Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2026  (Прочитано 33664 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #160 послато: Март 12, 2026, 09:47:05 поподне »
58. Пауновић, Никољдан, Ђулекаре, Медвеђа

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>FT285270. Једина вредност која одступа од модала је DYS385=11-15, па тестирани поседује велики број наизглед блиских поклапања, међутим већина њих не поседује поменуту карактеристичну вредност. Да би се прецизно утврдила најмлађа подграна којој припада, препорука Пауновићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео само да према породичном предању воде порекло од Аврама Аврамовића. С обзиром да се ни Пауновићи ни Аврамовићи не помињу у Чеву, било би добро да се и сам тестирани огласи уколико поседује неке додатне информације.
« Последња измена: Март 23, 2026, 07:19:35 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #161 послато: Март 12, 2026, 09:47:16 поподне »
61. Симеуновић, Јовањдан, Црљенци, Брестовац (Славонија)

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Од модалног хаплотипа одступа једино прилично ретка повишена вредност DYS439=12. Ову вредност дели са Каламандом из Маљеве код Котор Вароши (Никољдан), са којим има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Поред њега, потпуно поклапање на 23 маркера има и са још двојицом тестираних из околине Котор Вароши који такође славе Јовањдан, али чији резултати нажалост нису још увек јавни, као и са Миладиновићем из Тоболића код Слуња (Стевањдан), на 17 упоредивих маркера. С обзиром да нико од поменутих није још увек дубински тестиран, препорука Симеуновићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална подграна испод YP417.

Тестирани је у упитнику навео да презиме Симеуновић носе још од најстаријег познатог претка Стефана Симеуновића (умро 1850.). Према књизи Јосипа Буторца Становништво [Славонске] Пожеге и околице 1700-1950. године, Симеуновићи су под тим презименом досељени у Црљенце око 1755. године.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 826
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #162 послато: Март 13, 2026, 04:30:41 пре подне »
64. Поповић, Стевањдан, Јелићка, Приједор, E-V13>Z5017>CTS9320>A10952>BY4566>BY148067

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=31 и DYS456=18.

Најближе поклапање има са хаплотипом Вуковића (Стевањдан, Саничани/Приједор), од кога се разликује на 3 маркера. С обзиром на исту славу и то да су двојица тестираних из суседних села, несумњиво су ближе повезани.

Тестирани је навео да им је породични надимак Дубреновић. Стара су свештеничка породица из Јелићке.

Старост гране процењена је на око 650:
https://www.yfull.com/tree/E-BY148067/

Припадају јој и следећи тестирани:
- Дедеић, муслиман, Биохане/Тутин
- Обрадовић, Никољдан, Међулужје/Младеновац
- Павловић, Никољдан, Крушевица/Лазаревац
- Ђукић, Никољдан, Горња Добриња/Пожега
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани
- Младеновић, Аранђеловдан, Прилике/Ивањица
- Мијаиловић, Ђурђиц, Церова/Дубрава/Ивањица
- Јовановић, Аранђеловдан, Лопаш/Пожега
- Пантовић, Ђурђиц, Ивањица
- Савић, Ђурђиц, Шуме/Ивањица
- Пашовски, Никољдан, Шлегово/Кратово

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања евентуалног сродства са неком од поменутих породица.

Интересантно ми је да већ имамо неколико породица у грани које су имале, по књигама или предањима, традицију свештенства или калуђерства (као и моја која је доминирала прве половине XX века у Цркви брвнари у Даросави, а коју је Милош подигао). Стара прича каже да је оригинална црква била подигнута у атару Крушевице, баш због нас, па премештена у атар Даросаве. Та предања смо дуго гурали под тепих због наводне повезаности са Обреновићима, свака таква прича наших старих је извргивана руглу од нас млађих као потреба за битношћу. Од кад се појавио Ђукић гриземо се за д*пе што смо исмевали деда Мићу, али касно.

Ако су тестирани с оне стране Дрине заинтересовани за даље тестирање, нек се јаве. Мислим да нам нису баш блиски због разлике у маркерима, али нема везе.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 700
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #163 послато: Март 13, 2026, 10:40:34 пре подне »
Интересантно ми је да већ имамо неколико породица у грани које су имале, по књигама или предањима, традицију свештенства или калуђерства (као и моја која је доминирала прве половине XX века у Цркви брвнари у Даросави, а коју је Милош подигао). Стара прича каже да је оригинална црква била подигнута у атару Крушевице, баш због нас, па премештена у атар Даросаве. Та предања смо дуго гурали под тепих због наводне повезаности са Обреновићима, свака таква прича наших старих је извргивана руглу од нас млађих као потреба за битношћу. Од кад се појавио Ђукић гриземо се за д*пе што смо исмевали деда Мићу, али касно.

Ако су тестирани с оне стране Дрине заинтересовани за даље тестирање, нек се јаве. Мислим да нам нису баш блиски због разлике у маркерима, али нема везе.

     Поповићи из села Јелићи - Јелићка, свештеничка је породица која је имала девет свештеника у 18. 19 и 20 вијеку, чија су имена позната. Свакако, на далеко познати је прота Симеун зв. Симо Поповић (1832-26.1.1905) син Стевана и Зорке, кога је Петар Кочић описао у својој првој приповјетки "Мрачајски прото" 1903. И данас је његова кућа брвнара у добром стању, на чијем брвну с десне стране врата уписана година 1777., коју је и Кочић описао. Ова породица данас има позната сва имена од десетог кољена па до најмлађег члана, као и сва остала презимена овога села.
     Такође, и тестирана породица Вуковић, из оближњег села Саничани, свештеничка је породица, из које је вјероватно и калуђер гомионички Неофит Вуковић, за кога је гонионички учитељ и јеромонах Петар Ц. Иванчевић у Б-Х Источнику, јуни 1891, уписао да је "родом из села Сратинска").     
« Последња измена: Март 13, 2026, 10:43:14 пре подне Тимар »

Ван мреже slobodan.stankovic

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 9
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #164 послато: Март 14, 2026, 07:33:14 пре подне »
Правац миграција је поприлично известан: Вранеш -> Сјенички крај -> Топлица
Што се тиче писаних извора, сумњам да ћете било шта наћи о својим директним прецима.

С обзиром да ниједан припадник овог генетичког рода до сада није урадио дубљи генетички тест (BigY или WGS), то је следећи корак уколико сте заинтересовани за даље истраживање.

Хвала, Иване.
Можете ли ми мало појаснити, где се налази Вранеш и да ли се и данас тако зове или постоје други топоними?
Нисам стигао да набавим књигу која је помињана овде о истраживању херцеговачких породица, али ћу то свакако учинити.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #165 послато: Март 14, 2026, 11:01:38 пре подне »
Хвала, Иване.
Можете ли ми мало појаснити, где се налази Вранеш и да ли се и данас тако зове или постоје други топоними?
Нисам стигао да набавим књигу која је помињана овде о истраживању херцеговачких породица, али ћу то свакако учинити.

Вранеш је подручје западно од Бијелог Поља и постоји под тим називом и данас. Најзначајнија насеља у Вранешу су Томашево (стари назив је Шаховићи) и Павино Поље. Генетички род којем припадате је присутан у селима Стожер и Горице, где живе Вуковићи, који славе Савиндан.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #166 послато: Март 16, 2026, 07:56:50 поподне »
29. Мићић, Мратиндан, Вољевци, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y6228>Y7627. Има углавном три или више различитих маркера у поређењу са другим припадницима ове хаплогрупе на нашем пројекту тако да нема блиских поклапања. Најближи су му они који имају као и Мићић комбинацију вредности DYS19=15, DYS481=27 и DYS643=12, а то би били Ђилас из Крчког Брда (Лика) и Глогињић из Медне код Мркоњић Града који славе Никољдан, католик Крајновић из околине Брода, а према предању даљим пореклом из Лике, Раца из Мрчеваца код Лакташа и Стојановић из Сувог Поља код Бијељине, који славе Мратиндан. Мићић додатно дели DYS533=10 са Крајновићем, па бих рекао да му је Крајновић од свих наведених кандидата најближи. Са друге стране због географске блискости и исте славе свакако припада истом ширем роду као Раца и Стојановић, али је веза мало даља због веће генетске дистанце. Овом роду припада и један раније тестирани кандидат из Хртковаца, који се тестирао на малом броју маркера. Реч је о Рајаковићу који такође слави Мратиндан.

Љуба Павловић за Мићиће пише да су се доселили за време устанака против Турака из Амајића, пошто су се претходно преселили у Оџино Село (данас Причиновић) код Шапца, па ту једни остали, а други се вратили у ваљевску Осечину, па и ту једни остали, а неки дошли у Вољевце на муслиманска имања која су остала напуштена после 1807. године.
« Последња измена: Март 16, 2026, 08:20:06 поподне Ojler »

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1392
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #167 послато: Март 17, 2026, 10:15:37 поподне »
65. Станковић, Аранђеловдан, Прасковче/Ражањ, R1b-P312 (могуће R1b-U152)

Тестирани није оставио никакве податке о свом даљем пореклу, али у литератури се за села око Ражња наводи да становништво махом води порекло са Косова и из Црне Горе.

Најближа поклапања Станковић има са следећим тестиранима у бази Српског ДНК пројекта:

1. Милуровић, Никољдан, Угриновци/Земун (Источни Срем), R1b-P312 (3/25)
2. Мирковић, Јовањдан, Лопаш/Пожега (Стари Влах), R1b-P312 > R-U152 (3/25)
3. Обућина, Јовањдан, Љепојевићи/Нова Варош (Стари Влах), R1b-U152 (4/25)
4. Вељковић, Никољдан, Рачојћи/Средска/Призрен (Метохија), R1b-P312 > R-Z1909 (4/25)
5. Цетлин, Савиндан, Вујићи Војаковачки/Крижевци (Централна Хрватска), R1b-P312 (4/25)
6. Необјављени резултат, Аранђеловдан, Лесковац/Лазаревац (Шумадија), R1b-U152 (4/23)
7. Необјављени резултат, Никољдан, Богошевце/Средска/Призрен (Метохија), R1b-P312 > R-L20 (4/23)
8. Куртовић, Аранђеловдан, Пријепоље (Стари Влах), R1b-P312 > R-U152 (4/23)

Станковићев хаплотип се добро уклапа у хаплогрупу R1b-P312, али поседује специфичну вредност маркера YGATAH4=10 (модална је 11).

Иако огромна већина Срба који припадају хаплогрупи R1b-P312 истовремено припада и нижој/млађој подграни R1b-U152, због ове ретке, снижене вредности маркера YGATAH4=10 која није карактеристична за R1b-U152, не смемо поуздано устврдити да Станковић припада овој још нижој подграни, па ће, док не уради неки дубљи тест, у бази СДНКП остати на узводном (сигурнијем) нивоу R1b-P312. Вреди напоменути да поменуту вредност маркера YGATAH4=10 Станковић дели са Цетлином из околине Крижеваца у Хрватској, али због прилично велике географске дистанце, без неког озбиљнијег теста не можемо знати да ли поклапање на овом маркеру има неки значај.

Моја претпоставка (боље рећи осећај) је да Станковић вероватно припада некој релативно егзотичној балканској подграни хаплогрупе R1b-P312. Било би стога врло драгоцено да уради WGS или Big Y-700 тест да би се утврдила најмлађа позната подграна којој припада, али и помогло да се у будућности још боље профилише његова мушка лоза (било би потребно да се тестира још неки њен припадник са Балкана).
« Последња измена: Март 18, 2026, 06:48:42 пре подне Драган Обреновић »

Ван мреже ivanc79

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 252
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #168 послато: Март 18, 2026, 09:16:13 поподне »
Има ли поклапање са Лепојевићем из Врела, Бабушница?

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1392
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #169 послато: Март 18, 2026, 09:38:11 поподне »
Има ли поклапање са Лепојевићем из Врела, Бабушница?

Ако мислите на Лепојића, он и Станковић нису блиски. Хаплотипови им се разликују на пет маркера, пру чему су на два маркера разлике вишеструке.

Ван мреже Mpek

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
  • R1a-FT285270
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #170 послато: Март 22, 2026, 08:18:58 поподне »
58. Пауновић, Никољдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>FT285270. Једина вредност која одступа од модала је DYS385=11-15, па тестирани поседује велики број наизглед блиских поклапања, међутим већина њих не поседује поменуту карактеристичну вредност. Да би се прецизно утврдила најмлађа подграна којој припада, препорука Пауновићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео само да према породичном предању воде порекло од Аврама Аврамовића. С обзиром да се ни Пауновићи ни Аврамовићи не помињу у Чеву, било би добро да се и сам тестирани огласи уколико поседује неке додатне информације.

https://www.poreklo.rs/2021/05/13/poreklo-prezimena-selo-cevo-cetinje/
Ово су информације које са сигурношћу могу да гарантујем (изучено од матичара).
Мој отац (Милорад Пауновић 1952.) је рођен у месту Ђулекаре.
Његов отац је Добривоје, а његов Ђорђе. Ђорђе има жену Станику (Рођену Станковић, Бувце, Медвеђа) и живели су у месту Ћићина, Алексинац. За њу такође знам да су јој родитељи Антанас и Стојана Станковић.

По предању смо ту дошли из Црне Горе, а да су ту наши дошли давно са Косова (мање проверено).

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #171 послато: Март 22, 2026, 09:38:25 поподне »
Ово су информације које са сигурношћу могу да гарантујем (изучено од матичара).
Мој отац (Милорад Пауновић 1952.) је рођен у месту Ђулекаре.
Његов отац је Добривоје, а његов Ђорђе. Ђорђе има жену Станику (Рођену Станковић, Бувце, Медвеђа) и живели су у месту Ћићина, Алексинац. За њу такође знам да су јој родитељи Антанас и Стојана Станковић.

По предању смо ту дошли из Црне Горе, а да су ту наши дошли давно са Косова (мање проверено).

Где је ваш мушки предак живео 1900 године? По овоме што сте написали испада да то није Чево.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Mpek

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
  • R1a-FT285270
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #172 послато: Март 22, 2026, 10:34:14 поподне »
Југ Србије, а наводно су ту дошли пре 20. века због крвне освете. Једино што је неоспориво су имена и места које сам навео, а све друго бих баш волео да сазнам и ја.
Информација за Чево је од Вујовића, који каже да смо фамилија.
« Последња измена: Март 22, 2026, 10:40:05 поподне Mpek »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #173 послато: Март 22, 2026, 10:50:38 поподне »
Југ Србије, а наводно су ту дошли пре 20. века због крвне освете. Једино што је неоспориво су имена и места које сам навео, а све друго бих баш волео да сазнам и ја.
Информација за Чево је од Вујовића, који каже да смо фамилија.

Онда податак у објави вашег резултата није у складу са стандардом који користи СДНКП. Чево је порекло по предању које није чињеница. Треба да стоји Ђулекаре/Медвеђа. Иначе, међу носиоцима Албанске сиоменице за верност отаџбини 1915. године између осталих у селу Ђулекаре се наводи и Аритон Пауновић.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Mpek

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
  • R1a-FT285270
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #174 послато: Март 22, 2026, 11:09:41 поподне »
Извињавам се, чини се да сам тај део нисам лепо разумео приликом попуњавања.
Да ли се можда зна нешто о њему?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #175 послато: Март 23, 2026, 08:28:12 пре подне »
Извињавам се, чини се да сам тај део нисам лепо разумео приликом попуњавања.
Да ли се можда зна нешто о њему?

Осим што стоји његово име, не пише ништа више.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 101
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #176 послато: Март 23, 2026, 08:50:10 пре подне »
Онда податак у објави вашег резултата није у складу са стандардом који користи СДНКП. Чево је порекло по предању које није чињеница. Треба да стоји Ђулекаре/Медвеђа. Иначе, међу носиоцима Албанске сиоменице за верност отаџбини 1915. године између осталих у селу Ђулекаре се наводи и Аритон Пауновић.

Постоји и податак да се на списку рањених каплара Топличког гвозденог пука Књаз Михаило на Солунском фронту 1916. године налази и Пауновић М. Иван из Ђулекара (Мирко Добричанин – Топлички гвоздени пук Књаз Михаило)

Иначе постоје и Пауновићи са истом славом Св. Никола из Пустог Шилова, близу Ђулекара, али они припадају другој хаплогрупи R1b-Z2705>BY3889.

Ван мреже Mpek

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
  • R1a-FT285270
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #177 послато: Март 23, 2026, 11:33:44 пре подне »
И тај део је исто чудан, што моји старији увек кажу како нисмо род са другим Пауновићима него смо изолована фамилија, и чини се да тај резултат то донекле потврђује, с обзиром на близину места а скроз друга халпогрупа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #178 послато: Март 25, 2026, 08:46:04 поподне »
68. Кукавица, Никољдан, Доњи Карин, Бенковац, J2b-L283>Z638


На основу резултата Кукавице из Земуника Горњег, било је мање-више јасно да постоји генетичка блискост са крајишким Поповићима (слава Никољдан). Сада је та веза нешто очигледнија. Наравно, ово би требало потврдити неким дубинским тестом, посебно зато што нико из ове групе још увек није радио BIGY/WGS тест. Милан Карановић је у свом раду о Поуњу овај род назвао "Поповић-Срдић", али је у међувремену откривено да ове породице припадају различитим хаплогрупама (J2b-L283 и R1b-Z2103). Предлажем да за овај род користимо радни назив - род Поповића, или можда Кукавице-Поповићи.

Од тестираних из овог генетичког рода тренутно имамо:

Поповић, Никољдан, Чиста Мала, Водице,
Поповић, Никољдан, Доњи Штрбци, Доњи Лапац
Поповић, Никољдан, Небљуси, Доњи Лапац
Доброта (раније Поповић), Никољдан, Братишковци, Скрадин
Кукавица, Никољдан, Земуник Горњи, Земуник Доњи
Кукавица, Никољдан, Доњи Карин/Бенковац

Подграна није толико честа код крајишких Срба и типична је за јужне динарске области. Најближа поклапања ван Крајине постоје на простору Зете и у околини Фоче. Интересантно је да Зећани који поседују сличан хаплотип славе такође Никољдан.


100. Кукавица, Стевањдан, Земуник Горњи, Земуник Доњи, J2b-L283>Z638

Презиме Кукавица се спомиње у Земунику Горњем још у 18. веку: https://www.poreklo.rs/2018/10/12/poreklo-prezimena-selo-zemunik-gornji-zadar/. Недалеко, у околини Бенковца, тачније у Доњем Карину, било је Кукавица са славом Св. Никола, такође присутни још почетком 18. века: https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-donji-karin-benkovac/. Спомињем ово зато што се Кукавица из Земуника релативно добро уклапа у род крајишких Никољштака J2b-Z638 (Поповићи и остали). Постоје ипак три до четири разлике на 23 маркера и то на доста важним вредностима (DYS549, DYS533, DYS635). Реч је. по свему судећи. о подграни J2b-283>Z638>PH51>Z38299, што би требало потврдити дубинским тестом.

У књизи о Смоковићу од Павића:

По расположивим подацима, Кукавице из Карина доселили су се у Земуник почетком Х1Х вијека. Први податак из матица парохије смоковићке је онај од 2. маја 1826. када је уписано рођење Јована, од оца Марка Кукавице и мајке Марије Ерцег, сви из Земуника. За Марка у матицама на неколико мјеста пише да је рођен у Карину. Из овога се намеће закључак да је Марко дошао у влаштво код Марије. Марко је умро у Земунику 28. августа 1847. са напуњених 45 година живота. Том приликом уписано је да му се отац зове Давид, а података о мајци нема. Двије године раније умрла је у Земунику извјесна Илинка Кукавица, стара 24 године, рођена у Карину од оца Ђуре Кукавице. По овом би се могло закључити како су се у Земуник доселиле најмање двије породице, или двоје сродника из различитих породица.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2026
« Одговор #179 послато: Март 26, 2026, 08:25:46 поподне »
68. Кукавица, Никољдан, Доњи Карин, Бенковац, J2b-L283>Z638


На основу резултата Кукавице из Земуника Горњег, било је мање-више јасно да постоји генетичка блискост са крајишким Поповићима (слава Никољдан). Сада је та веза нешто очигледнија. Наравно, ово би требало потврдити неким дубинским тестом, посебно зато што нико из ове групе још увек није радио BIGY/WGS тест. Милан Карановић је у свом раду о Поуњу овај род назвао "Поповић-Срдић", али је у међувремену откривено да ове породице припадају различитим хаплогрупама (J2b-L283 и R1b-Z2103). Предлажем да за овај род користимо радни назив - род Поповића, или можда Кукавице-Поповићи.

Од тестираних из овог генетичког рода тренутно имамо:

Поповић, Никољдан, Чиста Мала, Водице,
Поповић, Никољдан, Доњи Штрбци, Доњи Лапац
Поповић, Никољдан, Небљуси, Доњи Лапац
Доброта (раније Поповић), Никољдан, Братишковци, Скрадин
Кукавица, Никољдан, Земуник Горњи, Земуник Доњи
Кукавица, Никољдан, Доњи Карин/Бенковац

Подграна није толико честа код крајишких Срба и типична је за јужне динарске области. Најближа поклапања ван Крајине постоје на простору Зете и у околини Фоче. Интересантно је да Зећани који поседују сличан хаплотип славе такође Никољдан.

Читава ова веза Кукавице - Поповићи - слава Никољдан - днк поклапања на простору Зете,  асоцира на једано братство управо из ових крајева. У питању су Кукавчевићи из Љешанске нахије. О њима се каже следеће:

Поријекло фамилија села Лекићи

Лаковићи (12 дом.), Новаковићи (8 ), Стојановићи (5) и Вукчевићи (3). Прва три братства су од три брата — Лака, Новака и Стојана (оца Милоша), који су живјели на Горњим Кокотима. Од њиховог четвртог брата Пеја су Пејовићи, кој и живе у матичном селу.

Ова четири братства су тзв. Кукавчевићи, који су даљом старином из Велестова, а звали су се Поповићи. На Горње Кокоте доселили су се унатраг око 280 година. Како изглед,а Кукавчевићи су на Горњим Кокотима били изложени двоструком притиску — Јачем од Турака, али и знатном од Десића који су живјели измећу Гољемада и Горњих Кокота. Кукавчевићи не само што су одолијевали првима и стално тежили да се спусте ка Лекићима, у чему су најзад постепено успјели, него су утицали и на исељавање старих Десића. И. Пеличић сматра да су они били Љешкопољци (Бољевићи, Радовићи), »а рачунамо по томе што су се овога пута Десићи населили у мјесто Лаповиће код Вуковаца, гдје су изумрли*.
https://www.poreklo.rs/2013/03/20/poreklo-prezimena-selo-leki%c4%87i-podgorica/?script=cir

Горњи Кoкоти са Лекићима чине један насељени предео западно од реке Ситнице и од Мораче ниже Ситничина ушћа. Главно су „село“ у томе пределу Горњи Кокоти, а мање „село“ чине ЛеКИћи. Горњи Кокоти су око великог брда Богомоље (на коме је црква Св. Никола) и по његовим доњим странама, а Лекића су под Лекићском Страном у равнини крај Мораче. У оба села седи једно браство, Кукавчевићи, које се дели на четири огранка: три огранка (Новаковићи, 7 кућа; Пејовићи 13 кућа; Стојановићи, 7 кућа) су у Горњим Кокотима, а један (Лаковићи, 6 кућа) је у Лекићима.

(Јован Ердељановић, Стара Црна Гора)

Ово би иначе био један од ретких случајева да се у Крајини и Зети нађу презимењаци исте хаплогрупе, али ово Кукавица-Кукавчевић би могло да се схвати и као племенска одредница (па и старије презиме Поповић). Такође, ни матица за крајишке Србе није уобичајена (а ни подграна), али могуће да је било издвојених сеоба на релацији Зета - Приморје - Далмација.

Сви Кукачвевићи славе Никољдан. Према једном предању, пореклом су од Мићуновића са Велестова. Међутим, ништа не указује на такво порекло, ни крсна слава, ни миграциони правац, а вероватно ни генетика. Мислим да нико од ових Кукавчевића није тестиран, па ће бити интересантно видети њихов резултат.