вредности. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно утврдила терминална подграна испод YP4278.

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Пећи, као и да им је старије презиме било Карић, а најстарији познати предак Данило, који је живео почетком 19. века. Карићи из Пећи су већ тестирани раније, и утврђено је да припадају хаплогрупи E-V13, тако да веза по мушкој линији између Француских и Карића не постоји. У протоколу исповедајушчих за 1818. годину Француски се помињу у надлачкој четврти Кикинде.

https://www.poreklo.rs/2012/07/29/poreklo-prezimena-kikinda-gornji-banat/

[Црна Гуја]

40. Петковић, Никољдан, Пониковица, Ужице

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује неколико карактеристичних вредности које одступају од модалних: повишене Y-GATA-H4=13 и DYS389II=31, и снижене DYS390=24 и DYS19=15. Најближе поклапање у табели има са два још увек нејавна тестирана из околине Ужица и Чачка који такође славе Никољдан, од тестираног из околине Чачка се разликује на само 1 од 16 упоредивих маркера, а од тестираног из околине Ужица на 2 од 23. На 2 од 23/25 маркера разликује се још и од Николића из Сирдије код Осечине (Ђурђиц) и Ђинића из Земуника Доњег у Далмацији (Никољдан), а на 3 од 25 маркера од Трифковића из Јабуке код Фоче (Аранђеловдан). Сви поменути поседују као и Петковић карактеристичне вредности Y-GATA-H4=13 и DYS19=15, па врло вероватно припадају истој млађој подграни испод BY99654. Да би се та подграна дефинисала, и утврдила њена старост, било би неопходно да се бар двојица од поменутих дубински тестирају, па стога најтоплије препоручујем Петковићу да уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику написао да су према породичном предању даљим пореклом из Херцеговине, одакле су се доселила тројица браће, Петко, Миливоје и Антоније, од којих потичу данашње фамилије Петковићи, Миливојевићи и Антонијевићи из Пониковице. У Ужичкој Црној Гори Љубе Павловића у Пониковици се помињу само Антонијевићи, названи по вероватно најчувенијем/најстаријем члану фамилије, попу Антонију, па је вероватно да су под њима подразумевани и сродни Петковићи и Миливојевићи.

Антонијевићи, стари поп Антоније из породице Антонијевића у Каменици, која је дуго поповала по Каменици и суседству, и из које је било и калуђера, населио је своје Антонијевиће и у овом селу, вискоко под Трешњицом, у врху Пониковице. Има их овде 15 кућа, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/02/13/poreklo-prezimena-selo-ponikovica-uzice/

О Антонијевићима из Каменице је забележено да су даљим пореклом из Полимља:

Антонијевићи су најранији досељеници у овом селу. Поп Антоније је са породицом дошао из Косатице у Полимљу. Поп Антоније је поповао при Белој Цркви, поповали су му још неки потомци, престали и одселили се. Мисли се да је било попова и на другој страни села. Потомци се зову Антонијевићи, има их 17 кућа, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/02/13/poreklo-prezimena-selo-kamenica-uzice/

[Рус]

Када ће бити друга тура?

[Zor]

Да, можда би нам помогло да је ова грана сврстана у неку племенску скупину па би је могли истражити донекле. Предачке гране су махом разгранате по истоку што иде у прилог тези да би управо они могли бити војнучког статуса ако је премиса да се претежно становништво источних крајева прихватало те улоге. Ја немам много аргумената да бих нешто судио осим да предање стоји на танким ногама а разлог сам већ навео.

 Не. Није се становништво претежно источних подручја "прихватало" те улоге. И напротив осим изузетака то становништво није мигрирало са истока.

 Прво није се прихватало те улоге, и није се могло тек тако прихватити, војнуци су примарно директни насљедниици средњевјековних феудалних слојева ниже властеле и слободних војника сељака, у које се могло улазити и позније из статуса сељака и влаха (али након што су постали сељаци) као и често "деградација" хришћана спахија у војнуке но то је основа. И на истоку и на западу. Војнука је било доста и по Босни. А конкретно у Поблаћу их је још од почетка турске власти било доста. Код војнука је било доста исламизације. Сви војнуци Босне су исламизирани а чак и код војнука Поблаћа је било доста исламизације.

 Простим рјечником у контексту западног Балкана:
војнуци = више словенске генетике
власи = више балканске/римске генетике

 Но је ли знаш или неко ти ђе је село Андровићи код Пљеваља. Помиње се а на модерним мапама га нема. Знам да је близу границе. То је село у којем сам досад нашао најранији помен ових Лисичића који би требали бити E-Y128213 из 1856. , затим 1888. варош Пљевља, у Крушеву их не нађох а нађох друге родове неке.

 Литература (Мркоњић) јасно каже да су Лисице, Никољдан потомци Војина. Занимљиво да у истој литератури и нема других Лисица или Лисичића. Ово већ и излази ван домена ове теме, тако да боље на другој теми.

[Делија]

25. Француски, Јовањдан, Кикинда

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Од модалног хаплотипа ове гране одступају снижене вредности DYS391=10 и DYS481=23, као и повишена вредност DYS456=17. Нема ближих поклапања у нашој табели са којима дели бар две од три поменуте вредности. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно утврдила терминална подграна испод YP4278.

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Пећи, као и да им је старије презиме било Карић, а најстарији познати предак Данило, који је живео почетком 19. века. Карићи из Пећи су већ тестирани раније, и утврђено је да припадају хаплогрупи E-V13, тако да веза по мушкој линији између Француских и Карића не постоји. У протоколу исповедајушчих за 1818. годину Француски се помињу у надлачкој четврти Кикинде.

https://www.poreklo.rs/2012/07/29/poreklo-prezimena-kikinda-gornji-banat/

Старо је то презиме из 18.века, има га и у Великом Бечкереку. У Банату је било насељавања Шпанаца из околине Барселоне, али и Француза, тако имамо презиме Узон које је тог порекла. Мишљења сам да је ово презиме припадника војних формација у Банату и људи који су за Аустријску царевину учествовали у рату Аустрије и Француске, нешто као што је радио Симеон Пишчевић.

[Bosko Kap]

12. Убавин, Марковдан, Деспотово, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Добро се уклапа у род Тесли и Теслића из Лике, који славе Ђурђевдан, а у ранијим акцијама смо имали и припаднике овог рода са славом Јовањдан, као што су Пиљагић из Поткозарја и Кривокућа из Топлице, даљим пореклом из околине Ивањице. Једино одступање од модалног хаплотипа овог рода је DYS389II=31 (модална вредност је 32) и DYS570=20 (модална вредност је 18), али поседује карактеристичне вредности DYS437=16, DYS439=12, DYS389I=14, YGATAH4=11.

Убавин је навео да су његови преци дошли у Деспотово још за време Велике сеобе Срба са Косова. На Косову нема ближих поклапања, али могуће је да је матично подручје овог рода у Старом Влаху или јужније, пре свега због резултата Кривокуће. Презиме Убавин се помиње у Деспотову још 1766. године у неким пореским књигама. Старији помен нисам пронашао.

Može li neka preporuka za Ubavina za dalje testiranje ?

[Кековац]

Može li neka preporuka za Ubavina za dalje testiranje ?

Нажалост нико из ове групе његових поклапања није радио дубински тест па једино остаје препорука да Убавин уради први WGS или BigY-700, да постави резултат на YFull и да чека да још неко њему близак уради такав тест.

[Exiled]

Не. Није се становништво претежно источних подручја "прихватало" те улоге. И напротив осим изузетака то становништво није мигрирало са истока.

 Прво није се прихватало те улоге, и није се могло тек тако прихватити, војнуци су примарно директни насљедниици средњевјековних феудалних слојева ниже властеле и слободних војника сељака, у које се могло улазити и позније из статуса сељака и влаха (али након што су постали сељаци) као и често "деградација" хришћана спахија у војнуке но то је основа. И на истоку и на западу. Војнука је било доста и по Босни. А конкретно у Поблаћу их је још од почетка турске власти било доста. Код војнука је било доста исламизације. Сви војнуци Босне су исламизирани а чак и код војнука Поблаћа је било доста исламизације.

 Простим рјечником у контексту западног Балкана:
војнуци = више словенске генетике
власи = више балканске/римске генетике

 Но је ли знаш или неко ти ђе је село Андровићи код Пљеваља. Помиње се а на модерним мапама га нема. Знам да је близу границе. То је село у којем сам досад нашао најранији помен ових Лисичића који би требали бити E-Y128213 из 1856. , затим 1888. варош Пљевља, у Крушеву их не нађох а нађох друге родове неке.

 Литература (Мркоњић) јасно каже да су Лисице, Никољдан потомци Војина. Занимљиво да у истој литератури и нема других Лисица или Лисичића. Ово већ и излази ван домена ове теме, тако да боље на другој теми.

Нек пребаце уредници ђе треба. Ми заиста не знамо шта слави тестирани Лисица али знамо да њему близак Аврамовић слави Никољдан,тако да је то могућ путоказ. И ја сам те Адровиће тражио зато што су слични Бандровићима коју су пописани 1810.  у Кусуцима код Рогатице. Помишљао сам и на (Х)Адровиће као асоцијацију.

[Иван Вукићевић]

5. Дуков, Штип, E-V12>Y2863>CTS693

Ово је тек трећи припадник ове гране на пројекту и први чији резултат јавно објављујемо. Од хаплотипа једног Горанца из Брода у Гори разликује се на 4 маркера. Без дубљих тестова није могуће рећи да ли су ближе повезани, али мало је вероватно. У питању је грана која је превасходно заступљена код арапских народа:
https://www.yfull.com/tree/E-CTS693/

Тестирани је навео следеће:


Не памте која им је била слава, али постоје неке мале назнаке да је можда Јовањдан у питању. Сада су у Србији и славе Никољдан.

[Иван Вукићевић]

1. Грубаноски, Никољдан, Орланци, Кичево, E-V12>Y2863>CTS693

Ово је други припадник гране E-CTS693, који је тестиран у склопу ове акције, и тек четврти на пројекту. Од хаплотипа једног Горанца из Брода у Гори разликује се на 2 маркера, док се од хаплотипа Дукова из Штипа разликује на 5 маркера. Са тестираним из Брода би могао бити ближе повезан.

Према речима тестираног, старо презиме им је Грујић, које су имали до 1945. године. Потичу од рода Печурковаца, који су Брсјаци пореклом из Пореча.

Јован Трифуноски наводи следеће у свом раду о Кичевској котлини:
Орланци је лежало на планинској падини, 2 км северно од данашњег положаја, на потесу Мала ливада. У првој половини XIX века становници са селишта спустили су се у подножје падине. Ту су основали данашње село. Крај Селишта је место Црквиче са зидовима од порушеног храма. Становници Орланца тамо пале свеће на „св. Ђорђија посен".
Слабих остатака од старина има и јужно од Орланца. Тамо постоји црквиште где становници пале свеће на Атанасовдан. На потесу Попоо гумно налазе се стари гробови.
Са селишта у данашње село први је прешао Трајан Делибашија. Био је предак рода Печурковци. За њега се говори да је био неустрашв и да је у првој половини XIX века имао дружину од 10 чланова. Са дружином Трајан је пљачкао стоку чак y Арбанији. Ту стоку делио је сељацима.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Небојша]

Дуков, Грубановски и Горанац су сигурно повезани, питање је само колико су блиски међусобно. Када је у питању овако ектремно ретка подграна, са карактеристичним споромутирајућим вредностима, веза није упитна. Резлике на брзим и релативно маркерима попут 439, 389I и 456 нису од толике важности у овом случају. Занимљива је раширеност ове подгране на простору Македоније. Има је у три етнографске зоне такорећи: Гора (Шар Планина), Западна Македонија и Источна Македонија.

[Malesevic]

Хаплотипу Јањића најближи су хаплотипови Бранковића (Крња Јела/Босански Петровац, Аранђеловдан) и Ђурђевића (Печенег Илова/Прњавор, Аранђеловдан). Разликују се на два од 23 упоредива маркера, а обојица припадају истом роду.

Колико су блиски са Алексићем из Бранешаца (Св. Симеон Богопримац)?

[Exiled]

Нек пребаце уредници ђе треба. Ми заиста не знамо шта слави тестирани Лисица али знамо да њему близак Аврамовић слави Никољдан,тако да је то могућ путоказ. И ја сам те Адровиће тражио зато што су слични Бандровићима коју су пописани 1810.  у Кусуцима код Рогатице. Помишљао сам и на (Х)Адровиће као асоцијацију.

Овде ми је телефон аутоматски попунио Адровиће уместо Андровиће али суштина би била да ја ценим да су Андровићи из пописа уствари Адровићи у реалности а ту и дан данас има Лисичића. А ту је и Крњача и У32084 итд.итд.