Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: НиколаВук Април 24, 2025, 11:02:01 поподне
-
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. Акција "Светски ДНК месец 2025" ће трајати од 25. априла до 1. јуна. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.
Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.
Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!
Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.
Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.
Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.
Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.
Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
https://www.poreklo.rs/2025/04/24/svetski-dnk-mesec-2025-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/
-
Када ћете објавити први списак тестираних?
-
Када ћете објавити први списак тестираних?
Када буде предат лабораторији. Вероватно током идуће недеље.
-
Прва тура узорака из ове акције је јуче предата лабораторији. Следи списак кандидата:
1. Јанчић, Лазаревдан, Тројврх, Јосипдол
2. Ћурувија, Јовањдан, Горња Плоча, Ловинац
3. Марковић, Ћириловдан, Невољане, Вучитрн
4. Ристић, Аранђеловдан, Дреновац, Књажевац
5. Вучетић, Ђурђевдан, Пекчаница, Краљево
6. Робовјановић, Петковдан, Александровац, Неготин
7. Лазовић, Аранђеловдан, Велика Плана, Прокупље
8. Стајчић, Јовањдан, Трлић, Уб
9. Цветковић, Никољдан, Маскова, Ивањица
10. Капетановић, Ђурђевдан, Горња Козица, Сански Мост
11. Нинковић, Лазаревдан, Винча, Гроцка
12. Младеновић, Никољдан, Речица, Житорађа
13. Тркуља, Јовањдан, Ислам Грчки, Бенковац
14. Живановић, Мратиндан, Јеленча, Шабац
15. Урошевић, Јовањдан, Јеленча, Шабац
16. Петровић, Аранђеловдан, Мала Врањска, Шабац
17. Гајић, Јовањдан, Јеленча, Шабац
18. Јовановић, Никољдан, Јеленча, Шабац
19. Величковић, Ђурђевдан, Доња Горевница, Чачак
20. -
21. Крстић, Ђурђиц, Исток
22. Радовић, Аранђеловдан, Сотонићи, Бар
23. Булатовић, Лучиндан, Бијела Црква, Рожаје
24. Богојевић, Никољдан, Поникве, Ужице
25. Досковић, Никољдан, Сељашница, Пријепоље
26. Љубојевић, Никољдан, Врбово, Пријепоље
27. Покрајац, Никољдан, Прово, Ливно
28. Лукић, Јовањдан, Бресница, Коцељева
29. Оровић, Аранђеловдан, Лијева Ријека, Подгорица
30. Савић, Никољдан, Лукавица, Источно Ново Сарајево
31. Бојић, Часне Вериге, Јаворани, Кнежево
32. Минић, Никољдан, Јабланово, Бијело Поље
33. Виторовић, Игњатијевдан, Глушци, Богатић
34. Балаћ, Аранђеловдан, Доњи Лапац
-
Koliko u proseku prodje vremena od labaratorije do objavljivanja rezultata ?
-
Koliko u proseku prodje vremena od labaratorije do objavljivanja rezultata ?
Лабораторији обично треба од 2 до највише 3 недеље да обради узорке након што их ми доставимо, зависно од динамике њиховог редовног посла.
-
Кад ће бити друга тура?
-
Кад ће бити друга тура?
Биће данас предата.
-
Као што је речено, друга тура узорака је јуче предата лабораторији. Следи списак кандидата:
35. Корора, Ђурђиц, Бољанићи, Пљевља
36. Кекезовић, Јовањдан, Сремска Рача, Сремска Митровица
37. Николић, Никољдан, Изатовци, Димитровград
38. Митровић, Ђурђевдан, Горње Равно, Купрес
39. Обреновић, Ђурђевдан, Округло, Рогатица
40. Ћурлић, Никољдан, Понир, Бања Лука
41. Вучинић, Мратиндан, Бела Река, Шабац
42. Јовић, Лучиндан, Попадић, Мионица
43. Крушедолац, Јовањдан, Батајница, Земун
44. Јањушевић, Никољдан, Гарева, Гацко
45. Лујиновић, муслиман, Ратајска, Пријепоље
46. Васојевић, Св. Александар Невски, Доње Лопиже, Сјеница
47. Вујиновић, Јевстатијевдан, Јагоче, Бијело Поље
48. Јовановић, Ђурђевдан, Шабац
49. Живановић, Никољдан, Београд
50. Луковић, Ђурђевдан, Теочин, Горњи Милановац
51. Грбовић, Лазаревдан, Бабине, Пријепоље
52. Богићевић, Стевањдан, Бурађа, Нова Варош
53. Јањуш, Ђурђевдан, Поблаће, Пљевља
54. Јовановић, Јовањдан, Велики Вртоп, Гаџин Хан
55. Бошњак, Ђурђевдан, Острово, Маркушица
56. Ђурђевић, Стевањдан, Риљац, Трстеник
57. Павловић, Никољдан, Дучевац, Бабушница
58. Зечевић, Јовањдан, Кленак, Никшић
59. Ћирић, Јовањдан, Радаљ, Мали Зворник
60. Вујновић, Никољдан, Кумбор, Херцег Нови
61. Станић, Јовањдан, Борија, Калиновик
62. Илић, Никољдан, Удовице, Смедерево
63. Савић, Алимпијевдан, Мачковац, Куршумлија
64. Мркић, Ђурђевдан, Домановићи, Чапљина
65. Поповић, Никољдан, Сремски Карловци
66. Вељовић
67. Ишић, Ђурђевдан, Радљево, Уб
68. Ковачевић, Ђурђиц, Бања, Србица
-
Исправка за број 47, треба да пише:
Војиновић, Јевстатијевдан, Јагоче, Бијело Поље
-
Исправка за број 47, треба да пише:
Војиновић, Јевстатијевдан, Јагоче, Бијело Поље
Хвала на исправци.
-
Шабац и околина својски дали допринос.
-
Да кренемо...
9. Цветковић, Никољдан (преслава летњи Аранђеловдан), Маскова/Ивањица, J2b-M205>Y22059
Породично предање тестираног говори о пореклу из Црне Горе, без прецизно наведеног места/племена. Постоје теорије о пореклу из Брда, спомиње се племе Васојевића. У литератури се каже следеће:
"Цветковићи, 10 кућа, такође славе Никољдан. Раније су се одселили – привенчали двојица у Сивчини, а сада их има у: Равној Гори (Јаворској, 2), Ивањици (7), Београду (5), Такову (4), Мршинцима, Кукићима, Чачку (4), Младеновцу (2) и Ужицу."
У истом селу, само у другом засеоку, има Зечевића, чији је један огранак тестиран преко 23andMe. Спомињао сам недавно тај резултат на другој теми:
"Зечевићи, 6 кућа (Никољдан), имају надимак Кречари, јер се баве печењем креча. Воде порекло од Мијамановића, у Васојевићима. Има их y Лијевој Ријеци и Доњим Васојевићима. Данас их има у: Краљеву (2), Чачку (2), Гучи и двојица су у Француској. Зечевићи под Јавором нису y сродству са Зечевићима y Кушићима, у долини Зечког потока."
Зечевић, Ивањица, према предању из Васојевића, J2b-M205.
Ово су по свему судећи Зечевићи са славом Никољдан:
"Зечевићи, 6 к. (Никољдан), имају надимак Кречари, јер се баве печењем креча. Воде порекло од Мијамановића, у Васојевићима. Има их y Лијевој Ријеци и Доњим Васојевићима. Данас их има у: Краљеву (2), Чачку (2), Гучи и двојица су у Француској."
Верујем да је повезивање са Васојевићима због Зечевића-Мијомановћа (Аранђеловдан). Због славе и генетике, није искључено да постоји генетичка веза са већом групом Y22059 Никољштака 456=13 из овога краја (Костићи, Белићи, Поповићи и други).
Цветковићи се генетички савршено уклапају у род Никољштака из Старог Влаха. Карактерише их ретка мутација 13 на маркеру 456 и често вредност 29 на маркеру 389II. Остале вредности су мање-више модалне за Y22059. Посебно је важна ова мутација на 456, с обзиром да њу од преко 370 J2b-Y22059 у бази Српског днк пројекта, поседује свега 5% тестираних. И то претежно слављеници Никољдана.
Овом роду припадају, осим Цветковића:
Костић (Никољдан), Чачак
Костић (Никољдан), Ивањица
Костић (Никољдан), Свештица/Ивањица
Белић (Никољдан), Остра/Чачак
Поповић (Никољдан), Кушићан/Ивањица
Поповић (Никољдан), Божетићи/Нова Варош
Необјављени (Никољдан), Тисовица/Нова Варош
Необјављени (Никољдан), Блазнава/Топола
Зечевић (Никољдан, Ивањица (23andMe)
На основу резултата Костића са FTDNA, који има тестиран маркер 587 (20), можемо закључити да читава ова група припада подграни J2b-M205>Y22059>Y22063. Хаплогрупа J2b-Y22059 је веома честа у овом крају, присутна кроз више подграна, а најчешће Y155375. Међутим, поставља се питање бројности ове групе Никољштака Y22063. Велики број породица из овога краја поседује слично предање и исту славу: Васојевићи/Доњи Васојевићи, Никољдан. На пример и ови Дабовићи из Маскове. Не мислим да ће сви они припадати овој подграни, али сигурно да је она доста раширена у читавој овој области.
Да се осврнемо на та предања о Васојевићима. Становништво овога краја није у већој мери пореклом из те области. Реч је више о миграцијама из Старе Херцеговине, па и Затарја, где је главно извориште хаплогрупе J2b-M205. Међутим, помен Васојевића, посебно Доњих Васојевића, може бити нека асоцијација на стару матицу, односно на север данашње Црне Горе.
Поменута мутација на маркеру 456 јавља се и код Ружичића (Аранђеловдан) из Никшића, који су досељени тамо крајем 19. века из Пљеваља, као и код још неких Аранђеловштака из Шумадије и Старог Влаха. Осим тога, присутна је код Новаковића (Никољдан) из Кршаља код Новог Града.
Било би добро да се овај род генетички до краја профилише, па је препорука свакако BIGY700, или неки други велики тест. Гледаћу да кандидујем SNP Y68217 на YSEQ, па онда можемо и појединачно проверити везу ове групе са крајишким Новаковићима.
У сваком случају, ова група Никољштака из Старог Влаха постаје све бројнија, а највећи су изгледи да им је матица, као и већине динарских M205, негде на простору Старе Херцеговине.
-
1. Јанчић (Лазарева Субота), Тројврх/Јосипдол (Лика)
Припада хаплогрупи I2a-PH908 и грани FT18830/ S10860, у којој се налазе Лазаревштаци из Далмације, тачније из села Жегар и Баљци, као и Мацут из Церовца Вукманићког код Карловца. Тестирани једини има снижену вредност DYS570=17 и то је једина разлика између њега и Јошића из Баљака и Јованчевића из Крупе код Жегара. Иако му је Мацут географски најближи, по маркерима се више разликује од њега (4 разлике), него од тестираних из Далмације. Постоји и блискост са Бајићем из Катуновца код Топуског који слави Никољдан. Разлика је само на маркеру DYS570=17, исто као код претходно поменуте двојице.
У грани FT18830/S10860 се осим десетак Лазаревштака налазе још Мршић из околине Госпића који слави Јовањдан, католици Војнићи из Суботице (Буњевци) и још пар њих.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/I-A20333/
Тројврх се налази између Плашког и Јосипдола, а Јанчићи су били међу пописаним презименима 1699. године. Тестирани је навео да имају надимак Сурла, што значи да су у трећем кружићу. Још је додао да су старином из племена Цуца у Црној Гори, а још пре тога из Истока у Метохији. Таква предања сасвим сигурно немају Срби у овим крајевима и могло је настати само у новије време на основу аутоматског повезивања са неки другим Јанчићима с којим немају везе.
(https://i.postimg.cc/J7SHrydb/y-full.jpg)
-
10. Капетановић, Ђурђевдан, Горња Козица/Оштра Лука, J1-L136>ZS9949
Раније је тестиран један Капетановић (Ђурђевдан) из Јоховице код Новог Града, који припада хаплогрупи N2-P189.2. Ови Капетановићи су пореклом из Лике. Капетановићи са Змијања припадају генетичком роду херцеговачких Влаховића и имају поклапање са крајишким Ђурђевштацима J1-ZS9949. Ту пре свега мислим на породице из Поткозарја и Славоније: Саџак (Ђурђевдан), Стригова/Козарска Дубица, Вуруна (Ђурђевдан), Романовци/Градишка, Врачар (Ђурђевдан), Нишевићи/Приједор, Вукојевић (Ђурђевдан), Ратков Дол/Левањска Варош. Ове хаплотипове карактерише специфична вредност 14-19 на маркеру 385. Уз исту крсну славу, доста је добар показатељ сродности ових породица.
Капетановић поседује и три приватне мутације које се не срећу ни код једног припадника ове подгране J1 код нас: 458=19.2, 437=15 и 635=23. Реч је о најбројнијој групацији J1 код Срба и препорука је свакако неки дубљи тест (WGS/BIGY700).
-
2. Ћурувија (Јовањдан) , Горња Плоча/Ловинац (Лика)
Припада хаплогрупи I2a-PH908. По маркерима су му најближи Несторовић (Аранђеловдан) из Лепосавића са разликом 1/25 и Аврамовић (Лучиндан) из Зеока код Лазаревца са разликом 1/23. Ту је и Дукић (Стевањдан) из Дерингаја код Грачаца од којег се такође разликује само на једном маркеру, али на упоредивих 17, па би на 23 била сигурно већа разлика. Велики је број тестираних од којих се разликује на само 2 маркера од упоредивих 23 и највише их је из Србије са различитим славама, само не Јовањданом. Од Томашевића из Шегестина код Двора (Банија) се разликује на 2 маркера и он такође слави Јовањдан, а исти је случај и са Тришићем из околине Бијељине.
Ћурувије су постојале у Горњој Плочи на попису Лике и Крбаве из 1712. године, а у питању су браћа Стојак, Лука и Тодор Ћурувија (погрешно записани у некој верзији која би се читала као Ћурунија). Презиме је ретко и постоји у околини Книна, али тамо славе Никољдан, па чак има и тестирани који је R1a хаплогрупа.
(https://i.postimg.cc/768sgPKd/y-full-Copy.jpg)
-
Покојни Славко Ћурувија би требао да је припадник овога рода.
-
Покојни Славко Ћурувија би требао да је припадник овога рода.
Мислим да је он из Босне и не знам која слава.
-
1. Јанчић (Лазарева Субота), Тројврх/Јосипдол (Лика)
Припада хаплогрупи I2a-PH908 и грани FT18830/ S10860, у којој се налазе Лазаревштаци из Далмације, тачније из села Жегар и Баљци, као и Мацут из Церовца Вукманићког код Карловца. Тестирани једини има снижену вредност DYS570=17 и то је једина разлика између њега и Јошића из Баљака и Јованчевића из Крупе код Жегара. Иако му је Мацут географски најближи, по маркерима се више разликује од њега (4 разлике), него од тестираних из Далмације. Постоји и блискост са Бајићем из Катуновца код Топуског који слави Никољдан. Разлика је само на маркеру DYS570=17, исто као код претходно поменуте двојице.
У грани FT18830/S10860 се осим десетак Лазаревштака налазе још Мршић из околине Госпића који слави Јовањдан, католици Војнићи из Суботице (Буњевци) и још пар њих.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/I-A20333/
Тројврх се налази између Плашког и Јосипдола, а Јанчићи су били међу пописаним презименима 1699. године. Тестирани је навео да имају надимак Сурла, што значи да су у трећем кружићу. Још је додао да су старином из племена Цуца у Црној Гори, а још пре тога из Истока у Метохији. Таква предања сасвим сигурно немају Срби у овим крајевима и могло је настати само у новије време на основу аутоматског повезивања са неки другим Јанчићима с којим немају везе.
(https://i.postimg.cc/J7SHrydb/y-full.jpg)
Сасвим очекиван резултат а и ширења ове гране на западу поготово ако знамо да једини дубоко тестирани Кубат има 10 новела најбољег квалитета. Очекивао сам да ће се временом појављивати припадници ове гране који не славе Л.Суботу али то је тренутно само случај са Велемиром. И замолио бих да Мацуте не рачунате у ову грану док се људи дубље не тестирају😎
-
Мислим да је он из Босне и не знам која слава.
Ниједна опција није искључена, мада мени више вуче на порекло из Лике. Давно прочитах да је пореклом управо из Горње Плоче, ако је то тачно онда смо сазнали Славкову хаплогрупу.
-
13. Тркуља (Јовањдан), Ислам Грчки/Бенковац (Далмација)
Припада хаплогрупи I2a-PH908 и прецизније грани Y4789. Сврстан је у род са другим Тркуљом из Лике и још некима који славе Јовањдан из околине Дрвара (Петковић, Шкрбић). У првом плану је чињеница да најмање разлика на упоредива 23 маркера има са Тркуљом из Ребића код Удбине који исто слави Јовањдан, а од свих осталих се разликује на 3 и више. Овај Тркуља на маркерима DYS389i и DYS481 има вредност 30, док Тркуља из Ребића на оба има 31.
Иако презиме Тркуља звучи ретко, било је распрострањено у много села од Далмације преко Лике, Кордуна, Баније. У Исламу Грчком није постојало у првом млетачком катастру из 1709. године, а јесте у 19. в. Има прича да су ту дошли из Звјеринца-Рамљана у Далматинком Косову код Книна. Тамо исто славе Јовањдан, али их ни тамо није било 1709. док су били врло бројни на почетку 19. в.
-
32. Минић (Никољдан), Јабланово/Бијело Поље
Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Тешко је разлучити која би била подграна. Има много тестираних од којих се разликује на само 2 маркера. Само 1 маркер разлике на упоредивих 23 има са Томићем из Арнајева код Барајева који исто слави Никољдан и са Кркељићем из Лутова који је Пипер (Аранђеловдан). Према литератури су Минићи из Јабланова пореклом из Мораче, а то је написао и тестирани. Некако би најлогичније било да су Пипери тј. грана FT49714, али има вредност DYS458=16 која наводи на грану BY32147. Притом тестирани има врло ретку вредност DYS439=14 која се јавља само код пар Пипера и једног Македонца. Једино би се дубинским тестирањем у иностранству разрешила недоумица.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
21. Крстић (Ђурђиц), Исток (Метохија)
Припада хаплогрупи R1b-PF7563 и њеној грани FT44409. Поклапање на свим маркерима има са једним тестираним, а то је Ђурић из истог места са истом славом. Ђурић је написао да је њихово старо презиме било Петковић, па би можда могло бити и заједничко. Нисам нашао никакву литературу о презименима у Истоку. Следећи који би можда био сродан с њима је Пантић из Поцерског Метковића који исто слави Ђурђиц, а разликује се на 2 маркера.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
-
13. Тркуља (Јовањдан), Ислам Грчки/Бенковац (Далмација)
Припада хаплогрупи I2a-PH908 и прецизније грани Y4789. Сврстан је у род са другим Тркуљом из Лике и још некима који славе Јовањдан из околине Дрвара (Петковић, Шкрбић). У првом плану је чињеница да најмање разлика на упоредива 23 маркера има са Тркуљом из Ребића код Удбине који исто слави Јовањдан, а од свих осталих се разликује на 3 и више. Овај Тркуља на маркерима DYS389i и DYS481 има вредност 30, док Тркуља из Ребића на оба има 31.
Иако презиме Тркуља звучи ретко, било је распрострањено у много села од Далмације преко Лике, Кордуна, Баније. У Исламу Грчком није постојало у првом млетачком катастру из 1709. године, а јесте у 19. в. Има прича да су ту дошли из Звјеринца-Рамљана у Далматинком Косову код Книна. Тамо исто славе Јовањдан, али их ни тамо није било 1709. док су били врло бројни на почетку 19. в.
Такозвани род Чегара, пореклом из Далмације. Доста је раширена ова група Јовањштака Z16983 у Крајини. Осим Петковића, Шкрбића, Тркуља и Марчета, овом генетичком роду могуће припадају и следећи родови са 23andMe: Меселџија (Јовањдан), Гламоч, Муњиза (Јовањдан), Подгрмеч и други.
Што се самих Тркуља тиче, тестирани су:
Тркуља (Јовањдан), Ребић/Удбина, Лика
Тркуља (Јовањдан), Ислам Грчки/Бенковац, Северна Далмација
Тркуља (Јовањдан), Звјеринац/Бискупија, Северна Далмација (23andMe)
Тркуља (Јовањдан), Петриња, Банија (23andMe)
Сви припадају хаплогрупи I2-PH908>Z16983 (Y4789).
-
19. Величковић, Ђурђевдан, Доња Горевница/Чачак, J2b-M205>Y22059
Према предању, Величковићи су потомци Величка Петровића. Даље порекло, према породичној традицији, Његуши, Црна Гора. У литератури се каже:
"Величковићи (4 куће, славе Ђурђевдан). Поштени верни православци. Велики број младића из Величковића су свештеници, а женска деца су се годинама удавала за свештенике." (Радул Марковић, Милољуб С. Пантовић: Доња Горевница: земља и људи, 1996)
Може се рећи да је генетика у овом случају оборила предање о пореклу из Његуша. Постоји доста блиско поклапање са Бујаковићима (такође Ђурђевдан) из околине Пљеваља. Деле вредности попут 570=17 и 481=22 и због исте крсне славе испуњавају услов да се нађу у оквиру истог рода. Бујаковићи су позитивни на SNP Y22063, па Величковићи могу прво пробати овај тест. Дубински тест је свакако увек пожељан.
Више о пореклу и резултату Бујаковића:
51. Бујаковић, Ђурђевдан, Вијенац, Пљевља, J2b-M205>Y22059
Бујаковићи су старином Бујаци - род чија је матица на простору некадашњег Кричка. Подаци које је оставио тестирани углавном се поклапају са оним што се зна о Бујацима из литературе. Најстарија матица је село Бујаци. Одатле су их потисли муслимани Мицановићи око 1845. године. Након тога презиле у Козицу, да би почетком 20. века прешли у Вијенац. Има их исељених још у Ивезићима код Пријепоља и Бродареву. Тестирани наводи интересантан податак о писаном извору из 1438. године, где се спомињу Хреља и Вукша Бујак из Козника. Треба видети који је ово тачно извор.
О Бујацима су писали опширно сви аутори који су се бавили Пљеваљским крајем. Предање каже да су из околине Гацког и да су преко Шаранаца стигли у Потарје. Сродни су им Глушчевићи, Гајевићи и Гогићи из истог краја. Сва је прилика да су Бујаци ипак староседеоци у овој области.
Глушчевићи и Гајевићи су тестирани у склопу ранијих акција и такође припадају роду J2b-M205>Y22059, али њихов хаплотип је типичан за подграну Y155375. Имају међусобно поклапање, а блиски су им и муслимани Козице из Пријепоља (старином из села Козица, Пљевља). Бујаковић пак има више модални хаплотип, чак нагиње грани Y22063. Не поседује вредности типичне за Y155375, чак ни вредности које су карактеристичне за Глушчевиће, Гајевиће и Козице (458=15, 576=19, 456=15).
Због прилично модалног хаплотипа, могло се очекивати Y22063+. Остаје нејасна веза са Глушчевићима, Гајевићима и осталим “Бујацима” из пљеваљског краја. Они хаплотипом не би требало да су Y22063. Штавише, типични су представници подгране Y155375. Можда ово сродство иде из неких даљих времена, памте да су неки даљи, крички род. ;)
Углавном, неке вредности које се могу издвојити код Бујаковића су 576=17, 570=17 и 481=22. Прве две се у овој комбинацији доста ретко срећу и поседује их Хазири из околине Гњилана (Y22063>Y153290). Комбинацију 576=17, 481=22 поседује Ранђеловић из Житорађе, који је маркерима иначе близак Хазирију, 570=17, 481=22 Милићевић из Медвеђе, а 576=17, 570=17 Јевтић из Куршумлије. Дакле ова група са југа Србије вероватно припада истој грани и може бити блиска Бујаковићима.
За још једну подграну низводно од Y22063 карактеристичан је маркер 481=22, у питању су Расјани из копаоничког и расинског краја. Они припадају хаплогрупи Y22063>Y22069. Овај ниво цепа Бугарин Генчев Y22076 из Габровске области.
https://www.yfull.com/tree/J-Y22063/
-
27. Покрајац, Никољдан, Прово/Ливно, I2-Y3120>PH908
Покрајци из Ливањског поља су пореклом из Далмације, тачније из околине Дрниша. Од раније су тестирани Манојловићи из Развођа (Промина), који су огранак Покрајаца, што је генетика сада и потврдила. Реч је о подграни I-Y51673, и карактеристичним хаплотиповима (393=14, 391=12), који се срећу понајвише код слављеника Никољдана. Матица ове групе је на простору Источне Херцеговине (Предојевићи и остали). У оквиру овог рода генетички су сви прилично блиски, према томе и Покрајац поседује велики број поклапања на простору Билеће, Гацка и Невесиња.
Савет је дубљи тест (BIGY700), ради детаљне генетичке профилизације рода.
Прово (Ливно):
ПОКРАЈЦИ – Пореклом су из дрнишког краја, из Промине. Живели су у Промини до рата 1991/1995. имали су своја презимена и даље рођаке. Празник Светог Николе Чудотворца – Никољдан.
Развође (Промина):
ПРАВОСЛАВЦИ
ПОКРАЈАЦ – Никољдан
• 1735. Вуле, Илија, Михо, Манојло и Митар Покрајац; 1948. године пописана су 92 Покрајца у Развођу.
МАНОЈЛОВИЋ (огранак Покрајаца) – Никољдан
• 1735. Манојло Покрајац; 1740. Марко Покрајац-Манојловић добио Тому; 1948. године пописано је 108 Манојловића у Развођу.
МИТРОВИЋ (огранак Покрајаца у 18. и 19. вијеку) – Никољдан
• 1735. Митар Покрајац; 1770. Филип Покрајац-Митровић добио Лазара; Андрија, Алекса и Шпиро Тодорови су постали унијати (гркокатолици) 1834. године; ишчезли су у 19. или почетком 20. вијека.
ПРАВОСЛАВЦИ>РИМОКАТОЛИЦИ
БЕРША (огранак Покрајаца) – раније Никољдан
• 1770. рођен Лазар Покрајац-Берша који је био на челу породице почетком 19. вијека; 1850. је Павле Берша добио Алексу који је остао православац до краја 19. вијека, а 1849. је Јован Берша добио Јуру (вјероватно је Јован први прешао директно у римокатолике, пошто нису били унијати); данас су сви римокатолици; 1948. године пописано је 18 Берши у Развођу.
https://www.poreklo.rs/2024/07/15/razvodje-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/
-
Прослављени рукометаш и тренер Бранислав Покрајац је по свему судећи припадник овога рода.
(https://www.svijet-rukometa.com/wp-content/uploads/2019/03/Branislav_Pokrajac.jpg)
-
11. Нинковић, Лазаревдан, Винча, Београд
Припада хаплогрупи G2a-PF3147, док Невген оставља могућност и за припадност нижој грани L91 (https://www.yfull.com/tree/G-L91/).
Маркерно а уједно и географски најближе поклапање има са необјављеним резултатом Србина из Румуније (Стара Молдава). Разликују се на DYS549 и DYS576 (двострука разлика).
Тестирани је навео да су Нинковићи доселили из Црне Траве, што је у складу са наводима Ристе Т. Николића да су неки становници Винче ''из данашњих новоослобођених крајева (Нишлије и др)''.
Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови
-
21. Крстић (Ђурђиц), Исток (Метохија)
Припада хаплогрупи R1b-PF7563 и њеној грани FT44409. Поклапање на свим маркерима има са једним тестираним, а то је Ђурић из истог места са истом славом. Ђурић је написао да је њихово старо презиме било Петковић, па би можда могло бити и заједничко. Нисам нашао никакву литературу о презименима у Истоку. Следећи који би можда био сродан с њима је Пантић из Поцерског Метковића који исто слави Ђурђиц, а разликује се на 2 маркера.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
Можда се овај други пасус уклапа (односи се на Церову код Шапца , неких 40 км од Поцерског Метковића) . Помињу се Ђурићи и Петковићи. А ови Митровићи се после селе у Шљивову код Крупња:
12) У Рађевини Пивљани су:
Живковићи, Обрадовићи, Бранковићи, Тадићи, Пурићи, Тамићи, Ђукановићи, Матићи, Пурковићи, Васиљевићи, Ћирковићи, Марковићи, Степановићи, Недељковићи, Ђурићи, Ћирићи, сви у Костајнику, досељени у почетку 18. века; славе св. Архангела.
Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи, Петровићи, Мишковићи, Ковачевићи, Вујићи, Марковићи, Благојевићи, Ђурићи, Мићићи, Тадићи, Јакшићи, Грујичићи, Симићи, Пантићи, Мијатовићи, Пешићи, Јокићи, Грбићи, Ђукићи, Бојићи, Деспићи, Гајићи, Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи – сви у Церову, доселили се у 17. веку, славе св. Ђурђија.
ИЗВОР: “ПИВА И ПИВЉАНИ“, аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31)
-
16. Петровић, Аранђеловдан, Мала Врањска, Шабац
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>FTC64765.
Захваљујући комбинацији DYS576=15 + DYS570=19 има више потпуних и блиских поклапања са припадницима подгране FTC64765, укључујући херцеговачке Земуновиће-Корјениће који такође славе Аранђеловдан. Овај генетички род присутан је у суседној Семберији (Марковић и Вучковић), али због њима двојици јединствене DYS635=21 сумњам да су ближе повезани са Петровићем. У сваком случају, рекао бих да је Петровић сазнао даљу матицу своје породице.
Тестирани је навео да су у Малој Врањској присутни од 1790. године.
Ради боље профилизације и позиционирања на стаблу гране FTC64765 препоручујем Big Y-700/WGS тест.
-
33. Виторовић, Игњатијевдан, Глушци, Богатић
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>FTC64765, роду Игњатијевштака.
Виторовић има потпуно поклапање са Малетићима из Богатића, чиме су потврђени наводи из литературе.
Из Херцеговине су дошли:
БУДИМИРОВИЋИ (Игњатије, 39 к), и ВИТОРОВИЋИ (23-6 к), један су род; по предању, били у бежанији, чак до Галиције, а затим се браћа Будимир и Витор врате, и населе у Глушцима; исти су род са Малетићима (Дабићи, Ћуђићи, Вуковићи, Даничићи) у Богатићу, Дакићима у Бановом Пољу, Панићима и Божјаковићима (Шербићи) у Ноћају, и Малешевићима у Салашу Ноћајском.
МАЛЕТИЋИ (Игњатије, 121-10 к), и од њих ДАБИЋИ (11 к), ЂУЂИЋИ (21 к), ВУКОВИЋИ (9-1 к), Станојевићи – ДАНИЧИЋИ (7-3 к), и Дакићи у Бановом Пољу; Малетићи су један род са Будимировићима и Виторовићима у Глушцима Панићима и Божјаковићима (Шербићи) у Ноћају, и Малешевићима у Салашу Ноћајском.
Од осталих Игњатијевштака потпуна поклапања постоје са Јанковићима из Дубочана код Требиња и Радуловићем из северне Лике, као и пар Земуновића-Корјенића, укључујући Јаничића из Броћанца Вилушког код Никшића.
Да се не бих понављао, навешћу раније тумачење устројства овог генетичког рода.
Идеја коју сам пласирао у време када су почели да испливавају ови и резултати оближњег рода Земуновића-Корјенића који су им и маркерно блиски јесте да Јанковићи и Дракули представљају ''утопљене'' Корјениће међу Малешевце. Аргумената за ту тврдњу има и са генетичке стране: Корјенићи су потврђени припадници гране Y60799* (нису дубље тестирани), и уз ''Малешевце'' добрим делом поседују комбинацију вредности 389II=30 + 570=19.
Игњатијевштаци су додатно SNP испрофилисани тестирањем својих крајишких припадника на низводну Y60799>Y129040 (Радуловић) и још нижу Y425678 (Маћешић и Никољштак Козлица). Дубинским тестирањем нпр. баш Јанковића и неког од Корјенића би имали доста прецизнију временско-родословну дистанцу између ''Малешеваца'' и Корјенића са једне, и њихових исељеника из пре свега Крајине са друге стране. С тога са моје стране најтоплија препорука за неки од таквих тестова.
За разлику од матичне Херцеговине, G2a-FTC64765 Игњатијевштаци су много раширенији у исељеничким подручјима.
(https://i.imgur.com/lKI8hkD.png)
-
7. Лазовић, Аранђеловдан, Велика Плана, Прокупље
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, односно њеној млађој грани Y134585 (https://www.yfull.com/tree/I-Y134585/). Од карактеристичних вредности се могу издвојити 576=19 и 570=19. Најближи му је Виријевић из Жуња код Бруса. Разкликују се на једном маркеру, на 635, где Лазовић има вредност 23, која је ретка за ову грану, иако је модална за PH908. Код Y134585 су на том маркеру вредности повишене 24 или 25.
Овај резултат је потврдио припадност роду Виријевића, од којих су Лазовићи. Радомир Томовић у својој књизи "Топличка Велика Плана" из 2001. године, пише подробно о Виријевићима и Лазовићима:
(https://i.postimg.cc/GhpQ39vV/Screenshot-20250530-180049-Chrome.jpg)
(https://i.postimg.cc/3Nxgwb0m/Screenshot-20250530-175913-Chrome.jpg)
Овде се први пут спомиње да су се Виријевићи презивали Симовићи. Иначе у Добриловинском катастиху из 17. века у селу Виријевићи (данашњи Стевановац) се спомиње и извесни Симо.
(https://i.postimg.cc/mrqYrSN5/Screenshot-20250530-183107-Chrome.jpg)
У попису Биочина код Рашке из 1833. године, спомињу се две куће Виријевића. У првој 4 брата са синовима, а у другој 2 брата, од којих је један Лазо. Међутим у првој кући, у којој је глава најстарији брат Радосав Виријевић, јављају се имена његових синова или братанаца: Миленка, Јована, али и Вучића, Сима... Све њих и Томовић спомиње у Великој Плани на основу пописа из 1884. године. Могуће да Лазо из друге куће носи име по заједничком претку Виријевића у Биочину, вероватно деди, док су исељени Виријевићи узели презиме по прадеди.
Тестирани је вероватно потомак Сава Лазовића, за кога Томовић наводи да је рођен 1826. године, међутим њега нема пописаног 1833. Саво је имао Ставана и Илију. Илија се 2 пута женио и из брака са првом женом имао Павла. Павле је имао Костадина, Душана и Драгосија. Тестирани би требало да је Драгосијев потомак (Р. О. Томовић, Топличка Велика Плана, Београд 2001, 266-267).
Како већ имамо Рабреновића на Yfull стаблу, било би одлично да најзад имамо и Виријевиће. Зато Лазовићу предлажем обавезно, уколико је у могућности, да одради WGS (https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&cPath=29&products_id=129554) тест. Тренутно је најбоља сарадња са Yseq-ом.
-
24. Богојевић, Никољдан, Поникве/Стапари, Ужице
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 25 маркера са Крстајићем из Пашине Воде код Жабљака, који такође слави Никољдан, мада ближа веза није извесна због хаплотипа блиског модалном.
Љубомир Павловић у књизи Ужичка Црна Гора за Богојевиће каже да потичу од Богоја Брашња, који се пре Кочине Крајине населио из Бабине код Пријепоља. Његови потомци су и Илићи у Кули, Деспић у Тупаји, Маринковићи на Гредици и Буљи. Ни једна од ових породица није тестирана. Међутим могао би да му буде близак Пушкић из Доње Бабине, Никољдан, који се на 23 упоредива маркера разликује само на позицији DYS385b=14/15 од Богојевића. Дилему може разрешити једино SNP тестирање и то по могућству WGS или BigY-700, јер за сада није SNP профилисан род Брашњи.
-
25. Досковић, Никољдан, Сељашница, Пријепоље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака, а сигурно и ужем роду кога карактеришу STR маркери DYS385=14-14 и DYS448=21, а којем припадају Деспотовићи и Јанковић из Парамуна код Косјерића. И за овај род у литератури пише да су Брашњи (видети Средње Полимље и Потарје, Танасије Пејатовић, страна 109). Петар Мркоњић у књизи Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку наводи да су огранци Брашња: Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи и Пољаци, а да су им места становања: Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија. Досковић је предање да његова породица потиче од Брашњи споменуо у упитнику и уз то навео да су његови преци око 1900. године живели у Звијезду, па је у складу са правилом СДКП Звијезд наведен у бази као место његовог порекла. Занимљиво је да већ имамо из Звијезда тестираног Брашњовића, али је на 17 упоредих маркера разлика у односу на Досковићев хаплотип на чак четири позиције. Реч је вероватно о доста старом и разгранатом роду, који тек треба да се SNP профилише, па и за Досковића важи препорука за даље тестирање у иностранству, код компанија које нуде WGS или BigY-700 код FTDNA.
-
25. Досковић, Никољдан, Сељашница, Пријепоље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака, а сигурно и ужем роду кога карактеришу STR маркери DYS385=14-14 и DYS448=21, а којем припадају Деспотовићи и Јанковић из Парамуна код Косјерића. И за овај род у литератури пише да су Брашњи (видети Средње Полимље и Потарје, Танасије Пејатовић, страна 109). Петар Мркоњић у књизи Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку наводи да су огранци Брашња: Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи и Пољаци, а да су им места становања: Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија. Досковић је предање да његова породица потиче од Брашњи споменуо у упитнику и уз то навео да су његови преци око 1900. године живели у Звијезду, па је у складу са правилом СДКП Звијезд наведен у бази као место његовог порекла. Занимљиво је да већ имамо из Звијезда тестираног Брашњовића, али је на 17 упоредих маркера разлика у односу на Досковићев хаплотип на чак четири позиције. Реч је вероватно о доста старом и разгранатом роду, који тек треба да се SNP профилише, па и за Досковића важи препорука за даље тестирање у иностранству, код компанија које нуде WGS или BigY-700 код FTDNA.
Очекивана припадност Новљанима али јесте мало изненађење велика разлика са Брашњима, поготово на 448 који је код Дробњака прилично стабилан. Мислим да Сељане има предност у односу на Звијезда али ако тако тестирани каже онда је ок. Ако тестирани буде читао замолио бих га да се јави роћку приватном поруком.
-
11. Нинковић, Лазаревдан, Винча, Београд
Припада хаплогрупи G2a-PF3147, док Невген оставља могућност и за припадност нижој грани L91 (https://www.yfull.com/tree/G-L91/).
Маркерно а уједно и географски најближе поклапање има са необјављеним резултатом Србина из Румуније (Стара Молдава). Разликују се на DYS549 и DYS576 (двострука разлика).
Тестирани је навео да су Нинковићи доселили из Црне Траве, што је у складу са наводима Ристе Т. Николића да су неки становници Винче ''из данашњих новоослобођених крајева (Нишлије и др)''.
Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови
Иронија, из Винче је а хаплогрупе је првих балканских неолићана. И после Срби нису Винчанци и Лепенци.
-
31. Бојић, Часне Вериге Апостола Петра, Јаворани (заселак Бојићи), Кнежево, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894
Припада роду Томића - Морачана, односно подроду из Босанске Крајине који слави Часне Вериге Апостола Петра. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS390=25 и снижену вредност маркера DYS456=14. Ниједан други до сада тестирани припадник овог рода не поседује ове вредности маркера.
Тестирани је навео да Бојићи потичу из Тријебова код Мркоњић Града. До сада је утврђено да овом роду из тог места потиче једна породица која је тестирана у истраживању САНУ (резултат још није објављен), а Тријебово се помиње и у предањима неких других породица које припадају овом роду. Тамо је највероватније матица свих породица које славе Часне Вериге.
Препорука за даље тестирање: дубљи тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране. Ниједан припадник овог рода до сада није радио дубљи тест.
-
Иронија, из Винче је а хаплогрупе је првих балканских неолићана. И после Срби нису Винчанци и Лепенци.
Чак и да јесте баш од потомака Винчанаца (којих међу Србима сигурно има, барем у траговима), то што си написао је у истом рангу као када би након резултата неког Србина који припада хаплогрупи H рекао "и после Срби нису пореклом из Индије".
-
28. Лукић, Јовањдан (прислужба Спасовдан), Коцељева, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS393=12, DYS439=11 и DYS456=15 и повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=32, DYS570=22 и DYS643=13. Нема блиских поклапања хаплотипова. Од хаплотипа Филића (Никољдан, Ораовица/Косовска Каменица) разликује се на 4 маркера, али су заправо у питању 3 мутације пошто се разлике на маркерима DYS389i и DYS389ii посматрају као једна мутација. С обзиром на географску удаљеност и различите славе, без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли су ближе повезани.
Тестирани је навео да су Лукићи у Коцељеву дошли из суседне Бреснице средином 19. века. Док су живели у Бресници прислуживали су Тројичиндан. Немају поуздано предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
3. Марковић, Ћириловдан, Невољане/Вучитрн, I2-Y3120>Z17855>A16413>A20030>I-Y135653>, род Војинића-Љешњана
Тестирани је навео предање које се слаже са наводима из литературе, где се бележи следеће:
Марковићи су старином из Црне Горе. Живели су у Валачу (северно од К. Митровице), одакле су се око 1870. доселили у Ресник, где су живели око 30 година. Одатле прешли у Гојбуљу и после три године – у Невољане. У Валачу су имали своју земљу коју су продали браћи, иначе свуда били чифчије. Једна кућа се одселила из Невољана 1948. године, па живели у Србици и Ђаковици, а из Ђаковице прешли у Исток 1959. године. У Лапљем Селу једна кућа, доселили се из Невољана 1976. године. Даље порекло везују за Црну Гору одакле су, по предању, побегли од крвне освете. По доласку на Косово променили су славу Аранђеловдан, а почели да славе Светог Кирика и Јулиту (28. VII).
Како би се на основу кровне хаплогрупе и славе могло и наслутити, тестирани припада бројном роду Војинића-Љешњана, који је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине":
Љешњани су разгранати род са матицом у Лијешњу у Ровцима који према устаљеном предању потиче од Војинића са Чева. Из Роваца су се ширили и на суседна племена, Доњу и Горњу Морачу. Стара слава рода је Ћириловдан, коју и даље славе у Старчу у Горњој Морачи и Рашком у Доњој Морачи. У Ровцима и Пожњи у Горњој Морачи славе Аранђеловдан, док у Јасенови и Ђуђевини у Доњој Морачи славе Срђевдан. На подручју Старе Херцеговине живи више досељених братстава која припадају овом роду, а већина насељава шире подручје Дробњака.
Марковићи су дакле након слављења Аранђеловдана вратили своју стару славу, Ћириловдан. Може се рећи да је њихово предање о пореклу из Црне Горе потврђено.
Хаплотип Марковића потпуно се подудара са модалним хаплотипом Војинића-Љешњана, који карактеришу вредности DYS385a=15 и DYS385b=16 и у мањој мери DYS389ii=30. Потпуно подударање на 23 до 25 маркера постоји са већим бројем припадника овог рода, међу којима ћу поменути Радовановића (Мркоње/Медвеђа, Аранђеловдан), Вуковића (Веље Дубоко/Колашин, Аранђеловдан), Глишића (Брђани/Горњи Милановац, Ћириловдан) и Перошевића (Луково/Никшић, Аранђеловдан).
-
23. Булатовић, Лучиндан, Бијела Црква/Рожаје, I2>Y3120>S17250>Y4882>A1328>I-FT109194*>, род Васиљевића/Булатовића
Тестирани је истраживао своје порекло и навео информације, које преносим уз минимално редиговање:
Мртво Дубоко > Пријелози код Берана > Рожаје - Бијела Црква
У Бијелој Цркви постоје две породице Булатовића. 1. Стајовићи који су се доселили мало прије 1851, што потврђује турски попис из 1851. Они су мијењали презиме у Вељовић, а онда су га вратили. 2. Друга породица су Булатовићи из Пријелога, тј. Пријелошчићи, од којих сам ја.
У књизи Војислава М. Булатовића о Ровцима се каже да су дошла три брата, Вучић, Рајко и Марко, а да даљи преци нијесу познати. Мој дјед каже да их је довео њихов отац Милосав због убиства и дошао код ових Булатовића. Стајовићи кажу да их је довео њихов предак, Бојо, син Милосава рођен 1811. године, када су били паљени Пријелози, у корпама на коњу, а то исто каже и мој дјед за корпе. Њих нема на попису из 1851, значи да су дошли послије.
Ако сам добро испратио ово што је навео тестирани, Пријелошчићи су из Пријелога дошли код Вељовића, који су се раније доселили у Бијелу Цркву и не наводи се да су нужно сродни. Лутовац ипак наводи нешто другачије предање ових родова:
Преци данашњег становништва (у Бијелој Цркви) су Вељ(к)овићи — Булатовићи из Роваца. Од досељења броје 6 појасева: Томо, Антоније, Спасоје, Вучић, Милија и Јаћим. До 1912. године звали су се Вељовићи, а после узели старо презиме Булатовићи. Кажу да је Томов отац Миљко најпре живео у Краљима (Васојевићи), а затим y Калици и Јоховој Води (Бихор), одакле су дошли у Бијелу Цркву. Касније (пре 100 година) добегла је још једна кућа Вељовића из Јохове Воде, јер су у Бихору убили Цикотића. Ови Булатовићи, за разлику од првих, називају се и Пријелошчићи по баби која је била из Пријелога. Булатовића има сада у Бијелој Цркви 40 кућа (с. Лучиндан). Велики број Вељовића – Булатовића раније се иселио у Топлицу и Ибар.
Према Лутовцу дакле, ради се о истом роду, односно Пријелошчићи су у Бијелу Цркву дошли из Јохове Воде као и Вељовићи-Стајовићи. Према резултатима ДНК теста изгледа да је Лутовац у праву.
Хаплотип тестираног карактерише вредност DYS390=23, док су све остале вредности модалне или блиске модалним за грану I2-Y3120. Најближи овом резултату су хаплотипови Булатовића-Вељовића из истог места (Бијеле Цркве) и Вељовића из Сувог Дола код Тутина, чији се хаплотипови разликују на само једном маркеру (DYS390) од 23 упоредива. Мислим да постоји значајна вероватноћа да тестирани Булатовић-Пријелошчић припада истом роду као и Булатовићи-Вељовићи и да је мутација на маркеру DYS390=23 његова приватна карактеристика, или карактеристика Пријелошчића. Поред поменутих, овом роду припадају још и тестирани Вељовић (Попе/Тутин), Обрадовић (Вучиниће/Нови Пазар), Вучетић (старије презиме Вељовић, Велика Плана/Прокупље), сви са славом Лучиндан. Поред њих, припадницима овог рода у ширем смислу вероватно се могу сматрати и херцеговачке фамилије Шешељ (Марева Љут/Грмљани/Требиње) и Кадијевић (Михаљ/Сливно), које смо детаљно обрадили у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". Неки Шешељи слично Вељовићима наводе предање о далеком пореклу од Роваца.
До сада се показало да су носиоци презимена Булатовић са славом Лучиндан веома разнородни и да их има барем седам различитих грана, при чему се "правим" Булатовићима сматрају они који припадају роду Никшића, односно хаплогрупи I2-PH908>A29200. За Булатовиће - Вељовиће је индиректно утврђено да припадају млађој грани I2>Y3120>S17250>Y4882>A1328>I-FT109194*, о чему је на другој теми писао Иван, а Владимир Бојановић дао могуће објашњење њиховог предања о пореклу из Роваца: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2143.msg197384;topicseen#msg197384
-
4. Ристић, Аранђеловдан, Дреновац/Књажевац, I2-Y3120
Тестирани је написао да се по предању његов чукундеда доселио из Галибабинца код Сврљига. Да се не ради само о предању већ о чињеници видимо из података представљених у монографији "Дреновац поред Белог Тимока" аутора Борисава С. Динића. У овој књизи аутор за Ристиће - Галибабинце наводи да су "накалемовци" (призећени) у фамилији Миленовића - Торћака из Дреновца:
"Из података у матичним књигама види се да је ова лоза настала од времена када су свој брак засновали Кошута, ћерка Живадина Миленовића (Тоћарци), и Петар Ристић син Ристе Милојковића из Дебелице (Галибабинци), који се призетио. Назив Галибабинци потиче од имена села у општини Сврљиг, одакле се доселио оснивач овог рода у Дебелици. Тамо има презимена Милојковић и других која су уписивана и надевана сходно обичајима овог подручја. У Дреновцу су познати по презимену Ристић."
У истој монографији се наводе и подаци из матичних књига, према којима се Кошута (1877-1969) кћи Живадина и Јелене удала за Петра Ристића (1874-1966) из села Галибабинци.
С обзиром да је Аранђеловдан слава Тоћараца код којих се Петар призетио, сасвим је могуће да је том приликом преузео и славу.
Што се тиче резултата теста, готово да се нема шта рећи осим да тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120. Његов хаплотип је скоро сасвим модалан за поменуту грану, са тек благо повишеном вредности маркерa DYS449=33. За овакав резултат не могу се дати процене о евентуалној блискости са другим тестиранима, па Ристићу преостаје да опроба срећу са неким од геномских тестова уколико то жели.
-
29. Оровић, Аранђеловдан, Веруша, Подгорица, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>S2972
Припада роду Булатовића - Куча, чија је матица у Раћима у Кучима. Булатовићи у Кучима славе Лучиндан. Истом роду припадају и братства из Заграђа код Берана, која славе Пантелијевдан, а по предању потичу из Куча. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог генетичког рода.
Оровићи су по предању једно од братстава Васојевића из групе Новаковића и по родослову потичу од Новаковог сина Вујице. Матица им је у засеоку Оровићи који припада насељу Грби До на подручју Лијеве Ријеке, а одатле су се раширили на Верушу. За неколико братстава Новаковића потврђено је да припадају роду Васојевића, тако да је овај резутлат крајње неочекиван. Мислим да је мало вероватно да је овај резултат меродаван за Оровиће имајући у виду њихово предање и чињеницу да им је матица у самој матици Васојевића.
-
22. Радовић, Аранђеловдан, Сотонићи, Бар, I2-Y3120>S17250>PH908>FT382557>BY127711>BY93199
Припада роду Озринића. У односу на модални хаплотип овог рода, хаплотип Радовића поседује повишену вредност маркера DYS458=18 и снижене вредности маркера DYS533=12 и DYS635=22.
Јован Вукмановић наводи следеће у свом раду о Црмници:
(https://i.imgur.com/ooPsfLc.png)
Судећи по овом резултату, Радовићи потичу из Озринића, а не из Његуша.
-
28. Лукић, Јовањдан (прислужба Спасовдан), Коцељева, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS393=12, DYS439=11 и DYS456=15 и повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=32, DYS570=22 и DYS643=13. Нема блиских поклапања хаплотипова. Од хаплотипа Филића (Никољдан, Ораовица/Косовска Каменица) разликује се на 4 маркера, али су заправо у питању 3 мутације пошто се разлике на маркерима DYS389i и DYS389ii посматрају као једна мутација. С обзиром на географску удаљеност и различите славе, без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли су ближе повезани.
Тестирани је навео да су Лукићи у Коцељеву дошли из суседне Бреснице средином 19. века. Док су живели у Бресници прислуживали су Тројичиндан. Немају поуздано предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Поздрав свима!
Ја сам горе тестирани. Пошто се не разумем баш у маркере и хаплотипове али видим да сте ми додали поред E-V13 и овај префикс Z1057
Занима ме има ли он какве везе са овим:" Када су у питању подгране које се срећу на простору Херцеговине и у Крајини, треба издвојити E-V13>Z1057>Y37092 и E-V13>Z1057>A18844."
ово сам пронашао овде на сајту - https://www.poreklo.rs/2021/04/06/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-e-v13/
Или је за прецизније неко одређивање потребно још тестова које сте ми предложили? За које сам јако заинтересован да урадим. BigY или WGS, како сте навели.
Нажалост о фамилији немам поуздане информације пре досељавања у Бресницу нити када су се тачно доселили моји Лукићи и одакле а то ме баш некако занима. О њима је још у својим приповеткама писао и Јанко Веселиновић који је и боравио крајем 19тог и почетком 20тог века у Коцељеви. У тој краткој причи почиње баш са рођењем мог наврдеде у кући Лукића а који се и преселио касније одатле у Коцељеву. Све је то јако близу само се спустио на своју земљу која је сада у територији насеља Коцељева. На гробу му пише да је рођен 1839те. Та кућа у Бресници је и даље ту, јако је велика (баш је велика) али напуштена, кров јој се урушио. Кућа онда мора бити бар од почетка 19тог века. Нажалост знам само име оца од наврдеде (Курђела) и пре њега више никога. Мада Јанко Веселиновић је записао да је он (мој курђел) био домаћин и газда и да су му "стари" још били газде од како су се доселили ту. Што можда указује да су они живели ту и у 18том веку. Можда и пре, не знам.
Да не давим више са ближом прошлошћу али ајде ако неки земљак препозна о којој фамилији је се ради и можда зна више, радујем се да сазнам. Још боље неки рођак ако је на форуму ;D
Раније сам наилазио на неке несувисле приче о томе одакле су дошли моји Лукићи. Тако сам ја то тада сматрао. Сад када будем ишао у Коцељеву потрудићу се да сазнам више па ако је то уреду и да допуним овај пост?
Кућа Лукића у Бресници код Коцељеве:
(https://i.postimg.cc/WF8MHL95/IMG-20200118-154843.jpg) (https://postimg.cc/WF8MHL95)
-
Поштовани г. Лукићу, тј. - Колубра 236 - како добро знам снагу појављивања истраживачке страсти и нестрпљење којом се ишчекује бар нека назнака нових открића, пожурих да Вам одговорим, без обзира што ћете са неке друге, стручне стране, добити боље одговоре од овог који вам ја упућујем. Наиме, г. Иван Вукићевић, као уредник СДНКП, и као особа задужена за вашу, а ето, случајно и за исту, моју хаплогрупу, већ у првом јављању наговестио је потребу да се ураде шири и дубљи тестови. Ово тим пре, јер међу до сада тестираним ви немате ближих поклапања, а чак и са поменутим Филићем, велика је вероватноћа да сте временски знатно удаљени, на шта почесто указује и слава. Осим уредника и других чланова "Порекла", до многих сазнања, чак свеобухватних од оног који би вам могао донети појединачни одговор, можете доћи и сами истражујући претходно обрађене теме са сличним питањима која вас занимају.
Међутим, разлог мога јављања није само истраживачка солидарност, већ и то што помишљам да на овим, а и неким другим питањима, имамо толико додирних тачака, да је моја претпоставка индиректних, па и оних других контаката наше две фамилије, могуће сасвим оправдана. За почетак рећи ћу да знам да Лукићи чувају и сада живућа кумства са неким родовима из њиховог ближег окружења (Бреснице) иако је расељавање, вероватно под ударом турске моћи, учинило да се кумови територијално раздвоје још у време српских устанака. Како су врло често та кумства ношена још из старог краја (Црне Горе, Херцеговине...) она понекад означавају, не баш ближе сродство, већ могућу припадност истој хаплогрупи). Мислим да ви имате сада шансу да то и проверите. Јер, претходно нисам рекао напамет, у шабачком архиву сам имао прилику да се уверим у то кумство Лукића и највероватније негдашњих Дабића из Голе Главе. Ако не слајд, запис свакако поседујем, па ћу вам у догледно време то и проследити
А да не остане само на овоме, додао бих, да ме живо занима и назив приповетке Ј. Веселиновића, коју сте поменули. Како потичем управо из места које је и изнедрило таквог великана као што је Јанко (и не само њега) доста сам упознао његов живот и стваралаштво, те свакако знам и за његово учитељевање у Свилеуви крај Коцељеве. У једној од 127 приповедака које написао се помиње и мој предак. И ту су ми ова истраживања помогла да то недвосмислено самом себи докажем и потврдим.
И да не заборавим, овој дивној старој кући, насталој трудом ваших предака, ако сте икако у могућности, а претпостављам да сте млад човек, вратите живот и сачувајте за потомство. Њима ће она значити и више него вама данас. И да не буде неспоразума, нешто слично, мањег обима, у још лошијем стању имам и сам, готово ми је немогуће урадити оно што вама предлажем, али не замерите што мислим да могу да препознам значењске вредности таквог чина и дела.
Прилично сам заузет ових дана неким другим обавезама али неку преписку свакако можемо наставити, можда и путем приватних порука које су нам овде такође на располагању.
-
Крсмане хвала вам пуно на овом одговору и на пажњи, свакако ћемо наставити преписку путем приватних порука и јако се томе радујем! Поготову што се тиче записа везаних за кумства породице Лукић у прошлости.
Приповетка Јанка Веселиновића везана за моје Лукиће се зове "Чича Тома" и налази се у "Изабраним приповеткама IV". Нема је на интернету али вам је могу скенирати и проследити је на и-мејл који ћемо свакако раземнити путем приватних порука. Занимљиво, снимљена је и истоимена радио драма од стране Радио Београда, па ако вам се то чини занимљиво оставићу вам и линк овде - https://www.youtube.com/v/UnTtGkESxP8
Што се тиче Свилеуве, ту су Лукићи имали увек земљу и "колибу" лети су читаве породице одлазиле да живе тамо, мењале се, чували стоку радили земљу итд. по сведочењу мог покојног деде. Мада сам и сам био у прилици да обиђем ту земљу пре пар година.
Што се тиче куће она је у власништву Лукића који су остали да живе у Бресници пошто их има и даље у селу. Подељена је ваљда од другог светског рата на два дела. у Делу у којем не живи нико више пао је кров а делује ми да је и онај први сада напуштен. Опет, свакако ћемо разменити приватне поруке па о свему детаљније у њима. Мени је исто сезона у послу којим се бавим али чим ухватим један слободнији дан скенираћу вам Јанка и чујемо се приватним порукама.
Свако добро!
-
Поздрав свима!
Ја сам горе тестирани. Пошто се не разумем баш у маркере и хаплотипове али видим да сте ми додали поред E-V13 и овај префикс Z1057
Занима ме има ли он какве везе са овим:" Када су у питању подгране које се срећу на простору Херцеговине и у Крајини, треба издвојити E-V13>Z1057>Y37092 и E-V13>Z1057>A18844."
ово сам пронашао овде на сајту - https://www.poreklo.rs/2021/04/06/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-e-v13/
Или је за прецизније неко одређивање потребно још тестова које сте ми предложили? За које сам јако заинтересован да урадим. BigY или WGS, како сте навели.
Добро дошли на форум!
Као што je Крсман већ објаснио, да припадате некој од млађих грана на основу хаплотипа, то бих и навео у коментару резултата. Једино што се може са сигурношћу рећи је да припадате грани чија је старост процењена на 4800 година:
https://www.yfull.com/tree/E-Z1057/
Што се тиче дубљег теста, имате више могућности, али све лаборатије које раде такве тестове су у иностранству. Тренутно могу препоручити следећа три теста:
1. FTDNA BigY: https://www.familytreedna.com/products/big-y?srsltid=AfmBOoot4KSd0LwcbglTFJAmvtA69dtXvmN5sAD3Et4MRCfo3MTATBLs
2. YSEQ WGS: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=42468
3. Sequencing WGS: https://get.sequencing.com/dna-day-2025
-
Захваљујем на јављању, поштовани Colubra 236! Како и претпоставих, г. Иван вам се јавио, али минимална поклапања вашег рода са другим тестираним, нису му омогућавала да укаже бар на неке оквире вашега порекла од пре неколико векова. Рекао бих да у свему поред стрпљења треба имати и мало среће. Мени се, ето, посрећило да донекле упознам оне себи релативно блиске, и утврдим матицу рода у Старој Херцеговини, што раније нисам могао знати. Дубинска истраживања, уз евентуалне новотестиране припаднике рода, би засигурно та сазнања и временска одстојања међу нама још више употпунила. С тим у вези, што сам ретко на овом форуму имао прилику да запазим као препоруку, мислим да је јако добро и важно "потврдити" своју припадност роду. То се, уколико постоји добра воља, чини тестирањем још неког члана шире фамилије. Но, такве одлуке су на сваком понаособ и то може бити и круна укупних истраживања.
Захваљујем и на доброј вољи да ми проследите поменуту приповетку, "Чича Тома'. Претпостављам да сам је и читао... но, Јанко је имао низ сличних назива за своја дела, попут оног "Чича Пера", те можда и грешим, али се свакако не сећам детаља.
Ако сам добро разумео из ње сте извукли закључак о старости куће. Чини ми се да ту ипак грешите. Мало је вероватно да је ваш далеки предак рођен у тој кући. Куће из времена српских устанака су сасвим другачије изгледале. Најчешће направљене од дрвета, а у вашем крају, уколико је у близини било камена, можда по угледу на стари крај, и од камена. И свакако неупоредиво мање. Ове прве, практично преносиве, услед честих паљења и рушења од стране завојевача, и посебно у случају већег директног сукоба са њима. Она би се пре могла датирати на крај 19. или још пре почетак 20. века. Већ поменух ваше потенцијално кумство са Дабићима из Голе Главе, на шта указује и и прилично ононовременско богатство ваших предака. Моћнији људи, посебно кметовске фамилије су се и на тај начин орођавале. Јунак Првог српског устанка Живко Дабић (сахрањен при манастиру Каона) је био један од таквих и оних којима је задруга силом прилика расељена на различите стране. Једним од тих могућих Дабића, се бавим дуже време, и отуд моја сазнања и о вашем роду.
Имам наду да ћете ми једнога дана и сами у том смислу помоћи. До тада, да не оптерећујемо форум, овом "личном" темом, премда би можда некоме и била занимљива. То свакако не искључује ни могућност враћања на ово место у циљу откривања евентуалних резултата, а и могућих контаката са заинтересованим чланством "Порекла", за које претпостављам да су још ту и да су итекако мотивисани за реконструкцију расељавања породице Дабић, пореклом од Мораче, а окпознате и по свом "Дабином јеванђељу" из манастира Боговађа.
-
18. Јовановић, Никољдан, Јеленча, Шабац, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, YGATAH4=12, DYS570=21 и DYS643=14. Нема блиских поклапања хаплотипова. На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Боснић, Јовањдан, Пашин Поток/Цетинград
- Грубић, Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица
- Ђуран, Јовањдан, Чапразлије/Ливно
Имајући у виду да су у питању разлике управо на горе поменутим маркерима, мало је вероватно да постоји било каква веза Јовановића са неком од ових породица.
Тестирани је навео да је родоначелник Ђукан Јовановић рођен 1796. и да је једном уписан и као Милинковић. Пописан је 1834. године у Јеленчи.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
21. Крстић (Ђурђиц), Исток (Метохија)
Припада хаплогрупи R1b-PF7563 и њеној грани FT44409. Поклапање на свим маркерима има са једним тестираним, а то је Ђурић из истог места са истом славом. Ђурић је написао да је њихово старо презиме било Петковић, па би можда могло бити и заједничко. Нисам нашао никакву литературу о презименима у Истоку. Следећи који би можда био сродан с њима је Пантић из Поцерског Метковића који исто слави Ђурђиц, а разликује се на 2 маркера.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
Крстићи, Ђурићи, Антићи и Стевићи из Истока су огранци некадашњих Петковића, како су се презивали до 1929. Према предању, преци су им се у Исток доселили из Пљеваља и наводно су пре презимена Петковић носили презиме Перуничић. Прислужују Ђурђевдан.
-
Крстићи, Ђурићи, Антићи и Стевићи из Истока су огранци некадашњих Петковића, како су се презивали до 1929. Према предању, преци су им се у Исток доселили из Пљеваља и наводно су пре презимена Петковић носили презиме Перуничић. Прислужују Ђурђевдан.
Перуничићи припадају роду Крича и Угреновића и млађој грани J2b1-BY173966. Присуство гране R1b-FT44409 за сада није откривено у Црној Гори, тако да је цело то предање вероватно нетачно.
-
14. Живановић, Мратиндан, Јеленча/Шабац, J2a-M67 > Z467
Припада хаплогрупи J2a-M67 > Z467, чији је филогенетички низ следећи:
J2> J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Y4036 > J-Z467.
Живановићи са славом Мратиндан по породичном предању, насељавају Јеленчу најмање пет генерација, односно од времена његовог чукундеде. У том крају су присутни од средине 19. вијека. Међутим, породично сјећање иде даље у прошлост и везује најстарије поријекло за простор Цетиња.
Анализа маркера
Добијени резултати не указују на већ познат род са простора Црне Горе. Напротив, најближе генетичке везе тестирани има са породицама:
Ненадовићима, који славе Јовањдан и потичу из села Богоштица код Крупња;
Аритоновићима, који славе Аранђеловдан и воде порекло из Ранилуга код Косовске Каменице;
и Владиславом из Малог Жама код Вршца, који слави Никољдан.
Са Ненадовићима из Богоштице постоји разлика на свега 2 маркера, што указује на могуће заједничко поријекло у не тако далекој прошлости, а нешто даљи је Аритоновић.
Овде се назире једна миграциона линија са Косова и Метохије ка западној Србији, што је ређи случај у односу на миграције из Херцеговине ка овом подручју.
Пар ријечи из литературе о блиским им Ненадовићима: "Ненадовићи, Максимовићи, Благојевићи, Манојловићи и Николићи су из Оровице одакле су се доселили почетком 18. века. Њихов предак је био пошао да „тражи боље место“. Од њих има одсељених у Помијачи и Дубљу, славе Јовањдан."
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
-
Прошле среде је лабораторији предата трећа тура узорака за ову акцију. Следи списак кандидата:
69. Попмихајлов, Аранђеловдан, Србобран
70. Ћукаловић, Аранђеловдан, Власотинце
71. Драгојевић, Аранђеловдан, Брестовац, Бор
72. Билбија, Лучиндан, Угарци, Босанско Грахово
73. Вукадиновић, Аранђеловдан, Жича, Краљево
74. Жарковић, Стевањдан, Кореничани, Ђуловац
75. Лугоња, Ђурђевдан, Бућовача, Купрес
76. Арсић, Ђурђиц, Реткоцер, Медвеђа
77. Митровић, Никољдан, Јапага, Хан Пијесак
78. Мамић, Михољдан, Ламовита, Приједор
79. Шурбаноски, Врачевдан, Вевчани
80. Милић, Митровдан, Чиниглавци, Пирот
81. Јевђовић, Никољдан, Севојно, Ужице
82. Џекулић, Стевањдан, Трудово, Нова Варош
83. Митрашиновић, Пантелијевдан, Стари Брод, Вишеград
84. Петковић, Аранђеловдан, Личје, Гаџин Хан
85. Николић, Никољдан, Вишћа Горња, Живинице
86. Стевановић, Никољдан, Косово Поље
87. Крџић, Јовањдан, Радобуђа, Ариље
88. Костић, Никољдан, Крајковац, Мерошина
89. Томашевић, Никољдан, Бабине, Пријепоље
90. Пек, католик или протестант, Нови Бановци, Стара Пазова
91. Спасић, Ђурђевдан, Барич, Обреновац
92. Илић, Никољдан, Себечевац, Крушевац
93. Миљуш, Јовањдан, Сурчин, Земун
94. Ратковић, Ђурђевдам, Госпић
95. Марашевић, Михољдан, Жуњевиће, Нови Пазар
96. Китановић, Никољдан, Врање
97. Чакаревић, Цвети, Правошево, Пријепоље
98. Чуровић, Никољдан, Боан, Шавник
99. Стијовић, Аранђеловдан, Маште, Беране
100. Коцољевац, Лучиндан, Земуник Горњи, Задар
101. Ковачевић, Игњатијевдан, Добра Вода, Бојник
102. Савичић, Никољдан, Црни Врх, Челинац
103. Марић, Никољдан, Засад, Требиње
104. Јовић, Јовањдан, Лабуцка, Лопаре
105. Димитров, Ђурђевдан, Радејна, Димитровград
106. Здравковић, Митровдан, Пећ
107. Вулетић, Аранђеловдан, Вукасовци, Аранђеловдан
108. Јовановић, Илиндан, Видрован, Никшић
109. Рацков, Ђурђиц, Баранда, Опово
110. Недимовић, муслиман, Пећ
111. Новић, Аранђеловдан, Доњи Детлак, Дервента
112. Лучић, Јовањдан, Горанско, Плужине
113. Радовановић, Ђурђевдан, Пилица, Бајина Башта
114. Манић, Лазаревдан, Шести Габар, Књажевац
115. Милојевић, Никољдан, Слатина, Књажевац
116. Мијаиловић, Ђурђиц, Дубрава, Ивањица
117. Босић, Никољдан, Горња Слатина, Шамац
118. Пивић, Лучиндан, Веселиновац, Ваљево
119. Цветковић, Врачевдан, Острово, Маркушица
120. Гвозденовић, Јовањдан, Острово, Маркушица
121. Пејовић, Ђурђевдан, Добри Нуго, Жабљак
122. Меденица, Аранђеловдан, Равни, Колашин
123. Смиљић, Никољдан, Жарковина, Теслић
124. Јањушевић, Ђурђевдан, Калуђеровићи, Прибој
125. Драгоњић, Петковдан, Крушевац
126. Стевановић, Никољдан, Милавићи, Билећа
127. Вујашевић, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље
128. Лојаница, Никољдан, Бабине, Пријепоље
129. Јовановић, Аранђеловдан, Лутово, Подгорица
130. Беговић, Никољдан, Маћедонце, Медвеђа
131. Станишић, Тројичиндан, Топла, Херцег Нови
132. Павловић, Петковдан, Бошњаце, Лебане
133. Рајковић, Никољдан, Макрешане, Крушевац
134. Ћирић, Ђурђиц, Ривица, Ириг
135. Миленковић, Никољдан, Прва Кутина, Нишка Бања
136. Петровић, Ђурђевдан, Петровићи, Шековићи
137. Јанковић, Ђурђиц, Пепељ, Бајина Башта
138. Билановић, Петковдан, Метовница, Бор
139. Трнавац, Пантелијевдан, Гојна Гора, Горњи Милановац
140. Буковшак, католик, Костел, Преграда
141. Гвозденовић, Ђурђевдан, Бабине, Пријепоље
142. Ђуровић, Јовањдан, Зеленика, Херцег Нови
143. Јекић, Никољдан, Грабовац Бански, Петриња
144. Катић, Стевањдан, Белотић, Богатић
145. Красић, Стевањдан, Дрниш
146. Шандоров, Никољдан, Осијек
147. Божјаковић, Игњатијевдан, Ноћај, Сремска Митровица
-
Trecu turu jedva cekamo :-), pod 124
-
Да ли ће бити четврте туре тестираних?
-
Да ли ће бити четврте туре тестираних?
Биће.
-
Лепо за чути. Светски ДНК месец 2024 ће бити добрано надмашен.
-
6. Робовјановић, Петковдан, Александровац, Неготин, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS643=13. Једино иоле ближе полапање има са Милошевићем (Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље), од чијег хаплотипа се разлиликује на 2 маркера, при чему је разлика на маркеру DYS570 за две вредности. Без дуљих генетичких тестова није могуће утврдити да ли су двојица тестираних ближе повезани, што је ипак мало вероватно имајући у виду географску удаљеност.
Тестирани је навео Робовјановићи потичу из Раброва у Бугарској, које је практично суседно село одмах иза границе.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
17. Гајић, Јовањдан, Јеленча, Шабац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Осим за ову грану карактеристичне вредности DYS385=12-14, од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишеном вредношћу DYS458=18. Блиско поклапање има са већином припадника рода А, а потпуно поклапање једино са Николићем из Руде Букве код Косјерића. Како би се додатно профилисала ова ретка грана, препорука Гајићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS BigY-700). У тексту о Јеленчи на порталу за Гајиће се наводи само то да припадају најстаријем слоју становништва, док је тестирани у упитнику оставио нешто детаљније податке, на основу којих је вероватно да је раније презиме Гајића било Јовановић:
"По предању, Гаврило је дошао у Јеленчу код Шапца као дете без родитеља уз неку фамилију. Предања говоре о пореклу из Херцеговине (Гацко), Црне Горе и Чева. Гаја је ушао у кућу, девојци Новки, кћерки Матије Грбића (каснији Јевтићи) из Јеленче, што говори да није у сродству са Грбићима. Могуће сродство са Јовановићима из Јеленче. Стари кумови Гајића су Живановићи и Леберићи из Јеленче, највероватније родом из Лебана. Гаврило Гаја Јовановић је родоначелник Гајића из Јеленче, рођен око 1754., а пописан у Јеленчи 1776., 1779. и 1834. године."
https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-jelen%C4%8Da-%C5%A1abac/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-jelen%C4%8Da-%C5%A1abac/)
-
65. Поповић, Никољдан, Сремски Карловци, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, YGATAH4=12, DYS576=19 и DYS643=13 и снижене вредности маркера DYS385b=17 и DYS439=11. Од хаплотипа Бунчића (Лазрева Субота, Велики Шушњар/Петриња) разликује се на четири маркера, али како се ради о разликама на маркерима на којима хаплотип Поповића поседује карактеристичне вредности, скоро извесно нису повезани.
Тестирани је навео да су Поповићи присутни у Сремским Карловцима најмање 200 година судећи по надгромним споменицима.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
30. Савић, Никољдан, Лукавица, Источно Ново Сарајево
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује велики број немодалних вредности, па у табели нема поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера. У питању су следеће вредности: снижена DYS438=9, и повишене DYS439=14, DYS389II=32, Y-GATA-H4=11, DYS576=19 и DYS570=19. Због изузетно специфичног хаплотипа апсолутна препорука Савићу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би се открило којој терминалној подграни припада испод PH908.
Тестирани је у упитнику оставио следеће податке о пореклу:
"Митров отац: Милован. Предање: води поријекло од Ераковића који су због крвне освете побјегли из Црне Горе. Наводно су се прво доселили у Херцеговину, у Кифино Село. Наводно су дошла четворица браће, и морали су мијењати презиме да заметну траг. Пошто се Милованов предак звао Саво, узели су презиме Савић. Један од браће населио поред цркве, па је узео презиме Црквењаш."
-
17. Гајић, Јовањдан, Јеленча, Шабац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Осим за ову грану карактеристичне вредности DYS385=12-14, од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишеном вредношћу DYS458=18. Блиско поклапање има са већином припадника рода А, а потпуно поклапање једино са Николићем из Руде Букве код Косјерића. Како би се додатно профилисала ова ретка грана, препорука Гајићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS BigY-700). У тексту о Јеленчи на порталу за Гајиће се наводи само то да припадају најстаријем слоју становништва, док је тестирани у упитнику оставио нешто детаљније податке, на основу којих је вероватно да је раније презиме Гајића било Јовановић:
"По предању, Гаврило је дошао у Јеленчу код Шапца као дете без родитеља уз неку фамилију. Предања говоре о пореклу из Херцеговине (Гацко), Црне Горе и Чева. Гаја је ушао у кућу, девојци Новки, кћерки Матије Грбића (каснији Јевтићи) из Јеленче, што говори да није у сродству са Грбићима. Могуће сродство са Јовановићима из Јеленче. Стари кумови Гајића су Живановићи и Леберићи из Јеленче, највероватније родом из Лебана. Гаврило Гаја Јовановић је родоначелник Гајића из Јеленче, рођен око 1754., а пописан у Јеленчи 1776., 1779. и 1834. године."
https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-jelen%C4%8Da-%C5%A1abac/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-jelen%C4%8Da-%C5%A1abac/)
Биће занимљиво видети да ли су Урошевић, Јовањдан, Јеленча, Шабац и Стајчић, Јовањдан, Трлић, Уб припадници рода Бојић-Ракић.
-
34. Балаћ, Аранђеловдан, Доњи Лапац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902. Поред повишених вредности DYS389=14-32 и DYS643=12, карактеристичних за ову грану, поседује још неколико повишених вредности: DYS390=26, DYS391=11 и DYS437=15. Нема блиских поклапања у табели са мање од 5 разлика на 23 маркера. Због специфичног хаплотипа препорука Балаћу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста.
Тестирани је у упитнику навео да му је деда Петар живео у Горњем Лапцу, а да је могуће да су раније живели у Кику код Ловинца.
-
50. Луковић, Ђурђевдан, Теочин, Горњи Милановац
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Хаплотип од модала одступа на маркеру DYS390=25 и по тој вредности се издваја од свих до сада тестираних припадника овог генетичког рода, који најчешће на овој позицији имају вредност 23, а среће се и вредност 24. По свему судећи, реч је о скоријој мутацији.
Тестирани је навео три верзије предања о даљем пореклу породице Луковић. Према једној су пореклом из Куча, према другој из Скадра, а према трећој из Херцеговине. У етнографској литератури се може пронаћи податак (Таково, Миленко С. Филиповић), да су Луковићи пореклом од Сјенице, одакле су се доселили почетком 19. века. Предање о пореклу из Куча, иако нетачно, је добар индикатор да су преци Луковића заиста дошли из сјеничког краја у Теочин, зато што је у том крају легенда о пореклу из Куча широко распрострањена. Тестирани је такође навео да је стара породична слава можда некада била Јовањдан. Занимљиво да је тестирани Гаџа из околине Требиња, који слави Јовањдан, доста близак по хаплотипу Луковићу на 23 упоредива маркера - разликују се само на поменутом маркеру DYS390, на којем Гаџа има модалну вредност 23. Ову везу ипак треба испитати даљим тестирањем, на пример WGS или BigY-700 тестом.
-
68. Ковачевић, Ђурђиц, Бања, Србица, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS389i=12, DYS389ii=29 и DYS635=21 и повишене вредности маркера DYS458=18, DYS449=33, DYS460=10, DYS576=19, DYS570=22 и DYS643=23. Нема блиских поклапања хаплотипова, што и није неко изненађење.
Секундарно презиме породице тестираног је Васиљевић. Тестирани је навео да су у селу најмање пет-шест генерација.
Светозар Стијовић у свом раду о Метохијском Подгору наводи следеће:
(https://i.imgur.com/juXAxW2.png)
Тестирани није генетички близак ниједном од до сада тестираних Ковачевића из Грахова, тако да је поменуто предање очито нетачно, осим уколико су баш Васиљевићи та прибраћена грана.
-
66. Вељовић (Ђурђевдан), Јеловци/Хан Пијесак
Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Сврстан је у род неколико тестираних који славе Ђурђевдан и имају ретку вредност маркера DYS439=11, а извориште миграција би требала бити област Старог Влаха. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Дробњаковићем из Саставака код Прибоја који му је и територијално најближи из ове групације. Исто тако има потпуно поклапање на 25 маркера са Видићем из околине Куршумлије који слави Никољдан и није сврстан у ову групацију (можда се случајно мутирањем поклопио с Ђурђевштацима). И сад једна заврзлама, да се од Вељовића из села Црнузи код Прибоја разликује на два маркера, а тај други Вељовић исто слави Ђурђевдан, само што нема DYS439=11, карактеристичну за овај род, већ уобичајену вредност 12.
Разлике у маркерима између Вељовића и других Ђурђевштака из овог недефинисаног рода:
Дробњаковић, Саставци/Прибој - 23/23
Аџемовић, Горевница/Чачак - 17/17
Карјанковић, Драглица/Нова Варош - 22/23
Недимовић, Јасеница/Бос. Крупа - 24/25
Вељовић, Црнузи/Прибој - 21/23
Ћировић, Негбина/Нова Варош - 20/23
Нажалост, нико није радио дубински тест у иностранству и не зна се којој би подграни припадали ови Ђурђевштаци. Могуће да би били BY199059 у којој су углавном Никољштаци BY198296 чије је извориште такође Стари Влах/Рашка. Потврђено је да се осим Никољштака низводно од BY199059 налази FTC76774 у којој су они који славе Ђурђевдан из Горског Котара/Лике, а стигли су најзападније у сеобама. Препорука је да Вељовић уради неки дубински тест у иностранству.
Од литературе за овај крај сам нашао само "Хан Пијесак, простор-вријеме-људи" где не пише ништа што се тиче порекла презимена (једино ратови у 20. веку), а за Јеловце пише да се налазе југозападно од Хан Пијеска иако мени карта говори да су југоисточно.
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
Ajde malo da dopunim ove Veljovice, sada sam pricao sa jednim iz Crnuga koji mi je rekao da po predanju imaju pretka, jedan od brace koji je otisao na podrucje Romanije, on je naveo da su sada nege u Rogatici, sto im verovatno potvrdjuje rodbinsku vezu bez obzira na razliku u par markera. A jos ludja situacija je izgleda sto Veljovici i Drobnjakovici u Priboju imaju istog kuma, a nemaju nikakvu predstavu o srodstvu. Ovo su informacije iz trece ruke, treba ih primiti sa rezervom ali na kraju krajeva predstavljaju dobru osnovu za dalje ispitivanje.
-
61. Станић, Јовањдан, Борија, Калиновик, E-V13>Z5017>CTS9320>Y189275>FT79653>Y189173>Y555619
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Тодоровић, Јовањдан, Баталаге/Коцељева
- Пеурача, Јовањдан, Горњи Будачки/Крњак
- Кесеровић, Јовањдан, Завлака/Крупањ
- необјављени резултат, Јовањдан, Љубинић/Обреновац
Практично истоветан хаплотип имају и тестирани који припадају роду чија је крсна слава Стевањдан:
- Урошевић, Стевањдан, Велишевац/Љиг (двојица тестираних)
- необјављени резулат, Стевањдан, Велишевац/Љиг (тројица тестираних)
- Шегрт, Стевањдан, Бастаси/Босанско Грахово
- Торбица, Стевањдан, Кистање
- Петровић, Стевањдан, Баткуша/Шамац
- Ђурић, Стевањдан, Плавно/Книн
Хаплотип Станића од модалног хаплотипа гране E-Y555619 одступа једино са сниженом вредношћу маркера DYS456=16, коју поседују и двојица од петорице тестираних из Велишевца.
Тестирани је у упитнику навео да Станићи по предању потичу од Вујовића из села Риђана код Никшића. Станића који потичу од Вујовића из Риђана заиста има, али они славе Никољдан и матица им је село Давидовићи у Билећким Рудинама. За тестираног Станића из оближњих Сунића, засеока Хатеља у Дабарском пољу, утврђено је да припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића из Грахова (E-CTS11222), исто као и Вујовићи.
Може се закључити да су Станићи из Борије предање о пореклу од Вујовића преузели од Станића који славе Никољдан. Станића у Загорју поред Борије има још и у Добром Пољу и Калиновику.
Старост гране E-Y555619 процењена je на 1250 година и формирана је на основу дубљих генетичких тестова Урошевића из Велишевца и једног тестираног из Пожешко-славонске жупаније чији идентитет није познат:
https://www.yfull.com/tree/E-Y555619/
Уколико тестирани жели да провери колико је временски удаљен по мушкој линији од породица које славе Стевањдан, наредни корак је неки од дубљих генетичких тестова (BigY или WGS).
-
5. Вучетић, Ђурђевдан, Пекчаница, Краљево
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>FTG2355. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишеном вредношћу DYS389II=32. Најближе поклапање има са Јовановићем из Пекчанице, двојицом Вукићевића из Милатовића код Лучана, и Лазовићем из Властељица код Лучана, од којих се разликује на 2 од 25 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Поповића из Милатовића и Катанића из Бечња код Чачка. Сви наведени осим Лазовића (Св. Врачи) такође славе Ђурђевдан. Грану FTG2355 су на FTDNA стаблу недавно формирали управо један од Вукићевића из Милатовића и Јовановић из Пекчанице, па је препорука Вучетићу дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би се ова подграна додатно испрофилисала.
За Вучетиће се, као и за Јовановиће из Пекчанице, у литератури наводи само то да су староседеоци, а ни сам тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о даљем пореклу.
https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-pekcanica-kraljevo/ (https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-pekcanica-kraljevo/)
-
8. Стајчић, Јовањдан, Трлић, Уб
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино нешто нижа вредност DYS576=17. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Дробњаком из Бољана код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља, од Савовића из Комарнице код Шавника разликује се на само 1 од 23, а од Ступића из Ратајске код Пријепоља и Дробњака из Својчева код Пријепоља на 2 од 25 маркера. Сви поменути такође славе Јовањдан. С обзиром да су и Савовић из Радобуђе и Дробњак из Својчева урадили дубински тест, препорука Стајчићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста, како би се ова грана додатно испрофилисала.
Стајчићи, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/)
-
12. Младеновић, Никољдан, Речица, Житорађа
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности истичу се снижена Y-GATA-H4=10 и врло висока DYS456=18. Нема блиских поклапања у нашој табели, па је ради утврђивања терминалне гране препорука даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да му се најстарији познати предак по мушкој линији звао Живко, да је рођен око 1880. године, и да је живео у Речици. Према породичном предању у Речицу су досељени са Власине.
-
15. Урошевић, Јовањдан, Јеленча, Шабац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модала одступа једино снижена вредност DYS389II=12-29. Најближе поклапање има са тројицом раније тестираних из Јеленче, па нема сумње да сви припадају истом генетичком роду. Од Живановића се разликује на само 1, а од Јевтића и Николића на 2 од 17 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубински тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да Урошевићи потичу од Уроша "Силног", трубача у фрајкору који је погинуо у рату 1788-1791. Урош је иза себе оставио три ћерке, чији синови су узели презиме Урошевић, што би значило да се Урошева мушка линија угасила.
https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-jelen%C4%8Da-%C5%A1abac/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/07/poreklo-prezimena-selo-jelen%C4%8Da-%C5%A1abac/)
-
8. Стајчић, Јовањдан, Трлић, Уб
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино нешто нижа вредност DYS576=17. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Дробњаком из Бољана код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља, од Савовића из Комарнице код Шавника разликује се на само 1 од 23, а од Ступића из Ратајске код Пријепоља и Дробњака из Својчева код Пријепоља на 2 од 25 маркера. Сви поменути такође славе Јовањдан. С обзиром да су и Савовић из Радобуђе и Дробњак из Својчева урадили дубински тест, препорука Стајчићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста, како би се ова грана додатно испрофилисала.
https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/)
Онако на брзину погледах библиотеку и један би детаљ истакао. Међу Власима Крмпоћанима и Војнићима се помиње један од вођа Марко Балиновић а опет видим да извори који се тичу Рађевине помињу Стајчиће као старинце у селу Бела Црква. Свакако би ваљало одрадити дубљи тест а надам се да би управо он мога да се смјести између нас и Кандића тј.да буде позитиван на један од два моја снипа а на којима је Видовић(Кандић) негативан.
-
34. Балаћ, Аранђеловдан, Доњи Лапац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902. Поред повишених вредности DYS389=14-32 и DYS643=12, карактеристичних за ову грану, поседује још неколико повишених вредности: DYS390=26, DYS391=11 и DYS437=15. Нема блиских поклапања у табели са мање од 5 разлика на 23 маркера. Због специфичног хаплотипа препорука Балаћу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста.
Тестирани је у упитнику навео да му је деда Петар живео у Горњем Лапцу, а да је могуће да су раније живели у Кику код Ловинца.
Постоје на 23andMe двојица тестираних Балаћа из Лике и обојица припадају хаплогрупи J2b-M205.
Балаћ, Аранђеловдан, Личко Петрово Село, Кореница (8 кућа 1915)
Балаћ, Аранђеловдан, Круге, Доњи Лапац (32 куће 1915)
Грана R1a којој припадају Балаћи из Доњег Лапца (4 куће 1915) није тако раширена у Крајини, па бих рекао да је овде изворни резултат рода J2b-M205. Могуће да постоји веза са неким другим Аранђеловштацима из Крајине, Мркобрадама, или Малбашићима (Тадићима).
-
38. Митровић, Ђурђевдан, Горње Равно, Купрес, I2-Y3120>PH908
Тестирани спомиње да је могући породични надимак гласио Билићевићи. Према магловитом предању, пореклом су из околине Сплита. У овом селу нема досељеника из тих крајева. Становништво је пореклом углавном из околних области и Херцеговине: https://www.poreklo.rs/2013/10/13/poreklo-prezimena-selo-gornje-ravno-kupres/#google_vignette
Боривоје Милићевић (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље) Митровиће са овом славом и не спомиње, можда тестирани може да разјасни о чему је реч. У генетичком смислу, хаплотип карактеришу нешто специфичније вредности попут 19=18 и 549=12, остале вредности су мање-више модалне за PH908. Веома ретка вредност 18 на маркеру DYS19 јавља се код двојице тестираних са простора Херцеговине и Старог Влаха, међутим ово може бити и скорија промена. Глобално гледајући, маркерима су најближи Херцеговици Поповићи (Љубиње) и Палавестре (Ходбина, Мостар). Обе ове породице славе такође Ђурђевдан, па није искључено да веза постоји. Дубински тест (BIGY700/WGS) је препорука у овом случају.
-
48. Јовановић, Ђурђевдан, Шабац, J2b-M205>Y22059
Тестирани је оставио податак да је прадеда Ђока Јовановић рођен у Шапцу 1875. године. Дакле реч је о старијој породици у граду, па је тешко рећи нешто више на основу података из литературе. Генетика нам, са друге стране, даје јасну слику о пореклу тестираног. Реч је о подграни J-Y155375 и доста типичном хаплотипом за ову грану. Узевши у обзир и најчешчћу славу у оквиру ове гране (Ђурђевдан), постоји велики број блиских и релативно блиских хаплотипова на простору Затарја и Старог Влаха. Издваја се вредност 15 на маркеру 456, која Јовановића приближава роду Бујака, тј. Глушчевићима и Гајевићима из околине Пљеваља и Камене Горе код Пријепоља. У истој су групи и Радовићи из околине Пријепоља. Сви славе Ђурђевдан и имају потпуно поклапање на 23 маркера.
Препорука: дубински тест, или појединачни тест на FT422756, односно BY173966.
-
64. Мркић, Ђурђевдан, Домановићи, Чапљина, J2b-M205>Y22059
Тестирани је оставио податак о предању из околине Никшића (близина извора Требјесе). Јевто Дедијер за ове Мркиће пише да су старином Мркаљевићи из Мркаљевића (Мркаља) код Љубиња. Исти су род и Ћуктераши из Клепаца, као и једни Јокићи. На једном месту се каже да су и Мркићи и Јокићи пореклом од породице Цмиљића из Доњег Поплата (махала Хумац). По другој верзији, Мркићи су пореклом управо од Јокића из Поплата.
Више о Мркаљима (Глеђевци, Љубиње):
"Име Глеђевци изводе од Глеђа, човјека који је овдје живио. За Премиловo Поље прича се да је прозвато по имену некаква Премила који је ту живио. Мркаљи су прозвати по истоименој породици, која је ту негда живјела и уз кугу самрла. Чумељаци и Пирићи назвати су по истоименим породицама, од којих Пирића и сад има у Стоцу. Рисник се прозвао по брду Риснику. Риђица веле долази од риђе земље. Имају грчка гробља на два мјеста и то: код Премилова Поља, гдје их има око 50 комада; ту има и стари натпис који је нечитак. Друго је „грчко гробље“ код Дубоке и то код Обрадојева Дола. Под Мркаљима се налазе три велика и врло стара крста и на једном од њих стоји овај кратак натпис: асе лежи рашка, на другом крсту још краће: асе лежи. . . Градина има више и за њих није везано никакво предање. Мисли се да је негда и црква постојала у Премилову Пољу. Старих кућетина има у свима селима. Породице које су ту негда живјеле па самрле или се расељавале, јесу: Радановићи, чији су потомци у Дабру Радани, Мркаљи, Пирићи и Чумељаци. У Дубокој се спомиње некакав кнез Дерикобила, чије омеђине на мјесту Оборине."
Од модалног хаплотипа J-Y22059 одудара само вредност на маркеру 576 (19), утолико је теже одредити дубљу подграну. Интересантно је свакако споменути Лугоње из околине Љубиња, као и Самарџиће из Билеће и Невесиња, који славе исту славу, а хаплотипом не стоје далеко. Њихов хаплотип карактерише специфична вредност 16 на маркеру 19. Од осталих Ђурђевштака из окружења, потенцијално блиски могу бити неки родови из Горњег Подриња и околине Пријепоља. Најбоље је временом одрадити дубински тест (BIGY700/WGS).
У сваком случају, овим резултатом откривена је хаплогрупа херцеговачких Мркаљевића.
Од истакнутих припадника овог рода, издвојио бих Славицу Ћуктераш. 8)
https://www.youtube.com/v/vGnlf0oR6h4&list=RDvGnlf0oR6h4&start_radio=1
-
66. Вељовић (Ђурђевдан), Јеловци/Хан Пијесак
Од литературе за овај крај сам нашао само "Хан Пијесак, простор-вријеме-људи" где не пише ништа што се тиче порекла презимена (једино ратови у 20. веку), а за Јеловце пише да се налазе југозападно од Хан Пијеска иако мени карта говори да су југоисточно.
https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Колико ми је познато они су уљегли на Јеловце (југоисточно од Хан Пијеска) крајем 19. вијека. Једни Вељовићи причали су, да су старином са Старе Горе из Рогатице.
У гробљу на Кршћанцу, код старе цркве у Боровинама, налази се споменик проте Јове Вељовића, који се упокојио 1902. године.
-
40. Ћурлић, Никољдан, Понир, Бања Лука
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са модалним хаплотипом овог генетичког рода, па се и поред великог броја поклапања не може довести у ближу везу са било којим другим резултатом из базе СДКП. Препоручујем WGS или BigY-700 тест ради даљег тестирања.
Ћурлић је у упитнику навео име и године рођења (1846) и смрти претка од кога потичу и остали Ћурлићи из Понира. Такође је напоменуо да се ово ретко презиме јавља и у околини Краљева. Реч је о породици Ћурлић из Годачице, која слави Ђурђиц, а према подацима из етнографске литературе даље порекло води из села Дежева код Новог Пазара. У Новопазарском зборнику се може наћи овај податак:
Ћурлићи у Годачици, слава Ђурђиц - преслава Ђурђевдан, 9 кућа, из Дежеве, за време Карађорђа. Род са Ћурлићима (Чурлићима, званим Чурлама) из Ратине (Подибар) и Чурлићима у Брезни (Таково). По породичном предању, њихов предак Арсеније Мојсије Чурла (или Чорла), који је био митрополит и пећки патријарх, обновио је Петрову цркву код Новог Пазара 1728. године. По Радославу Љ. Павловићу, Мојсије Рајовић (или Рајић) с надимком Чурла, родом из Трговишта, био је рашки митрополит, а према Илариону Руварцу узведен је на престо српског патријарха 6. октобра 1712. године.
Нажалост србијански Ћурлићи нису до сада тестирани па се не може рећи имају ли везе са крајишким Ћурлићима. Различите славе и географска удаљеност не иду у прилог овој тези.
-
40. Ћурлић, Никољдан, Понир, Бања Лука
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са модалним хаплотипом овог генетичког рода, па се и поред великог броја поклапања не може довести у ближу везу са било којим другим резултатом из базе СДКП. Препоручујем WGS или BigY-700 тест ради даљег тестирања.
Ћурлић је у упитнику навео име и године рођења (1846) и смрти претка од кога потичу и остали Ћурлићи из Понира. Такође је напоменуо да се ово ретко презиме јавља и у околини Краљева. Реч је о породици Ћурлић из Годачице, која слави Ђурђиц, а према подацима из етнографске литературе даље порекло води из села Дежева код Новог Пазара. У Новопазарском зборнику се може наћи овај податак:
Нажалост србијански Ћурлићи нису до сада тестирани па се не може рећи имају ли везе са крајишким Ћурлићима. Различите славе и географска удаљеност не иду у прилог овој тези.
Није искључено да су Ћурлићу блиски Никољштаци P109 са 23andMe: Гузијан, Никољдан, Бања Лука, Јаковљевић, Никољдан, Трново, Мркоњић Град и Радојчић, Никољдан, Копјеница, Кључ. Гузијани (и од њих Глишчевићи), којих је било и око Гламоча, су пореклом из Бараћа код Мркоњића. Нажалост, немамо маркере за ове тестиране, али Ћурлић их може анимирати за дубљи тест због потенцијалне везе.
-
44. Јањушевићи, Никољдан, Гарева/Гацко, I2-PH908
Јевто Дедијер за Јањушевиће у Гареви наводи следеће: "Исто су тако старјеници Јањушевићи и Маножићи, који су некад бројили и по тридесет пушака, а сад су готово самрли. Славе Никољ дан." Маножићи су заиста изумрли, док је Јањушевића у Гареви на попису 1991. године било 18 лица. Јањушевића има колонизованих у Сечњу, у Билећи их је на поменутом попису било троје, а сигурно их данас има расељених и у другим местима.
Тестирани је навео предање које се среће код многих фамилија са презименом Јањушевић - да потичу из Озринића, од Јањушевића - Копривица: Доселили су се у Гацко из Озринића око 1760. године, а даље су пореклом од Копривица из засеока Шаке у Бањанима, одакле су дошли почетком 18. века прешли у Озриниће. Из Шака се доселила мајка Јања (Јањуша) са 3 сина и по њој су прозвани Јањушевићи. О Јањушевићима из Озринића се на једном месту бележи следеће: Поријеклом су од Копривица из Бањана. Због крви тројица браће напуште очевину. Један пође за Србију, други у Босну, а трећи, Раде, код ујчевине у Озриниће. Ожене га удовицом Јањом из Студенаца, родом од риђанских Јаредића, па како је умро прије жене, то су њихову дјецу по Јањи назвали Јањушевићима.
Како Копривице припадају хаплогрупи E-V13>CTS1273>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180, предање Јањушевића из Гареве не делује да је тачно. Јањушевићи из Озринића додуше још увек нису генетички тестирани, па постоји могућност да ни они нису Копривице како бележи њихово предање, у ком случају питање везе Јањушевића из Гареве и њихових презимењака из Озринића остаје отворено.
Хаплотип тестираног је прилично специфичан, са већим бројем карактеристичних маркера: DYS390=23, DYS389ii=32, DYS458=16, DYS570=17, DYS549=12 и у мањој мери DYS576=19. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које се може тврдити да су блиски овом резултату, што због његове посебности и не изненађује.
-
Занимљиво је да гро херцеговачких породица гаје предања о пореклу од Озринића које се касније испоставе као нетачне. Очито се то сматрало авангардним у своје време.
-
Занимљиво је да гро херцеговачких породица гаје предања о пореклу од Озринића које се касније испоставе као нетачне. Очито се то сматрало авангардним у своје време.
Одакле ти то да гро херцеговачких породица гаји предања о пореклу од Озринића? "Гро" значи већина. Можеш ли да некако аргументујеш?
-
44. Јањушевићи, Никољдан, Гарева/Гацко, I2-PH908
Јевто Дедијер за Јањушевиће у Гареви наводи следеће: "Исто су тако старјеници Јањушевићи и Маножићи, који су некад бројили и по тридесет пушака, а сад су готово самрли. Славе Никољ дан." Маножићи су заиста изумрли, док је Јањушевића у Гареви на попису 1991. године било 18 лица. Јањушевића има колонизованих у Сечњу, у Билећи их је на поменутом попису било троје, а сигурно их данас има расељених и у другим местима.
Тестирани је навео предање које се среће код многих фамилија са презименом Јањушевић - да потичу из Озринића, од Јањушевића - Копривица: Доселили су се у Гацко из Озринића око 1760. године, а даље су пореклом од Копривица из засеока Шаке у Бањанима, одакле су дошли почетком 18. века прешли у Озриниће. Из Шака се доселила мајка Јања (Јањуша) са 3 сина и по њој су прозвани Јањушевићи. О Јањушевићима из Озринића се на једном месту бележи следеће: Поријеклом су од Копривица из Бањана. Због крви тројица браће напуште очевину. Један пође за Србију, други у Босну, а трећи, Раде, код ујчевине у Озриниће. Ожене га удовицом Јањом из Студенаца, родом од риђанских Јаредића, па како је умро прије жене, то су њихову дјецу по Јањи назвали Јањушевићима.
Како Копривице припадају хаплогрупи E-V13>CTS1273>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180, предање Јањушевића из Гареве не делује да је тачно. Јањушевићи из Озринића додуше још увек нису генетички тестирани, па постоји могућност да ни они нису Копривице како бележи њихово предање, у ком случају питање везе Јањушевића из Гареве и њихових презимењака из Озринића остаје отворено.
Да, још код две несродне лозе Јањуша/Јањушевића (слава Ђурђевдан) јавља се овакво предање. Али готово као преписано. Како се "увукло" међу све Јањуше, делује да је новијег датума и да свакако није тачно. Шта уопште славе ти Јањушевићи из Озринића, претпостављам Аранђеловдан? Ни са те стране предање нема смисла.
-
Одакле ти то да гро херцеговачких породица гаји предања о пореклу од Озринића? "Гро" значи већина. Можеш ли да некако аргументујеш?
Гро која гаје предање да су од Озринића, требао сам јасније формулисати. Када већ то спомињемо има заиста поприличан број фамилија чија су предања на крају испала погрешна. У већини случајева то значи да ти родови имају континуитет живљења у Херцеговини још од средњег века.
-
53. Јањуш, Ђурђевдан, Поблаће/Пљевља, I2-Y3120, род Јањуша - ђурђевштака
Слично претходно објављеном резултату тестирани је навео савремено предање о пореклу од Јањушевића - Копривица из Озринића. Важи све оно што сам написао у претходној објави у вези Јањушевића и Гареве: Како Копривице припадају хаплогрупи E-V13>CTS1273>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180, предање Јањушевића из Поблаћа не делује да је тачно. Јањушевићи из Озринића додуше још увек нису генетички тестирани, па постоји могућност да ни они нису Копривице како бележи њихово предање, у ком случају питање везе Јањушевића из Поблаћа и њихових презимењака из Озринића остаје отворено. Због различите крсне славе рекао бих ипак да је предање које их повезује настало у новије време, домишљањем, услед истог или сличног презимена.
Други, много релевантнији навод који је тестирани оставио је порекло из Вуковог Брда, што је име засеока села Матаруге у општини Пљевља.
Хаплотип тестираног је готово модалан за грану I2-Y3120, са само једном нешто ређом вредности на маркеру DYS576=17. Због овакве слабе профилисаности у бази Српског ДНК пројекта има много хаплотипова који су блиски овом резултату, али се не може тврдити да та сличност указује и на ближу филогенетичку везу. Ипак, због географског порекла, славе и предања о пореклу из Вуковог Брда, нема сумње да тестирани припада роду који је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", а који смо назвали Јањуши - ђурђевштаци. Преносим овде део текста из књиге:
Јањушевићи су братство које настањује шире подручје Пљеваља, Прибоја и Бродарева, а старо презиме им је Јањуш. Крсна слава рода је Ђурђевдан.
Почетком 20. века се у широј околини Пљеваља и Прибоја помињу као Јањуши. Тада су били настањени у данашњим насељима Матаруге (заселак Вуково Брдо), Хоћевина (заселак Гуке) и Калушићи у општини Пљевља и насељима Калуђеровићи и Ритошићи (заселак Вртаче у селу Буковик) у општини Прибој. У поменутим местима славе Ђурђевдан. Јањуши се међу приложницима манастира Милешеве помињу 1864. године у Бабинама, Бучју и Поблаћу. Касније се помињу и у Ивању (1873), Крупицама (1884), Љутићима (1884), Водицама (1884), Дечеву (1885), Бранчићима (1887), Дренови (1894) и Дивцима (1894). За Јањушевиће са Вуковог Брда у Матаругама се наводи да су пре тога живели у Премћанима на Тари, где су дошли из Дробњака. Јањушевићи из Матаруга имају предање према коме потичу од „породице Обилића”, која је бежећи из Србије пред Турцима најпре дошла у Ровца, а одатле у село Озринићи код Никшића. Из Озринића су три брата избегла око 1720. године и настанила се на Вуковом Брду у Матаругама код Пљеваља. Касније се један брат одселио у Ужице, а један у Бабине код Пријепоља. Међутим, Јањушевићи и у Бабинама и њихови исељеници у Дренови славе Мратињдан и према предању потичу од Курепа из Тушине у Дробњаку. Јањушевићи у Буковику, засеоку Ритошића код Прибоја, такође имају предање према коме ово братство потиче из Озринића код Никшића, али као време када су се највероватније доселили наводи се 19. век. Јањушевића који славе Ђурђевдан има и у Водицама код Бродарева, где су се доселили 1865. године из Роваца.
Осим тестираног, овом роду припадају још и Јањушевић (Буковик/Ритошићи/Прибој), Шпица (Дренова/Пријепоље) и још један тестирани из Касидола код Прибоја.
Јањушу бих препоручио да размисли о геномском тесту.
-
Да, још код две несродне лозе Јањуша/Јањушевића (слава Ђурђевдан) јавља се овакво предање. Али готово као преписано. Како се "увукло" међу све Јањуше, делује да је новијег датума и да свакако није тачно. Шта уопште славе ти Јањушевићи из Озринића, претпостављам Аранђеловдан? Ни са те стране предање нема смисла.
Требало би да такође славе Никољдан.
-
Требало би да такође славе Никољдан.
Да, они се уствари везују за Копривице, али ни то није тачно.
53. Јањуш, Ђурђевдан, Поблаће/Пљевља, I2-Y3120, род Јањуша - ђурђевштака
Слично претходно објављеном резултату тестирани је навео савремено предање о пореклу од Јањушевића - Копривица из Озринића. Важи све оно што сам написао у претходној објави у вези Јањушевића и Гареве: Како Копривице припадају хаплогрупи E-V13>CTS1273>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180, предање Јањушевића из Поблаћа не делује да је тачно. Јањушевићи из Озринића додуше још увек нису генетички тестирани, па постоји могућност да ни они нису Копривице како бележи њихово предање, у ком случају питање везе Јањушевића из Поблаћа и њихових презимењака из Озринића остаје отворено. Због различите крсне славе рекао бих ипак да је предање које их повезује настало у новије време, домишљањем, услед истог или сличног презимена.
Други, много релевантнији навод који је тестирани оставио је порекло из Вуковог Брда, што је име засеока села Матаруге у општини Пљевља.
Хаплотип тестираног је готово модалан за грану I2-Y3120, са само једном нешто ређом вредности на маркеру DYS576=17. Због овакве слабе профилисаности у бази Српског ДНК пројекта има много хаплотипова који су блиски овом резултату, али се не може тврдити да та сличност указује и на ближу филогенетичку везу. Ипак, због географског порекла, славе и предања о пореклу из Вуковог Брда, нема сумње да тестирани припада роду који је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", а који смо назвали Јањуши - ђурђевштаци. Преносим овде део текста из књиге:Осим тестираног, овом роду припадају још и Јањушевић (Буковик/Ритошићи/Прибој), Шпица (Дренова/Пријепоље) и још један тестирани из Касидола код Прибоја.
Јањушу бих препоручио да размисли о геномском тесту.
Двојица Јањушевића из Диваца (из два различита засеока) су тестирани у склопу једног необјављеног истраживања и припадају другој хаплогрупи. Да ствар буде замршенија, имају потпуно поклапање са другим Ђурђевштацима, припадницима исте хаплогрупе, у Источној Херцеговини и Босни.
Треба споменути шта о њиховом пореклу пише Танасије Пејатовић (мада он ту обухвата све Јањуше из Потарја): Кучи, Ровца и Колашин. Ово је свакако вреднији податак, него савремена предања о пореклу од Копривица.
-
Да, они се уствари везују за Копривице, али ни то није тачно.
Како знамо да није тачно? Није ми познато да је тестиран неко од тих Јањушевића из Озринића.
-
Како знамо да није тачно? Није ми познато да је тестиран неко од тих Јањушевића из Озринића.
Знамо чим три гране Јањушевића, различитих хаплогрупа, спомињу исто предање, а немају днк рођака у том крају. На страну што се везују баш за Копривице који су E-V13.
-
Знамо чим три гране Јањушевића, различитих хаплогрупа, спомињу исто предање, а немају днк рођака у том крају. На страну што се везују баш за Копривице који су E-V13.
Мислим ипак да су предања те три тестиране гране Јањушевића о пореклу из Озринића производ 20. века. Зато бих сачекао да се тестира неко од правих Јањушевића из Озринића пре коначног закључка.
-
Јањушевића има на Сокоцу и у Хан Пијеску. Фамозни Зоран Јањушевић би требало да је од њих, рођен је у Сарајеву. Могли би њих да тестирамо.
-
Јањушевића има на Сокоцу и у Хан Пијеску. Фамозни Зоран Јањушевић би требало да је од њих, рођен је у Сарајеву. Могли би њих да тестирамо.
Могли би. Како ћемо?
-
Могли би. Како ћемо?
Покушаћу анимирати познанике из тих крајева да приволе једног тамошњег Јањушевића за брисовање. :) Ако неко има директнији приступ тим боље.
-
39. Обреновић, Ђурђевдан, Округло, Рогатица
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модалног хаплотипа одступа на маркеру DYS437=17, што је честа промена која се јавља код различитих огранака ове хаплогрупе, па има велики број потпуних поклапања у бази СДКП. Због исте славе и географске блискости бих издвојио Рацковића из рогатичког села Борике, чији се хаплотип од Обреновићевог разликује само на маркеру DYS549, као и Иванчајића из Неправдића код Соколца, који такође има један маркер различит у односу на Обреновића - DYS570.
Кандидат је навео да Обреновићи потичу од Крстића из околине Фоче, који нису тестирани. У етнографској литератури сам пронашао податак о Обреновићима из места Крније (Соколац, Јово И. Крсмановић), који сведочи о пореклу Обреновића из Чајнича. Иако је упитно да се ради о истој породици наводим га овде због географске блискости и истог презимена и породичне славе.
Обреновићи (4 слемена са 5 кућа, Ђурђевдан) у Крнијама су старином од Чајнича, одакле је дошао Јеремија Обреновић, у време "око поште".
У вези са потенцијалним пореклом Обреновића из околине Фоче поменуо бих и резултате: Максимовића, Никољдан, Цвилин, Фоча, разлика само на маркеру DYS570, ниво I1-P109>FGC22061*; Ковача, Никољдан, Мазоче, Фоча, разлике на маркерима DYS570 и DYS576; Радовића, Ђурђевдан, Јечмишта, Фоча, разлике на маркерима DYS570 и DYS458, а тестиран је још један Радовић из истог места који, поред два поменута маркера, има разлику и на маркеру DYS437. Због хаплотипа веома блиског модалном препоручујем Обреновићу даље тестирање код компанија које нуде WGS тестирање или BigY-700 код компаније FTDNA.
-
Дробњачка грана у земљи Павловића традиционално држи висок примат. Има човек осећај да иде добрано преко 20%, иако наравно у стварности то није случај.
-
Јањушевића има на Сокоцу и у Хан Пијеску. Фамозни Зоран Јањушевић би требало да је од њих, рођен је у Сарајеву. Могли би њих да тестирамо.
Да ја питам Зорана би ли се тестирао? :)
-
Нажалост немам приступ поштеним српским бизнисменима. ;D
-
36. Кекезовић, Јовањдан, Сремска Рача/Сремска Митровица, I2-Y3120
Тестирани је навео уобичајено предање о досељавању из Црне Горе због крвне освете, након убиства Турчина. Живели су прво у османској Србији, да би касније прешли Саву и населили се у стару Сремску Рачу, која је тридесетих година 20. века пресељена на место данашње Сремске Раче. Старије презиме им је било Пеић или Пејић, а за славу мисле да није мењана. Презиме Кекезовић је ретко и нисам нашао податке о овом роду у Срему. Иначе, презиме је забележено код Буњеваца у Бачкој и једне православне породице у Кикинди (Мратиндан).
Хаплотип тестираног карактерише изражено висока вредност DYS389ii=33, као и маркери DYS19=17 и DYS635=24. Од хаплотипова до сада тестираних појединаца који су слични резултату Кекезовића издвојио бих резултате двојице тестираних из Мачве који такође славе Јовањдан, а који поседују две од три поменуте карактеристичне вредности: DYS389ii=33 и DYS635=24. У питању су Јокић (Радаљ/Мали Зворник) и Средић (Табановић/Шабац) од чијег модалног хаплотипа резултат Кекезовића одступа на три од 23 упоредива маркера. Могућа веза са овим родом из Мачве чини се посебно занимљивом имајући у виду предање Кекезовића да су им преци једно време живели у турској Србији пре него што су прешли Саву. Јокићи такође имају предање да су старином из Црне Горе (из Пиве).
-
Мислим ипак да су предања те три тестиране гране Јањушевића о пореклу из Озринића производ 20. века. Зато бих сачекао да се тестира неко од правих Јањушевића из Озринића пре коначног закључка.
E pa ovako da malo razjasnim situaciju ja sam Janjusevic iz Bukovika i testiran sam medju privim. Ta prica o Ozrinicima nije produkt nekog pmodarastva kako se ovde pokusava predstaviti (jer pravo da Vam kazem sasvim mi je sve jedno iz koje vukojebine iz CG poticem, bitno mi je da saznam istinu. Pricu o Ozrinicima i pominje vec moj deda koji je 1918. godiste kao i njegovi rodjaci. Ovde nije jasno da li se radi o toponimu Ozrinici ili o plemenu Ozrinica. Druga stvar taj narativ o vezi sa Koprivicama nije nesato sto su forsirali Janjusevici iz naseg kraja vec suprotno, kako dodjes u Crtnu Goru i kazes da si Janjusevic odmah te vezuju da smo svi isti rod i posto se radi i matronimu tu i nije bilo bas nesto puno opcija. Ako pak nekom Koprivici kazes da je Janjusevic po pravilu kazu aha ti si nas. Iskreno mislim da je sigurno da jedan deo Janjusevica koji slavi Nikoljdan a zive u Niksicu i jesu od Koprivica, cak sam smatrao da su velike sanse da je ------ Janjusevic, Gareva, Gacko potice od Koprivica najvise zbog rsne slave Nikoljdan, ali se ispostavilo da je on Dinaric Jug PH908.
Idemo dalje postaje sve zanimljivije, Ja i xxxx Janjus, Bara, Poblace imamo predanje o zajednickom poreklu, naime njegovi su nesto ranije dosli u Poblace i taj njegov predak se cesto vracao u svoj rodni kraj gde su ga rodjaci pitali kako je tamo a on im odgovorio da je super, dodjite i vi, ovi moji su bili malo smotani, pa su zalutali i otisli na podrucje Romanije - verovatno u Pracu, ali posle malo duzeg lutanja ipak dolaze u Poblace. Po podacima koje mi imamo izracunali smo da od danas nas zajednicki predak bi se mogao smestiti negde pre oko 250 godina. Sad iskreno jedva sam cekao da vidim da li ce biti poklapanja sa xxxx kako bi potrdili tu pricu, jer ako je to tacno verovatno su tacni jos neki detalji iz predanja. Uglavnom obojica pripadamo Dinaricu a nismo jug DYS448=20.
Evo uporednih rezultata
Rb Marker yyyy - Bukovik Priboj xxxx - Bare Pljevlja Razlika
1 DYS393 13 13 0
2 DYS390 24 24 0
3 DYS19 16 16 0
4 DYS391 11 11 0
5 DYS385A 14 14 0
6 DYS385B 15 15 0
7 DYS439 13 13 0
8 DYS389 I 13 13 0
9 DYS392 11 11 0
10 DYS389 II 31 31 0
11 DYS458 17 17 0
12 DYS437 15 15 0
13 DYS448 20 20 0
14 DYS449 32
15 DYS460 10
16 YGATAH4 10 11 -1
17 DYS456 15 15 0
18 DYS576 17 17 0
19 DYS570 20 19 1
20 DYS438 10 10 0
21 DYS481 30 31 -1
22 DYS549 11 11 0
23 DYS533 13 13 0
24 DYS635 23 23 0
25 DYS643 10 10 0
Pitali smo AI da nam analizira ove rezultate i ona kaze 3 mutacije na 23 markera 5-9 generacija unazad sto je prosecno 150-270 godina. Nas preracun je minimum 250 godina od danas, tj racunajuci nas minimum 8 generacija. Naravno upitno je kako AI ovo racuna ali u ovom slucaju podaci se poklapaju. Iskreno mislio sam da ce neko od vas uporediti ove podatke ali se uglavnom svelo na naklapanja o Ozrinicima i Koprivicama od kojih nas deli po slobodnoj proceni nekih 75.000 godina, to jest period kada Homo Sapiens napusta Afriku.
Idemo dalje sad postaje jos zanimljivije, uvidom u neke transkipte turskih deftera (kod nas ih nazivaju tefteri dolazimo do podataka o mom pretku koji se doselio i ima specificno ime Dragic i da se doselio 1848 (moj preracun oko 1850) da je 1815 - 1872 (57) ovo na osnovu dva turska popisa. Ali nisu popšisivali samo ljude vec i :
1. Станоје Јањушевић (55 г.) - 4 говеда, 8 оваца
2. Драгић Јањушевић (48 г.) - 3 говеда, 6 оваца (*"досељеник из Жијова"*)
3. Ристо Јањушевић (28 г.) - син Станојев - ovih Rista u rodoslovu imamo koliko hoces, malo malo pa Risto
4. Вуко Јањушевић (35 г.) - рођак из Жијова (досељен 1850)
E sad ovo Žijovo vezuju za Pluzine tj. reku Pivu odnosno gornji tok reke Komarnice, blize Durmitoru. Medjutim tog topinima danas vise nema. Ovo jos vise komplikuje stvari posto je Zujovo oblast koja pripada Kucima, sto se pominje i kod Tanasija Pejatovica tj. Petra Mrkonjica. E sad I2 i Kuci opet je teze povezati osim mozda preko sekularskih Cetkovica koji ste pominjali u analizi ali mi se to cini malo verovatnim. Ono sto je jos indikativno sto su i po predanju migracija mog pretka isla niz reku Pivu pa bi se stvarno rod mogao i vezati za taj region.
E sada cekamo i test zzzz Janjusevica iz Kaludjerovica koji bi po predanju trebao da mi je rodjak, mozda i blizi od xxxx, mada i tu su stvari malo komplikovane posto je i taj zaseok naseljavan sa vise grana Janjusevica, ali kako se radi o istoj slavi verovatno se radi o "Ozrinicima" :-) jer definitivno ovi iz Mataruga slave Mratinjdan i po svemu sudeci su J2 haplogrupa - e pa sa njima smo nesto blizi mozda 40.000 godina :-)
Salu na stranu voleo bi da malo kriticki protumacite ovo moje pisanije, jer ste sigurno strucniji, vise znate a u svakom slucaju objektivniji
-
Није ти свеједно из које "вуко..бине" у ЦГ (како си то назвао) потичеш , чим то пишеш, а сваког кога занима порекло, није му свеједно место порекла, него управо то тражи. Бирај речи о месту порекла и поштуј место порекла (тај епитет којим си га "крстио" ти је можда био дом предака)
-
Није ти свеједно из које "вуко..бине" у ЦГ (како си то назвао) потичеш , чим то пишеш, а сваког кога занима порекло, није му свеједно место порекла, него управо то тражи. Бирај речи о месту порекла и поштуј место порекла (тај епитет којим си га "крстио" ти је можда био дом предака)
Naravno da postujem, ovo je iz milosti, a veruj mi cenim ga vise nego sto mislis. Cesto i svoje danasnje selo nazivam tako i to ne znaci da ga manje cenim. Te "vukojebine" Kovač i Ljubišnja odgajile su mog oca i njegovu porodicu. No bez obzira na sve ulozio sam silno vreme i energiju kako bi nasao postojbinu a stalno upadam u neke kontradikcije.
-
...
Salu na stranu voleo bi da malo kriticki protumacite ovo moje pisanije, jer ste sigurno strucniji, vise znate a u svakom slucaju objektivniji
Прво вам морам рећи да не можете на форуму откривати идентитет тестираних, чак и ако вам је познат. Морао сам због тога да унесем измене у вашу поруку и уклоним лична имена тестираних.
Могућност да је предање различитих Јањушевића о пореклу од озринићких Јанушевића продукт 20 века је моја претпоставка, која не мора бити потпуно тачна. Али тачна је барем 75%: од четири до сада тестиране фамилије Јањушевића предање сасвим сигурно није тачно код три, јер свака од четири гране припада различитој хаплогрупи. А и за четврту грану, која год да би била, предање може бити тачно само уколико Јањушевићи из Озринића нису огранак Копривица. Како год да на крају буде, са Копривицама ни једна грана није повезана.
Ја разумем да ударање на породична предања може бити болно, али ни ваше не би било ни прво ни последње које је оборено. Немало пута се показало да су предања продукт романтичарског националног заноса из друге половине 19. века, не видим зашто то не би био случај и са неким Јањушевићима. Деда вам је ипак рођен 1918, а не 1850. па да би био сведок времена.
Што се тиче сличности резултата Јањушевића из Буковика из Прибоја за који кажете да је ваш и резултата Јањуша из Поблаћа, може се рећи да је предање о вашем заједничком пореклу потврђено, као што сам констатовао у анализи. Жао ми је ако сте имали већа очекивања и што сматрате да се овде наклапа како кажете, али толико се може на основу YSTR теста на 25 маркера. Да дајем процене колико је пасова међу вама на основу разлике у маркерима, било би више него неозбиљно. Ако АИ ту може помоћи, мени је драго.
Не можете очекивати ни да се бавим детаљним истраживањем порекла Јањушевића, јер то превазилази опсег стандардне анализе резултата ДНК теста. Изнео сам резултате и своје виђење, а надам се да ће се међу посетиоцима форума наћи неки бољи познавалац ваше историје да вам помогне око детаља.
-
Прво вам морам рећи да не можете на форуму откривати идентитет тестираних, чак и ако вам је познат. Морао сам због тога да унесем измене у вашу поруку и уклоним лична имена тестираних.
Могућност да је предање различитих Јањушевића о пореклу од озринићких Јанушевића продукт 20 века је моја претпоставка, која не мора бити потпуно тачна. Али тачна је барем 75%: од четири до сада тестиране фамилије Јањушевића предање сасвим сигурно није тачно код три, јер свака од четири гране припада различитој хаплогрупи. А и за четврту грану, која год да би била, предање може бити тачно само уколико Јањушевићи из Озринића нису огранак Копривица. Како год да на крају буде, са Копривицама ни једна грана није повезана.
Ја разумем да ударање на породична предања може бити болно, али ни ваше не би било ни прво ни последње које је оборено. Немало пута се показало да су предања продукт романтичарског националног заноса из друге половине 19. века, не видим зашто то не би био случај и са неким Јањушевићима. Деда вам је ипак рођен 1918, а не 1850. па да би био сведок времена.
Што се тиче сличности резултата Јањушевића из Буковика из Прибоја за који кажете да је ваш и резултата Јањуша из Поблаћа, може се рећи да је предање о вашем заједничком пореклу потврђено, као што сам констатовао у анализи. Жао ми је ако сте имали већа очекивања и што сматрате да се овде наклапа како кажете, али толико се може на основу YSTR теста на 25 маркера. Да дајем процене колико је пасова међу вама на основу разлике у маркерима, било би више него неозбиљно. Ако АИ ту може помоћи, мени је драго.
Не можете очекивати ни да се бавим детаљним истраживањем порекла Јањушевића, јер то превазилази опсег стандардне анализе резултата ДНК теста. Изнео сам резултате и своје виђење, а надам се да ће се међу посетиоцима форума наћи неки бољи познавалац ваше историје да вам помогне око детаља.
Izvinjavam se zbog identiteta, ako je pravilo foruma postujem, mada ni jednom od nas testiranih nije problem, vec smo u dogovoru, ali pravila su pravila.
Mogu li znati ostale sve haplogrupe za Janjusevice, znam da postoji Dinaric (Sever i Jug) znam da su Mataruge J2, koji su ostali. Da se razumemo jasno je meni da smo razliciti i to sam predocio nekima i postojbine ali dzaba oni i dalje tvrde isto ali ok.
Samo predanje je dosta zivo i nema nista romanticarsko, nema price ubili agu pa pobegli, nema epskih elemenata, naprotiv prilicno je surovo, uglavnom se radi o sirotinji koja nije imala hleba da jede, pa cak i dolazak u Poblace i opstanak tamo vezan je sa dosta mucnih detalja, tragedija i tragicnih sudbina i tek poloviniom 20 veka ili jos malo ranije porodica stice ekonomsku stabilnost i ugled u selu. Moj deda i jos jedan njegov rodjak prilicno dobro su to znali celu pricu a jedan od striceva je to i zapisao tako da imamo i tacan rodoslov. Za testiranog za kog se ispostavilo da imamo zajednicko poreklo cak postoji i jedna anegdota, taj drugi deda je stalno tvrdio kako smo rodjaci i onda se nesto posvadjaju i onda on kaze nisu nam nista :-)
Sto se tice romantizma imam sliku dede iz 1943 i svi koji je vide kazu deda bi ti mogao biti holivudski glumac, to nam je eto jedino romanticno.
Sto se naklapanja tice mozda jeste bilo malo neumesno ali je bila malo iritantna prica o Ozrinicima, jednostavno je tako predanje a iskreno sasvim mi je sve jedno bilo koji kraj CG ili Hercegovine da je u pitanju, samo da je utemeljena prica i sto je jos cudnije na toj prici vise insistiraju tamosnji starosedoci nego mi raseljeni. Sto se tice AI malo sam skeptican u ovom trenutku se vise pouzdam u zive strucnjake, malo mi je cudno kao da mi cita misli :-)
Jos jedan detalj koji je mozda zanimljiv a nisam dobio odgovor od originalnih Janjusevica, Rade Koprivica se ozenio udovicom Janjom, ali niko ne zna da li je ona imala dece iz provog braka i to je podatak o kom treba razmisljati :-)
-
Izvinjavam se zbog identiteta, ako je pravilo foruma postujem, mada ni jednom od nas testiranih nije problem, vec smo u dogovoru, ali pravila su pravila.
Mogu li znati ostale sve haplogrupe za Janjusevice, znam da postoji Dinaric (Sever i Jug) znam da su Mataruge J2, koji su ostali. Da se razumemo jasno je meni da smo razliciti i to sam predocio nekima i postojbine ali dzaba oni i dalje tvrde isto ali ok.
Samo predanje je dosta zivo i nema nista romanticarsko, nema price ubili agu pa pobegli, nema epskih elemenata, naprotiv prilicno je surovo, uglavnom se radi o sirotinji koja nije imala hleba da jede, pa cak i dolazak u Poblace i opstanak tamo vezan je sa dosta mucnih detalja, tragedija i tragicnih sudbina i tek poloviniom 20 veka ili jos malo ranije porodica stice ekonomsku stabilnost i ugled u selu. Moj deda i jos jedan njegov rodjak prilicno dobro su to znali celu pricu a jedan od striceva je to i zapisao tako da imamo i tacan rodoslov. Za testiranog za kog se ispostavilo da imamo zajednicko poreklo cak postoji i jedna anegdota, taj drugi deda je stalno tvrdio kako smo rodjaci i onda se nesto posvadjaju i onda on kaze nisu nam nista :-)
Sto se tice romantizma imam sliku dede iz 1943 i svi koji je vide kazu deda bi ti mogao biti holivudski glumac, to nam je eto jedino romanticno.
Sto se naklapanja tice mozda jeste bilo malo neumesno ali je bila malo iritantna prica o Ozrinicima, jednostavno je tako predanje a iskreno sasvim mi je sve jedno bilo koji kraj CG ili Hercegovine da je u pitanju, samo da je utemeljena prica i sto je jos cudnije na toj prici vise insistiraju tamosnji starosedoci nego mi raseljeni. Sto se tice AI malo sam skeptican u ovom trenutku se vise pouzdam u zive strucnjake, malo mi je cudno kao da mi cita misli :-)
Jos jedan detalj koji je mozda zanimljiv a nisam dobio odgovor od originalnih Janjusevica, Rade Koprivica se ozenio udovicom Janjom, ali niko ne zna da li je ona imala dece iz provog braka i to je podatak o kom treba razmisljati :-)
Разумем да има људи којима не смета да се представе именом и презименом као тестирани, али такве податке може само свако за себе лично да износи ако жели. Нема за тиме уосталом ни потребе, довољно је да наведемо место порекла тестираног и славу.
Него да се вратимо Јањушевићима. За сада имамо четири хаплогрупе које се јављају код носилаца презимена Јањуш и Јањушевић:
1. Јањушевићи - ђурђевштаци из места Баре/Поблаће/Пљевља и Буковик/Ритошићи/Прибој, хаплогрупа I2-Y3120.
2. Јањушевићи - мратинштаци из Матаруга код Пљеваља, тестирани код 23andMe као J2a-L70.
3. Јањушевићи - Гачани из Гареве код Гацка са славом Никољдан, хаплогрупа I2-Y3120>PH908.
4. Јањушевићи - Дивчани из Диваца код Пријепоља са славом Ђурђевдан. Нажалост, хаплогрупу не можемо да објавимо јер је део приватног истраживања и носилац пројекта није дао сагласност. Углавном, ради се о четвртој грани која је од свих поменутих удаљена више од 5000 година.
Пети би били Јањушевићи - Копривице из Озринића са славом Никољдан, ако су заиста Копривице, и у том случају би припадали грани E-V13>Z5018>L241>PH2180.
Мислим да би напоре требало уложити да се за почетак тестира неко од тих Јањушевића - Копривица и да се разреши барем то питање да ли је било која од до сада тестиране четири фамилије са њима сродна.
-
Разумем да има људи којима не смета да се представе именом и презименом као тестирани, али такве податке може само свако за себе лично да износи ако жели. Нема за тиме уосталом ни потребе, довољно је да наведемо место порекла тестираног и славу.
Него да се вратимо Јањушевићима. За сада имамо четири хаплогрупе које се јављају код носилаца презимена Јањуш и Јањушевић:
1. Јањушевићи - ђурђевштаци из места Баре/Поблаће/Пљевља и Буковик/Ритошићи/Прибој, хаплогрупа I2-Y3120.
2. Јањушевићи - мратинштаци из Матаруга код Пљеваља, тестирани код 23andMe као J2a-L70.
3. Јањушевићи - Гачани из Гареве код Гацка са славом Никољдан, хаплогрупа I2-Y3120>PH908.
4. Јањушевићи - Дивчани из Диваца код Пријепоља са славом Ђурђевдан. Нажалост, хаплогрупу не можемо да објавимо јер је део приватног истраживања и носилац пројекта није дао сагласност. Углавном, ради се о четвртој грани која је од свих поменутих удаљена више од 5000 година.
Пети би били Јањушевићи - Копривице из Озринића са славом Никољдан, ако су заиста Копривице, и у том случају би припадали грани E-V13>Z5018>L241>PH2180.
Мислим да би напоре требало уложити да се за почетак тестира неко од тих Јањушевића - Копривица и да се разреши барем то питање да ли је било која од до сада тестиране четири фамилије са њима сродна.
Hvala, super, skapirao sami i cetvrtog. Koprivice stvarno jesu monolitni, sve jedna grana. Najbolji eventualni kandidat za Koprivicu mi je bio Gareva - Gacko zbog originalne slave - Nikoljdan ali eto nije ni on. Uglavnom svi smo doneli prezime iz postojbine i ono sto znamo u rodoslovu nema kandidata da je u pitanju patronim.
Posredna informacija od pobocne grane Janjusevica (drugo prezime) tvrde da imaju jednog testiranog i da je EV13 sto daje dosta mogucnosti da postoji grana koja originalno potice od Koprivica. Sto se tice testiranja Janjusevica iz matice Niksic i okolina tesko da mozemo ikoga ubediti bar za sada da se testira, jer su tvrdo vezani za predanje i ne zele da se to skrnavi.
Ovaj pregled mi je bas dobar pa ako nije problem kad budu gotovi rezultati za Kaludjerovice da editujete post i njega ubacite kako bi bilo preglednije.
-
Izvinjavam se zbog identiteta, ako je pravilo foruma postujem, mada ni jednom od nas testiranih nije problem, vec smo u dogovoru, ali pravila su pravila.
Mogu li znati ostale sve haplogrupe za Janjusevice, znam da postoji Dinaric (Sever i Jug) znam da su Mataruge J2, koji su ostali. Da se razumemo jasno je meni da smo razliciti i to sam predocio nekima i postojbine ali dzaba oni i dalje tvrde isto ali ok.
Samo predanje je dosta zivo i nema nista romanticarsko, nema price ubili agu pa pobegli, nema epskih elemenata, naprotiv prilicno je surovo, uglavnom se radi o sirotinji koja nije imala hleba da jede, pa cak i dolazak u Poblace i opstanak tamo vezan je sa dosta mucnih detalja, tragedija i tragicnih sudbina i tek poloviniom 20 veka ili jos malo ranije porodica stice ekonomsku stabilnost i ugled u selu. Moj deda i jos jedan njegov rodjak prilicno dobro su to znali celu pricu a jedan od striceva je to i zapisao tako da imamo i tacan rodoslov. Za testiranog za kog se ispostavilo da imamo zajednicko poreklo cak postoji i jedna anegdota, taj drugi deda je stalno tvrdio kako smo rodjaci i onda se nesto posvadjaju i onda on kaze nisu nam nista :-)
Sto se tice romantizma imam sliku dede iz 1943 i svi koji je vide kazu deda bi ti mogao biti holivudski glumac, to nam je eto jedino romanticno.
Sto se naklapanja tice mozda jeste bilo malo neumesno ali je bila malo iritantna prica o Ozrinicima, jednostavno je tako predanje a iskreno sasvim mi je sve jedno bilo koji kraj CG ili Hercegovine da je u pitanju, samo da je utemeljena prica i sto je jos cudnije na toj prici vise insistiraju tamosnji starosedoci nego mi raseljeni. Sto se tice AI malo sam skeptican u ovom trenutku se vise pouzdam u zive strucnjake, malo mi je cudno kao da mi cita misli :-)
Jos jedan detalj koji je mozda zanimljiv a nisam dobio odgovor od originalnih Janjusevica, Rade Koprivica se ozenio udovicom Janjom, ali niko ne zna da li je ona imala dece iz provog braka i to je podatak o kom treba razmisljati :-)
Нема ту никаквог наклапања, то су пусте чињенице. Јањушевићи нису ни Озринићи, ни Копривице, нити имају днк рођака доле. Заправо је једино у овој причи иритантно то предање које се понавља код свих тестираних Јањушевића (различитих хаплогрупа). Ко је једном, макар и површно, прочитао Потарје и Полимље од Пејатовића, зна да тамо никаквих Озринића и нема. Становништво је или староседелачко, или пореклом из околних области: Дробњака, Кричка, Вранеша, Колашина, итд.
Довољно сте дуго на форуму и нисте тотални лаик па знате да AI не може дати одговоре на питање колика је старост до заједничког претка на основу 23 маркера. Посебно код овако раширених хаплогрупа. Одговор на то питање може дати само дубински тест, који је знатно скупљи.
За ову причу су интересантни и ови Јањушевићи из Диваца (Ђурђевдан), који припадају сасвим другој хаплогрупи. По некој логици ствари они би требали бити сродни другим Јањушевићима, али нису. Треба ли споменути да и они имају предање о пореклу из Озринића, од Копривица. С обзиром на презиме типично за те крајеве и честу крсну славу, могуће да су сасвим друга линија. Ипак би било добро да се још неко од њих тестира ради расветљавања целе приче.
-
Нема ту никаквог наклапања, то су пусте чињенице. Јањушевићи нису ни Озринићи, ни Копривице, нити имају днк рођака доле. Заправо је једино у овој причи иритантно то предање које се понавља код свих тестираних Јањушевића (различитих хаплогрупа). Ко је једном, макар и површно, прочитао Потарје и Полимље од Пејатовића, зна да тамо никаквих Озринића и нема. Становништво је или староседелачко, или пореклом из околних области: Дробњака, Кричка, Вранеша, Колашина, итд.
Довољно сте дуго на форуму и нисте тотални лаик па знате да AI не може дати одговоре на питање колика је старост до заједничког претка на основу 23 маркера. Посебно код овако раширених хаплогрупа. Одговор на то питање може дати само дубински тест, који је знатно скупљи.
За ову причу су интересантни и ови Јањушевићи из Диваца (Ђурђевдан), који припадају сасвим другој хаплогрупи. По некој логици ствари они би требали бити сродни другим Јањушевићима, али нису. Треба ли споменути да и они имају предање о пореклу из Озринића, од Копривица. С обзиром на презиме типично за те крајеве и честу крсну славу, могуће да су сасвим друга линија. Ипак би било добро да се још неко од њих тестира ради расветљавања целе приче.
Познате су ми углавном све те информације. Нема шта нисам исчитао и коју све везу нисам покушао да анализирам. На крају ми је закључак у једном тренутку био Дробњаци иако је ајде да кажемо да је тамо доминантан или је главну реч водио И1 ипак су "шарени", такође и генетска блискост са шекуларским Ћетковићима за које постоји предање да су из Дробњака отишли за Шекулар ми је била индикативна. Али ево опет синоћ контактирам једног Јањушевића баш из Озринића и питам га какве су шансе, пошто му предочим резултате тестова да се не поклапају, да ли има Јањушевића у Дробњаку или Пиви, каже нема шансе и опет враћа причу на Озриниће, брате... Опет то предање које се баштини у породици да су ишли долином Пиве и завршили на Романији ми је имало смисла, јер тамо има доста Ђурђевштака, чак смо имали и скуп тамо и покупио сам информацију од једног братсвеника о њиховом доласку преко Лима, што би се могло поклопити опет са неком истина доста мутном причом и једном граном.
Знам за АИ али у чекању анализе за тестиране посегли смо за том методом.
За Јањушевиће из Диваца - Пријепоља сам из неког разлога и ја био скептичан да припадамо истој групи, нешто из разлога што нисам нашао поклапања у предању, а друго више интуитивно. Када су мени нашли поклапање са Шпицама који су из тог краја у тренутку сам и помислио да може бити неке везе да су део неког братства али није.
-
Познате су ми углавном све те информације. Нема шта нисам исчитао и коју све везу нисам покушао да анализирам. На крају ми је закључак у једном тренутку био Дробњаци иако је ајде да кажемо да је тамо доминантан или је главну реч водио И1 ипак су "шарени", такође и генетска блискост са шекуларским Ћетковићима за које постоји предање да су из Дробњака отишли за Шекулар ми је била индикативна. Али ево опет синоћ контактирам једног Јањушевића баш из Озринића и питам га какве су шансе, пошто му предочим резултате тестова да се не поклапају, да ли има Јањушевића у Дробњаку или Пиви, каже нема шансе и опет враћа причу на Озриниће, брате... Опет то предање које се баштини у породици да су ишли долином Пиве и завршили на Романији ми је имало смисла, јер тамо има доста Ђурђевштака, чак смо имали и скуп тамо и покупио сам информацију од једног братсвеника о њиховом доласку преко Лима, што би се могло поклопити опет са неком истина доста мутном причом и једном граном.
Знам за АИ али у чекању анализе за тестиране посегли смо за том методом.
За Јањушевиће из Диваца - Пријепоља сам из неког разлога и ја био скептичан да припадамо истој групи, нешто из разлога што нисам нашао поклапања у предању, а друго више интуитивно. Када су мени нашли поклапање са Шпицама који су из тог краја у тренутку сам и помислио да може бити неке везе да су део неког братства али није.
За сада најближе днк рођаке ови Јањушевићи I2-Y3120 имају управо на том потезу Пријепоље-Прибој. Кад већ помињемо све Јањуше, треба рећи да на Family Finder постоји и резултат једног Јањушевића I1-L22>P109>Y3662>S14887 из Црне Горе. Грана иначе типична за племе Дробњака.
-
За сада најближе днк рођаке ови Јањушевићи I2-Y3120 имају управо на том потезу Пријепоље-Прибој. Кад већ помињемо све Јањуше, треба рећи да на Family Finder постоји и резултат једног Јањушевића I1-L22>P109>Y3662>S14887 из Црне Горе. Грана иначе типична за племе Дробњака.
Ух, хвала и овај И1 ми је битан, можда за неку каснију анализу. Чекамо још овог једног из Калуђеровића па ћемо можда имати ближу слику бар о грани из Прибоја, Поблаћка долина.
Када сте рекли да сигурно није плема Озринића, тамо колико знам има PH908, да ли би се тестирани Гацко - Гарева могао евентуално поклопити са њима (сви смо у контакту али мислим да остали нису на форуму). И је ли забележен неки Y4882 у том племену, то стварно нисам стигао да истражим.
-
55. Бошњак, Ђурђевдан, Острово, Маркушица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи сродници би могли да му буду херцеговачки Тохољи, описани у књизи Генетичком порекло Срба Старе Херцеговине, који исто славе Ђурђевдан, јер деле карактеристичну вредност DYS19=17. Најближи хаплотип међу припадницима рода Тохоља је Топаловићев (Хргуд, Берковићи), а разлике су DYS385a=14/15 и DYS576=19/18. DYS385a=15 је једина карактеристична вредност која одступа од осталих припадника овог рода.
Кандидат је навео у упитнику да је старо породично презиме било Танасић или Танасковић и да су се у Острово његови преци доселили из Босне, али да је давнашње порекло са Косова. Острово је према подацима из литературе после ослобођења од Турака било насељено Србима из Босне, Мачве и Барање, мада је и за време Турака било настањено Србима. У попису из 1736. се помињу три особе са презименом Бошњак: Михаило, Јеровид и Дабиша.
-
60. Вујновић, Никољдан, Кумбор, Херцег Нови, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z16988
Припада генетичком роду Вујовића - Тодорићана и Мркоњића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS448=21, док су све остале вредности маркера модалне за овај род.
Тестирани је као место порекла навео "село Вујновићи, планина Оријен". Такво село не постоји, а колико ми је познато, не постоји ни заселак таквог назива на Оријену. Постоји једино заселак Вујновићи у селу Паник у Зарјечју, северном делу Завођа, где живи истоимено братство. Породица тестираног судећи по овом резултату потиче управо од тих Вујновића из Паника, иако о томе не постоје предања. Вујновићи из Паника потичу од Вујовића са подручја Врањских.
Род Вујовића - Тодорићана и Мркоњића обрађен је у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. У питању је један од пар највећих српских родова чија је матица на подручју данашње Источне Херцеговине у Републици Српској. У поменутој књизи је између осталог наведено и следеће:
Вујновићи из Паника су најстарије братство у Зарјечју, северном делу Завођа. Немају устаљено предање о пореклу, док део братства сматра да потичу од Вујовића из Врањских, где постоји топоним Вујновића чатрња.
...
Генетичким истраживањем потврђено је да Вујовићи из Засаде, Вујовићи из Длакоша, Вукоји из Пађена, Дунђери из Врањских и Вујновићи из Паника припадају истом роду, за који се основано може рећи да потиче од Вуја из Тодорића.
Сава Накићеновић у свом раду о Боки наводи следеће за Вујновиће из Кумбора:
Вујновић, с Обалице из Кута 1780. Славе Никољ-дан.
Кути се налазе одмах до Кумбора преко брда, са северне стране.
Дакле, може се закључити да је правац миграција био следећи: Врањска -> Паник -> Кути -> Кумбор
Ниједан припадник овог генетичког рода до сада није урадио дубљи генетички тест, тако да бих препоручио тестираном да уради WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
57. Павловић, Никољдан, Дучевац, Бабушница, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385=16 и повишене вредности маркера DYS389ii=32, DYS549=13 и DYS643=13. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Тестирани је навео да Павловићи по белешкама његовог деде потичу из Црне Горе. Није прецизирано да ли се ради о држави или о Скопској Црној Гори.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
Прошле среде је предата четврта тура узорака лабораторији. Следи списак кандидата:
148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић
149. Лововић, Никољдан, Косатица, Пријепоље
150. Јевтић, Јовањдан, Торник, Љубовија
151. Ненадић, Ђурђевдан, Штиково, Дрниш
152. Милошевић, Лазаревдан, Крагујевац
153. Тркуља, Јовањдан, Црни Луг, Босанско Грахово
154. Вучинић, Ђурђевдан, Орах, Билећа
155. Бажалац, Аранђеловдан, Орља Глава, Краљево
156. Вујић, Јовањдан, Скадар, Осечина
157. Грујић, Симеундан, Витановац, Крушевац
158. Селаковић, Јовањдан, Кремна, Ужице
159. Колунџија, Никољдан, Нова Кршља, Раковица
160. Бубоњић, Никољдан, Разбој Љевчански, Србац
-
75. Лугоња, Ђурђевдан, Бућовача, Купрес, I2-Y3120>PH908
О Лугоњама из околине Купреса у литератури пише следеће:
Доње Равно, Купрес: "Кумовићи и Лугоње су род. Доселили су од Љубушког почетком 19. века."
Горње Вуковско, Купрес: "Лугоње су се доселиле од Љубушког почетком 19. века. Веле, да им је тамо била „тјескоба“. Славе Св. Ђурђа. Неке Лугоње су „отпртљале“ у села око Доњег Вакуфа."
https://www.poreklo.rs/2013/10/13/poreklo-prezimena-selo-donje-ravno-kupres/?script=cir
https://www.poreklo.rs/2013/10/12/poreklo-prezimena-selo-gornje-vukovsko-kupres/
Резултат иде у прилог овом предању о пореклу из Херцеговине. Лугоња има најближе поклапање (21/23) са Палавестром (Ђурђевдан) из Ходбине код Мостара и Поповићем (Ђурђевдан) из Крушевице код Љубиња. С обзиром на блискост хаплотипова, исту крсну славу и предање Лугоња, има основа да се сви нађу у оквиру истог генетичког рода. Може бити да је реч о подграни FT16449, али свакако се саветује неки од дубинских тестова.
Треба рећи да је оборено уврежено мишљење (скоријег датума, свакако) да су Лугоње из околине Купреса повезани са Лугоњама из Љубиња. Херцеговачке Лугоње (такође Ђурђевдан) припадају хаплогрупи J2b-M205>Y22059. Дакле Лугоње из Бућоваче јесу херцеговачког порекла, али нису повезани са тамошњим Лугоњама.
-
124. Јањушевић, Ђурђевдан, Прибој/Калуђеровићи, I2-Y3120, род Јањуша - ђурђевштака
Још један припадник рода Јањуша - ђурђевштака о којем је било речи претходних дана. Тестирани је навео да су се према сећању старијих у засеок Шећовина (село Калуђеровићи некада општина Пљевља сада Прибој) пресели из засеока Остојићи, који се налази у истом селу. Најстарији предак за кога знају звао се Станиша (по некима можда Пуниша). Његов син је Стојан, а Нинко најстарији унук рођен 1897. г.
Хаплотип тестираног је карактеристичан за овај род и веома близак модалном хаплотипу гране I2-Y3120, са једином донекле карактеристичном вредности на маркеру DYS576=17. Резултат се потпуно подудара са необјављеним хаплотипом једног припадника истог рода из Касидола (Прибој), док се од осталих разликује на по једном маркеру.
Јањуши би требали размислити о изради геномског теста.
-
124. Јањушевић, Ђурђевдан, Прибој/Калуђеровићи, I2-Y3120, род Јањуша - ђурђевштака
Још један припадник рода Јањуша - ђурђевштака о којем је било речи претходних дана. Тестирани је навео да су се према сећању старијих у засеок Шећовина (село Калуђеровићи некада општина Пљевља сада Прибој) пресели из засеока Остојићи, који се налази у истом селу. Најстарији предак за кога знају звао се Станиша (по некима можда Пуниша). Његов син је Стојан, а Нинко најстарији унук рођен 1897. г.
Хаплотип тестираног је карактеристичан за овај род и веома близак модалном хаплотипу гране I2-Y3120, са једином донекле карактеристичном вредности на маркеру DYS576=17. Резултат се потпуно подудара са необјављеним хаплотипом једног припадника истог рода из Касидола (Прибој), док се од осталих разликује на по једном маркеру.
Јањуши би требали размислити о изради геномског теста.
Рубрика: Куцамо на врата заборављених асова..
Давних 70-80-их, Слободан Јањуш је био познати голман ФК Жељезничар.
https://www.zurnal.rs/scc/clanak/174194/fudbal/eks-ju/vremeplov-cobo-oterao-colu-u-pevace....Некадашњи голман Жељезничара Слободан Јањуш рекордер по броју десетки у Првој лиги СФРЈ (https://www.zurnal.rs/scc/clanak/174194/fudbal/eks-ju/vremeplov-cobo-oterao-colu-u-pevace....Некадашњи голман Жељезничара Слободан Јањуш рекордер по броју десетки у Првој лиги СФРЈ)
Некадашњи голман Жељезничара Слободан Јањуш рекордер по броју десетки у Првој лиги СФРЈ....Чобо је био је изузетно атрактиван... Он се није бацао као „обични” голман, био је парадер, када би тренирао на терен је постављао атлетске препоне па се бацао преко њих. Знао је да се баци и преко фиће или стојадина и ухвати лопту. То је за опкладу радио чак и на улици, на бетону. Једном приликом сам био и сведок када је то урадио испред Шумарског факултета. О многобројним његовим потезима причало се са дозом неверице, чуђења, дивљења, запрепашћености, али и неизбежног смеха.
-
Прошле среде је предата четврта тура узорака лабораторији. Следи списак кандидата:
148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић
149. Лововић, Никољдан, Косатица, Пријепоље
150. Јевтић, Јовањдан, Торник, Љубовија
151. Ненадић, Ђурђевдан, Штиково, Дрниш
152. Милошевић, Лазаревдан, Крагујевац
153. Тркуља, Јовањдан, Црни Луг, Босанско Грахово
154. Вучинић, Ђурђевдан, Орах, Билећа
155. Бажалац, Аранђеловдан, Орља Глава, Краљево
156. Вујић, Јовањдан, Скадар, Осечина
157. Грујић, Симеундан, Витановац, Крушевац
158. Селаковић, Јовањдан, Кремна, Ужице
159. Колунџија, Никољдан, Нова Кршља, Раковица
160. Бубоњић, Никољдан, Разбој Љевчански, Србац
Одавно нисам био овако оптимистичан. Резултат Стајчића је објављен а сад имамо Јевтиће и Вујиће исте славе а сви у истој регији.Занимљиво😊
-
77. Митровић, Никољдан, Јапага, Хан Пијесак, J2b-L283
Код Митровића из овога краја устаљено је предање о пореклу из Пиве (од Руђића). Међутим, генетички резултати за сада не иду у прилог томе.
Пороцица Митровић
Митровићи су се некада звали Руђићи од Црнојевића, а ови од Ђурашевића. Касније су се звали Ђачић. Била су тројица Ђачића: Ђорђије, Миро и Ђуро. Миро је имао синове Митра и Тешу. Живјели су у селу Брезна код Никшића. Могуће је да су се доселили у првој половини 19 вијека, око 1825. године. Ова двојица су дошли на просторе Романије. Митар дође у село Јапагу код Хан Пијеска, а Тешо оде у село Тикваревиће код Власенице и ту су остали да живе са својим потомцима. Досељеници се по Митру назваше Митровићи, а по Теши Тешићи. Ова двојица одлазили су до Сремске Раче да би нашли боље мјесто за насељавање, али се оба вратише, Митар у Јапагу, а Тешо у Тиквариће. По досељењу у Јапагу Митровићи су напредовали у развоју сеоских домаћинстава, повећали сточни фонд и земљишне посједе. Митровићи прије промјене презимена славили су Светог Јована, али су у Јапаги прешли на славу Никољдан. Један од Митровића био је учесник Младе Босне за време атентата на Фрању Фердинанда. Двојица су били солунски добровољци. (Хан Пијесак, простор-вријеме-људи, Јово И. Крсмановић, Саво В. Сокановић и Мирко М. Косорић, 2011)
"Митровићи из Хан Пијеска воде поријекло од Митра Ђачића, који је на те просторе дошао између 1795. и 1830 из Пиве. Ако се добро сјећам једне генеалогије која ми је дошла у руке, имао је два сина и једну ћерку, а на Романију је дошао са 2 или 3 брата. Од једног брата воде поријекло Тешићи из Тикварића у Власеници. Ја сам од Митровића из Братунца, држимо да смо род са Митровићима у Јапаги, славимо такође Никољдан, иако имамо донекле различита предања о прошлости (могуће да смо потомци Митрове кћери која се удала опет за неког Митра који је славио такође Никољдан). То би тек ДНК тестирање рашчивијало. Ја сам Е хаплогрупа."
https://www.poreklo.rs/2012/06/21/han-pijesak-i-okolna-sela/
Тренутно имамо две различите хаплогрупе код ових Митровића из Јапаге, J2b-L283 и I2-Z17855 (23andMe). Ако узмемо да су и ови из Братунца род (што није лако доказиво), онда чак три (E-V13).
Са генетичке стране, доста интересантан хаплотип. Није лако утврдити којој подграни припада само на основу маркера. Постоје изгледи за све три најзаступљеније гране код Срба: PH1602, CTS6190 и Z638. Вредност 12 на маркеру 456 га приближава грани PH1602, док хаплотип у глобалу највише подсећа на CTS6190. Да ствар буде компликованија, најближи хаплотипови на FTDNA припадају обема гранама.
Тестирани непознатог порекла подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y86930/
Тестирани из Украјине подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y33799/
И PH1602 и CTS6190 су пронађене на старим налазиштима на западном Балкану (бронзано доба и касније). Узорак из Дукље који смо недавно помињали такође. Узевши у обзир славу Никољдан и географску близину тестираних из Западне Србије (Алимпијевдан) и Источне Босне (Милићи, Никољдан), можда се може дати мала предност грани CTS6190. Али с обзиром да изостаје сигурна веза на основу маркера, овде је заиста пожељан дубински тест (BIGY700/WGS).
-
Одавно нисам био овако оптимистичан. Резултат Стајчића је објављен а сад имамо Јевтиће и Вујиће исте славе а сви у истој регији.Занимљиво😊
Подриње и Посавина су својски дали допринос текућем Светском ДНК месецу 2025. Све похвале.
-
Подриње и Посавина су својски дали допринос текућем Светском ДНК месецу 2025. Све похвале.
Неко их је заврбово😊
-
Одавно нисам био овако оптимистичан. Резултат Стајчића је објављен а сад имамо Јевтиће и Вујиће исте славе а сви у истој регији.Занимљиво😊
Koji je rezultat Stajcica?
-
Koji je rezultat Stajcica?
По хаплотипу припада нашој грани осим ако се неко чудо не деси па да је негативан.
-
8. Стајчић, Јовањдан, Трлић, Уб
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT176119. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино нешто нижа вредност DYS576=17. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Дробњаком из Бољана код Пријепоља и Савовићем из Радобуђе код Ариља, од Савовића из Комарнице код Шавника разликује се на само 1 од 23, а од Ступића из Ратајске код Пријепоља и Дробњака из Својчева код Пријепоља на 2 од 25 маркера. Сви поменути такође славе Јовањдан. С обзиром да су и Савовић из Радобуђе и Дробњак из Својчева урадили дубински тест, препорука Стајчићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста, како би се ова грана додатно испрофилисала.
Стајчићи, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/)
Резултат се добро уклапа у постојеће, али сам очекивао да ће испасти R1a, јер, бар према литератури, цео Балиновић настањује једна иста фамилија по мушкој линији:
Миливојевић, Јовањдан, Балиновић, Ваљево, R1a-Z280>CTS1211>CTS3402
Na Bogdani, čiji se naseljenici zovu i Brđani, su:
Marinkovići 3k, Milovanovići 3k, Lazarevići 3k, Milivojevići 4k, Antići 1k, Manojlovići 4k, Đokovići 6k, Petrovići 1k i Brankovići 2 kuće.
Svi Balinovci, koliko ih god ima u selu, potomci su onog prvog brata, zaostalog na Bogdani. Među njih se nije niko doseljavao, a ako bi se ko doselio, taj se odmah i iselio, pošto nije mogao naći podesnih pogodaba za svoj opstanak. Balinovci su i danas rod među sobom, ne uzimaju se i svuda ističu svoje srodstvo; mnogi su se iselili odavde, te ih ima u Pambukovici, Valjevu, Šarbavama i drugim oblastima. U selu ih danas ima 36 kuća, slave Sv. Jovana.
https://www.poreklo.rs/2012/12/15/poreklo-prezimena-selo-balinovi%C4%87-valjevo/
Због крсне славе и географске блискости, могуће да постоји генетичка веза са родовима R-YP5997 (тзв. род Бојић-Ракић).
Дакле, Стајчићи можда јесу пореклом из Балиновића, али нису од Балиноваца.
-
Гледајући листу биће сигурно још објављених припадника рода Бојић-Ракић. Изгледни пикови су Јевтић и Вујић гледајући славу и географију.
-
https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-trli%C4%87-ub/)
Резултат се добро уклапа у постојеће, али сам очекивао да ће испасти R1a, јер, бар према литератури, цео Балиновић настањује једна иста фамилија по мушкој линији:
Дакле, Стајчићи можда јесу пореклом из Балиновића, али нису од Балиноваца.
Тако је,ја сам се мало позабавио тиме и додао бих да је резултат Балена који је припадник групе Војнићко-Крмпотске такође Р1а. У изворима се наводи да је један Балиновић из Сребренице постао грађанином Дубровника у 14.вијеку .
-
92. Илић (Никољдан), Себечевац/Крушевац
Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Тешко је одредити која би била подграна, али највише оних који су му блиски по маркерима (2 или 3 разлике) су Пипери FT49714. Има ретку вредност DYS19=15 (уместо 14) која нам не помаже у утврђивању подгране, као и ретку DYS576=17 која се јавља код неких без правила, а поуздано код крајишке подгране BY199059>BY200954 којој Илић скоро сигурно не припада, иако је иста слава (други маркери нису типични). Једино се подграна може утврдити дубинским тестом у иностранству.
О Илићима из Себечевца нисам ништа нашао, а постоји мишљење да је назив села настао по Себечеву код Новог Пазара, тј. да је одатле досељено становништво.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
96. Китановић (Никољдан), Врање
Припада хаплогрупи R1b-Z2103 и вероватно грани FGC24408. Сасвим сигурно чини род са Стојковићем из Врања који слави Петковдан и са двојицом Поповића из Сејаца код Бујановца који славе Никољдан. Они су једини са вредношћу DYS385=13-14, a уједно су и најближи међусобно по маркерима. Китановић се од Стојковића и једног Поповића разликује само на једном, а од другог Поповића на два маркера.
https://www.yfull.com/live/tree/R-FGC24408/ (https://www.yfull.com/live/tree/R-FGC24408/) Ово је грана којој потенцијално припадају, а то се може испитати само дубинским тестом у иностранству. Све гране испод R1b-Z2103 су изузетно ретке и неистражене код нас, изузев Z2705. Занимљиво да су неку млађу грану унутар ове FGC24408 формирали Бугарин и Узбек.
Тестирани је навео да су по предању из Црне Горе, што према резултату теста и хаплогрупи није тачно, а и презиме је типично за југоисточну Србију. Додао је да имају надимак Дорчинци. У литератури сам нашао о приградском сточарском насељу Пљачковица код Врања (вероватно сад део града), да је било 11 кућа које се деле на родове Ћопанце, Дорчинце, Согајце и Шубарејце.
-
96. Китановић (Никољдан), Врање
Припада хаплогрупи R1b-Z2103 и вероватно грани FGC24408. Сасвим сигурно чини род са Стојковићем из Врања који слави Петковдан и са двојицом Поповића из Сејаца код Бујановца који славе Никољдан. Они су једини са вредношћу DYS385=13-14, a уједно су и најближи међусобно по маркерима. Китановић се од Стојковића и једног Поповића разликује само на једном, а од другог Поповића на два маркера.
https://www.yfull.com/live/tree/R-FGC24408/ (https://www.yfull.com/live/tree/R-FGC24408/) Ово је грана којој потенцијално припадају, а то се може испитати само дубинским тестом у иностранству. Све гране испод R1b-Z2103 су изузетно ретке и неистражене код нас, изузев Z2705. Занимљиво да су неку млађу грану унутар ове FGC24408 формирали Бугарин и Узбек.
Тестирани је навео да су по предању из Црне Горе, што према резултату теста и хаплогрупи није тачно, а и презиме је типично за југоисточну Србију. Додао је да имају надимак Дорчинци. У литератури сам нашао о приградском сточарском насељу Пљачковица код Врања (вероватно сад део града), да је било 11 кућа које се деле на родове Ћопанце, Дорчинце, Согајце и Шубарејце.
Писали смо раније о томе, када се код Пчињана, Јужномораваца генерално, спомиње Црна Гора у предању, вероватно да је то сећање на порекло из Скопске Црне Горе (Карадаг).
-
120. Гвозденовић (Јовањдан), Острово/Маркушица (Западни Срем)
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563>FT44409. Има потпуно поклапање, али на само 17 маркера, са Јањићем из Врбића код Крупња који исто слави Јовањдан. Гвозденовић једини од припадника ове хаплогрупе има вредност DYS643=9, док остали имају 10 (понеки 11). Јањић нема тестиран тај маркер. Од Филиповића (Алимпијевдан) из Богатића се разликује на 1 од 25 упоредивих маркера. Има их још неколико са 2 или 3 разлике. Хаплогрупа је слабо профилисана код нас јер је мало њих радило дубински тест, па се не може конкретније рећи о низводнијим гранама. Углавном, ова грана FT44409 је најзаступљенија у Мачви и око ње, везана за Србију, бројна на Косову, а на западу се издваја групација са Баније. Нема је на типичном динарском потезу Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Лика.
Позиција на стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-FT44409/ (https://www.yfull.com/tree/R-FT44409/)
У Острову је 1948. било 9 Гвозденовића у 3 домаћинства. Даље у прошлост презимена нажалост нисам продро.
-
Тако је,ја сам се мало позабавио тиме и додао бих да је резултат Балена који је припадник групе Војнићко-Крмпотске такође Р1а. У изворима се наводи да је један Балиновић из Сребренице постао грађанином Дубровника у 14.вијеку .
Да додам један детаљ а да не загушим тему...Извори помињу Николу Стајчића Крајишника који тражи одобрење да се врати преко Дрине јер му је снаја прешла и повела петоро чељади са собом,ради се о 1836/7. Занимљиво😊
-
46. Васојевић, Александровдан, Доње Лопиже, Сјеница, E-V13>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395
Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS449=33, DYS576=19 и DYS549=13. Претходно тестирани Васојевићи из Доњих Лопижа такође поседује вредности маркера DYS576=19 и DYS549=13 (DYS449 није у PowerPlex сету од 23 маркера, па није позната вредност на том маркеру за њега). Вредност маркера DYS576=19 није толико ретка код Васојевића, док је DYS549=13 знатно ређа.
Тестирани је навео да његова породица има надимак Џаџовићи по претку Данилу-Џаџу Васојевићу.
За Васојевиће из Доњих Лопижа се наводи да су се доселили у 18. веку из Црне Горе и да нису мењали презиме од тада:
https://www.poreklo.rs/2015/02/28/poreklo-prezimena-selo-donje-lopize-sjenica/
Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/
Препорука за даље тестирање: дубљи тест (WGS или BigY) ради откривања ближег порекла у Васојевићима.
-
63. Савић, Алимпијевдан, Мачковац, Куршумлија
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се издваја нижа вредност 9 на маркеру DYS643. Од осталих карактеристичних вредности се могу издвојити још DYS458=19, DYS576=19. Најближи на пројекту су му Кузмановић из Јариња и Савић из Дрешнице код Блаца. Са првим има две, а са другим три разлике на упоредива 23 маркера. Савић из Дрешнице иако слави Ђурђевдан, потиче од исте породице као и Савић из Мачковца, пореклом из Жарева код Бруса.
Caвићи из Жapeвa ce, кaкo Пaвлoвић кaжe, издajу зa cтapинцe. Cлaвe Aлимпиjeвдaн и Ђуpђeвдaн...
Кузмановић из Јариња, попут Савића из Мачковца, слави Алимпијевдан.
Предање које је Благоје Павловић од Радомира Кузмановића из Јариње пренео у својој књизи Насеља и миграције становништва општине Лепосавић, каже да су Кузмановићи досељену у Остраће јако давно, највероватније из Мораче и да је ковачки занат једна од главних карактеристика овог рода, који се највероватније након Другог српског устанка, померила из Остраћа у Јариње.
Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY...).
-
35. Корора, Ђурђиц (од скора), Кукавица, Пљевља, I2-Y3120>S17250>PH908>FT16449
Од хаплотипа тестираног Биберџића разликује се само на једном маркеру (Ђурђевдан, Кљенци/Струпићи/Берковићи). Двојица тестираних деле повишену вредност маркера DYS481=32. Без дубљих тестова није могуће рећи колико су заиста блиски.
Ђурђиц је тестирани лично почео да слави. Није навео коју је славу његова породица раније славила.
Видоје Деспотовић помиње Короре у Кукавици у књизи Наша села, али без било каквих додатних података.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.
-
56. Ђурђевић, Стевањдан, Риљац, Трстеник
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. На основу хаплотипа се не може рећи којој подграни припада, јер изузев повишене вредности 24 на DYS635, има модалан хаплотип за ову грану . Како нема вредност 11 на DYS643, не могу га сврстати у Y134578. Најближи му је Јевтић из истог места и са истом славом. Имају само једну разлику на брзомутирајућем маркеру DYS481.
Јевтић, Стевањдан, Риљац, Трстеник
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203.
Тестирани наводи слично предање о пореклу, како је забележено и у литератури: "Јабланци (23), староседеоци, по некима досељеници из Топлице, славе Св. Стевана...".
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-riljac-trstenik/?script=cir
Тестираном предлажем или неки напреднији тест (WGS, BigY) или тестирање појединачних СНП-ова код Yseq-a.
-
94. Ратковић, Ђурђевдан, Госпић
Припада хаплогрупи G1-M342>Z3353 (https://www.yfull.com/tree/G-Z3353/).
Нема ближих поклапања у табели пројекта. Ипак, нема сумње да је повезан са једним FTDNA резултатом. У питању је Хaшпергер са подручја Мославине са којим има 18/19, уз једину разлику на DYS449. Хaшпергеру је предвиђена припадност млађој грани GG362 (https://www.yfull.com/tree/G-GG362/).
Нисам успео да пронађем конкретније податаке о Ратковићима са подручја Госпића, па би било од користи да нам познаваоци овог краја дају више информација.
-
37. Николић, Никољдан, Изатовци, Димитровград
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико вредности које одударају од модала, али ћу споменути само неке: DYS460=11, DTS576=19, DYS635=22. И поред тога, тешко је рећи ко му је близак са Пројекта. Можда треба споменути Поповића из Д. Присјана код Власотинца, са којим дели славу и има 4 разлике (једна дупла) на упоредива 23 маркера.
180. Поповић, Никољдан, Доњи Присјан, Власотинце
Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада хаплотип није у потпуности модалан, ипак у њему нема ни вредности које значајније одступају од модала. Тешко је рећи ко је заиста близак Поповићу.
Сам тестирани наводи предање о даљем пореклу са Косова (Косово Поље прецизније).
Тестирани наводи да његова породица припада Шопима и да им је старије презиме Каменов/Каменовић.
Препоручујем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
-
94. Ратковић, Ђурђевдан, Госпић
Припада хаплогрупи G1-M342>Z3353 (https://www.yfull.com/tree/G-Z3353/).
Нема ближих поклапања у табели пројекта. Ипак, нема сумње да је повезан са једним FTDNA резултатом. У питању је Хaшпергер са подручја Мославине са којим има 18/19, уз једину разлику на DYS449. Хaшпергеру је предвиђена припадност млађој грани GG362 (https://www.yfull.com/tree/G-GG362/).
Нисам успео да пронађем конкретније податаке о Ратковићима са подручја Госпића, па би било од користи да нам познаваоци овог краја дају више информација.
Прилично чудан резултат за крајишке Србе. Заправо први овакав након више хиљада резултата Срба из Лике, са Кордуна, Баније, Босанске Крајине, Далмације и Славоније. Колико сам успео да видим, Ратковићи из околине Госпића су углавном Хрвати. Стјепан Павичић их сврстава у досељеничку струју из Горског Котара и Приморја.
-
100. Кукавица, Стевањдан, Земуник Горњи, Земуник Доњи, J2b-L283>Z638
Презиме се спомиње у Земунику Горњем још у 18 веку: https://www.poreklo.rs/2018/10/12/poreklo-prezimena-selo-zemunik-gornji-zadar/. Недалеко, у околини Бенковца, тачније у Доњем Карину, било је Кукавица са славом Св. Никола. Такође присутни још почетком 18. века: https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-donji-karin-benkovac/. Спомињем ово зато што се Кукавица из Земуника релативно добро уклапа у род крајишких Никољштака J2b-Z638 (Поповићи и остали). Постоје ипак три до четири разлике на 23 маркера и то на доста важним вредностима (549, 533, 635). Реч је вероватно о подграни J-Z38299, што би требало потврдити дубинским тестом.
Подграна није толико честа код крајишких Срба и типична је за јужне динарске области.
-
121. Пејовић, Ђурђевдан, Добри Нуго, Жабљак, J2b-M205>Y22059
ПЕЈОВИЋИ
Потичу од Добројевих потомака и убрајају их у Дедеине потомке. Новак предак данашњих Пејовића из Пасјег Нугла, дослеио се из Поља код Мојковца око 1840. године у Шаранце. У почетку је живио код Дедеића, гдје се и оженио и стално настанио у Пасјем Нуглу. Имао је три сина: Новицу, Ђока и Саву; Новица Нешка, Мешана и Миљана; Ђоко Милана, Митра, Миливоја и Милутина, који се утопио не оставивши потомства; Сава је имао три сина: Трипка, Уроша и Јагоша. Нешко Новичин се није женио и нема потомства, Машан има Бранка и Радоја, а Миљан Радована. Славе Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2012/02/03/poreklo-prezimena-pejovic/#google_vignette
Пејовић се и генетички добро уклапа у род Дедејића. Иако нема потпуно поклапање ни са ким из рода, па чак ни са раније тестираним Пејовићем из Поља код Мојковца, поседује типичну вредност 24 на маркеру 481. Овај род је генетички профилисан и припада подграни J-Y22063. https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
Иако се припадници овога рода предањем везују за Чево, сва је прилика да су староседеоци у области. Детаљније о пореклу Добројевића-Дедејића писао је драјвер на теми "Старо српско становништво жупе Брсково":
У једном запису из 1714. у манастиру Црна Ријека у долини Ибра, наводи се сљедећи податак: "...у мјесту званом Црна Ријека. У њему бјеше старјешина смјерени монах игуман Максим из манастира Добриловине, отачеством Добројевић из села Бистрице."
Презиме Добројевић данас на подручју Брскова није очувано у интегралном облику, али јесте као назив једног прилично разгранатог и чини се разнородног рода. По сачуваним предањима, род Добројевића потиче од кнезе Добрије са Чева који се доселио на подручје Таре и имао земљу на мјесту данашњег манастира Добриловине. Предање казује да је сам манастир сазидан на земљи Добројевића,а да је Добројевићима у замјену дата земља у Прошћењу и околини. Ово би значило да је досељење са Чева било још у 15. или 16. вијеку. Засад нема јасних, било генетичких били историјских повезница, које би ишле у прилог предању о поријеклу Добројевића са Чева. На основу распореда, раширености и сачуваних предања, може се претпоставити да је род Добројевића веома стар на подручју некадашње жупе Брсково.
Тестирањем више братстава и породица које по предању припадају Добројевићима могло би се закључити да је основна хаплогрупа овог рода J2b-M205>Y22059>Y22063. Предање о Добројевићима обухвата и неке родове другачије генетичке профилације које баштине и нека друга предања попут рода Шпања који припада хаплогрупи R1a, и Крваваца из пљеваљског краја који припадају хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578. Постоји одређени број братстава који се повезују са Добројевићима, али нису тестирани и не можемо са сигурношћу тврдити да ли припадају J2b Добројевићима, или Шпањима или неком трећем роду. Оно што је постојано код свих предањских и потврђених припадника рода Добројевића јесте слављење исте крсне славе-Ђурђевдана.
Најшира братственичка група у оквиру рода Добројевића су Дедејићи. Понекад се чини да ово братственичко има замјењује и само има Добројевић, па је тешко за неке родове одредити да ли су само Добројевићи или и Добројевићи Дедејићи. Дедејићи су се очували и као посебно презиме.
ДОБРОЈЕВИЋИ ДЕДЕЈИЋИ
генетички потврђени
Дедејићи у Пољима и Штитарици (Мојковац), у Његовуђи и Жабљаку (Жабљак), у Поблаћу, Поткрајцима Тулову и Вашкову (Пљевља)
Медојевићи у Бистрици и Прошћењу (Мојковац), у Кичави, Лијески, Муслићима, Палима, Папама, Писаној Јели и Сокоцу (Бијело Поље), у Видрама (Пљевља)
Пејовићи у Лепенцу, Подбишћу, Жарима, Пољима, Штитарици (Мојковац), Добри Нуго и Жабљаку (Жабљак) и Филиповићи у Добриловини, Прошћењу, Пољима (Мојковац)
Зејаци у Лепенцу и Прошћењу (Мојковац), у Палима и Томашеву (Бијело Поље), Његовуђи и Пашином Пољу (Жабљак), Маочи, Оџаку и Врбову (Пљевља) са огранком Ђоговићима у Лијески (Бијело Поље) и огранком Ђоговића Микићима у Барама (Шавник)
нетестирани
Кргушићи у Пољима (Мојковац)
Вељовићи у Подбишћу и Пољима (Мојковац)
Видојевићи у Мојковцу
Ратковићи у Бијелом Пољу
Топовићи у Пољима (Мојковац)
Ћорићи у Лепенцу, Подбишћу, Пољима и Жарима (Мојковац)
Благојевићи у Врелима и Жабљаку (Жабљак)
Ристановићи у Буковици, Дужицама, Рујевици, Шули (Пљевља)
ДОБРОЈЕВИЋИ РАОСАВЉЕВИЋИ
Раосављевићи су по предању поријеклом од Раосава, Добријиног сина, а Дедејиног брата. Ова предања не треба схватати дословно, али је свакако генетички потврђено преко резултата Вуковића да су Раосављевићи повезани са Дедејићима и да припадају истој хаплогрупи J2b-M205>Y22059>Y22063. При чему имају и једну специфичнију вриједност DYS481=24 као и Дедејићи. Чини се да би матица Раосављевића могла бити у Штитарици. Помиње се да је војвода Раосав, поменут у списку главара на скупу у манастиру Морачи 1608. године, њихов предак, али не знам колико је то поуздано.
Вуковићи у Добриловини, Мојковцу, Пољима, Штитарици (Мојковац) и Бојишту (Бијело Поље)
Раосављевићи у Доњем Липову (Колашин), Добриловини, Штитарици (Мојковац)
Калпачине у Врелима и Жабљаку (Жабљак)
Крејовићи у Врелима (Жабљак) и Греву (Пљевља)
-
71. Драгојевић, Аранђеловдан, Брестовац/Бор, I2-Y3120
Теститани је навео да у фамилији постоје два презимена, Драгојевић и Драгојић. Порекло не памте. У литератури нисам нашао помене Дргојића нити Драгојевића.
Насеље Брестовац, које је данас практично предграђе Бора, у литератури је обрађивало више аутора. Сматра се да је место настало у првој половини 18. века, насељавањем из Аљмаша y Ердељу, али да је највећи број становника пореклом из влашких села бугарског дела тимочке долине. Најстарији записи о становништву Брестовца потичу из антропогеографске грађе пронађене у заоставштини Маринка Станојевића а прикупљани су у првим деценијама 20. века. Станојевић у Брестовцу бележи само једну породицу са славом Аранђеловдан под надимком Бугариновићи и чини се да би они могли бити преци Драгојевића.
Хаплотип тестираног карактерише вредност DYS19=17, а посебно е уочљива изражено ниска вредност DYS576=16. Резултату Драгојевића нема блиских међу хаплотиповима из базе СДНКП на 23 до 25 упоредивих маркера. На мањем броју маркера могао би бити интересантан резултат Матића (Липовац/Алексинац) који такође слави Аранђеловдан и поседује вредност DYS19=17.
Драгојевићу препоручујем геномски тест.
-
100. Кукавица, Стевањдан, Земуник Горњи, Земуник Доњи, J2b-L283>Z638
Презиме се спомиње у Земунику Горњем још у 18 веку: https://www.poreklo.rs/2018/10/12/poreklo-prezimena-selo-zemunik-gornji-zadar/. Недалеко, у околини Бенковца, тачније у Доњем Карину, било је Кукавица са славом Св. Никола. Такође присутни још почетком 18. века: https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-donji-karin-benkovac/. Спомињем ово зато што се Кукавица из Земуника релативно добро уклапа у род крајишких Никољштака J2b-Z638 (Поповићи и остали). Постоје ипак три до четири разлике на 23 маркера и то на доста важним вредностима (549, 533, 635). Реч је вероватно о подграни J-Z38299, што би требало потврдити дубинским тестом.
Подграна није толико честа код крајишких Срба и типична је за јужне динарске области.
У књизи о Смоковићу од Павића:
По расположивим подацима, Кукавице из Карина доселили су се у Земуник почетком Х1Х вијека. Први податак из матица парохије смоковићке је онај од 2. маја 1826. када је уписано рођење Јована, од оца Марка Кукавице и мајке Марије Ерцег, сви из Земуника. За Марка у матицама на неколико мјеста пише да је рођен у Карину. Из овога се намеће закључак да је Марко дошао у влаштво код Марије. Марко је умро у Земунику 28. августа 1847. са напуњених 45 година живота. Том приликом уписано је да му се отац зове Давид, а података о мајци нема. Двије године раније умрла је у Земунику извјесна Илинка Кукавица, стара 24 године, рођена у Карину од оца Ђуре Кукавице. По овом би се могло закључити како су се у Земуник доселиле најмање двије породице, или двоје сродника из различитих породица.
-
У књизи о Смоковићу од Павића:
По расположивим подацима, Кукавице из Карина доселили су се у Земуник почетком Х1Х вијека. Први податак из матица парохије смоковићке је онај од 2. маја 1826. када је уписано рођење Јована, од оца Марка Кукавице и мајке Марије Ерцег, сви из Земуника. За Марка у матицама на неколико мјеста пише да је рођен у Карину. Из овога се намеће закључак да је Марко дошао у влаштво код Марије. Марко је умро у Земунику 28. августа 1847. са напуњених 45 година живота. Том приликом уписано је да му се отац зове Давид, а података о мајци нема. Двије године раније умрла је у Земунику извјесна Илинка Кукавица, стара 24 године, рођена у Карину од оца Ђуре Кукавице. По овом би се могло закључити како су се у Земуник доселиле најмање двије породице, или двоје сродника из различитих породица.
Значајан податак. Вероватно онда да постоји веза са Никољштацима Z638. Осим Поповића из Далмације (Водице) и Лике (Доњи Лапац), овом роду припадају свакако и Доброте (некад и Добретић) из Братишковаца крај Скрадина (23andMe). У Крајини је ова грана J2b2 изгледа раширена на простору Равних Котара и Буковице у Северној Далмацији.
Тестирани је у упитнику навео да је слава Кукавица из Земуника управо Лучиндан (у складу са тим ће бити промењени подаци). Сва је прилика да су ову славу преузели по доласку у кућу Ерцега. Остаје питање зашто се спомиње и Стевањдан на овом попису.
-
У књизи о Смоковићу од Павића:
По расположивим подацима, Кукавице из Карина доселили су се у Земуник почетком Х1Х вијека. Први податак из матица парохије смоковићке је онај од 2. маја 1826. када је уписано рођење Јована, од оца Марка Кукавице и мајке Марије Ерцег, сви из Земуника. За Марка у матицама на неколико мјеста пише да је рођен у Карину. Из овога се намеће закључак да је Марко дошао у влаштво код Марије. Марко је умро у Земунику 28. августа 1847. са напуњених 45 година живота. Том приликом уписано је да му се отац зове Давид, а података о мајци нема. Двије године раније умрла је у Земунику извјесна Илинка Кукавица, стара 24 године, рођена у Карину од оца Ђуре Кукавице. По овом би се могло закључити како су се у Земуник доселиле најмање двије породице, или двоје сродника из различитих породица.
Може ли се овај резултат повезати са буњевачким насељавањем Земуника или ово спада у нешто каснији контекст?
-
83. Митрашиновић, Пантелијевдан, Татиница/Стари Брод/Рогатица, I2-Y3120
Тестирани наводи предање да су досељеници из Црне Горе, а такво се наводи и у литератури:
Средином 20. века Митрашиновићи су живели, а углавном су ту и данас, у Крагујевцу, где су најбројнији, у Поздерчићима, Блацама (па и у Ријеци) и Татиници, односно Старом Броду.
...
Свима њима је заједнички предак који се прво помиње у Бранковићима (Боричка висораван) извесни Митрашин, па по њему Митрашиновићи. Традиција говори да "су Митрашиновићи стигли из Црне Горе, највероватније из Дробњака, мада се могло чути да Митрашиновића има и "у близини села из кога је Милован Ђилас", околина Колашина. Митрашин је стигао на подручје Бранковића, где се већ био доселио на беговско имање код Хасан–бега Бранковића (у Бранковиће), вероватно, његов земљак Недић од чувене лозе Косорића. Традиција не датира време досељења и бројност Митрашинове породице, али према броју колена (пасова) то се десило око 1830. године. Није познато ни колико су се Митрашиновићи задржади у Бранковићима, али је познато да су се спустили на леву обалу Дрине, у Татиницу, у којој се оженио Митрашинов унук, Петров син Урош, са Стојом, кћерком Хаџи–Живка Недића из Бранковића (или је већ био ожењен пре сеобе на Дрину).
Хаплотип тестираног поседује неколико карактеристичних вредности: DYS458=16, DYS460=11, а нешто мање изражено и DYS449=33 и DYS481=28. Од ова четири маркера, само два (DYS458 и DYS481) су у стандардном сету од 23 маркера, каквих је највише у бази СДНКП. Како су сви остали маркери овог резултат практично модални, у бази СДНКП постоји приличан број хаплотипова који су му слични са 1 до 3 маркера разлике, али без јасних индиција да су њихови власници и филогенетички ближе повезани са Митрашиновићем. Технички посматрано најближи му је хаплотип Шекуларца из рода Ћетковића - Вајмеша (Курикуће/Беране, Ђурђевдан) са подудрањем 21/23 али и са разликом управо на карактеристичним маркерима који су код Шекуларца модални. Од тестираних који славе Пантелијевдан Митрашиновићу је најближи Обрадовић из Трнаве код Чајетине са подударањем 20/23, али опет без јасних назнака да постоји родословна веза.
Митрашиновићу предлажем да уради BigY или WGS тест.
-
Бацих поглед на списак презимена у селу и приметих Шаренце који славе Ђурђевдан поред оних са Лазаревданом. Струја из Херцеговине више него очита.
-
Да додам један детаљ а да не загушим тему...Извори помињу Николу Стајчића Крајишника који тражи одобрење да се врати преко Дрине јер му је снаја прешла и повела петоро чељади са собом,ради се о 1836/7. Занимљиво😊
Не могу нигде да нађем шта славе Стајчићи из Купинова,сад су ми и они занимљиви.
-
62. Илић, Никољдан, Удовице, Смедерево
Припада хаплогрупи I1, вероватно подграни I1-M227, али на пројекту нема блиских хаплотипова, па ову предикцију треба проверити дубинским тестирањем, WGS или BigY-700 тестовима. Повољнија опција за даље тестирање би била тестирање карактеристичних SNP мутација код компаније YSeq, на пример M227 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=4348&osCsid=ccb9eb36a5738ea949dbb1a1a5082581). Од карактеристичних вредности маркера бих издвојио DYS576=18 и DYS481=24, по којима се разликује од до сада осталих припадника хаплогрупе I1-M227 у бази СДКП, који претежно припадају дубљој подграни I1-M227>A11380>BY169301.
Илић је у упитнику навео да су се његови преци у Удовице доселили из места Полетковци у Бугарској (Кула) преко Шалинца. У књизи Смедеревско Подунавље и Јасеница из 1925. године, коју је писао Боривоје М. Дробњаковић, се у Удовицама помиње Илић, Никољдан, који се доселио пре 40 година из Шалинца. По свему судећи је реч о претку тестираног Илића. У Шалинцу се у истој књизи помињу Илићи(Петровићи), Никољдан, 6 кућа. Пише за њих да су им стари од Зајечара, а да су се прво населили у Батовац код Пожаревца, па онда у Шалинац. Ово се свакако поклапа са Илићевим наводима из упитника, јер су Полетковци недалеко од Зајечара.
-
103. Марић, Никољдан, Засад/Требиње, I2-Y3120
Тестирани припада роду Марића из Пољица код Чичева који је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". "Ту су се доселили око 1700. године из оближњег селишта Дужи, склањајући се од ратних сукоба између млетачке и османске војске. Из Пољица су се око 1860. године доселили у Биоград у истој области. У оба места славе Никољдан, док у Биограду прислужују Духове."
Иако етнографска литература не бележи Мариће у Засаду, на списку српских добровољаца учесника ослободилачких ратова 1912-1918 помиње се Благоје (Томин) Марић из овог некадашњег села, које је данас градско насеље Требиња.
Карактеристични маркери хаплотипа овог рода, које поседује и тестирани су DYS458=16 и DYS549=12, те у мањој мери DYS635=22. Мислим да поред Марића овом роду припада и Топић из села Барице код Доњег Вакуфа, исто са славом Никољдан, чији хаплотип такође поседује карактеристичне вредности DYS458=16 и DYS549=12, а од хаплотипа Марића одступа на два од 23 упоредива маркера. Топићи имају предање да су се доселили из Црне Горе или Старе Херцееговине.
У књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" је претпостављено да овај род припада млађој грани I2-Y3120>Z17855>Y230195>FT20796>BY190177, на основу маркера DYS533=11 који поседује тестирани Марић из Пољица. Сада се ипак чини да је та вредност његова приватна карактеристика, с обзиром да је Марић из Засада не поседује. Зато Марићима препоручујем да уради геномски тест, како би се разрешиле све дилеме.
-
41. Вучинић, Мратиндан, Бела Река, Шабац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалних вредности одступају једино повишене DYS439=14 и DYS635=24. Упркос хаплотипу блиском модалном, нема потпуних поклапања, а најближи му је Ђурић из Диваца код Ваљева (Ђурђевдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). За Вучиниће из Беле Реке је забележено да славе Ђурђевдан а не Мратиндан, међутим тестирани није поменуо да је слава мењана у прошлости, па би било добро да се огласи овде и разјасни дилему.
Вучинићи (4 к., Ђурђевдан). 1 к. у Ђурића мали, 3 к. у Шору. Милисављев (45 год.) отац Јован, деда Видин, прадеда Ђока, чукундеда Вучина. И они стари, рођени у Белој Реци. Вучина, Ћира и Станиша били браћа од њих Вучинићи, Ћирићи и Станишићи.
https://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-bela-reka-%C5%A1abac/ (https://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-bela-reka-%C5%A1abac/)
-
42. Јовић, Лучиндан, Попадић, Мионица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип практично идентичан модалном, једина вредност која одступа од модала је повишена DYS439=14, па самим тим има јако велики број потенцијално блиских поклапања са 1-2 маркера разлике. Препорука је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста како би се утврдила припадност млађој подграни. Тестирани је у упитнику навео да су Јовићи досељени из Рајковића код Мионице, и да потичу од тамошњих Томашевића. За Томашевиће из Попадића се наводи да су се призетили у Крстиће и примили њихову славу:
Томашевићи су из Рајковића од тамошњих Томашевића, и предак се призетио у Крстиће и примио њихову славу, Св. Луку-Лучиндан.
https://www.poreklo.rs/2013/05/03/poreklo-prezimena-selo-popadi%C4%87-mionica/ (https://www.poreklo.rs/2013/05/03/poreklo-prezimena-selo-popadi%C4%87-mionica/)
Томашевићи: Најстарија породица у селу, која се сматра као оснивач села и која је овде била у време косовске битке, је Томашевић. За Томашевиће се прича да их је у доба косовске битке било 12 кућа и да је свака послала по једног војника на Косово и да су многи тамо погинули. Томашевића је увек било доста, али их се много иселило у Срем и Бачку, где их и данас има око Сентомаша (Србобрана) више од 12 кућа, за које и ови у Рајковићу знају. Томашевића има и у Попадићу у овој области, а има их и у Тамнави. За Томашевиће држи се, да су увек били најугледнија породица у селу и околини, што је исти случај и данас, њих је 19 кућа и славе Ђурђиц.
https://www.poreklo.rs/2013/05/06/poreklo-prezimena-selo-rajkovi%C4%87-mionica/ (https://www.poreklo.rs/2013/05/06/poreklo-prezimena-selo-rajkovi%C4%87-mionica/)
-
43. Крушедолац, Јовањдан, Батајница, Земун
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Једина вредност која одступа од модалног хаплотипа је јако висока DYS570=22. Од припадника ове гране који славе Јовањдан најближи су му двојица Обрадовића из Јасенице код Босанске Крупе и Брувна код Грачаца, Плећаш из Госпића и Бајић из Бугојна, од све четворице се разликује на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Белић, документовано 1790. године у Земуну. Крушедолци се помињу међу граничарским породицама у Срему средином 19. века:
https://www.poreklo.rs/2024/01/26/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-ii/ (https://www.poreklo.rs/2024/01/26/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-ii/)
-
45. Лујиновић, муслиман, Ратајска, Пријепоље
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>FT255070>Y275542. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=12-29 и DYS481=22. Најближе поклапање има са припадницима рода А2, за које је карактеристична слава Мратиндан: са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 маркера, од Цвијовића из Глиснице код Пљеваља разликује се на 1 од 25, од Лончаревића из Гусиња на 1 од 23, од муслимана Мелуновића из Душманића код Пријепоља на 1 од 17, а од Мршовића из Мљетичка код Шавника на 2 од 25 маркера. С обзиром да је до сада само Цвијовић из Глиснице урадио дубински тест, препорука Лујиновићу је даље тестирање путем WGS или BigY-700, како би се формирала нова млађа подграна испод гране Y275542. Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Никшићке Жупе.
-
41. Вучинић, Мратиндан, Бела Река, Шабац
Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани Вучинић чека WGS тест код Dante Labsa већ годину дана, надамо се да ће лабораторија прорадити и да ћемо имати Вучинићев резултат на Yfull стаблу.
-
45. Лујиновић, муслиман, Ратајска, Пријепоље
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>FT255070>Y275542. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=12-29 и DYS481=22. Најближе поклапање има са припадницима рода А2, за које је карактеристична слава Мратиндан: са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 маркера, од Цвијовића из Глиснице код Пљеваља разликује се на 1 од 25, од Лончаревића из Гусиња на 1 од 23, од муслимана Мелуновића из Душманића код Пријепоља на 1 од 17, а од Мршовића из Мљетичка код Шавника на 2 од 25 маркера. С обзиром да је до сада само Цвијовић из Глиснице урадио дубински тест, препорука Лујиновићу је даље тестирање путем WGS или BigY-700, како би се формирала нова млађа подграна испод гране Y275542. Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Никшићке Жупе.
Значи да ипак постоји разлика између Лујиновића и Луиновића,у шта ја лично нисам веровао, што се овим резултатом и потврдило јер су ови други ПХ908.
-
126. Стевановић, Никољдан, Милавићи/Билећа, I2-PH908
Један неочекиван резултат. Херцеговачки Стевановићи који славе Никољдан имају предање да су старином Обреновићи „из Медуна у Србији", одакле су прво прешли у Риђане, а затим у невесињски Лукавац "прије 300 година, кад је паша Бушатлија поробио Чево". Даље се каже да су "пред кугу" живели у Зовом Долу, одакле су побегли у збег на Јавич–Гору, а одатле у невесињско Доње Поље. Предање Стевановића у Доњем Пољу забележио је Јевто Дедијер, па би "прије 300 година" било око 1600. године, што не одговара времену када је Махмут-паша Бушатлија похарао Чево, јер се тај догађај десио 19. јуна 1785. године.
Предање Стевановића у Милавићима бележи да су тамо дошли Тривкови синови Лука и Мића 1878 из Лукавца на турску земљу.
Један Стевановић из Зовог Дола је претходно тестиран и установљено је да припада грани E-V13>CTS1273>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106, односно роду Матаруга, што се уклапа у предање о досељавању предака Стевановића из Риђана. Стевановић који је тестиран овом приликом међутим припада грани I2-PH908, па је извесно да су херцеговачки Стевановићи - никољштаци генетички разнородни. Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS19=17 и DYS549=12, са којима се потпуно уклапа у род Граховских Ковачевића, који слави Ђурђевдан.
Ако се ипак дозволи могућност да су поменуте карактеристичне вредности приватне мутације тестираног, блискост постоји и са неким тестиранима из Херцеговине који славе Никољдан. То је пре свега Аврамовић (Челебићи/Коњиц), који припада роду Мужијевића, Телебака и Шкора, чији хаплотип такође поседује вредност DYS19=17, а од резултата Стевановића одступа на два од 23 упоредива маркера. Други занимљив резултат би био Вујовићев (Симијова/Билећа), који припада роду Вујовића - Симијовљана, а који са хаплотипом Стевановића такође има разлике на два од 23 упоредива маркера. Треба ипак рећи да хаплотипови Аврамовића и Вујовића нису сасвим типични за њихове родове, па је упитно колико сличност њихових маркера са резултатом Стевановића указује и на могућу родословну везу. Због тога Граховски Ковачевићи остају као најбољи кандидати за род којем припада тестирани.
Стевановићу препоручујем да уради геномски тест.
-
88. Костић, Никољдан, Крајковац/Мерошина, R1b-P312
Тестирани Костић се већ раније тестирао на 17 маркера у склопу истраживања спроведеног од стране САНУ, али је сада о свом трошку урадио поново проширени тест на 25 маркера.
Тестирани није у упитнику ништа навео о даљем пореклу свог рода, али је приликом претходног тестирања забележена информација да "Костићи вероватно потичу од Кулића из истог села", па и ту информацију наводим овде.
На жалост ни у доступној етнографској литератури нема података о даљем пореклу Костића из Крајковца. Међутим, у књизи "Топлица и Добрич : насеља, порекло становништва, обичаји" из едиције "КОРЕНИ" пронашли смо податак да је становништво села Крајковац 1890. године било махом досељеничко, из Македоније и Старе Србије:
(https://i.postimg.cc/63btDZms/image.png)
Хаплотип тестираног Костића је врло неуобичајен. Поседује две изузетно ретке вредности маркера за западну R1b хаплогрупу, DYS481=25 и DYS393=14, као и две нешто ређе вредности DYS570=16 и DYS389I=14. Ту је и специфична, децимална вредност маркера DYS385=11-13.2
Једино, условно ближе поклапање (обзиром на географску удаљеност и различиту славу) је Умићевић, са славом Аранђеловдан, из Новог Града у Босанској Крајини, чији хаплотип се од Костићевог разликује на 2 од 23 упоредива маркера: DYS385 (11-13 наспрам 11-13.2) и DYS481 (24 наспрам 25). Сва друга поклапања су на дистанци 4 и више чак и на нивоу 17 упоредивих маркера (или 6 и више на 23 упоредива маркера).
Умићевићу је предвиђена припадност хаплогрупи R1b-P312, a и за Костића предвиђач НЕВГЕН такође процењује да припада некој млађој подграни хаплогрупе R1b-P312. Из досадашњег искуства, огромна већина дубински тестираних балканских припадника хаплгорупе R-P312 истовремено припада и млађој подграни R-U152, али без Big Y-700 или WGS теста не бих се усудио да то устврдим.
Топла препорука за Костића је да уради Big Y-700 или WGS тест јер би то помогло не само истраживању његовог личног даљег порекла, већ би имало и шири истраживачки значај.
-
76. Арсић, Ђурђиц, Реткоцер, Медвеђа, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS389i=14, DYS389ii=31, DYS458=17 и DYS643=13. На 4 маркера се разликује од хаплотипа Чолића (Ђурђиц, Кремна/Ужице). Иако славе исту славу, доста је упитно да ли су повезани. То би се једино дубљим генетичким тестовима могло утврдити.
Тестирани је навео да је Арсићима породични надимак Фундуковићи, као и да потичу са Фундине у Кучима. С обзиром да Ђурђиц нико не слави у Кучима и да Арсићи тамо немају генетичке сроднике, предање о пореклу са Фундине је по свој прилици смишљено да би се објаснио породични надимак.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
Постоји презиме Фундуковић у Ћуприји и Београду. Можда је у питању старије презиме те породице, ретки су надимци на вић. Фундук је лешник на грчком.
-
84. Петковић, Аранђеловдан, Личје, Гаџин Хан, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS389ii=29 и повишену вредност маркера DYS481=24 (хаплотип Димитријевића на овом маркеру има још вишу вредност 25). Од хаплотипа Димитријевића (Аранђеловдан, Ђинђуша/Бојник) разликује се на два маркера, а с обзиром да деле карактеристичне вредности маркера, несумњиво су истог порекла. Сврстани су у исти род у табели Српског ДНК пројекта.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
-
85. Николић, Никољдан, Брњица, Живинице, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289
Припада роду Копривица и Тупањаца, односно подроду Копривица. Има модални хаплотип.
Тестирани је навео да су се у Брњицу доселили са презименом Николић, као и да им је надимак Ере, што указује на херцеговачко порекло.
Род Копривица и Тупањаца детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
-
49. Живановић, Никољдан (мајчина слава), Београд
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-15, DYS481=24 и DYS549=13. Једини тестирани у нашој бази који поседује ове три вредности, а који је и по укупном хаплотипу близак Живановићу је Југовић из Мокрог код Пала (Никољдан), разликују се на 3 од 23 маркера. Препорука је даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста.
-
51. Грбовић, Лазарева Субота, Бабине, Пријепоље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности издвајају се повишене DYS19=17 и DYS389=14-33. Обе наведене вредности дели са раније тестираним из околине Пријепоља чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 25 маркера. На подручју Старог Влаха има још неколико тестираних PH908 фамилија које славе Лазареву Суботу, међутим ниједна од њих није Грбовићу претерано блиска по маркерима. Треба ипак поменути да све ове фамилије деле повишену вредност DYS19=17, па је могуће да припадају истој грани/роду, али да је веза између њих стара више стотина година. С обзиром да ниједна од ових фамилија није дубински тестирана, препорука Грбовићу за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Пошћења код Жабљака, одакле су се средином 18. века доселили у Бабине. Пошћенски Грбовићи су тестирани и припадају хаплогрупи I1 и роду Дробњака, тако да генетичка веза са Грбовићима из Бабина не постоји.
-
52. Богићевић, Стевањдан, Бурађа, Нова Варош
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује већи број вредности које одступају од модала: повишену DYS439=14, и снижене DYS390=23, DYS456=14 и DYS549=10. Нема блиских поклапања у нашој бази са мање од 4 разлике на 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
Пре 100 година досељени су:
–Богићевићи (Жућковићи) су из Колашина, славе Стевањдан.
https://www.poreklo.rs/2014/03/22/poreklo-prezimena-selo-buradja-nova-varos/ (https://www.poreklo.rs/2014/03/22/poreklo-prezimena-selo-buradja-nova-varos/)
-
51. Грбовић, Лазарева Субота, Бабине, Пријепоље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности издвајају се повишене DYS19=17 и DYS389=14-33. Обе наведене вредности дели са раније тестираним из околине Пријепоља чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 25 маркера. На подручју Старог Влаха има још неколико тестираних PH908 фамилија које славе Лазареву Суботу, међутим ниједна од њих није Грбовићу претерано блиска по маркерима. Треба ипак поменути да све ове фамилије деле повишену вредност DYS19=17, па је могуће да припадају истој грани/роду, али да је веза између њих стара више стотина година. С обзиром да ниједна од ових фамилија није дубински тестирана, препорука Грбовићу за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Пошћења код Жабљака, одакле су се средином 18. века доселили у Бабине. Пошћенски Грбовићи су тестирани и припадају хаплогрупи I1 и роду Дробњака, тако да генетичка веза са Грбовићима из Бабина не постоји.
Ја верујем да је овај род толико стар на овом простору тако да ова "дивљања" појединих маркера не треба узимати за озбиљно. Овде је питање како овај род назвати. Ту су Гачевићи,Картали..
-
49. Живановић, Никољдан (мајчина слава), Београд
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-15, DYS481=24 и DYS549=13. Једини тестирани у нашој бази који поседује ове три вредности, а који је и по укупном хаплотипу близак Живановићу је Југовић из Мокрог код Пала (Никољдан), разликују се на 3 од 23 маркера. Препорука је даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста.
Београд је широк појам, а тестирани Живановић је очигледно лаконски попунио пријаву. Може бити и Шумадинац, Посавац, Сремац и Бачванин, Балканац или Средњоевропљанин. Ускратио нас је за тај важан податак.
-
54. Јовановић, Јовањдан, Велики Вртоп, Гаџин Хан
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Од карактеристичних вредности истичу се DYS389=14-31, DYS549=13 и DYS635=24. Најближе поклапање има са Лепојевићем из Балиновца код Прокупља (Никољдан) од ког се разликује на 2 од 23, и са Пешићем из Јовца код Владичиног Хана (Аранђеловдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да припадју роду Писарова, међутим род под тим именом се не спомиње у тексту о Великом Вртопу.
https://www.poreklo.rs/2020/11/12/poreklo-prezimena-selo-veliki-vrtop-gadzin-han/ (https://www.poreklo.rs/2020/11/12/poreklo-prezimena-selo-veliki-vrtop-gadzin-han/)
-
98. Чуровић, Никољдан, Боан, Шавник
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака, што се могло и очекивати, судећи према подацима из литературе. Лубурић за Чуровиће пише:
Чуровићи (21 кућа) у Тушини
Чуровићи су се доселили у време досељавања Дробњака из Бањана и они су од племена Новљана. Садашње им је презиме доста старо и не знају по чему су га добили и како су се раније презивали. Без сумње ово презиме нису донели из Бањана. Од прошлости ове породице мало се што може сазнати. Од њих су Мумини у пивској Црној Гори, отсељени из Тушине пре око сто педесет година. Место насеља нису никада мењали. Увек су становали у Тушини код старе цркве.
Славе Ђурђев дан а присужују Никољ дан.
Тестирани Чуровић је такође навео у упитнику да су његови преци пореклом из Тушине.
Хаплотип Чуровића карактерише немодална вредност маркера DYS385=13-15 и DYS576=18. Другу карактеристичну вредност дели са Ђуришићем из Тушине, чији је резултат објављен у књизи Небојше Драшковића, па је могуће да између ова два рода постоји ближа веза, коју свакако треба проверити SNP резултатом. За даље тестирање Чуровићу препоручујем WGS или BigY-700 тестове.
-
Иако је из Бијелог Поља глумац и боксерски ентузијаста Славиша Чуровић би требао бити повезаним са њима.
-
Иако је из Бијелог Поља глумац и боксерски ентузијаста Славиша Чуровић би требао бити повезаним са њима.
Тачно тако. Чуровићи из Бијелог Поља су се почетком 20. века доселили из Тушине, најпре у село Кичава у Вранеши.
-
88. Костић, Никољдан, Крајковац/Мерошина, R1b-P312
Тестирани Костић се већ раније тестирао на 17 маркера у склопу истраживања спроведеног од стране САНУ, али је сада о свом трошку урадио поново проширени тест на 25 маркера.
Тестирани није у упитнику ништа навео о даљем пореклу свог рода, али је приликом претходног тестирања забележена информација да "Костићи вероватно потичу од Кулића из истог села", па и ту информацију наводим овде.
На жалост ни у доступној етнографској литератури нема података о даљем пореклу Костића из Крајковца. Међутим, у књизи "Топлица и Добрич : насеља, порекло становништва, обичаји" из едиције "КОРЕНИ" пронашли смо податак да је становништво села Крајковац 1890. године било махом досељеничко, из Македоније и Старе Србије:
(https://i.postimg.cc/63btDZms/image.png)
Хаплотип тестираног Костића је врло неуобичајен. Поседује две изузетно ретке вредности маркера за западну R1b хаплогрупу, DYS481=25 и DYS393=14, као и две нешто ређе вредности DYS570=16 и DYS389I=14. Ту је и специфична, децимална вредност маркера DYS385=11-13.2
Једино, условно ближе поклапање (обзиром на географску удаљеност и различиту славу) је Умићевић, са славом Аранђеловдан, из Новог Града у Босанској Крајини, чији хаплотип се од Костићевог разликује на 2 од 23 упоредива маркера: DYS385 (11-13 наспрам 11-13.2) и DYS481 (24 наспрам 25). Сва друга поклапања су на дистанци 4 и више чак и на нивоу 17 упоредивих маркера (или 6 и више на 23 упоредива маркера).
Умићевићу је предвиђена припадност хаплогрупи R1b-P312, a и за Костића предвиђач НЕВГЕН такође процењује да припада некој млађој подграни хаплогрупе R1b-P312. Из досадашњег искуства, огромна већина дубински тестираних балканских припадника хаплгорупе R-P312 истовремено припада и млађој подграни R-U152, али без Big Y-700 или WGS теста не бих се усудио да то устврдим.
Топла препорука за Костића је да уради Big Y-700 или WGS тест јер би то помогло не само истраживању његовог личног даљег порекла, већ би имало и шири истраживачки значај.
Интересантно. На основу маркера би се рекло да су Костићи и Умићевићи сигурно повезани. Ти Умићевићи R1b из Поуња нису изворни Умићевићи, који су огранак Родића из Велике Попине (хаплогрупа I2-A1328). И према старим записима проте Петра Рађеновића, код једних Умићевића се каже да нису изворни већ да су имали друго презиме. Не могу да разазнам из рукописа, мислим да је Прелић (или нешто слично) и за њих се каже да су дошли код својих ујака у Умићевића Ријеку.
Дакле није искључено да је изворна слава тог рода такође Никољдан.
-
76. Арсић, Ђурђиц, Реткоцер, Медвеђа, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS389i=14, DYS389ii=31, DYS458=17 и DYS643=13. На 4 маркера се разликује од хаплотипа Чолића (Ђурђиц, Кремна/Ужице). Иако славе исту славу, доста је упитно да ли су повезани. То би се једино дубљим генетичким тестовима могло утврдити.
Тестирани је навео да је Арсићима породични надимак Фундуковићи, као и да потичу са Фундине у Кучима. С обзиром да Ђурђиц нико не слави у Кучима и да Арсићи тамо немају генетичке сроднике, предање о пореклу са Фундине је по свој прилици смишљено да би се објаснио породични надимак.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Сигурно. Фундук је турски златни новац или тако нешто, а има и презиме Вундук у Далмацији.
-
122. Меденица, Аранђеловдан, Равни, Колашин, R1b-U152 > R-FGC90545
Тестирани је у упитнику навео да припада роду Доњоморачана - Богићеваца, што је ДНК тест и потврдио.
Род Доњоморачана је делимично профилисан дубинским тестовима (https://www.yfull.com/tree/R-FGC90545/ (https://www.yfull.com/tree/R-FGC90545/)) а карактерише га филогенетички низ:
R-U152> R-Z36 > R-Y489511 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368 > R-FGC90545
Тестирани Меденица је једини до сада тестирани Богићевац са вредношћу маркера DYS439=13, док се други маркери одлично уклапају у овај род (чак и вредност маркера DYS549=11 која је по свему судећи карактеристична баш за Меденице).
Род Доњоморачана још од 2014. године има засебну тему на нашем форуму, па упућујем тестираног да је прочита: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.msg7969#msg7969 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.msg7969#msg7969)
Уколико жели и има финансијских могућности, било би добро да Меденица уради и Big Y-700 или WGS тест, чиме би помогао да се додатно профилише братство Меденица у оквиру рода Богићеваца.
-
72. Билбија, Лучиндан, Угарци, Босанско Грахово
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Од карактеристичних вредности поседује ретку DYS19=15, коју дели само са Ловранићем из Петриње, мада имају две разлике на другим маркерима, од тога двоструку на DYS570. Ипак би због ретке вредности на маркеру DYS19 могло да се каже да су ближе повезани. Има још блиских хаплотипова, а најближи му је Вртунић, слави Михољдан, из Горњег Рибника, са којим се разликује само на поменутом маркеру DYS19. Има три разлике са јединим тестираним припадником ове хаплогрупе који слави Лучиндан, а то је Прцовић из Тодорића код Требиња. Иначе овој хаплогрупи припадају херцеговачке Бухе, а све поменуте породице имају са њима доста блиске хаплотипове. Кандидат је навео у упитнику предање да се породица у Крајину доселила пре око 400 година из Херцеговине, вероватно из Гацка, што је поткрепљено овим резултатом. У етнографској литератури се може пронаћи податак да су Билбије од Никшића,а у предањима помињу Никшу који се од Ниша доселио у Никшић. Ово предање нема утемељења у генетици.
-
72. Билбија, Лучиндан, Угарци, Босанско Грахово
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Од карактеристичних вредности поседује ретку DYS19=15, коју дели само са Ловранићем из Петриње, мада имају две разлике на другим маркерима, од тога двоструку на DYS570. Ипак би због ретке вредности на маркеру DYS19 могло да се каже да су ближе повезани. Има још блиских хаплотипова, а најближи му је Вртунић, слави Михољдан, из Горњег Рибника, са којим се разликује само на поменутом маркеру DYS19. Има три разлике са јединим тестираним припадником ове хаплогрупе који слави Лучиндан, а то је Прцовић из Тодорића код Требиња. Иначе овој хаплогрупи припадају херцеговачке Бухе, а све поменуте породице имају са њима доста блиске хаплотипове. Кандидат је навео у упитнику предање да се породица у Крајину доселила пре око 400 година из Херцеговине, вероватно из Гацка, што је поткрепљено овим резултатом. У етнографској литератури се може пронаћи податак да су Билбије од Никшића,а у предањима помињу Никшу који се од Ниша доселио у Никшић. Ово предање нема утемељења у генетици.
Један из групе неочекиваних резултата из Крајине. Постоји додуше на 23andMe неки Билбија са страним именом, који је такође I1-P109, али смо веровали да је нека грешка. Сада је јасно да то јесте изворна хаплогрупа Билбија.
Прича о Никшићима и родбинској вези са другим Лучинштацима из Крајине је последица повезивања по аутоматизму (слава и слично). Код слављеника ове славе у Крајини јављају се барем три-четири хаплогрупе (I2-PH908, J2b-PH1602, I1-P109), али се већ сада може рећи да окосницу Лучинштака у Крајини чине припадници J2b-PH1602.
Од овог рода је пореклом свештеник Војислав Билбија, а вероватно и глумац Новак Билбија.
-
Боривоје Ж. Милојевић (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље) пише да су Билбије у вези са Ерцезима. Али ни то на основу резултата није могуће, будући да су Ерцези I2-PH908.
"Ерцези су пореклом из Херцеговине. Кад су им Турци једном „силовали жене“, они Турке побију и утекну. Побегла су три брата и један дође у Врбицу, а два у Грахово. У Грахово су дошли били (Билбија) и Мића. У Врбици су из њихове куће кроз 327 години излазили попови. Из Врбице један Ерцег је „изишао“ овде 1900. и купио земљу од Вучића (Вујнића)."
Занимљива је свештеничка традиција, која је типична за обе породице. Треба рећи да је у Поуњу, у Отоци код Крупе, било Мићића, за које Милан Карановић каже да су пореклом Билбије. То су претпостављам потомци овога Мића из предања. Видећемо њихов резултат, хоће ли бити I2-PH908, или I1-P109.
-
99. Стијовић, Аранђеловдан, Маште, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395
Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385b=17. Од хаплотипа претходно тестираног Стијовића из Сеоца код Андријевице разликује се на два маркера.
Породица тестираног се доселила управо из Сеоца, одакле је од раније тестирани Стијовић.
Стијовићи припадају грани Мијомановића и једино су братство из ове групе које је до сада тестирано.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест би био од велике користи за профилисање рода Васојевића пошто осим тестираних који припадају грани Лопаћана нико до сада није радио дуљби тест.
-
86. Стевановић, Никољдан, Андријевица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837
Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS448=21, DYS449=35 и DYS570=20.
Породица тестираног је из Косова Поља, седишта истоимене општине на Косову, где су се доселили из Андријевице. По предању потичу из Куча, што је овим резултатом и потврђено.
Атанасије Урошевић не помиње Стевановиће у свом раду о Косову:
https://www.poreklo.rs/2014/09/10/poreklo-prezimena-varos-kosovo-polje/
На списку породица нема досељеника из Васојевића, а из Куча се тамо доселила само једна породица Вујошевића 1921. године.
Тестирани нажалост није навео старо презиме Стевановића. У изворима се не помињу ни у Андријевици.
-
91. Спасић, Ђурђевдан (прислужба: Марковдан), Барич, Обреновац, E-M34>Z841>CTS1727>Z21466>Y46710>Y177539
Припада истом генетичком роду као и следећа двојица тестираних:
- Лазаревић, Ђурђевдан, Рудовци/Лазаревац
- Лазаревић, Ђурђевдан, Гунцати/Барајево
Тестирани је навео да су преци Спасића до Првог српског устанка живели у Баћевцу код Барајева, као да су до 1878. године имали презиме Спасојевић. По предању даљим пореклом потичу из Херцеговине.
Матица овог генетичког рода је очито у околини Барајева.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест с обзиром да ниједан припадник гране E-Y177539 до сада није радио дубљи тест. Ова грана је доста слабо заступљена на пројекту - ово је тек пети тестирани који јој припада.
-
82. Џекулић, Стевањдан, Трудово, Нова Варош
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од карактеристичних вредности поседује DYS576=18, која је изгледа скоријег датума настанка. Има неколико резултата која се разликују за по један маркер на 23/25 упоредива маркера, а због географске блискости најближи у нашој бази му је вероватно Куртић из Дебеље, који такође слави Стевањдан, а разликују се само на поменутом маркеру DYS576.
Куртић, Никољдан, Дебеља, Нова Варош
Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи му је (условно) Јегдић из Дробњака од кога се разликује на једном од 22 упоредива маркера.
Милосав Мишо Обућина у књизи Штитково помиње једно домаћинство Куртића у Дебељи, као и да су пореклом од Куртића из Штиткова.
По предању, Куртићи потичу из Црне горе или Херцеговине. Тачно се не зна. У Штитково су се доселили почетком деветнаестог века. Срећко Куртић тврди да су се прво доселили у Трудово и да су се презивали Новаковић, по неком предку Новаку. Презиме Куртић добили су по надимку неког дечака који добро знао јахати коња као агин син коме је било име Курта.
Како се звао најстарији предак који се доселио у ове крајеве, поуздано се не зна. Да ли се звао Новак, Дмитар или Љубисав или некако друго, нигде није записано. Благоје и Ранисав Куртић су мишљења да се звао Дмитар или, можда, Љубисав, док Срећко тврди да се звао Новак. Ипак, претеже, да је Дмитар био тај од којег се разгранала фамилија Куртић у Штиткову. У прилог томе, иде и чињеница да се у потомству чешће јавља то име, а Новак се скоро и не помиње.
Са Љубисавом је можда у вези Илија који је 1875. године, кад је имао пет година, у корпи на коњу однешен у Чачак.. Он је, кажу, имао сестру чије се име не зна.
Има тврдњи да Куртићи, Џекулићи из Трудова и Јелићи из Дебеље имају заједничко порекло. Све три фамилије славе исту славу – Стевањдан.
Дмитар је, кажу, имао пет синова: Милисава, Видоја, Николу, Вукосава и Милосава.
Надам се да ће се тестирани јавити са прецизнијим подацима о слави, односно да ли је неко од његових предака променио славу или је Обућина погрешио.
Дакле овим резултатом су наведене тврдње о сродству Куртића и Џекулића потврђене. Напоменуо бих да је Куртићев резултат објављен уз информацију да је породична слава Никољдан, што је тестирани навео као некадашњу славу, иако је данас породична слава и Куртића, као и Џекулића, Стевањдан.
-
91. Спасић, Ђурђевдан (прислужба: Марковдан), Барич, Обреновац, E-M34>Z841>CTS1727>Z21466>Y46710>Y177539
Припада истом генетичком роду као и следећа двојица тестираних:
- Лазаревић, Ђурђевдан, Рудовци/Лазаревац
- Лазаревић, Ђурђевдан, Гунцати/Барајево
Тестирани је навео да су преци Спасића до Првог српског устанка живели у Баћевцу код Барајева, као да су до 1878. године имали презиме Спасојевић. По предању даљим пореклом потичу из Херцеговине.
Матица овог генетичког рода је очито у околини Барајева.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест с обзиром да ниједан припадник гране E-Y177539 до сада није радио дубљи тест. Ова грана је доста слабо заступљена на пројекту - ово је тек пети тестирани који јој припада.
Било би лепо јер је ово ретка хаплогрупа не само међ Србима него и на нивоу читавог човечанства. Има их само 20 дубоко тестираних на свету до нивоа E-BY174872 односно E-Y46710. Двадесеторица на 11000 година старости гране, буквално су једва претекли. Срби кластерују са Албанцима, питање је само хронологије одвајања албанске и српске гране.
-
87. Крџић, Јовањдан, Радобуђа, Ариље
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Има потпуно поклапање са Ранковићем из Рабровца код Младеновца:
Ранковић, Стевањдан, Рабровац, Младеновац
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. На FTDNA је ова грана именована као PH220. Од модала се разликује на позицијама DYS549=12, DYS570=18 и DYS635=22. Нема потпуних поклапања са другим тестираним на 23/25 маркера али би могле да му буду блиске неке породице са једном или две разлике, које су уз то географски блиске, као што су Николићи из Рашевице код Параћина, слава Ђурђевдан DYS643(12/13) или Андрејић из Дубнице код Свилајнца који славе Стевањдан DYS570(19/18) и DYS643(11/13). Могуће је ипак да су Ранковићи пореклом од старовлашког миграционог правца, јер тестирани има два маркера разлике, DYS570(19/18) и YGATAH4(11/10) у односу на Пауновића из Дучаловића код Лучана. Такође из САНУ истраживања, које је рађено на 17 маркера, има блиских хаплотипова у том делу Србије, на пример једна породица која слави Стевањдан из Другова и две породице које славе Мратиндан из Азање. Тешко је одредити без дубљих тестова да ли су Ранковићи пореклом из старовлашко-динарске или косовско-поморавске етнографске зоне јер је Рабровац на месту додира ове две насељеничке струје, а Ранковићева хаплогрупа је присутна у обе. Зато саветујем WGS тест код компанија Dante или Nebula или BigY-700 тест код FTDNA.
Ранковићи се помињу у књизи Јасеница Боривоја Дробњаковића као огранак Миловановића, разгранатог рода из Рабровца. Њихови стари су се доселили у Јагњило, па су се за време збега три брата преселила у Рабровац, а један је остао у Јагњилу. Од ова три брата су сви Миловановићи (презивају се још и Пантићи, Миленковићи, Ранковићи, Недићи, Јоксимовићи, Јанекићи, Новаковићи, Ђорђевићи, Арсићи и Танасијевић), а од четвртог који је остао у Јагњилу Александрићи. Сви славе Стевањдан.
Крџић је навео у упитнику предање о пореклу из Андријевице и сродству са Зоговићима, даљем пореклу од Петра Мартиновића из Бајица. Међутим, имамо тестираног Зоговића из Машнице и припада хаплогрупи N2>P189.2>FT193452 (https://www.yfull.com/tree/N-FT193452/), тако да нису у сродству по директној мушкој линији, иако се поменуто предање може наћи и у литератури, на пример у књизи Плавско-гусињска област (Полимље, Велика и Шекулар) Андрије Јовићевића. Душан Љ. Савић, који је у монографији Радобуђа дао и детаљан родослов Крџића, каже за Крџиће који славе Јовањдан да су се 1848. године доселили из Црне Горе, мада закључује да сви Крџићи из Радобуђе нису од једне лозе.
-
102. Савичић, Никољдан, Црни Врх, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Ђекић, Јошавка Доња/Челинац (двојица тестираних)
- Кончаревић, Никољдан, Ервеник
- Кончаревић, Никољдан, Бенковац
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
- Бунчић, Лазарева Субота, Велики Шушњар/Петриња
Са хаплотипом Кончаревића из Ервеника има потпуно поклапање на 25 маркера.
Очито се ради о доста разгранатом крајишком роду.
Тестирани је навео да Савичићи по предању потичу из Црне Горе.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
116. Мијаиловић, Ђурђиц, Дубрава (заселак Церова), Ивањица, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385a=15, DYS385b=17, DYS576=16, DYS533=11 и DYS635=21 и повишене вредности маркера DYS458=17 и DYS549=13. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Тестирани је навео да су Мијаиловићи пре пет-шест пасова имали презиме Игњатовић.
У књизи Становништво Моравичког Старог Влаха Љубомира и Светислава Марковића наводи се да Мијаиловићи живе у Церови, највећем засеоку Дубраве, али не наводи се ништа о њиховом пореклу. Ђурђиц у Церови слави већина породица, међу којима су и Игњатовићи за које такође није наведено ништа о њиховом пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
69. Попмихајлов, Аранђеловдан, Србобран
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>FT255070>Y275542. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=12-29 и DYS481=22. Најближе поклапање има са припадницима рода А2, за које је карактеристична слава Мратиндан: са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 маркера, од муслимана Лујиновића из Ратајске код Пријепоља разликује се на 1 од 25, а од Лончаревића из Гусиња на 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Михајловић, а родовски надимак Логданов.
-
123. Смиљић, Никољдан, Жарковина, Теслић, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894
Потпуно поклапање хаплотипова на 23 маркера има са следећом двојицом тестираних:
- Видовић, Часне Вериге апостола Петра, Тријебово/Мркоњић Град
- Антић, Часне Вериге апостола Петра, Брвник/Шамац
На основу тога могло би се претпоставити да тестирани припада роду Томића - Морачана, за који су карактеристичне славе Петровдан (у матици) и Часне Вериге (међу исељеницима у Босни), али без дубљих генетичких тестова то није могуће тврдити са сигурношћу. Истој грани припадају и Васојевићи.
Породица тестираног нема предање од даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
155. Бажалац (Аранђеловдан), Орља Глава/Краљево
Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Судећи по слави и блискости у маркерима, вероватно се ради о подргани FT49714 (род Пипера). Од више Пипера се разликује на само једном или два маркера, а међу њима је и Марић (Аранђеловдан) из села Коритник, удаљеног 10 км од Орље Главе. Марића смо сврстали у род Пипера, иако за то нема конкретна потврда. Разликују се на маркеру DYS439, на коме Бажалац има вредност 13, а Марић 12, која је својствена за Пипере. Бажалац има само један маркер разлике и са некима из гране BY198296 (Никољштаци), па то прави пометњу, а управо се ради о DYS439=13 која их приближава тој грани. Детаљно се може утврдити подграна само дубинским тестирањем у иностранству.
Тестирани је навео да су по предању из Полица код Берана. Презиме Бажалац је логично настало по засеоку Бажале који је део Орље Главе најближи реци Студеници. Презиме постоји у више села на потезу од Ивањице до Краљева, а велики број их се налази у Конареву, одмах до Краљева (имају исту славу). Ту је 1824. документован Тодосије Бажалац. Мени изгледа да су дуже укорењени на овом простору.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
110. Гојковић (мајчино презиме), Пећ, J2b-L283>Z638
Тестирани носи презиме по мајци, о биолошком оцу се зна да је такође из околине Пећи и да је муслиманске вероисповести. Иако штури, ови подаци нису безначајни, будући да се Гојковић генетички јако добро уклапа у род Шкријеља. У односу на модални хаплотип, постоји разлика на маркеру 389I/II (13/29), али ова промена није од значаја. Тестирани има ближе поклапање са Шкријељом из околине Петњице, Бећировићем из Тутина, Тутићем из Тутина, двојицом Емровића такође из Тутина. Реч је по свој прилици о подграни J2b-L283>Z638>Y23094>CTS8786: https://www.yfull.com/tree/J-CTS8786/
-
129. Јовановић (Аранђеловдан), Лутово/Подгорица
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и сасвим сигурно грани FT49714 (род Пипера). Има модалан хаплотип за Пипере и самим тим потпуно поклапање на маркерима са десетак њих. Једино је занимљиво да се од Кркељића из истог места разликује на 2 маркера, због тога што је Кркељић измутирао на та два маркера и има вредности потпуно нетипичне за Пипере.
У делу Јована Ердељановића "Кучи, Братоножићи, Пипери" имамо детаљно гранање ових из Лутова:
По казивању официра Милије Мушикина Радојевића ја сам побележио до појединости гранање и пасове садашњих Лутоваца и браства одсељена y суседне Пипере. Од тога Ћy изнети овде, колико је најпотребније, а већину од осталих података биће згодније употребити у раду o пореклу племена Пипера. Кao што је речено, праунук „капетана Гојка“ Михаило имао је четири сина, од којих је најстарији,Ђурко, остао у Лутову. Ђурков син се по казивању поменутог официра Милије звао Милован а по казивању неких других Лутоваца, па и многих Братоножића и Пипера. њему је било име: Милица (или Милина). И Ровински је забележио за њега име Милица (Черног., св. II, део 1, с. 93), само што није тачно његово тврђење у напомени, да овога имена има и сад у Пиперима. Пиперима се тај назив за мушкога чини тако исто необичним као и осталим Србима. За тога Милована или Милицу зна се, да је био војвода. Он је имао три сина: Вука, Радула и Радуна. Вуко је имао синове Јока и Павића, од којих су сва данашња лутовска браства. Од Јока Вукова су: Јовановићи (16 породица), прозвати по Јовану Манојлову, унуку Јокову; Мирковићи (8 пор) прозвати по Мирку Јокову; Радојевићи (4 поp.), прозвати по Радоју Ђурову, коме је Јоко чукундед, и Томашевићи (? nop.), за које веле, да су позније одвојени огранак (од Мирковића). Од Павића Вукова су данашњи Кркељићи (15 пор.), прозвати по Кркељи (право му је име било: Радоје), који je у петом пасу од Павића. Потомци од друга два сина војводе Милована, од Радула и од Радуна, сви су се преселили у Пипере. Радулови потомци станују сад y пиперским селима Завали, Потпећу и Радећи, а Радунови (Радуновићи) у Пиперској Ријеци према Морачи.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
113. Радовановић, Ђурђевдан, Пилица, Бајина Башта, J2b-M205>Y22059
Радовановићи су из засеока Јанковићи. За Јанковиће из Пилице се каже да спадају међу најстарије досељенике, славе такође Ђурђевдан. Мени је овај резултат интересантан и због Ђурића (Ђурђевдан) из Заовина, којих има и у Пилици. Једни Радовановићи из Заовина огранак су управо Ђурића. Огранци тих Ђурића, Бошњаковићи и Самоуковићи, тестирани су преко 23andMe и припадају хаплогрупи J2b-M205.
Бошњаковић, Ђурђевдан, Качер, Ужице, J2b-M205
Качер
"Уз Карађорђев устанак, из Заовина, од братства Ђурића, долази Симеун Ђурић Бошњак. Од њега су Бошњаковићи у Качеру, славе Ђурђевдан." (Данило Станојевић, Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, 2013)
Заовине
"Ђурићи. Поп Ђуро Дробњак, као и Самоук, дошли су преко Пљеваља директно у ово село из дробњачког села Петњице; дошао је да се поклони овом селу и другима око њега. Са попом Ђуром дошла су и његова два брата: Трифко и Костадин. Ђура се такође прво настанио у Старом Селу међу старим ненасељеним породицама, али једна због тескобе, а друга јер је био ближе цркви у Кршањи, у Мокрој Гори, којој је служио, изашао је са браћом из Старог Села и сишао ниско... По њему су се сви његови потомци почели називати Ђурићи и Самоуковићи, па је тако и ово подручје готово 200 година звано Заовина Ђурићи. Ова велика породица брзо се намножила и повећала, дала је много монаха и свештеника, дала вредне раднике и привреднике. Од овог рода су Ђурићи у Карану, Јежевици, Трнави и Каленићу. Пре само неколико година престали су да клањају. Ђурићи су данас највеће махале, подељене у 7 мањих џемата, а то су: Ђурићи - Спајићи (од Спасоја, Спаје), Ђурићи - Поповићи (од првог Ђуре), Ђурићи - Граховци (на брду Грахово), Ђурићи - Веселиновићи (на Полому) ), Ђурићи - Радовановићи (на Врањаку), Ђурићи - Трифковићи (према старом Трифку) и Ђурићи - Костићи (по унуку старог Костадина) до Кршања (укупно 38 кућа; Св. Ђурђе.)." (Др Љуба Павловић, Соколска нахија, 2004)
На другом месту сам нашао да су Радовиновићи из Пилице пореклом из Осата, али није сигурно да се ради о истим Радовановићима, будући да се тамо као слава наводи Аранђеловдан.
Иако теоретски постоји шанса да су Радовановићи старинци непознатог порекла, ипак верујем да смо овим резултатом открили хаплотип-подграну Ђурића из Заовина. Доста тога иде у овом правцу. Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (матица Затарје) и хаплотипу који се од најчешћег из те гране разликује само на маркеру 456 (15 уместо модалних 14). Велики број породица из Западне Србије, са славом Ђурђевдан, поседује близак хаплотип. Издвојићемо ипак само потпуна и најближа поклапања, односно породице које славе Ђурђевдан, а поседују вредност 456=15.
Глушчевићи и Гајевићи из околине Пријепоља и Пљеваља (род Бујака), Радовићи, Џурово, Пријепоље, Живковићи, Непричава, Лајковац, Јовановићи, Шабац-
J-Y155375 Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/
-
154. Вучинић, Ђурђевдан, Орах/Билећа, I2-PH908>FT16449
Тестирани је навео предање по коме његов род потиче од огранка братства Милошевића који су из Доње Бијеле крај Шавника. Ту су били до 1750. године када се последњи иселио преко Таре, негде у околину Пљеваља. Око 1730. Перко Вучинић се преселио из Доње Бијеле у Орах крај Билеће. Перко је имао сина Јеремију. Потомци Јеремијиног сина Тодора су остали у Ораху.
Ово је други Вучинић из Ораха који је урадио генетички тест и за кога је утврђена припадност истој грани I2-PH908. Наведено предање је једно од три која се помињу у литератури у вези овог рода. Род је иначе обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" у којој је именован као Вучинићи - Завођани. У наставку преносим делове чланка из књиге, који је писао наш Иван Вукићевић, у коме се наводи поменуто и друга два предања о пореклу Вучинића:
Према првом предању, Вучинићи потичу из села Задубја у Црној Гори, одакле су се населили у Згоњево код Требиња. Тамо су имали презиме Рађен, како се и даље презива огранак братства у Требињу, који је прешао у ислам. За свог родоначелника сматрају хајдука Старину Новака. Након што је ухваћен приликом напада на неки караван, Новакова жена је са сином побегла из Згоњева у Орах. (Старина Новак је рођен у Поречу (данашњем Доњем Милановцу) 1530. године, а умро је у Клужу у Ердељу 1601. године, тако да готово извесно не потиче од породице Рађен.)
Вучинићи живе још и у Панику, а некада их је било и у Моску у истој области. Сматра се да су, након Вујновића, они најстарије братство у Заречју, северном делу Завођа.
Рађени из Згоњева код Требиња важе за најстарије братство у том месту, а такође славе Ђурђевдан. Кажу да од удовице неког Рађена, која је одвела своју децу у Паник, потиче један огранак тамошњих Вучинића. С обзиром на то да Рађени нису генетички тестирани, није утврђено да ли Вучинићи, или барем један део овог братства који живи у Панику, потиче од Рађена.
У другом предању се наводи да Вучинићи из Ораха потичу од презимењака из Дробњака, који су огранак тамошњих Милошевића из Дробњака. Наводи се да су живели у Доњој Бијелој, одакле је у Орах прешао Перко Вучинић око 1730. године. Предање о пореклу Вучинића из Завођа од Милошевића може се одбацити с обзиром на то да је за Милошевиће утврђено да припадају роду Дробњака ‒ Новљана.
Према трећем предању, Вучинићи потичу из Пипера у Брдима. У том племену постоје два братства Вучинић, која живе у Рогамима и Црнцима, али ниједно од њих није генетички сродно Вучинићима из Ораха. За Вучиниће из Рогама је утврђено да припадају хаплогрупи Q2-BZ3000, док Вучинићи из Црнаца на основу резултата њима сродних Шћепановића из истог места, највероватније припадају хаплогрупи E-V13.
Генетички тестови дакле одбацују два од три наведена предања, укључујући и оно које је навео тестирани, док је треће предање о пореклу од Старине Новака очигледно романтизовано. Питање евентуалне везе са Рађенима и даље остаје отворено.
Хаплотип тестираног поседује ретку комбинацију DYS389I-II=14-32, која се јавља и код претходно тестираног Вучинића, па је она очито карактеристична за овај род. Код обојице Вучинића јављају се и повишене вредности на маркерима DYS570>=19 и DYS576>=19. Разлика између хаплотипова двојице тестираних Вучинића је на три од 23 упоредива маркера. У једном научном истраживању је додатно утврђено да Вучинићи припадају млађој грани I2-FT16449.
Овом роду би могла припадати и двојица тестираних са славом Ђурђевдан из још увек необјављеног истраживања. Од 17 маркера на колико су тестирани, хаплотип тестираног из Богутовог Села код Угљевика има потпуно подударање са хаплотипом Вучинића, дог се резултат тестираног из Зрењанина разликује на једном маркеру, али оба резултата поседују карактеристику DYS389I-II=14-32.
Вучинићу препоручујем да уради геномски тест.
-
90. Пек, Нови Бановци, Стара Пазова
Припада хаплогрупи I2-M223>CTS616>CTS10057>Z161>L623>S20076>Y131175 (https://www.yfull.com/tree/I-Y131175/). Први је припадник хаплогрупе I2-M223>CTS616>CTS10057>Z161>L623 на нашем пројекту, па нема блиских хаплотипова међу до сада тестираним кандидатима. Ова хаплогрупа је веома ретка. У нешто већем проценту се јавља само на крајњем западу Европе, где је била веома распрострањена крајем неолита код припадника мегалитских археолошких култура. Стоунхенџ је вероватно најпознатији споменик ових култура, мада појам обухвата шири скуп култура од Иберије до Скандинавије и средње Европе. Од бронзаног доба је много ређа. Има је спорадично у Немачкој, одакле су се вероватно доселили Пекови преци. Кандидат је иначе навео да је његова породица у Новим Бановцима од 1780. У то време је ово место почело значајније да се насељава, око аустријске касарне. Више о историји овог места може да се пронађе у овом тексту https://www.poreklo.rs/2022/03/19/poreklo-prezimena-naselje-novi-banovci-stara-pazova/ (https://www.poreklo.rs/2022/03/19/poreklo-prezimena-naselje-novi-banovci-stara-pazova/).
Препорука за даље тестирање је BigY-700 код компаније FTDNA, где је ова хаплогрупа добро профилисана.
-
125. Драгоњић, Петковдан, Крушевац, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385b=19.
Најближе поклапање хаплотипова (22 од 23 маркера) има са Мирковићем (Митровдан, Подгорица), чија је породица током 20. века живела у Истоку. О пореклу тестираног Мирковића је врло мало познато:
55. Мирковић, Митровдан, Исток, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456
Најближа поклапања има са Радовићем из Крушевца (22/23) и Вељковићем из Београда (21/23).
Тестирани је у упитнику као места порекла по мушкој линији навео "Исток, Подгорица", тако да претпостављам да даљим пореклом потиче из околине Подгорице. У Црној Гори са нашег пројекта овој грани припадају једино Бољевић из Матагужа у Зети и Бојановић из Круса у Љешанској нахији. Мирковић се од првог разликује на три маркера, а од другог на шест маркера. На маркеру DYS456 се са Бољевићем разликује за две вредности, а са Бојановићем за три вредности, тако да нису много блиски.
Надам се да ће се тестирани јавити и навести нешто више о даљем пореклу.
Хаплотип Драгоњића се на два маркера разликује од хаплотипа Кокоре (Никољдан, Очка Гора/Бранешци/Чајетина).
Породица тестираног Драгоњића нема предање о даљем пореклу.
-
127. Вујашевић, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066>FT193934
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Драгојловић, Ђурђевдан, Мијани/Пријепоље
- Пантовић, Ђурђевдан, Седобро/Пријепоље
- необјављени резултат, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље
Хаплотип Вујашевића не поседује ниједну вредност маркера која би се могла назвати карактеристичном у односу на модални хаплотип овог рода.
Припадност овог рода грани E-FT193934 утврђена је дубљим генетичким тестом Пантовића (YFull id:YF110247):
https://www.yfull.com/tree/E-FT193934/
Тестирани Вујашевић је у упитнику навео да су Вујашевићи староседеоци у Јунчевићима.
Род Курцула - Драгојловића обрађен је у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
-
127. Вујашевић, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066>FT193934
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Драгојловић, Ђурђевдан, Мијани/Пријепоље
- Пантовић, Ђурђевдан, Седобро/Пријепоље
- необјављени резултат, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље
Хаплотип Вујашевића не поседује ниједну вредност маркера која би се могла назвати карактеристичном у односу на модални хаплотип овог рода.
Припадност овог рода грани E-FT193934 утврђена је дубљим генетичким тестом Пантовића (YFull id:YF110247):
https://www.yfull.com/tree/E-FT193934/
Тестирани Вујашевић је у упитнику навео да су Вујашевићи староседеоци у Јунчевићима.
Род Курцула - Драгојловића обрађен је у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Тешко је извести у пракси али ваљало би тестирати род из Восковине који такође слави Ђурђевдан а презивау се Бугарин...можда нам то да правац у ком треба тражити порекло овог ширег рода.
-
153. Тркуља, Јовањдан, Црни Луг, Босанско Грахово, I2-Y3120>PH908
Ради се о крајишком роду Јовањштака (у литератури називан родом Чегара), који је раширен на простору Унца, Гламоча и даље по Крајини, а пореклом је из Северне Далмације. У сваком случају, ово су им матичне области у Крајини. Истом генетичком роду припадају Петковићи и Шкрбићи из Дрвара, затим Марчете, али и Вановци из Џиндића код Високог. Вановци су старином Меселџије из Гламоча, а на 23andMe постоје Меселџије управо са хаплогрупом I2-Z16983. У питању је дакле подграна: I2-Y3120>S17250>PH908>Z16983>Y4789: https://www.yfull.com/tree/I-Y4789/. У Херцеговини јој припадају Драпићи из Љубиња. Присутна је широм српског етничког простора, али чини се више на западу: од Зете до Крајине.
Треба рећи да су тестиране Тркуље из практично свих крајишких области (Далмација, Лика, Босанска Крајина и Банија) и сви припадају истој хаплогрупи/подграни.
-
150. Лововић (Никољдан), Косатица/Пријепоље
Припада хаплогрупи R1b-PF7562/PF7563, тј. грани FT44409. Ова грана баш није типична за крај одакле је тестирани, а најближа поклапања су му око Јужне Мораве. У питању су Петровић и Николић из околине Куршумлије од којих се разликује на само једном маркеру и један из околине Јагодине са којим има 3 разлике, а сви су остали су 4 и више разлике на упоредивих 23. Ова тројица славе Никољдан (као и Лововић) и сврстани су у заједнички род у нашој табели. Да им је Лововић територијално ближи, свакако би био посматран као поуздан припадник тог рода. Од Петровића и Николића разлика је само DYS570=18, пошто њих двојица као и сви остали (осим Будимца из околине Сомбора) имају вредност 17. Лововић се од Будимца разликује на 4 маркера и Будимац слави Мратиндан као и још неки с којима је сврстан у род, па се вероватно мутација десила случајно код обојице и нису блиски род.
Позиција на Yfull стаблу:https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
Тестирани је написао податак да је Јован Лововић 1823. приложио јаре манастиру Милешева, а ја нисам нашао ништа у литератури о Лововићима из тог краја.
-
160. Бубоњић, Никољдан, Разбој Љевчански, Србац, I2-Y3120>PH908
Тестирани је навео да породица води порекло из Далмације. Ови Бубоњићи из Лијевча поља и имају најближе генетичко поклапање са Бубоњама (Никољдан) из Северне Далмације. Реч је несумњиво о истом роду. Бубоњама је у Далмацији матица Голубић код Книна. У Крајини би овој групи родова могао бити близак још Лакић (Никољдан) са Змијања (Рекавице, Бања Лука). Неке карактеристичне вредности овог хаплотипа су свакако 437=14 и нешто нижа вредност на маркеру 19 (15).
Због помена старе племићке породица Бубањић/Бубоњић из околине Мостара, уврежено је мишљење да Бубоње потичу негде из Захумља. Невезано за ту причу, рекао бих да генетичка веза са Херцеговином делује могуће. Наиме, тамо се сличне вредности (437=14 и 19=14, уз јако блиске друге маркере) јављају код породице Пендо из Чваљине и Бејата из околине Стоца. И једни и други славе такође Никољдан, подграна FT14506.
-
140. Буковшак (католик), Костел/Преграда (Загорје(Хрватска, близу границе са Словенијом)
Припада хаплогрупи R1b-PF7562/PF7563, тј. грани FT44409. Прво, врло је чудно да се ова грана појавила међу кајкавским становништвом из Загорја. Потпуно поклапање, али само на 17 упоредивих маркера, има са Петровићем из околине Књажевца и Максићем из Гргуреваца/Сремска Митровица који слави Мратиндан, а на упоредива 23 маркера најближи му је Исаковић из Богатића (2 разлике) који је територијално близу Максића и исто слави Мратиндан. Ређа вредност маркера код Буковшака је DYS570=19 (уместо 18), коју има Полимац (Митровдан) са Баније, иначе територијално најближи, али и неки из околине Крупња, тако да не мислим да је много битно, посебно што Полимац има сроднике из исте регије који немају ту вредност.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
Тестирани је написао да су се раније презивали Буковски. У насељу Костел је 1948. било 35 особа презимена Буковски у 7 домаћинстава и 17 у 5 домаћинстава који су уписани као Bukovsky. Истовремено су у ближој околини постојала презимена Буковшак и Буковшчак, само у мањем броју. Није ми баш јасно све то и нисам нашао у литератури о њима.
-
113. Радовановић, Ђурђевдан, Пилица, Бајина Башта, J2b-M205>Y22059
Радовановићи су из засеока Јанковићи. За Јанковиће из Пилице се каже да спадају међу најстарије досељенике, славе такође Ђурђевдан. Мени је овај резултат интересантан и због Ђурића (Ђурђевдан) из Заовина, којих има и у Пилици. Једни Радовановићи из Заовина огранак су управо Ђурића. Огранци тих Ђурића, Бошњаковићи и Самоуковићи, тестирани су преко 23andMe и припадају хаплогрупи J2b-M205.
На другом месту сам нашао да су Радовиновићи из Пилице пореклом из Осата, али није сигурно да се ради о истим Радовановићима, будући да се тамо као слава наводи Аранђеловдан.
Иако теоретски постоји шанса да су Радовановићи старинци непознатог порекла, ипак верујем да смо овим резултатом открили хаплотип-подграну Ђурића из Заовина. Доста тога иде у овом правцу. Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (матица Затарје) и хаплотипу који се од најчешћег из те гране разликује само на маркеру 456 (15 уместо модалних 14). Велики број породица из Западне Србије, са славом Ђурђевдан, поседује близак хаплотип. Издвојићемо ипак само потпуна и најближа поклапања, односно породице које славе Ђурђевдан, а поседују вредност 456=15.
Глушчевићи и Гајевићи из околине Пријепоља и Пљеваља (род Бујака), Радовићи, Џурово, Пријепоље, Живковићи, Непричава, Лајковац, Јовановићи, Шабац-
J-Y155375 Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/
"Није тачно утврђено када су из села Петњице у Дробњацима дошли Ђурићи у Заовине. Вероватно крајем XVII века улазе у миграционе токове. Једно време живели су око Пљеваља. Број Ђурића се веома динамично увећавао великим наталитетом. Године 1840. највише је њихових кућа, то су домаћинства и задруге: Милисава, Веселина, Павла, Трипка, Косте, Спасоја и Тадије. Распоређени су у засеоке: ђурићи–Спајићи, Ђурићи—Поповићи, Ђурићи–Граховци, Ђурићи– Веселиновићи, Ђурићи—Радовановићи, Ђурићи–Трифковићи, Ђурићи– Костићи." (Бајина Башта и околина до 1941, Стеван Игњић, 1985)
Од ових Ђурића из Заовина воде порекло:
Прота Милан Ђурић
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/d/d1/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B.jpg)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B
Љубодраг Ђурић
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Ljubodrag_%C4%90uri%C4%87_1945.jpg/250px-Ljubodrag_%C4%90uri%C4%87_1945.jpg)
https://sh.wikipedia.org/wiki/Ljubodrag_%C4%90uri%C4%87
интересантан текст: https://www.hercegovina.info/zanimljivo/zabranjene-price-o-komunistickim-seks-aferama-119526/119526/
Историчар Иван Ђурић
(https://pbs.twimg.com/media/GbF03BZXMAA46ON.jpg)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B
-
69. Попмихајлов, Аранђеловдан, Србобран
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>FT255070>Y275542. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=12-29 и DYS481=22. Најближе поклапање има са припадницима рода А2, за које је карактеристична слава Мратиндан: са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 маркера, од муслимана Лујиновића из Ратајске код Пријепоља разликује се на 1 од 25, а од Лончаревића из Гусиња на 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Михајловић, а родовски надимак Логданов.
Било би интересантно видети шта они знају о породичној историји и зашто су се одселили из Бачке. ;D
-
Право време за први статистички пресек стања на 103 објављена резултата.
И2а-34 (33%) Дин Југ-25 (24.2%),(73.5%) / Дин Север-9 (8.7%),(26.4%)
Е-В13-22 (21.3%)
Р1б-12 (11.6%)
И1-10 (9.7%)
Р1а-9 (8.7%)
Ј2б-9 (8.7%)
Г2а-3 (2.9%)
Ј2а-1 (0.9%)
Ј1-1 (0.9%)
Г1-1 (0.9%)
И2а2а-1 (0.9%)
-
Право време за први статистички пресек стања на 103 објављена резултата.
И2а-34 (33%) Дин Југ-25 (24.2%),(73.5%) / Дин Север-9 (8.7%),(26.4%)
Е-В13-22 (21.3%)
Р1б-12 (11.6%)
И1-10 (9.7%)
Р1а-9 (8.7%)
Ј2б-9 (8.7%)
Г2а-3 (2.9%)
Ј2а-1 (0.9%)
Ј1-1 (0.9%)
Г1-1 (0.9%)
И2а2а-1 (0.9%)
Остало је још 57 резултата, изгледа најсложенији :)
-
146. Шандоров, Никољдан, Осијек, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23, DYS481=19, DYS533=11 и DYS635=21 и повишене вредности маркера DYS19=14, DYS385a=17 и DYS389i=14. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
78. Мамић, Михољдан, Ламовита, Приједор
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, без неких претерано специфичних вредности. Најближе поклапање у нашој табели има са Станковићем из Острвице код Госпића (Јовањдан) и Бабићем из Локве код Чапљине (Јовањдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Нису му претерано блиски остали припадници ове гране који славе Михољдан, од Радусина из Доњих Петровића код Крупе на Уни и Ђерисила из Требијова код Требиња разликује се на 4 од 23 маркера, додуше разлике су углавном на релативно брзомутирајућим маркерима, па се веза у малој даљој прошлости свакако не може искључити. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У шематизму митрополије дабро-босанске из 1882., у Ламовити у парохији Омарска за Мамиће се наводи да славе Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2014/04/24/poreklo-prezimena-parohija-omarska-prijedor/ (https://www.poreklo.rs/2014/04/24/poreklo-prezimena-parohija-omarska-prijedor/)
-
80. Милић, Митровдан, Чиниглавци, Пирот
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, могуће и млађој подграни YP417>YP418>FTB20451>BY71087>FTB3834. Управо са неколицином припадника ове гране има најближа поклапања, у питању су Ратковић из Бечња код Чачка (Јовањдан), Ћика из Перјасице код Бариловића (Јовањдан) и Јаблан из Добрског Села код Цетиња, од све тројице се разликује на 3 од 23 маркера. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-13, врло висока DYS576=21, и DYS481=24. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није оставио детаљније податке о даљем пореклу, а ни у доступној литератури нисам пронашао више информација о Милићима.
-
130. Беговић, Никољдан, Маћедонце, Медвеђа, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837
Припада роду Куча. Са претходно тестираним Беговићем из истог места има потпуно поклапање хаплотипова.
Беговићи потичу од Спа(х)ића са Лијешти у Кучима, који су огранак Мијовића (једне од основних грана Дрекаловића).
Један Спахић је урадио дубљи генетички тест и утврђено је да припада млађој грани E-BY165837>BY167606>FT173074:
https://www.yfull.com/tree/E-BY165837/
Истој грани припадају и Божовићи из Затона код Бијелог Поља, који су тамо дошли из Горњих Села код Берана.
-
81. Јевђовић, Никољдан, Севојно, Ужице
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико вредности које одступају од модала: снижене DYS439=12, DYS481=28 и DYS635=22, и повишену DYS549=12. Јевђовићу је у нашој табели најближи Недић из Трбушана код Чачка (Никољдан), разликују се на 2 од 25 маркера. Препорука је додатно тестирање, по могућству помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео следеће податке:
Јевђовићи су пореклом из племена Кучи, Црна Гора. Доселили су се у Севојно око 1877-1878. Најстарији предак се звао Мијајло. Он је довео породицу из Црне Горе. Рођен је око 1825. Умро је у Севојну. Његов син се звао Јеврем, умро је 1916. у Севојну.
Слично је о Јевђовићима забележено и у литератури:
–Јевђовићи су из Куча, има их 4 куће, славе Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2014/02/19/poreklo-prezimena-naselje-sevojno-uzice/ (https://www.poreklo.rs/2014/02/19/poreklo-prezimena-naselje-sevojno-uzice/)
-
89. Томашевић, Никољдан, Бабине, Пријепоље
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања (0-3 маркера разлике) има са неколико фамилија из околине Пријепоља које такође славе Никољдан, али нажалост ниједан од тих резултата није још увек јаван. С обзиром да још увек ниједан припадник тог рода није SNP/дубински тестиран, препорука Томашевићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео два предања о даљем пореклу, прво од Булатовића-Ровчана које је очигледно нетачно, а друго о пореклу из Бањана.
-
95. Марашевић, Михољдан, Жуњевиће, Нови Пазар
Припада хаплогрупи I1-CTS6364>М227>A11380>BY16930>Y263675, роду Миленковића-Мараша. Према подацима из литературе (Рашка, Петар Ж. Петровић) Мараши из Цврња су се доселили око 1860. из Мојстира код Штавице, а старином су из Лијеве Реке. Порекло из Источног Мојстира код Тутина је поменуо и кандидат. Имамо у бази тестираног још једног Марашевића из Врбнице код Сјенице. Припадају истој хаплогрупи уз две разлике на маркерима DYS389i=14/13 и DYS389ii=30/29, с тим што Марашевић из Врбнице слави Аранђеловдан. Иначе Михољдан пада на дан када је Аранђеловдан по грегоријанском календару, па отуд и име овог празника (Михаљ је на мађарском језику Михаило), тако да је реч вероватно о истој слави и роду који је некада користио грегоријански календар. Истом роду припада и Нововић из Ботурића код Бијелог Поља, Аранђеловдан, разлика само на маркеру DYS576=17/16.
-
95. Марашевић, Михољдан, Жуњевиће, Нови Пазар
Припада хаплогрупи I1-CTS6364>М227>A11380>BY16930>Y263675, роду Миленковића-Мараша. Према подацима из литературе (Рашка, Петар Ж. Петровић) Мараши из Цврња су се доселили око 1860. из Мојстира код Штавице, а старином су из Лијеве Реке. Порекло из Источног Мојстира код Тутина је поменуо и кандидат. Имамо у бази тестираног још једног Марашевића из Врбнице код Сјенице. Припадају истој хаплогрупи уз две разлике на маркерима DYS389i=14/13 и DYS389ii=30/29, с тим што Марашевић из Врбнице слави Аранђеловдан. Иначе Михољдан пада на дан када је Аранђеловдан по грегоријанском календару, па отуд и име овог празника (Михаљ је на мађарском језику Михаило), тако да је реч вероватно о истој слави и роду који је некада користио грегоријански календар. Истом роду припада и Нововић из Ботурића код Бијелог Поља, Аранђеловдан, разлика само на маркеру DYS576=17/16.
Здраво, ово сам ја. Хтео бих да напоменем да и ако пише да смо из Жуњевића у ствари ми смо из села Цврње близу Жуњевића. И ако административно припада Жуњевићу оно је засебно село.
Према према предању један наш предак Сретко је био хајдук или комита у Мојстиру, кога су убили Турци, и онда су његова браћа убила неког важног Турчина из тог предела. Зато су морали да беже. Његова жена Јована и мали син Јеротије су кренули са његовом браћом, док су та браћа одлучила да наставе ка Куршумлији она је остала у Цврњу. Она је одатле иначе пореклом, из породице Ристовић.
Мој деда је дуго тражио те наше рођаке у Куршумлији али није их пронашао. Ја сам већ давно нашао на форуму Миленковића који је из Куршумлије који се распитивао за Мараше из Мојстира. Овим само потврђијемо да јесмо у сродству.
-
151. Ненадић, Ђурђевдан, Штиково/Дрниш, I2-Y3120
Према наводима из литературе Ненадићи су се у Штиково доселили из Босне, наводно "после 1750. године", али вероватније крајем 17. века. Извесно је да су били присутни у Штикову у 18. веку. Ненадића са славом Ђурђевдан је било и у Дрнишу и они су вероватно огранака штиковских Ненадића.
У Далмацији у месту Дабар (данас општина Хрваце, а раније Сињ) постоји и друга фамилија Ненадића који славе Никољдан. У литератури постоји навод да су истог порекла као и Ненадићи из Штикова, али ја бих тај податак узео са резервом. С обзиром да до сада нису тестирани, овај навод је за сада немогуће потврдити нити демантовати.
Исељених Ненадића из Штикова и њихових одељака има у Ливањском пољу. То су Ненадићи у селима Богдаше (Ливно) и Грковци (Босанско Грахово). У Грковцима од Ненадића потичу Мајсторовићи, а можда и Кешини, док су у Црном Лугу (исто Б. Грахово) њихов огранак Грајићи. Код ових Ненадића у Ливањском пољу забележено је предање да су даљом старином из Херцеговине.
Припадност Ненадића и њихових одељака Мајсторовића грани I2-Y3120 (прецизније, I2-CTS10228) већ је раније потврђена тесовима код компаније 23andMe, а сада смо добили и хаплотип. Резултат Ненадића карактерише вредност DYS389ii=33 и у мањој мери маркери DYS19=15 и DYS570=17. У бази Српског ДНК пројекта нема резултата за које би се могло поуздано тврдити да указују на родовску блискост са Ненадићем, али два хаплотиппа су веома интересантна и треба их поменути. Пре свега, то је резултат Шекарића (Ђурђевдан, Мируше/Никшић) који припада роду Пилатоваца. Хаплотип Шекарића као и Ненадићев поседује ретке вредности DYS389ii=33 и DYS19=15, са подударањем 20/23. Имајући у виду заједничку славу и забележено предање да су Ненадићи пореклом из Херцеговине, мислим да постоје солидне шансе да тестирани припада Пилатовцима.
Други занимљив резултат је Керкезов (Ђурђевдан, Врановина/Босански Петровац), који са хаплотипом Ненадића такође има поклапање 20/23, али деле само једну ређу вредност DYS19=15. Сматра се да су Керкези део досељеничке струје која је у Поуње стигла пре 1851. и то из Далмације, преко Лике и Унца, што уз исту крсну славу и сличност хаплотипова указује на могућу везу са Ненадићима.
О сличноости хаплотипова Керкеза и Пилатоваца је већ раније било речи, а недавно смо утврдили да и једни и други припадају млађој грани I2-Y3120>Y508496>Y4460, па је изгледно да и Керкези и Ненадићи припадају роду Пилатоваца. Нажалост, још нико из ове велике групе није урадио дубински геномски тест, што би било више него пожељно. Препоручујем тестираном да о томе размисли.
-
117. Босић, Никољдан, Горња Слатина, Шамац
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која благо одступа је повишена DYS456=18. Ову вредност дели са раније тестираним Босићем из истог села, који му је уједно и најближе поклапање у нашој бази, разликују се на 2 од 25 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Бирача из Брубна код Глине (Никољдан), а на 3 од 23 од Кораћа из Завале код Требиња (Никољдан). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да Босићи према предању потичу из села Кожухе код Добоја, а да су даљим пореклом из (околине) Бајине Баште. Такође је навео и да им је презиме одувек било Босић, што се разликује од предања које је оставио претходно тестирани Босић:
Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Мајсторовић, а да презиме Босић носе од 1800. године, почевши са Видом Босићем, који је узео презиме по мајци Боси. Видов рођени брат Цветко који се населио у оближњем Пањику задржао је презиме Мајсторовић.
-
118. Пивић, Лучиндан, Веселиновац, Ваљево
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y52621>FT190799>Y189944, роду Никшића. Од модалног хаплотипа одступају повишена вредност DYS439=14 и снижена DYS389II=12. Од тестираних припадника рода Никшића најближи су му Вујичић и Матијашевић из Драговољића код Никшића, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
За Пивиће се у литератури наводи да потичу од Мијатовића из Робаја код Мионице, а за Мијатовиће да су досељени из Никшићке Жупе, па се може рећи да су ови наводи потврђени резултатом Пивића.
Najstarije porodice (doseljene u drugoj polovini 17. stoleća):
MITROVIĆI i PIVIĆI – obe doseljene iz Robaja, prva od Žužića, a druga od Mijatovića iz istog sela. Ovde su došle na poklonjena imanja, Mitrovići slave Sv. Arhanđela, Pivići slave Sv. Luku.
https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-veselinovac-valjevo/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-veselinovac-valjevo/)
-Mijatovići i Rađići. U starije doseljenike, doseljene u opštoj seobi, računaju se i Mijatovići, čiji se rodonačelnik Mijat doselio iz Nikšićke Župe i ovde naselio, a njegova dva brata Sekula i David otišli niže od ovog mesta. Mijatovi potomci su i Rađići, slave Lučindan.
https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-robaje-mionica/ (https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-robaje-mionica/)
-
119. Цветковић, Св. Врачи, Острово, Маркушица
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>YP234>YP295>L366. Од карактеристичних вредности могу се издвојити снижена DYS481=22 и повишена DYS635=24. Нема претерано блиских поклапања у нашој табели, а најближи су му припадници рода Ћеклића, као и група родова из Врањског Поморавља и Понишавља (Арсић из Врања, Тасић из Леснице код Трговишта, Раковац из Ниша), и од једних и од других се разликује на 3-4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.
-
151. Ненадић, Ђурђевдан, Штиково/Дрниш, I2-Y3120
Према наводима из литературе Ненадићи су се у Штиково доселили из Босне, наводно "после 1750. године", али вероватније крајем 17. века. Извесно је да су били присутни у Штикову у 18. веку. Ненадића са славом Ђурђевдан је било и у Дрнишу и они су вероватно огранака штиковских Ненадића.
У Далмацији у месту Дабар (данас општина Хрваце, а раније Сињ) постоји и друга фамилија Ненадића који славе Никољдан. У литератури постоји навод да су истог порекла као и Ненадићи из Штикова, али ја бих тај податак узео са резервом. С обзиром да до сада нису тестирани, овај навод је за сада немогуће потврдити нити демантовати.
Исељених Ненадића из Штикова и њихових одељака има у Ливањском пољу. То су Ненадићи у селима Богдаше (Ливно) и Грковци (Босанско Грахово). У Грковцима од Ненадића потичу Мајсторовићи, а можда и Кешини, док су у Црном Лугу (исто Б. Грахово) њихов огранак Грајићи. Код ових Ненадића у Ливањском пољу забележено је предање да су даљом старином из Херцеговине.
Припадност Ненадића и њихових одељака Мајсторовића грани I2-Y3120 (прецизније, I2-CTS10228) већ је раније потврђена тесовима код компаније 23andMe, а сада смо добили и хаплотип. Резултат Ненадића карактерише вредност DYS389ii=33 и у мањој мери маркери DYS19=15 и DYS570=17. У бази Српског ДНК пројекта нема резултата за које би се могло поуздано тврдити да указују на родовску блискост са Ненадићем, али два хаплотиппа су веома интересантна и треба их поменути. Пре свега, то је резултат Шекарића (Ђурђевдан, Мируше/Никшић) који припада роду Пилатоваца. Хаплотип Шекарића као и Ненадићев поседује ретке вредности DYS389ii=33 и DYS19=15, са подударањем 20/23. Имајући у виду заједничку славу и забележено предање да су Ненадићи пореклом из Херцеговине, мислим да постоје солидне шансе да тестирани припада Пилатовцима.
Други занимљив резултат је Керкезов (Ђурђевдан, Врановина/Босански Петровац), који са хаплотипом Ненадића такође има поклапање 20/23, али деле само једну ређу вредност DYS19=15. Сматра се да су Керкези део досељеничке струје која је у Поуње стигла пре 1851. и то из Далмације, преко Лике и Унца, што уз исту крсну славу и сличност хаплотипова указује на могућу везу са Ненадићима.
О сличноости хаплотипова Керкеза и Пилатоваца је већ раније било речи, а недавно смо утврдили да и једни и други припадају млађој грани I2-Y3120>Y508496>Y4460, па је изгледно да и Керкези и Ненадићи припадају роду Пилатоваца. Нажалост, још нико из ове велике групе није урадио дубински геномски тест, што би било више него пожељно. Препоручујем тестираном да о томе размисли.
Ненадићи су били у Штикову већ у првом млетачком катастру 1710. на челу са Јовом Ненадићем пок. Боже.
https://www.poreklo.rs/2024/01/01/stikovo-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/ (https://www.poreklo.rs/2024/01/01/stikovo-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/)
-
93. Миљуш, Јовањдан, Сурчин, Земун
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских хаплотипова на пројекту па се на основу резултата теста ове резолуције не може претпоставити са ким би од до сада тестираних припадника ове хаплогрупе могао бити близак. Према подацима из литературе требао би да потиче од Богуновића из Лике и Крајине. Из ове групе имамо за сада тестираног Кубурића из Вођенице код Босанског Петровца али се разликује од Миљуша на чак 5 маркера од упоредивих 25, па је веза крајње неизвесна. Препорука за даље тестирање је BigY-700 или WGS тест.
-
132. Павловић, Петковдан, Бошњаце/Лебане, I2-Y3120
Тестирани је наавео да припада роду Павловића - Прокопових. Надимак Прокопови носе по деда Прокопу (вероватно Прокопије) са којим немају крвно сродство. Чукундеда тестираног је био Прокопов зет, на миразу, ожењен његовом пасторком. Отац чукундеде се звао Цветан (Тања) па је по њему назив фамилије и Тањини.
Године 1982. у литератури су Павловићи - Прокопови вероватно грешком забележени као Пракоповићи. За њих је тада наведено да их у Бошњацу има седам кућа и да су непознатог порекла. За највећи део становника села Бошњаце се том приликом такође бележи да је непознатог порекла. Бошњаце је веома старо насеље које је постојало још пре османлијске окупације. У турском дефтеру из 1516. године село је забележено на два места: прво као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ–Бошњак, а потом као тимар у махали Дубочици под именом Бошњак. Све ово говори у прилог великој старини становништва Бошњаца. Зна се такође да је село једном пресељено после куге, са места старог селишта на данашње место ближе реци Јабланици.
Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS460=8, DYS549=12 и у нешто мањој мери DYS576=17. На 23 до 25 упоредивих маркера овај хаплотип нема релевантних подударања у бази Српског ДНК пројекта, али на 17 упоредивих маркера има два потпуна подударања. У питању су Стевановић такође из села Бошњаце и Јовић из Чекмина код Лесковца, обојица са славом Петковдан као и Павловић. С обзиром на исту славу, географску зону и подударање маркера, може се основано претпоставити да сви припадају истом роду. Једина резерва постоји због тога што у сету од 17 маркера нема ни једног од оних који су код Павловића карактеристични, па се упоредиви маркери тестираних подударају на практично модалним вредностима.
-
97. Чакаревић, Цвети, Правошево, Пријепоље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054*. Кандидат је навео у упитнику да је старо породично презиме било Живковић, на шта указује блиско поклапање са Живковићем из Радијевића код Нове Вароши, који је радио WGS тест. Разликују се само на два маркера, DYS437=17/16 и DYS635=22/21, и славе исту славу. Овај крај није обрађен у етнографској литератури. Постоји монографија овог места коју је писао Милић Матовић, али ни у њој се не могу наћи детаљи о пореклу породица из овог златарског места. Само су набројане породице које су биле настањене у овом месту након пропасти турске царевине, међу којима су наведени и Чакаревићи.
-
108. Јовановић, Илиндан, Видрован, Никшић
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366>FT36801*, роду Ћеклића. Осим изузетно ниске вредности DYS392=7 поседује у потпуности модалан хаплотип. Од већине припадника рода Ћеклића разликује се на 1-3 од 23/25 маркера, а најближе поклапање има са Пајовићем из Језера код Цетиња, разликују се на само 1 од 23 маркера. Овај резултат потврђује предање које је у упитнику навео тестирани, а то је да потичу баш из Језера у Ћеклићима, и да су део ужег братства Петровића, као и поменути Пајовићи. С обзиром да је до сада само један припадник рода Ћеклића дубински тестиран, препорука Јовановићу је додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би род био у потпуности генетички профилисан, односно добио "своју" грану.
ПЕТРОВИЋИ
Петровићи су велико и разгранато братство које насељава северни део Ћеклића. Деле се на родове: Јовановиће, Пајовиће, Радуловиће, Никчевиће (сви у Језеру), Павићевиће (Драгоми До), Драгутиновиће, Вујовиће, Вујошевиће (Убао), Мирковиће и Павлићевиће (Петров До).
Сви ови родови потичу од заједничког претка Петра, по коме и цело братство носи презиме, који је средином 16. столећа добегао у Ћеклиће из Бјелопавлића, где је, према предању, побио неке турске порезнике. Он се населио у Језеру, а братство се касније умножило и раширило и у околна села. Петар је био од братства Буроњића. У Бјелопавлићима не постоји братство са овим презименом, али зато постоје Буроњи у Љешанској нахији, у непосредној близини Бјелопавлића[12]. Није искључено да Петар потиче од Буроња[13]. Петровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Петар Буроњић преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је Свети Стефан.
Тема о роду Ћеклића: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6857.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6857.0)
-
115. Милојевић, Никољдан, Слатина, Књажевац
Припада хаплогрупи R1a-Z93>Z94>Z2124>Z2125>S23592 (https://www.yfull.com/tree/R-S23592/). Oд карактеристичних вредности истичу се повишене DYS389II=14-32, DYS576=20, DYS635=24 и DYS643=11, као и снижена DYS448=19. Милојевић је тек трећи тестирани припадник ове гране у нашој бази, и блиско поклапање има једино са двојицом претходно тестираних, Цуцуљем из Воитега у општини Тимиш у Румунији (Петковдан), и Алексићем из Бољевца (Ђурђевдан). Од Цуцуља се разликује на 2 од 23, а од Алексића на 2 од 20 упоредивих маркера. Сва тројица деле карактеристичне вредности DYS389=14-32(31), DYS448=19 и DYS576=20, а Алексић је и SNP тестирањем потврђен као S23592+. Ова грана је била једна од доминантних међу иранским племенима попут Скита и Сармата, што је потврђено десетинама древних узорака са археолошких локалитета распрострањених од Мађарске до Кине. Како би се утврдила млађа подграна којој припадају, препорука Милојевићу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста. Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Липљана на Косову.
-
114. Манић, Лазаревдан, Шести Габар, Књажевац
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16437. Има потпуно поклапање са Давидовићем из истог места, који слави исту славу, па се по свему судећи ради о једном роду. На подручју југоисточне Србије се ова грана јавља још и у околини Бојника, одакле је тестиран Николић, Аранђеловдан, из Вујнова, који од Манића и Давидовића има 3 разлике на 25 упоредива маркера, од тога двоструку на DYS635. Манић је у упитнику навео да је старо породично презиме било Стојковић, као и да се заселак из којег потичу зове Стојков Трап. Препорука за даље тестирање WGS или BigY-700 тест, који би показали везу са бројнијим динарским и малисорским огранцима ове хаплогрупе.
-
Хоћемо, само како? Да ли нам можете помоћи, Данте још увек не прима?
-
Потребна нам је помоћ за ово веће тестирање. Да ли можете да нам помогнете са препоруком.
Данте и даље не ради?
-
138. Билановић, Света Петка, Метовница/Бор, I2-Y3120
Билановићи су влашки род из села Метовница у којем Власи чине три четвртине становништва. Власи ову фамилију зову Билањешћи. У антропогеографској грађи о Црној Реци из заоставштине Маринка Станојевића у којој је обрађено и село Метовница, а која је прикупљана 30-их година 20. века, Билановићи се не помињу, нити било која друга фамилија са славом Петковдан.
Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност DYS456=16 и неколико ређих маркера: DYS19=17, DYS481=28 и DYS635=24. У бази Српсгог ДНК пројекта нема хаплотипова који би указивали на родословну блискост тестираних са Билановићем.
Ако жели Билановић може утврдити млађу грану којој припада путем геномског теста.
-
Потребна нам је помоћ за ово веће тестирање. Да ли можете да нам помогнете са препоруком.
Данте и даље не ради?
Што се тиче дубинских тестова које сам препоручио, WGS тест је у понуди више компанија. Dante не бих препоручио, јер колико сам информисан резултати касне годинама. Ту је срећом неколико других компанија које нису толико повољне али није било озбиљних притужби као за Dante. Више о овоме на теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=39.280 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=39.280), као и на теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2028 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2028). BigY-700 тест нуди компанија FTDNA. Ја сам се пре неколико година определио за тестирање преко ове компаније и нисам се покајао.
Треба имати у виду и да је немогуће слати узорак из Србије. Имамо и у вези са тим отворене теме на форуму https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=588 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=588) и https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6916.80 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6916.80).
-
138. Билановић, Света Петка, Метовница/Бор, I2-Y3120
Билановићи су влашки род из села Метовница у којем Власи чине три четвртине становништва. Власи ову фамилију зову Билањешћи. У антропогеографској грађи о Црној Реци из заоставштине Маринка Станојевића у којој је обрађено и село Метовница, а која је прикупљана 30-их година 20. века, Билановићи се не помињу, нити било која друга фамилија са славом Петковдан.
Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност DYS456=16 и неколико ређих маркера: DYS19=17, DYS481=28 и DYS635=24. У бази Српсгог ДНК пројекта нема хаплотипова који би указивали на родословну блискост тестираних са Билановићем.
Ако жели Билановић може утврдити млађу грану којој припада путем геномског теста.
Prezime je rasprostranjeno od bosanske krajine, preko današnjeg tropolja, ne izgleda mi kao vlaško, mada verovatno nosioci nisu povezani.
Takođe, rezultat tj haplogrupa je slovenska.
-
Prezime je rasprostranjeno od bosanske krajine, preko današnjeg tropolja, ne izgleda mi kao vlaško, mada verovatno nosioci nisu povezani.
Takođe, rezultat tj haplogrupa je slovenska.
Не знам на шта си хтео да упутиш са овоим коментаром. Знамо да много Влаха у Србији носи српска презимена, тако да то ништа не значи за етнички идентитет, као ни хаплогрупа I2a-Y3120 која је значајно заступљена код Влаха.
-
Prezime je rasprostranjeno od bosanske krajine, preko današnjeg tropolja, ne izgleda mi kao vlaško, mada verovatno nosioci nisu povezani.
Takođe, rezultat tj haplogrupa je slovenska.
Не вероватно, него сигурно нису повезани. Као што ни сви Петровићи нису. Довољно је већ днк резултата да можемо лагано да разбијемо тај мит о сродности породица са истим презименом из међусобно удаљених области. Мада људи и даље воле тако да истражују, није ми јасна та потреба. Нпр. даћу најбољи пример, из Крајине имамо тестирано преко 2000 Срба (све базе). Довољно је рећи да нити један резултат нема днк поклапање са својим презимењацима у Србији, Црној Гори и Херцеговини. Довољно је то рећи о старини наших презимена.
Као што Ојлер рече, хаплогрупа овде нема везе, могло се то претапање десити још у 7. веку. Билањешћи (Билановић је модификована верзија) су влашког порекла, као и гро становништва Метовнице.
-
Не знам на шта си хтео да упутиш са овоим коментаром. Знамо да много Влаха у Србији носи српска презимена, тако да то ништа не значи за етнички идентитет, као ни хаплогрупа I2a-Y3120 која је значајно заступљена код Влаха.
Na "ikavizam" Bila-nović.
Dakle, aludirao sam da bi prezime moglo imati korene u zapadnim krajevima, i da kao takvo postoji već kod Srba.
Konto toga je bio i drugi deo mog komentara.
-
Na "ikavizam" Bila-nović.
Dakle, aludirao sam da bi prezime moglo imati korene u zapadnim krajevima, i da kao takvo postoji već kod Srba.
Konto toga je bio i drugi deo mog komentara.
Никаквих миграција западни српски крајеви > Власи Тимочке Крајине није било. Тако да и нема основа "затрпавати" тему о пореклу ове породице са тиме. Презиме и не гласи Билановић, то је само српска верзија. Иначе, Срби Билановићи (кад их већ поменусмо) из Дувна су тестирани преко 23andMe и припадају R1a.
-
Никаквих миграција западни српски крајеви > Власи Тимочке Крајине није било. Тако да и нема основа "затрпавати" тему о пореклу ове породице са тиме. Презиме и не гласи Билановић, то је само српска верзија. Иначе, Срби Билановићи (кад их већ поменусмо) из Дувна су тестирани преко 23andMe и припадају R1a.
Niko nije ni tvrdio da je bilo migracija u tom pravcu, samo sam pitao, valjda je legitimno pitati.
-
134. Ћирић, Ђурђиц, Ривица/Ириг, I2-Y3120
Тестирани је навео да су по предању Ћирићи стигли у Срем са Чарнојевићем из Црне Траве. У литератури нисам пронашао податке о овој фамилији али је извесно да су породице са презименом Ћирић у Ривици у првој половини 19. века биле прилично бројне. У аустријском попису из 1828. године у Ривици су пописана шесторица домаћина Ћирића: Аксентије, Јован, Марко, Нића, Гаја и Лазар. Не знам да ли су сви они припадали истој фамилији.
Хаплотип тестираног Ћирића карактерише више ретких вредности: DYS439=14, DYS458=16 и DYS460=11. Овом резултату најближи је хаплотип Лазића из Доње Љубовиђе у Азбуковици, који такође слави Ђурђиц, са разликом на једном од 23 упоредива маркера. Лазићи такође имају предање да су пореклом са југа (из Македоније), па би ти крајеви могли заиста бити матица овог рода. О Лазићима је писано овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2007.msg50841;topicseen#msg50841
-
137. Јанковић, Ђурђиц, Пепељ, Бајина Башта, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Милићевић, Ђурђиц, Гостиница/Ужице
- Рисимић, Ђурђиц, Медвеђа/Трстеник
- необјављени резултат, Ђурђиц, Врановина/Нови Пазар
- Стојановић, Ђурђевдан, Јошаница/Жагубица
- Стојковић, Никољдан, Тулеж/Аранђеловац
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Стропско/Врање
Љуба Павловић у свом раду Соколска нахија наводи следеће:
Најстарији су Пепељци, Јанковићи, врло стари род који је више од 250 година на овом месту. Пепељци, како их обично зову сељаци, дошли су са запада, из Далмације, као рудари и населили се под Пониквама, око Белих Вода, где су се некада вадиле руде, на које опомињу старе ископине у Ковачевићима. Пепељци нису остали само овде, они су се и селили, али никада у маси, већ појединачно. Кад су се почели бавити земљорадњом, отада се нису кретали, већ су се множили и пунили Пепељ. Због тога што су увек говорили западним дијалектом, што су се тереном и занимањем одвајали од горштака сточара, што су по свима изгледима били и друге вере, сељаци их нису радо гледали, сматрали их за туђине и нису се хтели с њима орађати. Сељаци немају за њих лепих речи и држе да су од њих неразвијенији, мада ово није тачно. Они су данас заузели све изворе испод Поникава и чине мање махале: Ковачевиће, Перишиће, Весиће, Николиће, Милисављевиће, Милошевиће, Благојевиће, итд. све старе Јанковиће или Пепељце (67 к.; Ђурђиц).
-
148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-PH220/tree) означена другом SNP мутацијом PH220 која је тренутно на истом филогенетичком нивоу, тако да се ради о истим гранама. Има једну разлику на 25 упоредивих маркера у односу на Алексића из Сврзигаћа у Хрватској и то на маркеру DYS385b на којем Станојевић има снижену вредност 13, која је највероватније скоријег датума настанка. Алексић је радио BigY-700 тест. Иначе се добро уклапа у групу тестираних припадника ове хаплогрупе, који славе Ђурђевдан, и претежно су пореклом из места у Босанској Крајини, а то су Станојевић из Доњих Штрбаца код Прњавора, Миличић из Подосоја, Ђукић из Ђукића код Шипова, Иванишевић из Малог Радића код Крупе, Зељковићи из Доњих Подгорја и Доњих Бараћа код Мркоњић Града и Лекић из Шеховаца код Мркоњић Града.
У монографији Чечава Бранка Перића се за Станојевиће може пронаћи податак да су пореклом из околине Дервенте одакле се доселио родоначелник Станоје. У књизи је приказан и детаљан породични родослов, почевши од четири Станојева сина: Алексе, Симе, Митра и Теодора. Бранко Перић претпоставља да је презиме Станојевић настало од родоначелниковог овог имена.
-
131. Станишић, Топла, Херцег Нови, Тројичиндан, I2-Y3120>S17250>PH908
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=14 и снижене вредности маркера DYS576=17 и DYS570=17. На три маркера се разликује од хаплотипа Дангубића (Аранђеловдан, Жрвањ/Љубиње). Деле све три карактеристичне вредности маркера (с тим што Дангубић на маркеру DYS439 има још вишу вредност 15), тако да је врло могуће да су ближе повезани.
Сава Накићеновић је у свом раду о Боки из 1905. године записао следеће о Станишићима из Топле:
Станишићи из Главске, има 150 год., славе Тројчин–дан
Тестирани је такође навео да Станишићи потичу из Главске, а споменуо је и да су дошли 1698. или 1699. године. Старо презиме им је по предању било Кнежевић или Серден, а надимак Шупљеглави.
Саво Пујић у свом раду Ономастика Површи требињске наводи следеће податке о роду Николића из Главске, од кога судећи по предању потичу Станишићи:
(https://i.imgur.com/35bKcyG.png)
Станишићи вероватно потичу управо од поменутог Јована Николића који се населио у Топлој.
Ово је врло значајан резултат јер открива порекло рода Николића из Главске, као и његову везу са родом Дангубића и Самарџића - Дољана, које смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Предања о даљем пореклу Дангубића и Самарџића су оборена, тако да се тај род може сматрати староседелачким у селу Дола у Билећким Рудинама, одакле се раширио на суседни Жрвањ код Љубиња. Колико је овај род близак са родом из Главске може се утврдити једино дубљим генетичким тестовима, па би то уједно и била препорука тестираном што се тиче даљег истраживања.
-
131. Станишић, Топла, Херцег Нови, Тројичиндан, I2-Y3120>S17250>PH908
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=14 и снижене вредности маркера DYS576=17 и DYS570=17. На три маркера се разликује од хаплотипа Дангубића (Аранђеловдан, Жрвањ/Љубиње). Деле све три карактеристичне вредности маркера (с тим што Дангубић на маркеру DYS439 има још вишу вредност 15), тако да је врло могуће да су ближе повезани.
Сава Накићеновић је у свом раду о Боки из 1905. године записао следеће о Станишићима из Топле:
Станишићи из Главске, има 150 год., славе Тројчин–дан
Тестирани је такође навео да Станишићи потичу из Главске, а споменуо је и да су дошли 1698. или 1699. године. Старо презиме им је по предању било Кнежевић или Серден, а надимак Шупљеглави.
Саво Пујић у свом раду Ономастика Површи требињске наводи следеће податке о роду Николића из Главске, од кога судећи по предању потичу Станишићи:
(https://i.imgur.com/35bKcyG.png)
Станишићи вероватно потичу управо од поменутог Јована Николића који се населио у Топлој.
Ово је врло значајан резултат јер открива порекло рода Николића из Главске, као и његову везу са родом Дангубића и Самарџића - Дољана, које смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Предања о даљем пореклу Дангубића и Самарџића су оборена, тако да се тај род може сматрати староседелачким у селу Дола у Билећким Рудинама, одакле се раширио на суседни Жрвањ код Љубиња. Колико је овај род близак са родом из Главске може се утврдити једино дубљим генетичким тестовима, па би то уједно и била препорука тестираном што се тиче даљег истраживања.
Шупљеглави из села Увјећа код Требиња тестирани су преко 23andMe, хаплогрупа I2-S17250.
ŠUPLJEGLAV (p), u Glavskoj i Uvjećoj (Površ, Trebinje) i Ortiješu (Mostar). Porijeklom su od bratstva Nikolića iz Trešnjeva u Crnoj Gori. Oko 1620. godine jedan od braće Nikolića iz Trešnjeva došao je u Volujac kod Trebinja, gdje je "duže živio i sagradio crkvu". Njegovi potomci prozvani su Šupljeglavima po tome što su "nekom njihovom starom razbili glavu". Od ovih Šupljeglava su i porodice nastanjene u Glavskoj i Uvjećoj, gdje su doselile oko 1720. godine. I u Ortijes su došli "od Trebinja". Slave "Drugi dan Duhova".
Све се уклапа и потврђено предање.
-
107. Вулетић, Аранђеловдан, Вукосавци/Аранђеловац, I2-Y3120
Тестирани је навео предање о пореклу из племена Побори изнад Будве. Прислужују Гавриловдан.
Поборима заиста припадају и Вулетићи са славом Аранђеловдан, али како они још увек нису тестирани не може се рећи да ли је наведено предање тачно, или је изведено на основу истог презимена и славе.
О становништву села Вукосавци, односно Вукасовци како се у народу још зове, писао је наш антропогеограф Боривоје М. Дробњаковић на основу истраживања спроведеног од 1920. до 1922. године: https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vukosavci-aran%c4%91elovac/
На списку тада пописаних породица нема Вулетића, нити сам било где у литератури или на Интернету нашао да се ова породица помиње у Вукосавцима. Зато би било добро да се тестирани јави и појасни ову ситуацију.
Хаплотип тестираног има две ређе вредности DYS449=30 и DYS576=19, од којих је само DYS576 из сета од 23 маркера који поседују резултати већине тестираних из базе СДНКП. Најближи овом хаплотипу су резултати двојице Гојковића из Горње Трепче код Чачка који такође славе Аранђеловдан. На упоредивих 23 маркера који не укључују DYS449 хаплотип Вулетића се разликује од хаплотипова Гојковића на два, уз поклапање на ређем маркеру DYS576=19. Делује да би Гојковићи и Вулетићи могли припадати истом роду, али с обзиром да су им хаплотипови блиски модалном није извесно. Било би најбоље када би и Вулетић и Гојковићи урадили геномски тест.
О тестираним Гојковићима:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3694.msg100262#msg100262
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7250.msg193559#msg193559
-
148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-PH220/tree) означена другом SNP мутацијом PH220 која је тренутно на истом филогенетичком нивоу, тако да се ради о истим гранама. Има једну разлику на 25 упоредивих маркера у односу на Алексића из Сврзигаћа у Хрватској и то на маркеру DYS385b на којем Станојевић има снижену вредност 13, која је највероватније скоријег датума настанка. Алексић је радио BigY-700 тест. Иначе се добро уклапа у групу тестираних припадника ове хаплогрупе, који славе Ђурђевдан, и претежно су пореклом из места у Босанској Крајини, а то су Станојевић из Доњих Штрбаца код Прњавора, Миличић из Подосоја, Ђукић из Ђукића код Шипова, Иванишевић из Малог Радића код Крупе, Зељковићи из Доњих Подгорја и Доњих Бараћа код Мркоњић Града и Лекић из Шеховаца код Мркоњић Града.
У монографији Чечава Бранка Перића се за Станојевиће може пронаћи податак да су пореклом из околине Дервенте одакле се доселио родоначелник Станоје. У књизи је приказан и детаљан породични родослов, почевши од четири Станојева сина: Алексе, Симе, Митра и Теодора. Бранко Перић претпоставља да је презиме Станојевић настало од родоначелниковог овог имена.
Хвала на објављеној анализи
Родослов Станојевића почиње од Вида (око1750), он је имао Мику (1785). Мика је имао синове Станоје (1810), Којо (1815), Тодор (1835). Станојеви потомци су постали Станојевићи.
По османском попису из 1851. Станоје се презивао Брезовић. У контакту са преводиоцем сам сазнао да он није сигуран у тачности превода, тако да би то презиме могло бити мало другачије, моја претпоставка је да би то било Продановић, јер постоји усмено предање да је Станоје живио у Чечавском засеоку Продановићи. Постоји још један траг у том правцу, Благоје син од Станојевог брата Које презивао се Продановић, он је даље имао само ћерку.
Усмено предања каже да је Станоје дошао из околине Дервенте, вјероватно у вријеме Попјовичине буне 1834. Забиљежено је да је он у вријеме пописа био један од два сеоска кнеза.
Ако се покаже тачна моја претпоставка да је Станоје дио лозе Продановића, онда можемо ићи у прошлост све до 1600 и неке и то у Петрово поље код Требиња.
Босанска вила. Број 2. Сарајево 16. јануар 1887. године.
Чланак на страни 22 „Чечава с околицом и становницима својима“
Чланак је писао Јеврем Станковић
„Што год фамилија има овуда, све су насељене. Највише их има, које знају своје поријекло из Херцеговине. Највеће су куће Ковачевићи и Продановићи, обје су се те породице прије 200 година доселиле из Херцеговине, из мјеста Петрова поља; њих има данас у Чечави 30 – 40 кућа; а тако исто има и других много, те су се већином доселиле у овдашње мјесто. Причају, да је многи народ пребјегао преко Саве у Славонију, кад су Турци ове земље освојили, а многи се посакривао но великим шумама; па кад су Турци мало блажији дошли, ови су крајеви опет насељени.“
Следећи корак би био анлази хаплотипа Продановића
-
Хвала на објављеној анализи
Родослов Станојевића почиње од Вида (око1750), он је имао Мику (1785). Мика је имао синове Станоје (1810), Којо (1815), Тодор (1835). Станојеви потомци су постали Станојевићи.
По османском попису из 1851. Станоје се презивао Брезовић. У контакту са преводиоцем сам сазнао да он није сигуран у тачности превода, тако да би то презиме могло бити мало другачије, моја претпоставка је да би то било Продановић, јер постоји усмено предање да је Станоје живио у Чечавском засеоку Продановићи. Постоји још један траг у том правцу, Благоје син од Станојевог брата Које презивао се Продановић, он је даље имао само ћерку.
Усмено предања каже да је Станоје дошао из околине Дервенте, вјероватно у вријеме Попјовичине буне 1834. Забиљежено је да је он у вријеме пописа био један од два сеоска кнеза.
Ако се покаже тачна моја претпоставка да је Станоје дио лозе Продановића, онда можемо ићи у прошлост све до 1600 и неке и то у Петрово поље код Требиња.
Босанска вила. Број 2. Сарајево 16. јануар 1887. године.
Чланак на страни 22 „Чечава с околицом и становницима својима“
Чланак је писао Јеврем Станковић
„Што год фамилија има овуда, све су насељене. Највише их има, које знају своје поријекло из Херцеговине. Највеће су куће Ковачевићи и Продановићи, обје су се те породице прије 200 година доселиле из Херцеговине, из мјеста Петрова поља; њих има данас у Чечави 30 – 40 кућа; а тако исто има и других много, те су се већином доселиле у овдашње мјесто. Причају, да је многи народ пребјегао преко Саве у Славонију, кад су Турци ове земље освојили, а многи се посакривао но великим шумама; па кад су Турци мало блажији дошли, ови су крајеви опет насељени.“
Следећи корак би био анлази хаплотипа Продановића
У околини Требиња и имамо већи генетички род који припада истој хаплогрупи и обрађен је у књизи Генетички порекло Срба Старе Херцеговине, једино што не славе Ђурђевдан него Стевањдан. Нажалост, нико од припадника овог рода није радио дубински тест па не знамо процену када је живео заједнички предак Херцеговаца и вашег рода.
-
107. Вулетић, Аранђеловдан, Вукосавци/Аранђеловац, I2-Y3120
Тестирани је навео предање о пореклу из племена Побори изнад Будве. Прислужују Гавриловдан.
Поборима заиста припадају и Вулетићи са славом Аранђеловдан, али како они још увек нису тестирани не може се рећи да ли је наведено предање тачно, или је изведено на основу истог презимена и славе.
О становништву села Вукосавци, односно Вукасовци како се у народу још зове, писао је наш антропогеограф Боривоје М. Дробњаковић на основу истраживања спроведеног од 1920. до 1922. године: https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vukosavci-aran%c4%91elovac/
На списку тада пописаних породица нема Вулетића, нити сам било где у литератури или на Интернету нашао да се ова породица помиње у Вукосавцима. Зато би било добро да се тестирани јави и појасни ову ситуацију.
Хаплотип тестираног има две ређе вредности DYS449=30 и DYS576=19, од којих је само DYS576 из сета од 23 маркера који поседују резултати већине тестираних из базе СДНКП. Најближи овом хаплотипу су резултати двојице Гојковића из Горње Трепче код Чачка који такође славе Аранђеловдан. На упоредивих 23 маркера који не укључују DYS449 хаплотип Вулетића се разликује од хаплотипова Гојковића на два, уз поклапање на ређем маркеру DYS576=19. Делује да би Гојковићи и Вулетићи могли припадати истом роду, али с обзиром да су им хаплотипови блиски модалном није извесно. Било би најбоље када би и Вулетић и Гојковићи урадили геномски тест.
О тестираним Гојковићима:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3694.msg100262#msg100262
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7250.msg193559#msg193559
Најпре, хвала на објављеној анализи резултата!
Вулетићи су одавно у Вукасовцима. Најкасније од прве половине, или прецизније, почетка, 19. века, када је већина вукасовачких родова и населила село. Премда нисам имао прилику да прегледам чибучке и друге дефтере и пописе из времена кнез-Милошеве владавине, знам да се фамилија налази у попису из 1863. итд. У црквеним књигама, којима нисам имао приступ и упитно је да ли су сачуване, поуздано су се могли наћи Вулетићи, јер се зна да је једна грана Вулетића дуговала овцу манастиру Благовештење на Руднику, још од половине 19. века, а једном од Вулетића није подигнут споменик у време када је умро, у другој половини 19. века, те је тај "дуг" отписан тек осамдесетих година прошлог века. Са друге стране, у земљишним књигама које су доступне у дигиталном архиву РГЗ, уписани су бројни Вулетићи од којих су неки рођени у 19. веку. Споменици на гробљу у засеоку Бобовику, где Вулетићи живе у Вукасовцима, постоји читав ред Вулетића споменика, а нажалост, они из 19. века су слабо читљиви, уз пар изузетака. Још увек има живих Вулетића у Вукасовцима.
Теренским радом и познавањем краја, Јасеничанин попут мене може да посведочи да су радови Дробњаковића и других етнолога и антрополога пуни недостатака и да су у ретко ком селу истраживачи успели да попишу све родове и фамилије. Само у Вукасовцима се списак уписаних породица разликује од, рецимо, погинулих 1912-1918 за десетак презимена, која притом нису изумрла у рату. У практично сваком селу Горње Јасенице могао бих навести бар по једну породицу које нема код Дробњаковића.
-
Вулетићу, колико је предање о пореклу из Побора извесно?
-
Најпре, хвала на објављеној анализи резултата!
Вулетићи су одавно у Вукасовцима. Најкасније од прве половине, или прецизније, почетка, 19. века, када је већина вукасовачких родова и населила село. Премда нисам имао прилику да прегледам чибучке и друге дефтере и пописе из времена кнез-Милошеве владавине, знам да се фамилија налази у попису из 1863. итд. У црквеним књигама, којима нисам имао приступ и упитно је да ли су сачуване, поуздано су се могли наћи Вулетићи, јер се зна да је једна грана Вулетића дуговала овцу манастиру Благовештење на Руднику, још од половине 19. века, а једном од Вулетића није подигнут споменик у време када је умро, у другој половини 19. века, те је тај "дуг" отписан тек осамдесетих година прошлог века. Са друге стране, у земљишним књигама које су доступне у дигиталном архиву РГЗ, уписани су бројни Вулетићи од којих су неки рођени у 19. веку. Споменици на гробљу у засеоку Бобовику, где Вулетићи живе у Вукасовцима, постоји читав ред Вулетића споменика, а нажалост, они из 19. века су слабо читљиви, уз пар изузетака. Још увек има живих Вулетића у Вукасовцима.
Теренским радом и познавањем краја, Јасеничанин попут мене може да посведочи да су радови Дробњаковића и других етнолога и антрополога пуни недостатака и да су у ретко ком селу истраживачи успели да попишу све родове и фамилије. Само у Вукасовцима се списак уписаних породица разликује од, рецимо, погинулих 1912-1918 за десетак презимена, која притом нису изумрла у рату. У практично сваком селу Горње Јасенице могао бих навести бар по једну породицу које нема код Дробњаковића.
Хвала на овим драгоценим информацијама! Иако треба ценити рад наших етнографа, посебно оних првих, важно је да увек укажемо и на пропусте које су правили.
-
Вулетићу, колико је предање о пореклу из Побора извесно?
Као историчар, опрезно приступам томе. По личном уверењу је врло извесно, али поткрепљење неким озбиљнијим доказом, који сам лично видео или пронашао немам. Седамдесет и неке године, један од Вулетића, једини заинтересован за порекло и породичну повест пре мене, вероватно на трагу црквених књига и причања старијих и лично отишао у Поборе, где је ваљда успео да се повеже са тамошњим Вулетићима и потврди породично предање. Нажалост, иза себе није оставио писане резултате истраживања, а ја никако да стигнем да посетим његовог сина, времешног чичу рођеног 1938. и испитам га шта је он запамтио од очевог казивања.
-
Било би идеално наговорити неког Вулетића из Побора да се тестира...
Ево зашто:
Вулетићи (Доњи Побори), славе Аранђеловдан. Постоји мишљење да поборски Стањевићи потичу од властеоске куће Стањевића с краја 12. и почетка 13. столећа, од којих су били двојица кефалија истог имена – Никола Стањевић, из два различита раздобља. Први је Никола, кефалија Цара Душана из друге половине 14. столећа, а други Никола Павлов Стањевић, зет Стефана Црнојевића из 15. столећа. Неки аутори Стањевиће повезују с Немањићима. Према овом мишљењу поборска братства Зеци, Каписоде, Шканате, Божовићи, Прибиловићи, Вулетићи, Ивановићи, а уз њих и бјелички Кузмани, којих има у Поборима – сви су истог порекла, од Стањевића.
https://www.poreklo.rs/2017/03/28/pleme-pobori/#_ftn12
-
79. Шурбаноски, Св. Врачи, Вевчани
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-15, Y-GATA-H4=12 и DYS481=24. Нема блиских поклапања у табели, са мање од 4 разлике на 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.
-
79. Шурбаноски, Св. Врачи, Вевчани
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-15, Y-GATA-H4=12 и DYS481=24. Нема блиских поклапања у табели, са мање од 4 разлике на 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.
Вевчани
"Становништво. — Македонско становништво Вевчана делом припада стариначким родовима. Али има и досељеника: једни су из сада расељеног села Бигора у Дебарском Дримколу, други су из села Велчана и Нича у Албанији, трећи су из Србије итд. Како је изнето, у Вевчану постоје два дела насеља. Зову се Горна и Долна махала. У Горњој махали су ови родови: Поповци, Алулој, Куковци, Костојчини, Шекуткој, Русеј, Бебекој, Велкој, Бубаној, Србаковци — свега око 240 домаћинстава [просечно један род по 14 кућа). У Доњој махали су ови сеоски родови: Аврамој, Чочорој, Ћирој или Даскалој, Парталој, Мукој, Пешинци, Дејкој, Шурбаној, Сургуној или Тузеј, Пљушкој Попађини, Каланој, Лотеј и Пупини свега око 300 домаћинстава [просечно један род 21 домаћинство)."
Тестрани су на 23andMe и Мукоски из Вевчана (род Мукој), хаплогрупа I2-CTS5966 (CTS10228).
-
128. Лојаница, Никољдан, Бабине, Пријепоље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054. Има ређе вредности DYS389II=29 и DYS458=16, а због ове друге вредности бих га довео у везу са Нешовићем из Доње Бејашнице код Прокупља, који такође слави Никољдан, а са којим има две разлике на 25 маркера.
5. Нешовић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има карактеристичне вредности DYS385ab=13-15, DYS458=16 и DYS570=22, па се нарочито због прве две може са великом сигурношћу предвидети да припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FGC22054. Тестирани је у упитнику навео да су Нешовићи у Топлицу досељени из Сјенице што иде у прилог овом резултату јер је ова подграна веома распрострањена на подручју Сјенице, Старог Влаха и Полимља, где се проширила из Вранеша, свог матичног подручја. У литератури се помињу Нешовићи из Сувог Дола, Сјеничко поље, општина Тутин, па је могуће да је тестирани Нешовић део истог братства. Тестирани је такође у упитнику навео да су Нешовићи пре Сјенице живели у Кучима и да су се презивали Бабовић. Вероватно су се Нешовићи прибратили Кучима у Сјеничком пољу, што је, ако је судити према бројним предањима других породица које генетски нису повезане са Кучима а имају предање о пореклу из Куча, била честа пракса у том крају.
Лојаница има и у околини Сјенице одакле би требало да су се доселили преци Нешовића у Топлицу, па је ова веза још извесније. Преко 23andMe имамо тестиране и Лојанице из Хаџића, и припадају хаплогрупи I-P109 , па вероватно су род са Лојаницама из Пријепоља. Препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест.
-
Вевчани
"Становништво. — Македонско становништво Вевчана делом припада стариначким родовима. Али има и досељеника: једни су из сада расељеног села Бигора у Дебарском Дримколу, други су из села Велчана и Нича у Албанији, трећи су из Србије итд. Како је изнето, у Вевчану постоје два дела насеља. Зову се Горна и Долна махала. У Горњој махали су ови родови: Поповци, Алулој, Куковци, Костојчини, Шекуткој, Русеј, Бебекој, Велкој, Бубаној, Србаковци — свега око 240 домаћинстава [просечно један род по 14 кућа). У Доњој махали су ови сеоски родови: Аврамој, Чочорој, Ћирој или Даскалој, Парталој, Мукој, Пешинци, Дејкој, Шурбаној, Сургуној или Тузеј, Пљушкој Попађини, Каланој, Лотеј и Пупини свега око 300 домаћинстава [просечно један род 21 домаћинство)."
Тестрани су на 23andMe и Мукоски из Вевчана (род Мукој), хаплогрупа I2-CTS5966 (CTS10228).
Ти Пупини су заправо Пупиноски, а постоји претенциозни и тендециозни покушаји повезивања рода Пупин из Идвира у Банату и Пупиноских из Вевчана. Зна се колико је старо презиме Пупин (пре тога Пупић који је први пут забележено 1752.године), а зна се и колико су проселно стара македонска презимена..
-
79. Шурбаноски, Св. Врачи, Вевчани
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-15, Y-GATA-H4=12 и DYS481=24. Нема блиских поклапања у табели, са мање од 4 разлике на 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.
Шурбановски је заправо најближи једној повећој групи Врачевштака са Косова, из Топлице, Расине и Рашке области. У питању је подграна: R1a-Z280>Z92>Y4459. Осим повишене вредности 458=17, све друге вредности јављају се и код ове групе родова. Ако се узме у обзир крсна слава и релативна географска близина, делује да може бити везе. Дакле могао би Шурбановски проверити и појединачни SNP Y4459, па дубљи тест ако затреба.
-
https://i.imgur.com/XhXLfwn.jpeg
(https://i.imgur.com/VC5j3fx.png)
https://srbiubih.com/nikolici/
Са овим Миладиновићима и Чоловићима као и Гргуревићима дјелимо хаплогрупу, а најстарије презиме које памте старији је Николић, тако да мислим да прича о Цуцама не пије воду, могуће да је неко од наших био ожењен па живио тамо то не знам, или можда Трешњево није Трешњево у цуцама него у Попову, врло вјероватно пошто је попово познато по трешњама постоји топоним Трешњева поња или сл
-
109. Рацков, Ђурђиц, Баранда, Опово
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Нема потпуних поклапања међу до сада тестираним припадницима ове хаплогрупе на пројекту, пре свега због повишене вредности DYS570=22, коју само он поседује, али за коју се не би могло рећи да је од великог филогенетског значаја јер прилично варира и код осталих припадника ове хаплогрупе. Од ређих вредности поседује и благо повишене DYS385b=15 и DYS576=17. Судећи само по хаплотипу вероватно му је најближи Бранковић, Јовањдан, из Жабара код Ваљева, са којим има две једноструке разлике на маркерима DYS576 и DYS570. Постоји међутим релативно разгранат род припадника ове хаплогрупе који слави Ђурђиц на подручју Поморавља, Шумадије и Александровачке жупе, па се можда због исте славе може довести у везу са Рацковим, иако имају нешто више разлика на упоредивих 23/25 маркера. Нарочито је упадљива разлика на маркеру DYS549 на којем Рацков има модалну вредност 13, док припадници србијанског рода са славом Ђурђиц имају снижену вредност 12. Штета је што овај род није за сада SNP профилисан.
Рацков је навео у упитнику да су досељени у Баранду из Кикинде, што је податак који може да се пронађе и код Ердељановића, који у Баранди наводи две породице Рацков, једна слави Ђурђиц, а друга Стевањдан, обе досељене из Кикинде. Кандидат је такође навео породично предање према којем су даљим пореклом из Поморишја.
-
132. Павловић, Петковдан, Бошњаце/Лебане, I2-Y3120
Тестирани је наавео да припада роду Павловића - Прокопових. Надимак Прокопови носе по деда Прокопу (вероватно Прокопије) са којим немају крвно сродство. Чукундеда тестираног је био Прокопов зет, на миразу, ожењен његовом пасторком. Отац чукундеде се звао Цветан (Тања) па је по њему назив фамилије и Тањини.
Године 1982. у литератури су Павловићи - Прокопови вероватно грешком забележени као Пракоповићи. За њих је тада наведено да их у Бошњацу има седам кућа и да су непознатог порекла. За највећи део становника села Бошњаце се том приликом такође бележи да је непознатог порекла. Бошњаце је веома старо насеље које је постојало још пре османлијске окупације. У турском дефтеру из 1516. године село је забележено на два места: прво као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ–Бошњак, а потом као тимар у махали Дубочици под именом Бошњак. Све ово говори у прилог великој старини становништва Бошњаца. Зна се такође да је село једном пресељено после куге, са места старог селишта на данашње место ближе реци Јабланици.
Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS460=8, DYS549=12 и у нешто мањој мери DYS576=17. На 23 до 25 упоредивих маркера овај хаплотип нема релевантних подударања у бази Српског ДНК пројекта, али на 17 упоредивих маркера има два потпуна подударања. У питању су Стевановић такође из села Бошњаце и Јовић из Чекмина код Лесковца, обојица са славом Петковдан као и Павловић. С обзиром на исту славу, географску зону и подударање маркера, може се основано претпоставити да сви припадају истом роду. Једина резерва постоји због тога што у сету од 17 маркера нема ни једног од оних који су код Павловића карактеристични, па се упоредиви маркери тестираних подударају на практично модалним вредностима.
Поштовање, ја сам овај тестирани Павловић. Искрено, очекивао сам да ћу након тестирања сазнати барем нешто ново везано за своје породично стабло, обзиром да сам од својих старих сазнао само до чукундединог оца - Наврндеде Цветана по чијем надимку "Тања" наша шира фамилија носи назив Тањини. Иначе Павловића у нашем селу има више од 7 кућа, само то у штурој литератури из 1982. није наведено. 7 кућа Павловића је само од потомака мог чукундеде Владимира који је имао 5 синова: Бора (Боривоје или Борисав), Благоје (мој прадеда), Михајло (надимак Мика), Вида (вероватно Видоје) и Никола, и нас уже зову Прокопови (по деда Прокопу на чијој смо земљи, а коме је мој чукундеда био зет, ожењен његовом пасторком Саном). Осим мог чукундеде Владимира, наврндеда Цветан је имао још три сина: Милан, Душан и Ђорђе (звани Грга) ако се не варам, и сви они имају потомке у нашем селу. Поред тога, постоје барем још две фамилије у селу које се исто презивају Павловић али славе Аранђеловдан ако се не варам, и са њима ми је речено да нисмо у сродству.
Једино ново што сам сазнао је да припадам хаплогрупи I2-Y3120 као и трећина свих Срба, али да ли је реално да од хиљада тестираних немам ближе поклапање на 23 маркера? Да ли то значи да припадам некој реткој I2 подграни, и која би то била подграна?
За крај, да ли би сте били љубазни да ми дате неки контакт од двојице са којима делим истих 17 маркера: "Стевановић такође из села Бошњаце и Јовић из Чекмина код Лесковца, обојица са славом Петковдан као и Павловић". Наше село има око 1500 становника, али се сви међусобно познајемо, тако да би ми можда било и довољно само име и име родитеља тестираног Стевановића. По мојим сазнањима постоје три фамилије Стевановића у селу, а у две од њих је деда Прокоп удао по ћерку (једна из првог брака, а друга је Нада, полусестра моје чукунбабе Сане са чијим супругом (пашеногом) мој чукундеда има фотографију са Солунског фронта који су заједно преживели), тако да може да се деси да смо у дуплом сродству (и преко мушке и женске линије понаособ). Молим за било какву помоћ око даљег истраживања, и извините на дужем излагању.
-
...
Једино ново што сам сазнао је да припадам хаплогрупи I2-Y3120 као и трећина свих Срба, али да ли је реално да од хиљада тестираних немам ближе поклапање на 23 маркера? Да ли то значи да припадам некој реткој I2 подграни, и која би то била подграна?
...
Жао ми је што сте разочарани, али тако стоје ствари. Да сам могао нешто више да кажем, свакако бих написао. Не бих рекао да је мало ни ово што је указано на могућу везу са Стевановићем и Јовићем.
Нисам рекао да немате ближе поклапање на 23 маркера, већ да немате релевантних подударања. Вама ништа не значи ако постоји неко са разликом на два или три маркера ко је из Далмације или Лике, и још слави сасвим другу славу и има различито предање о пореклу. Таква информација би Вас само навела на погрешан траг и свесно о томе никад не пишем. Ако је за утеху, припадате северном грозду гране I2-Y3120 (Dinaric North), који је код Срба присутан са "само" ~10%, а не са једном трећином. За одређивање млађе гране морали би се радити додатни тестови, било SNP панел, било неки од великих геномских тестова (WGS, BigY).
...
За крај, да ли би сте били љубазни да ми дате неки контакт од двојице са којима делим истих 17 маркера: "Стевановић такође из села Бошњаце и Јовић из Чекмина код Лесковца, обојица са славом Петковдан као и Павловић".
...
Ни један од њих није тестиран у нашим акцијама, већ смо добили анонимизиране податке из једног научног истраживања, тако да осим презимена, места порекла из 1900. године и крсне славе никаквих других података о тестираним лицима немамо.
-
Жао ми је што сте разочарани, али тако стоје ствари. Да сам могао нешто више да кажем, свакако бих написао. Не бих рекао да је мало ни ово што је указано на могућу везу са Стевановићем и Јовићем.
Нисам рекао да немате ближе поклапање на 23 маркера, већ да немате релевантних подударања. Вама ништа не значи ако постоји неко са разликом на два или три маркера ко је из Далмације или Лике, и још слави сасвим другу славу и има различито предање о пореклу. Таква информација би Вас само навела на погрешан траг и свесно о томе никад не пишем. Ако је за утеху, припадате северном грозду гране I2-Y3120 (Dinaric North), који је код Срба присутан са "само" ~10%, а не са једном трећином. За одређивање млађе гране морали би се радити додатни тестови, било SNP панел, било неки од великих геномских тестова (WGS, BigY).
Ни један од њих није тестиран у нашим акцијама, већ смо добили анонимизиране податке из једног научног истраживања, тако да осим презимена, места порекла из 1900. године и крсне славе никаквих других података о тестираним лицима немамо.
Поштовани, хвала пуно на одговору, ценим помоћ и издвојено време!
Слажем се да није мало ни ово, само како да ступим у било какав контакт са тестиранима на које сте ми указали, како бих проширио сазнања? Можете ли ми рећи о ком научном истраживању је реч, евентуално неки контакт институције која је поделила податке са вама?
Можда би ми значило и да ми дате нека најближа поклапања маркера невезано за географску близину, обзиром да генерално за моје село Бошњаце важи легенда-предање да је назив добило по томе што су се у њега доселиле породице из Босне, раније се село називалои Бошњак, или Шушељ-Бошњак (у турским дефтерима), шта год ово последње значило.
Нико из мог села нема неко поуздано предање о даљем пореклу, а дословно су ми половина од 1500 житеља села рођаци на основу ових 5-6 колена уназад које знам, јер су ми и прадеда и прабаба (Десанка Павловић, девојачко Стојановић) житељи овог села.
С тим у вези, ако смо староседеоци села, онда је вероватна теорија да смо досељени из Босне, а опет, ако нисмо староседеоци, онда постоји вероватноћа да је мој наврндеда Цветан можда друга, или трећа генерација досељеника имајући у виду да је простор Косова и јужне Србије пре пар векова након сеоба Срба опустео и насељен другим становништвом.
Обзиром да је све ово за мене ново, молим савет везано за евентуална даља тестирања, где бих и како могао радити додатни тестове, било SNP панел, било неки од великих геномских тестова (WGS, BigY), и колико би ме то задовољство коштало?
Унапред хвала на одговорима!
Иван Павловић
-
Све те недоумице можете лако решити једни великим тестом, пошто је очигледно да Вас занима дубље порекло. Можда није баш идеалан тренутак због цена тих тестова али размишљајте у том правцу. Ова двојица које сем чињенице да имате поклапање на 17 маркера славе и исту славу као и Ви су вероватно припадници истог рода. Али пошто је 17 маркера јако мало за неку конкретнију анализу када се једном сретнете, ако живите у истом месту, можете се договорити и да заједно урадите велике тестове. Тада ћете сазнати када су се ваше линије у оквиру тог рода раздвојиле. И што је још важније сазнаћете како стојите у односу на друге Србе, али и друге народе, а у оквиру северног динарика односно I-Y3120 (Dinaric North). Што се тиче рупа у породичном стаблу пробајте истраживањем црквених књига ако су сачуване.
-
Све те недоумице можете лако решити једни великим тестом, пошто је очигледно да Вас занима дубље порекло. Можда није баш идеалан тренутак због цена тих тестова али размишљајте у том правцу. Ова двојица које сем чињенице да имате поклапање на 17 маркера славе и исту славу као и Ви су вероватно припадници истог рода. Али пошто је 17 маркера јако мало за неку конкретнију анализу када се једном сретнете, ако живите у истом месту, можете се договорити и да заједно урадите велике тестове. Тада ћете сазнати када су се ваше линије у оквиру тог рода раздвојиле. И што је још важније сазнаћете како стојите у односу на друге Србе, али и друге народе, а у оквиру северног динарика односно I-Y3120 (Dinaric North). Што се тиче рупа у породичном стаблу пробајте истраживањем црквених књига ако су сачуване.
Поштовање Ивице, хвала на саветима!
Па ја бих свакако да ступим у контакт са поменутом двојицом, али како ако не знам о којим се људима ради? Стевановића у мом селу има као што рекох три фамилије, а село је највеће у Општини, има око 1500 становника, не могу само да заређам од куће до куће Стевановића и питам јесу ли се тестирали, мало је неугодно, а нисам ни у прилици обзиром да у село идем једном у месец-два на викенд само.
Што се тиче друге особе, Јовића из села Чекмин код Лесковца, то је тек теже јер никад нисам био у поменутом селу, и не знам ко је поменути Јовић, како да дођем до њега?
Ако имате контакт институције која их је тестирала и у склопу ког истраживања био бих јако захвалан.
Везано за црквене књиге, консултоваћу свештеника првом приликом када одем, наша сеоска црква датира из 14. века, више пута паљена и наново подизана, последњи пут за време устаника Цветка Врановачког из доба Карађорђа, који су се борили против најезде Арбанаса из Горње Јабланице, црква је иначе тих година утврђена и зид од два метра, дебео неких пола метра са пушкарницама стоји до дан данас око црквеног имања.
Ште се тиче даљих тестова, молим Вас дајте предлог одакле да кренем и како, не разумем се у генеалогију, ово ми је први контакт са том науком. Ако може и информација где се исти могу урадити и које су оквирно цене.
Хвала унапред!
-
Поштовани, хвала пуно на одговору, ценим помоћ и издвојено време!
Слажем се да није мало ни ово, само како да ступим у било какав контакт са тестиранима на које сте ми указали, како бих проширио сазнања? Можете ли ми рећи о ком научном истраживању је реч, евентуално неки контакт институције која је поделила податке са вама?
Истраживање још увек није објављено и немамо овлашћења да дајемо друге информације. И ово смо добили добром вољом организатора, на поверење. Ја не верујем да има толико много разнородних фамилија Стевановића са славом Петковдан у вашем селу да не би могли да ступите са неким у контакт и замолите га да се тестира. Па и да су две различите фамилије, опет би било добро да се обе тестирају. Ако бисмо имали податке из наших акција тестирања, могли бисмо и да их слободније коментаришемо.
Можда би ми значило и да ми дате нека најближа поклапања маркера невезано за географску близину, обзиром да генерално за моје село Бошњаце важи легенда-предање да је назив добило по томе што су се у њега доселиле породице из Босне, раније се село називалои Бошњак, или Шушељ-Бошњак (у турским дефтерима), шта год ово последње значило.
Нико из мог села нема неко поуздано предање о даљем пореклу, а дословно су ми половина од 1500 житеља села рођаци на основу ових 5-6 колена уназад које знам, јер су ми и прадеда и прабаба (Десанка Павловић, девојачко Стојановић) житељи овог села.
С тим у вези, ако смо староседеоци села, онда је вероватна теорија да смо досељени из Босне, а опет, ако нисмо староседеоци, онда постоји вероватноћа да је мој наврндеда Цветан можда друга, или трећа генерација досељеника имајући у виду да је простор Косова и јужне Србије пре пар векова након сеоба Срба опустео и насељен другим становништвом.
У реду, ако инсистирате. Технички посматрано, на 23 упоредива маркера најближи су вам са два маркера разлике:
- Челиковић, Волујац/Ужице, Ђурђевдан
- Вучетић, Плана/Прокупље, Лучиндан
Челиковић поседује маркер DYS576=17 који није посебно карактеристичан. Све друге вредности на којима се подударате са обојицом су модалне.
Обзиром да је све ово за мене ново, молим савет везано за евентуална даља тестирања, где бих и како могао радити додатни тестове, било SNP панел, било неки од великих геномских тестова (WGS, BigY), и колико би ме то задовољство коштало?
Све то можете наћи на Форуму ако се мало потрудите: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=39.0
-
73. Вукадиновић, Аранђеловдан, Требиће, Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће грани FT16449. Као и претходни тестирани Вукадиновић из истог места, поседује карактеристичне вредности DYS19=15 и DYS576=17. Има и једну личну карактеристичну вредност DYS391=12, тако да са другим Вукадиновићем има само ту једну разлику на упоредива 25 маркера, док са Милетићем из околине Блаца има две разлике на упоредива 23 маркера. О Вукадиновићима из Требића је писано и раније:
Вукадиновић, Аранђеловдан, Требиће, Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15 и 576=17. Најближи му је Милетић из околине Блаца, даљим пореклом из Требића. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. О Вукадиновићима и Милетићима, писано је раније.
Тестираном предлажем неки напреднији тест (WGS, BigY).
Можда је време да размисле о неком напреднијем тесту.
-
73. Вукадиновић, Аранђеловдан, Требиће, Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће грани FT16449. Као и претходни тестирани Вукадиновић из истог места, поседује карактеристичне вредности DYS19=15 и DYS576=17. Има и једну личну карактеристичну вредност DYS391=12, тако да са другим Вукадиновићем има само ту једну разлику на упоредива 25 маркера, док са Милетићем из околине Блаца има две разлике на упоредива 23 маркера. О Вукадиновићима из Требића је писано и раније:
Можда је време да размисле о неком напреднијем тесту.
Наиђох на документарац о Требићу и један Вукадиновић спомену да су се доселили из Мораче а пре тога су били у Зети.
https://youtu.be/5OYXmMQxBiU?si=sP2D37nqP2EzJe1p&t=1413
-
Наиђох на документарац о Требићу и један Вукадиновић спомену да су се доселили из Мораче а пре тога су били у Зети.
https://youtu.be/5OYXmMQxBiU?si=sP2D37nqP2EzJe1p&t=1413
То везивање за Морачу је вероватно настало због славе Аранђеловдан. Нема доказа, нити генетичке потврде за ту тврдњу.
-
Преписка о Николићима из Главске је пребачена на нову тему о овом роду:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7860.0
-
105. Димитров (Инђић), Ђурђевдан, Радејна, Димитровград, E-M35>M123>M34>M84
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS391=11. Нема блиских поклапања хаплотипова. Ово је тек осми тестирани који припада грани E-M84 на пројекту и углавном су са југа Србије и из Северне Македоније. Већина резултата је из још необјављених истраживања.
Тестирани има бугарско презиме Димитров, али му је отац Србин (као и сам тестирани) и на рођењу је имао презиме Инђић. Породични надимак им је Боровци.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
То везивање за Морачу је вероватно настало због славе Аранђеловдан. Нема доказа, нити генетичке потврде за ту тврдњу.
Да ли има генетичке потврде за област Зете?
-
Да ли има генетичке потврде за област Зете?
Не налазим везу.
Постоји резултат Бојовића из истог краја, а са другом славом, који је Вукадиновићима близак по хаплотипу, али не и исти. То би могло представљати већу старост овог рода управо на простору Горњег Ибра и Рогозне. Али на овом нивоу сазнања и без напреднијег теста, тешко је било шта тврдити.
-
101. Ковачевић, Игњатијевдан, Срђевићи/Гацко, I2-Y3120>PH908>FT16449
Тестирани има предање да припада роду Малешеваца, што потврђује и ДНК тест. О Малешевцима и њима вероватно прибраћеним G2a родовима имамо засебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1602.0
Род смо детаљно обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине (https://www.poreklo.rs/2024/04/18/akcijski-popust-na-knjigu-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine-do-kraja-juna-2025/) из које преносим неколико пасуса:
Малешевци су разгранати род с матицом у Опутним Рудинама, где су се доселили из Малине, данашњег селишта на подручју суседног Завођа. У средњем веку се Малешевци спомињу као једно од влашких племена, односно племена која су имала влашки друштвени статус. Према предању Малешеваца, једно време су имали презиме Буквић, а касније су се разгранали на Алексиће, Јарамазе и Шупиће у матици, као и на велики број братстава која живе изван Опутних Рудина. Крсна слава рода је Игњатијевдан, а прислужба летњи Игњатијевдан. То је врло ретка слава код Срба коју славе готово искључиво Малешевци и малобројне породице које су ову славу преузеле од њих.
...
У писаним изворима се Малешевци први пут помињу у дубровачком документу из 1374. године, у коме се наводи да је Милаш од Малешеваца (Milas de Malesseuac) закључио уговор о шестогодишњем најамништву код Дубровчанина Богића Љубиславића.
...
Ковачевићи из Срђевића код Гацка, према предању, потичу од Петра Алексића, који је био ковач. Доселили су се из Кнеж Дола током друге половине 17. века „због неког боја с Турцима”. Из Срђевића су се исељавали у Добреље у истој области, као и у Пресједовац у Борчу. Од Ковачевића из Срђевића су Сјерани у Зијемљима код Невесиња који су се населили на Сјераново имање, па су по њему узели ново презиме, тако да нису у сродству са осталим Сјеранима у Херцеговини. Гојковићи из Рудог Поља код Гацка, према предању, такође потичу од Ковачевића из Срђевића. Из Рудог Поља су се исељавали у Југовиће код Гацка, где се почетком 20. века помињу под презименом Гојко.
У време писања поменуте књиге наше лабораторије су радиле само тестове на 23 маркера и на том сету је хаплотип Малешевића био практично модалан, уз једну нешто ређу вредност DYS458=18. Од тада су међутим тестирана четворица Малешеваца на хаплотип од 25 маркера, који садржи и додатни маркер DYS460. Показало се да Малешевци управо на овом маркеру поседују изражено карактеристичну вредност DYS460=11. Она се јавља код свих петорице до сада тестираних Малешеваца код којих је овај маркер одређен, укључујући и овом приликом тестираног Ковачевића. Поред поменутих DYS460=11 и DYS458=18, хаплотип тестираног Ковачевића додатно поседује и неке њему карактеристичне вредности. Посебно се истиче DYS390=25, затим DYS570=17 а у мањој мери DYS391=10 и DYS576=19. Ово је други тестирани Ковачевић из Срђевића који припада овом роди и као и претходни поседује изражену карактеристику DYS390=25, па се може закључити да је ова вредност специфична за Ковачевиће.
Још нико од припадника овог великог и значајног рода није урадио дубински тест (WGS или BigY), па млађа грана којој род припада није позната. Српски ДНК пројекат је чак обезбедио један Данте Лабс кит за бесплатно тестирање једног од изворних Малешеваца, али је нажалост компанија Данте Лабс престала да испоручује резултате тестова, па је слање узорка код њих на анализу сада бесмислено. Било би заиста значајно ако би се Ковачевић или неко други од Малешеваца одлучио да уради ову врсту теста.
-
141. Гвозденовић, Ђурђевдан, Бабине/Пријепоље, J2a-M67 > FT157332
Гвозденовићи воде поријекло од Даниловића из Завинограђа у пријепољском крају. Касније су се преселили у село Бабине. Породично предање памти њиховог претка Јована, рођеног 1810. године. Он је око 1830. прешао из Бабина у Вијенац. Бавио се криџилуком и био необично снажан човјек. Познат је по томе што је носио и продавао тешку гвоздену робу, као што су вреће и коњске плоче, па су га због тога прозвали Гвозден или Гвозденовић. Јован је био и храбар и одважан. Једне ноћи, турски разбојници су га ухватили у Пљевљима, одвели на Илино Брдо и тамо убили. Касније је његово тијело пронађено и сахрањено код цркве на Илином Брду. Јованов син Мићо, рођен је 1830. године у Вијенцу. Његови потомци су синови Лазар и Никита.
Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-M67 > FT157332 чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Y4036 > J-Z467 > J-FGC21348 > J-S11842 > J-Y17947 > J-FGC21416 > J-Y15913 > J-FGC21368 > J-FT156609 > J-FT156422 > J-FT157332.
Гвозденовићи припадају добро профилисаном, још увијек неименованом генетичком роду унутар гране FT157332, чије је матица са великом вјероватноћом у широј области Рашке. Припадници овог рода међусобно показују веома блиско сродство – типично разлике од само 1 до 2 STR маркера, рјеђе 3, што указује на релативно недавног заједничког претка.
Главне одлике овог рода су:
Слава Ђурђевдан коју слави већина тестираних 11/13.
Географско исходиште генетичког рода је Рашка. А тестирани се срећу на простору Рашке, Старог Влаха, западне Србије, Босанске Крајине и Бачке.
Специфичност линије Гвозденовића је мутација на маркеру DYS389ii, са вриједношћу 30 (за разлику од уобичајених 29 код већине сродних), што ову грану чини лако препознатљивом. Управо ту вриједност 30 Гвозденовић дијели са Копуновићима, са којима има потпуно поклапање у свим осталим маркерима, што указује на могуће врло блиско генетичко сродство.
Копуновићи су поријеклом из Буковика код Нове Вароши, такође славе Ђурђевдан, док грана из околине Сјенице има предање о сродству са Обућинама који вуку коријене из Дробњака.
Географски најближа потврђена подударања (по STR маркерима) налазе се у:
селу Ступчевићи (Илићи) код Ариља, селу Акмачићи код Нове Вароши, Липници код Чачка.
Овај FT157332 гентички род указује на веома стабилан, вјероватно вишевјековни род у области југозападне Србије, који се током бурних вијекова ширио према Старом Влаху, Босанској Крајини, и Бачкој.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
-
160. Бубоњић, Никољдан, Разбој Љевчански, Србац, I2-Y3120>PH908
Тестирани је навео да породица води порекло из Далмације. Ови Бубоњићи из Лијевча поља и имају најближе генетичко поклапање са Бубоњама (Никољдан) из Северне Далмације. Реч је несумњиво о истом роду. Бубоњама је у Далмацији матица Голубић код Книна. У Крајини би овој групи родова могао бити близак још Лакић (Никољдан) са Змијања (Рекавице, Бања Лука). Неке карактеристичне вредности овог хаплотипа су свакако 437=14 и нешто нижа вредност на маркеру 19 (15).
Због помена старе племићке породица Бубањић/Бубоњић из околине Мостара, уврежено је мишљење да Бубоње потичу негде из Захумља. Невезано за ту причу, рекао бих да генетичка веза са Херцеговином делује могуће. Наиме, тамо се сличне вредности (437=14 и 19=14, уз јако блиске друге маркере) јављају код породице Пендо из Чваљине и Бејата из околине Стоца. И једни и други славе такође Никољдан, подграна FT14506.
Бубоње су уско локализоване у Голубићу, гдје је презиме и настало.
Нема других Бубоња сем ових у Голубићу код Книна, и исељених из тог мјеста.
Турци су 1701. године пописали Голубић, али тада нијесу затекли и Бубоње.
Документом из 1737. године потврђена је веза између Бубања и Бубоња.
У Попису посједника земљишта за Голубић, спомиње се Павиша Бубања.
Павиша је био пасторак Тодора Шурковог Бубање из Крушевице код Љубиња.
Презиме је добио од очуха. О томе је и данас снажно предање у Бубањама.
Млечанин Pietro Cigni је 1737. године у катастарским књигама записао Бубања, али је до погрешне интерпретације презимена дошло нешто касније.
Бубоњићи су наставак ић добили при крају 19. вијека.
Потичу из заселка Ниће у Голубићу.
Павиша је из Требесина код Херцег Новог, око 1733. године, поред мора, стигао у Голубић.
Познато је да се дио Срба у Крајину доселио из Црне Горе, а да у појединим случајевима, као у овом, има и пренесених презимена
-
Бубоње су уско локализоване у Голубићу, гдје је презиме и настало.
Нема других Бубоња сем ових у Голубићу код Книна, и исељених из тог мјеста.
Турци су 1701. године пописали Голубић, али тада нијесу затекли и Бубоње.
Документом из 1737. године потврђена је веза између Бубања и Бубоња.
У Попису посједника земљишта за Голубић, спомиње се Павиша Бубања.
Павиша је био пасторак Тодора Шурковог Бубање из Крушевице код Љубиња.
Презиме је добио од очуха. О томе је и данас снажно предање у Бубањама.
Млечанин Pietro Cigni је 1737. године у катастарским књигама записао Бубања, али је до погрешне интерпретације презимена дошло нешто касније.
Бубоњићи су наставак ић добили при крају 19. вијека.
Потичу из заселка Ниће у Голубићу.
Павиша је из Требесина код Херцег Новог, око 1733. године, поред мора, стигао у Голубић.
Познато је да се дио Срба у Крајину доселио из Црне Горе, а да у појединим случајевима, као у овом, има и пренесених презимена
Баш сам недавно писао о томе. Након 2000 тестираних Крајишника, не постоји нити један случај днк поклапања са презимењацима у Србији, Херцеговини и Црној Гори (доста индикативно).
Заправо је највећа замка (и грешка) истраживати по сличном презименом и налазити везе по сваку цену. Као што рекосте, презиме је настало вероватно у Далмацији. Повезивање са херцеговачким Бубањићима може бити такође каснијег датума, али делује занимљиво због днк поклапања на простору Херцеговине.
Колико ми је познато, није било превише миграција Срба из Херцеговине у Далмацију у 18. веку. Српско становништво Северне Далмације је ка западним крајевима мигрирало још почетком 16. века. Стога би било јако корисно да поставите извор података за ове сеобе из Херцег Новог у Голубић.
-
Баш сам недавно писао о томе. Након 2000 тестираних Крајишника, не постоји нити један случај днк поклапања са презимењацима у Србији, Херцеговини и Црној Гори (доста индикативно).
Заправо је највећа замка (и грешка) истраживати по сличном презименом и налазити везе по сваку цену. Као што рекосте, презиме је настало вероватно у Далмацији. Повезивање са херцеговачким Бубањићима може бити такође каснијег датума, али делује занимљиво због днк поклапања на простору Херцеговине.
Колико ми је познато, није било превише миграција Срба из Херцеговине у Далмацију у 18. веку. Српско становништво Северне Далмације је ка западним крајевима мигрирало још почетком 16. века. Стога би било јако корисно да поставите извор података за ове сеобе из Херцег Новог у Голубић.
У Бубањама веле да су два брата убила неког пашу па су избјегли чак у Млетке.
Те године (око 1730.), у јесен, Турци су срушили цркву на Побрњици.
Таквим поступком, Турци су задали тежак ударац Србима овог краја.
То није могло да прође тек тако – без сукоба и погибије.
По предању, да се освете, Тодор и Петар Бубања убили су Сијаиз–пашу.
Завјеренички су му дошли до главе, зато се из Бубања бјежи тајно.
Петар је стигао у Баошиће, а Тодор – он се скрасио у Требесину.
То су села код Херцег Новог, тада под млетачком управом.
Тодоровом пасторку Павиши у Требесину је постало ''тијесно'', па је тражећи ново пребивалиште, поред мора, око 1733. године стигао до Голубића код Книна.
-
У Бубањама веле да су два брата убила неког пашу па су избјегли чак у Млетке.
Те године (око 1730.), у јесен, Турци су срушили цркву на Побрњици.
Таквим поступком, Турци су задали тежак ударац Србима овог краја.
То није могло да прође тек тако – без сукоба и погибије.
По предању, да се освете, Тодор и Петар Бубања убили су Сијаиз–пашу.
Завјеренички су му дошли до главе, зато се из Бубања бјежи тајно.
Петар је стигао у Баошиће, а Тодор – он се скрасио у Требесину.
То су села код Херцег Новог, тада под млетачком управом.
Тодоровом пасторку Павиши у Требесину је постало ''тијесно'', па је тражећи ново пребивалиште, поред мора, око 1733. године стигао до Голубића код Книна.
То није извор, то је предање. Ово је ипак мало романтичарски приступ истраживању. Чињенице су ипак доста другачије:
"Бубоња, Голубић (кнински) св. Никола 70 (12) Досељени су из Босне у 17 веку. Било их је 8 домаћинстава око 1920. године. Имају породичне надимке: Ниће, Симице и Куљани. Забележена су тврђења у појединој литератури, да је ова породица наводно старином из "средњовековне српске области Захумље" (Породице далматинских Срба)
Дакле, као што се може видети, Бубоње су део досељеничке струје из Босне (17. век), највероватније из Бјелајског поља. У Западну Босну по свој прилици долазе у општем таласу насељавања у 16. веку. Ко зна какво је тада презиме било, пошто она и нису била формирана у овом облику тада.
-
67. Ишић, Ђурђевдан, Радљево/Уб, R1b-U152 > R-Z193 > R-Y323092 (највероватније род Мучибабића)
Тестирани је о свом пореклу у упитнику навео следеће:
Крајем 18. века из племена Дробњаци у Селевац код Смедерева долазе браћа Малета и Антоније. Тамо убију Турчина јер је хтео да оствари "право прве брачне ноћи". Због тога беже у Радљево. Малета је добио пет синова: Симу, Јеремију, Лазара, Марка и Исаила. Од њих су настале фамилије; Симанићи, Јеремићи, Лазарићи, Марковићи, а од Исаила, званог Иса, Исићи односно Ишићи.
Боривоје Дробњаковић у својој књизи "Смедеревско Подунавље и Јасеница - антропогеографска истраживања" бележи Ишиће (Радишиће) као најстарије становнике Селевца 1925. године:
(https://i.postimg.cc/zBvyVWj9/image.png)
Уочљиво је да Дробњаковић као славу Ишића наводи Ђурђиц, а не Ђурђевдан, али не би било први пут да се ове две славе мешају, било грешком истраживача или казивача.
Ишићев хаплотип има неколико карактеристичних вредности за западну R1b хаплогрупу, али се посебно издваја повишена и екстремно ретка вредност DYS448=21 (модална је 19) и повишена вредност DYS449=32 (модална је 29) али ова друга није део стандардног панела од 23 маркера већ је доступна само у проширеном панелу од 25 маркера који користимо у последњих неколико година.
На генетичкој дистанци 2/25 и 2/23 уочава се неколико тестираних припадницика рода "Дабића, Зимоњића и Мијатовића" описаног у књизи "Генетичко порекло Срба старе Херцеговине (https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/)", међу којима се посебно издваја Руњевац јер дели и исту славу са Ишићем:
1) Руњевац, Ђурђевдан, Згоњево/Требиње
2) Зимоњић, Лазарева Субота, Мала Гарева/Гацко
3) Милошевић, Лазарева Субота, Броћанац/Слуњ
4) Милановић, Михољдан, Ратковићи/Сребреница
5) Вучић, Никољдан, Церова/Крушевац
Међутим, издвајамо ипак везу са Мучибабићем, Аранђеловдан, Полице/Дубљевићи/Гацко а који припада генетички блиском роду Мучибабића, такође описаног у Књизи о Херцеговцима (https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/).
Разлог што апострофирамо везу са Мучибабићем и поред значајно веће генетичке дистанце (разликују се на 4 од 25 упоредивих маркера) и различите славе, јесте чињеница да обојица деле поменуту карактеристичну и екстремно ретку вредност маркера DYS448=21 која је, до појаве Ишићевог резултата, забележена код само три припадника целе западне R1b хаплогрупе у табели Српског ДНК пројекта. Стога веза са Мучибабићем ипак има превагу над осталим, наизглед ближим поклапањима.
Оба поменута (блиска) генетичка рода свакако припадају хаплогрупи R1b-U152 > R-Z193 > R-Y323092 па нема дилеме да је и Ишић припадник неке млађе подгране исте ове хаплогрупе. Било би јако пожељно да Ишић уради и дубљи тест (Big Y-700 или WGS) како би се додатно профилисао овај шири генетички род на простору Старе Херцеговине. Овим тестом би се видело и када је дошло до одвајања мушке лозе којој припада Ишић и мушке лозе Мучибабића, чији представник је већ урадио велики тест.
-
То није извор, то је предање. Ово је ипак мало романтичарски приступ истраживању. Чињенице су ипак доста другачије:
"Бубоња, Голубић (кнински) св. Никола 70 (12) Досељени су из Босне у 17 веку. Било их је 8 домаћинстава око 1920. године. Имају породичне надимке: Ниће, Симице и Куљани. Забележена су тврђења у појединој литератури, да је ова породица наводно старином из "средњовековне српске области Захумље" (Породице далматинских Срба)
Дакле, као што се може видети, Бубоње су део досељеничке струје из Босне (17. век), највероватније из Бјелајског поља. У Западну Босну по свој прилици долазе у општем таласу насељавања у 16. веку. Ко зна какво је тада презиме било, пошто она и нису била формирана у овом облику тада.
То да су дошли из Босне у 17. вијеку је навео Накићеновић.
Који је то његов извор? Распитао се по селу..
Када су Турци 1701. пописали Голубић, гдје су Бубоње? Нема их.
Колико су од 1735-37. године Млечани у Голубићу пописали Бубоња?
Ни једног.
Па гдје су ако су тамо од 17. вијека?
Цијеним твој рад, али овај пут си промашио 100%.
-
То да су дошли из Босне у 17. вијеку је навео Накићеновић.
Који је то његов извор? Распитао се по селу..
Када су Турци 1701. пописали Голубић, гдје су Бубоње? Нема их.
Колико су од 1735-37. године Млечани у Голубићу пописали Бубоња?
Ни једног.
Па гдје су ако су тамо од 17. вијека?
Цијеним твој рад, али овај пут си промашио 100%.
Зна се добро како су ишле миграције у том крају. Наравно да их нема, ко зна како су се презивали тада. Као што рекох, тражење порекла само на основу истог презимена је обично жесток ћорскокак. Посебно код крајишких Срба. Ова епска предања која наводите нису од никавког значаја, нити имају неку тежину када је порекло даламтинских Бубоња у питању. Још једном, не постоје никакви извори о сеоби Срба из Херцег Новог у околину Книна средином 18. века. Али, на крају ће свако веровати у оно у шта жели. Срећно у даљем истраживању.
-
Баш сам недавно писао о томе. Након 2000 тестираних Крајишника, не постоји нити један случај днк поклапања са презимењацима у Србији, Херцеговини и Црној Гори (доста индикативно).
Хвала Небојша на овако отвореном и поучном, па и храбром ставу које износиш овдје у Пореклу, у вези 2.000 ДНК тестираних ПРЕЗИМЕНА из Крајине, поредећи са тестираним презименима с источне стране ријеке Дрине и Неретве.
-
Хвала Небојша на овако отвореном и поучном, па и храбром ставу које износиш овдје у Пореклу, у вези 2.000 ДНК тестираних ПРЕЗИМЕНА из Крајине, поредећи са тестираним презименима с источне стране ријеке Дрине и Неретве.
Као и увек када ми се обраћаш, земљаче, не знам јеси ли ироничан, или говориш искрено. У сваком случају, нема ту никакве храбрости, то су чињенице. А и не видим да ова реченица моја представља нешто епохално. Нити значи да не постоји генетичка веза са Србима из Херцеговине и Црне Горе, просто су презимена формирана у другом периоду (она источно и она западно).
Иначе, крсне славе су много поузданији параметар за истраживање него сама презимена. Ту већ имамо доста преклапања: генетичка поклапања-иста крсна слава. Такође, презимена настала на основу племенских/родовских назива су такође присутна, али су племена ипак знатно старија од коначног устоличења многих презимена.
Тако у Крајини имамо нпр. генетичке родове који носе презимена и имају днк поклапање са племенима из Херцеговине:
Мирило, Далмација (Мириловићи, Херцеговина)
Кричке, Далмација (Кричи, Стара Херцеговина)
Дробњак, Банија (Дробњаци, Стара Херцеговина)
Бањац, Бањанин, Лика, Босанска Крајина (Бањани, Стара Херцеговина)
Али, зато готово никада нећемо наићи на случај где имају днк поклапање крајишки Јовићи, Станковићи, Миловановићи, Петровићи, Јанковићи са презимењацима источно.
-
Зна се добро како су ишле миграције у том крају. Наравно да их нема, ко зна како су се презивали тада. Као што рекох, тражење порекла само на основу истог презимена је обично жесток ћорскокак. Посебно код крајишких Срба. Ова епска предања која наводите нису од никавког значаја, нити имају неку тежину када је порекло даламтинских Бубоња у питању. Још једном, не постоје никакви извори о сеоби Срба из Херцег Новог у околину Книна средином 18. века. Али, на крају ће свако веровати у оно у шта жели. Срећно у даљем истраживању.
Тотално стереотипно размишљање.
Не ради се ни о каквој масовној сеоби из Херцег Новог.
Појединац одлази у потрагу за бољим животом у нову средину.
Небитно да ли је путовао поред мора или преко Босне.
Углавном Бубоња у Голубићу нема 1701. године.
Нема их чак ни 1735-37. године.
А морало би да буде.
За тако дуг период свега 8 кућа.
И сл.
Завршавам причу на ову тему.
Пријатан дан Небоша
-
Као и увек када ми се обраћаш, земљаче, не знам јеси ли ироничан, или говориш искрено.
Овај пут, ВРЛО ИСКРЕНО.
-
67. Ишић, Ђурђевдан, Радљево/Уб, R1b-U152 > R-Z193 > R-Y323092 (највероватније род Мучибабића)
Подаци о пореклу Ишића из упитника су преузети са локалног сајта о историји Радљева, који се посебно осврнуо на порекло Ишића:
https://sites.google.com/site/radljevosve/istorija
Овде ћу ископирати допуњенију верзију предања са сајта:
"Крајем осамнаестог века из Црногорског братства Дробњаци досељавају се у Селевац код Смедерева браћа Антоније и Малета. Међутим, при покушају њихове женидбе долази до сукоба са локалним читлук-сахибијом због његовог захтева да оствари право „прве ноћи". О читлук-сахибијама је Вук Караџић писао: „Читлук - сахибија, закупац сеоског поседа изнајмљеног од спахије, не само што узима девети део од сваког усева него му људи још морају радити".
Како је обесни читлук-сахибија био убијен, Антоније и Малета не смедоше даље остати у Селевцу, већ пребегну у Ваљевску нахију и населе се у Радљево.
Малета је добио пет синова: Симу, Јеремију, Лазара, Марка и Исаила. Од њих су настале фамилије: Симанићи, Јеремићи, Лазарићи, Марковићи, а од Исаила, званог Иса, Исићи односно Ишићи.
Малетин брат Антоније добио је два сина: Негована и Милића. Негованови потомци, који су живели поред Ишића, грешком матичара буду уписани као Ишићи. Били су то: Светолик, Божидар и Витомир.
Од Милића су настали данашњи Миличићи, по Милици, Милићевој удовици.
Сам Милић је сахрањен у Радљевском гробљу 1817. године, што се могло видети на добро очуваном споменику.
Према књизи 121, у којој се налазе подаци о поименичном попису свих житеља и њихове имовине, сачињеног 1863. године, налазе се подаци о следећим фамилијама: Лазарићи, Миличићи, Јеремићи, Марковићи, Симанићи, Симићи и Илићи. Треба напоменути да се у матичним књигама налазе подаци о фамилијама Ишића, као и Илића, и то почевши од вођења таквих књига 1835. године. Међутим, пописивачи су направили спискове задруга у којима су сва задружна домаћинства Ишића уписали као Илиће.
Морамо истаћи да је поред Радљевске цркве сахрањен Јован Ишић, цењени ктитор који је за Радљевску цркву и школу дао плацеве од неколико хектара. На споменику је написан датум смрти Јована Ишића - 1845. година, као и податке да је имао 48 година ."
Занимљиво да код Љубе Павловића у "Антропогеографији Ваљевске Тамнаве" Ишићи уопште нису наведени међу родовима села Радљево. Ако упоредимо славу, као и податак о Малети, једном од браће који су дошли у Радљево из Селевца (са сајта села Радљево), онда се они највероватније "крију" иза овог рода:
"Малетићи и Достанићи, прва половина 18. века, Косово, Ђурђевдан."
https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-radljevo-ub/?script=cir
Љуба Павловић је једини аутор који њихово порекло везује за Косово, али с обзиром да саме Ишиће није ни поменуо, као и да је познат по материјалним грешкама (често ненавођење свих родова у неком селу, погрешни подаци за родове које помене итд.), не бих поклањао превише поверења његовим информацијама, поготово што ова подграна R1b хаплогрупе није присутна на простору Космета.
Искрено ми је овај резултат (пријатно) изненађење, на основу забележеног предања и славе сам очекивао или I1-P109>FGC22045 род Дробњака или неки од других родова који се везују за простор Дробњака.
-
135. Миленковић, Никољдан (преслава Мали Никољдан), Прва Кутина, Нишка Бања
Припада хаплогрупи I2-L596>Y16419>BY4177. У односу на модални хаплотип овог огранка I2 хаплогрупе се разликује по повишеној вредности 18 на маркеру DYS576 (модална је 17) и двоструко сниженој вредности 8 на маркеру DYS438 (модална је 10). Такође поседује вредност 31 на DYS449 за коју у нашој табели не постоји довољан број упоредивих хаплотипова да би се могао извући закључак о (не)модалности (на Yfull је на основу два узорка дата "модална" вредност од 33). У складу са тим, углавном се од осталих припадника ове подгране у нашој табели разликује на 2 до 3 маркера. Могла би бити значајна снижена вредност на споромутирајућем маркеру DYS438, под условом да то није нека скорија мутација. Подграна BY4177 се код нас јавља углавном у јужним крајевима Србије, где јој је вероватно и извориште, и Миленковићев резултат ту није изузетак. Узводне и паралелне гране су најраспрострањеније и најразноврсније међу Јерменима, па је можда са њима ова подграна доспела на наше просторе.
https://www.yfull.com/tree/I-BY4177/
Тестирани је навео да је родовски надимак његове фамилије Ђусини, а да су ранија презимена била Димитријевић и Савовић. Навео је да по предању потичу "из Брда Црне Горе", али с обзиром да је подграна BY4177 на простору Црне Горе непостојећа, као и на смер историјских миграција, логичније је претпоставити да се овде мисли на Скопску Црну Гору. О пореклу становништва Прве Кутине (ранији назив Еминова Кутина) нисам успео да пронађем ништа у доступној литератури. Тестираном саветујем да уради неки од дубинских тестова (Big Y или WGS) како би проширили сазнања о његовој подграни међу Србима (до сада је само један припадник ове гране, Глигоријевић из Мезграје код Бабушнице, урадио WGS тест).
-
„Да ли ми можете рећи на колико Y-STR маркера се разликујем од тестираног члана Глигоријевића, као и од осталих породица које припадају истој подграни као ја? Видео сам на форуму да има још породица које припадају грани BY4177, односно мојој грани, а приметио сам и неке резултате на другим пројектима укључујући породице из северне Албаније и једну из Босне. Према породичном предању, наши преци су се са Брда доселили у околини Призрена у Метохији(18.век),а одатле су се средином 19. века преселили у Бањи. Волео бих, уколико је могуће, да добијем прецизније податке о степену сродности са наведеним породицама, као и више информација о другим члановима ове подгране.
Хвала унапред!
-
Тотално стереотипно размишљање.
Не ради се ни о каквој масовној сеоби из Херцег Новог.
Појединац одлази у потрагу за бољим животом у нову средину.
Небитно да ли је путовао поред мора или преко Босне.
Углавном Бубоња у Голубићу нема 1701. године.
Нема их чак ни 1735-37. године.
А морало би да буде.
За тако дуг период свега 8 кућа.
И сл.
Завршавам причу на ову тему.
Пријатан дан Небоша
Ранко, ја бих пре рекао да се код тебе ради о стереотипном размишљању. Замислио си да су сви под капом небеском чије презиме асоцира на бубањ један род, и то твој. Од Берана, преко племства Дубровника и влашких катуна, па до Далмације и даље. Могу да разумем твоју јаку жељу да то буде истина и то се често дешава, али у стварности једино што делиш са далматинским и крајишким Бубоњама и Бубоњићима су слично презиме и хаплогрупа стара 2000 година. Нити је предање исто, ни слава, а о хаплотиповима да и не причамо. На свега 20 упоредивих маркера разликујете се за седам вредности, при чему ти имаш пет карактеристичних, а они две, и да се ни на једној од тих не поклапате! Па таман да сте у Чернобиљу били, много је...
-
„Да ли ми можете рећи на колико Y-STR маркера се разликујем од тестираног члана Глигоријевића, као и од осталих породица које припадају истој подграни као ја? Видео сам на форуму да има још породица које припадају грани BY4177, односно мојој грани, а приметио сам и неке резултате на другим пројектима укључујући породице из северне Албаније и једну из Босне. Према породичном предању, наши преци су се са Брда доселили у околини Призрена у Метохији(18.век),а одатле су се средином 19. века преселили у Бањи. Волео бих, уколико је могуће, да добијем прецизније податке о степену сродности са наведеним породицама, као и више информација о другим члановима ове подгране.
Хвала унапред!
Није то од неке веће важности, јер сте сви прилично слични са хаплотиповима и разлике су минималне, што говори у прилог томе да је ова подграна прилично млада, са чиме се слаже и њен TMRCA (време до најскоријег заједничког претка) од само 650 година према Yfull-у. Да бисте могли конкретно да видите оно што вас занима, а то је степен сродности, односно време одвајања од Глигоријевића и осталих (ако неко од њих буде урадио дубински тест), треба да урадите неки од дубинских тестова, јер се само на основу малог броја тестираних STR маркера такве оцене не могу давати.
-
Није то од неке веће важности, јер сте сви прилично слични са хаплотиповима и разлике су минималне, што говори у прилог томе да је ова подграна прилично млада, са чиме се слаже и њен TMRCA (време до најскоријег заједничког претка) од само 650 година према Yfull-у. Да бисте могли конкретно да видите оно што вас занима, а то је степен сродности, односно време одвајања од Глигоријевића и осталих (ако неко од њих буде урадио дубински тест), треба да урадите неки од дубинских тестова, јер се само на основу малог броја тестираних STR маркера такве оцене не могу давати.
Хвала вам на одговору, само још два питања да ли бих могао ступити некако у контакту са Глигоријевићем? Сада сам претражио преко ових форума и видим да има члан под тим именом, па да са њим разменим мишљење.
А друго питање да ли бих могао знати који су то све тестирани родови који припадамо грани BY4177 и делимо сличности по маркерима?
Хвала унапред, свако добро!
-
Ранко, ја бих пре рекао да се код тебе ради о стереотипном размишљању. Замислио си да су сви под капом небеском чије презиме асоцира на бубањ један род, и то твој. Од Берана, преко племства Дубровника и влашких катуна, па до Далмације и даље. Могу да разумем твоју јаку жељу да то буде истина и то се често дешава, али у стварности једино што делиш са далматинским и крајишким Бубоњама и Бубоњићима су слично презиме и хаплогрупа стара 2000 година. Нити је предање исто, ни слава, а о хаплотиповима да и не причамо. На свега 20 упоредивих маркера разликујете се за седам вредности, при чему ти имаш пет карактеристичних, а они две, и да се ни на једној од тих не поклапате! Па таман да сте у Чернобиљу били, много је...
!?
-
Видим да сам пропустио забаву са Бубањама. И ја мислим да су презимена настала "тамо и вамо" сасвим случајно, као надимак. То што их нема на млетачким катастрима Голубића у првој половини 18. века може бити да су носили друго презиме. Знам из искуства да је у том крају доста презимена настало управо у другој половини 18. века, преко надимака. И у оближњем Штикову су били неки Кнежевићи коју су имали надимак Бубањ.
-
!?
Праштај, превидео сам да си написао да Бубоње у Голубићу потичу од пасторка Бубања.
-
170. Рачић (Никољдан), Печеног/Краљево
Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Могуће да је у питању грана Никољштака BY199059>BY198296. Има само један маркер разлике од неколико њих који су сврстани у ту грану. Врло ретка вредност маркера код Рачића је DYS448=18 уместо 19, коју имају још само тројица од преко 250 тестираних из ове хаплогрупе. Међу њима је и Вјетровић из Штиткова код Нове Вароши, само што је он сигурно друга грана - Пипери, пошто је радио дубински тест, а разликују се на 3 маркера, што није мало. Мислим да овај DYS448=18 нема неки значај за упоређивање. У сваком случају, једино би се могла знати подграна када би Рачић урадио дубински тест у иностранству, иначе је све нагађање због велике сличности у меркерима унутар хаплогрупе R1b-Z2705.
По литератури су Рачићи у Печеног дошли из Корлаћана "у Турској". Једино слично томе је село Корлаће северно од Рашке.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
Није то од неке веће важности, јер сте сви прилично слични са хаплотиповима и разлике су минималне, што говори у прилог томе да је ова подграна прилично млада, са чиме се слаже и њен TMRCA (време до најскоријег заједничког претка) од само 650 година према Yfull-у. Да бисте могли конкретно да видите оно што вас занима, а то је степен сродности, односно време одвајања од Глигоријевића и осталих (ако неко од њих буде урадио дубински тест), треба да урадите неки од дубинских тестова, јер се само на основу малог броја тестираних STR маркера такве оцене не могу давати.
Јавите се на број 0694418146
-
Хвала вам на одговору, само још два питања да ли бих могао ступити некако у контакту са Глигоријевићем? Сада сам претражио преко ових форума и видим да има члан под тим именом, па да са њим разменим мишљење.
А друго питање да ли бих могао знати који су то све тестирани родови који припадамо грани BY4177 и делимо сличности по маркерима?
Хвала унапред, свако добро!
Да, он је на овом форуму под надимком "Глигорија", слободно га можете контактирати, верујем да ће се обрадовати новом припаднику ваше и његове подгране. Тестирани који су јавно видљиви и нису део затворених истраживања су Глигоријевић и Милошевић из Жбевца код Бујановца (слава Аранђеловдан).
-
Глигоријевићи иначе славе Св.Николу. Наравно да сам се веома обрадовао због појаве новог рођака и то баш блиског, рекло би се. Већ смо ступили у контакт.
-
167. Мељанац, Јовањдан, Отишић, Врлика, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY34282>FT12534>Y172786>FT44630
Као и претходно тестирани Мељанац из Отишића, припада роду Стојисављевића из истог места, чија је крсна слава Аранђеловдан. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS481=21 и једини је до сада тестирани припадник овог рода који је поседује. То је уједно и једини маркер на коме се разликује од хаплотипа другог тестираног Мељанца.
Мељанци имају предање о пореклу из Самодреже код Вучитрна.
О роду Стојисављевића имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7212.0
-
163. Горановић, Ђурђевдан, Доња Дубица, Оџак
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно модалан хаплотип, па има већи број потпуних поклапања и блиских хаплотипова без филогенетског значаја. У литератури се може пронаћи податак да су Горановићи дошли из Црне Горе у Доњу Дубицу. Кандидат је навео у упитнику да је стара породична слава била Лазарева Субота. Ово би могло бити од помоћи у одређивању порекла Горановићи јер се у литератури помиње неколико родова у Дробњаку са овом славом. Кандидат је такође навео у упитнику да су се доселили са Голије, где има Горановићи, али славе Петковдан и вероватно припадају хаплогрупи E-V13 (требало би да су огранак Бјелица), па се у овом случају вероватно ради о повезивању на основу истог презимена. Препоручујем за даље тестирање BigY-700 или WGS тест.
-
168. Јањушевић, Никољдан, Лаз/Никшић, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289
Припада генетичком роду Копривица и Тупањаца, односно подроду Копривица. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS576=16 и DYS570=20.
Тестирани је навео да Јањушевићи по предању потичу од Копривица из Бањана, а да су се у Лаз код Никшића доселили из Вељег Дубоког у Ровацима.
Рајко Раосављевић у свом раду о Морачи, Ровцима и Колашину наводи следеће:
(https://i.imgur.com/vzxxj8h.png)
Очито се ради о повратној миграцији из Роваца у Лаз, село које су населила братства из суседних Озринића код Никшића.
Са овим резултатом је потврђено предање Јањушевића из Озринића о њиховом пореклу од Копривица. Уједно су оборена предања више разнородних Јањушевића у којима се наводи да потичу од Јањушевића из Озринића:
- Род који припада грани I2-Y3120:
Јањушевић, Ђурђевдан, Буковик/Ритошићи/Прибој
Јањушевић, Ђурђевдан, Калуђеровићи/Прибој
- Род који припада грани I2-PH908:
Јањушевић, Никољдан, Гарева/Гацко
- Род из Диваца код Пријепоља који припада потпуно различитој хаплогрупи:
Двојица тестираних Јањушевића чији резултати још нису објављени.
-
142. Ђуровић, Јовањдан, Зеленика, Херцег Нови
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује низ прилично специфичних повишених вредности: DYS389=14-31, DYS448=21, DYS438=12 и DYS533=13. Осим DYS448=21, остале три вредности дели са Мрдићем из Шумате Главице код Требиња (Митровдан) и Павловићем из Крушевица код Херцег Новог (Ђурђевдан), и они су му уједно и једина блиска поклапања у табели. Од Мрдића се разликује на 3, а од Павловића на 4 од 23 маркера. Како би се утврдила припадност млађој подграни препорука је даље тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста. Тестирани је у упитнику навео да су према предању далеким пореклом са Косова, одакле су се доселили у Црмницу. Навео је и да им је старије презиме било Мијановић, као и да су пре Јовањдана славили другу славу, али се не зна тачно коју.
-
143. Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино снижена вредност DYS389=12-29. Од припадника ове гране Јекићу су најближи Ресановић из Закопе код Двора (Никољдан) и Радетић из Лакташа (Ђурђевдан), од којих се разликује на само 1 од 23 маркера, као и Милошевић из Главице код Гламоча (Ђурђевдан), од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Црне Горе (Полимље).
-
144. Катић, Стевањдан, Белотић, Богатић
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује прилично специфичан хаплотип, са већим бројем карактеристичних повишених вредности: DYS391=11, DYS439=14, DYS458=20, DYS576=21 и DYS570=20. Једино блиско поклапање у табели има са Стекићем из истог села (Митровдан), иако према доступној литератури не постоје назнаке да би могли бити повезани. Разликују се на 2 од 17 упоредивих маркера, и при том деле повишене вредности на маркерима DYS391 и DYS458. Препорука је даље тестирање помоћу дубинског теста (WGS или BigY-700).
Досељени између 1829. i 1863. године
Из Босне су: КАТИЋИ (Шћепандан, 1-2 к), из Дворова, у Семберији, и један су род са Катићима у Глоговцу и Слепчевићу.
Досељени у 18. веку
СТЕКИЋИ (Митровдан, 46 к), један су род са Ерићима у Метковићу и Николићима у Штитару; досељени су из Херцеговине.
https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-selo-beloti%C4%87-bogati%C4%87-ma%C4%8Dva/ (https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-selo-beloti%C4%87-bogati%C4%87-ma%C4%8Dva/)
-
136. Петровић, Ђурђевдан, Петровићи/Шековићи
Припада хаплогрупи I2 PH908, грани I-FT14506 и херцеговачком роду Зубци.
Хаплотип тестираног Петровића има чак девет немодалних вриједности, када говоримо о нодалном хаплотипу I2, али у контексту поменутог генетског рода, може се рећи да посједује већину вриједности карактеристичних управо за тај род.
Петровић, тако, има снижене DYS391=10, DYS439=12, DYS437=14, DYS449=30 и DYS481=30, а повишене DYS19=17, DYS458=18, DYS549=12 и DYS643=11.
Већину ових вриједности Петровић дијели са осталим Зубцима, изузев вриједности на маркеру DYS549.
Међу ближим резултатима довољно је издвојити неколико, од којих се резултат Петровића углавном разликује на 1 од 22 упоредива маркера – Пујић, Ћурић и Миладиновић, сви из околине Требиња, сви са славом Ђурђевдан.
Од географски блиских припадника рода треба поменути Ашћерића из истоименог села код Шековића, од ког се хаплотип Петровића разликује на 2 од 22 упоредива маркера. Ашћерић, као и остали поменути, слави Ђурђевдан.
Тестирани је оставио предање о досељењу са тромеђе, претпостављајући да је у питању тромеђа коју означава племе Грахово. Последњу претпоставку је јасно изнио као личну, па је не можемо ни посматрати као предање. У свјетлу добијеног резултата, можемо потврдити да је породично предање, ако изворно говори о тромеђи, тачно, јер је простор Зубаца уистину на тромеђи БиХ, Хрватске и Црне Горе. Међутим, јасне везе са Граховом нема. Интересантно је примјетити и да се село Петровићи, из ког потиче тестирани, на западу граничи са селом Зупци, такође у општини Шековићи, што можда указује, заједно са резултатом Ашћерића, на нешто већу концентрацију становништва поријеклом из Зубаца.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова.
-
144. Катић, Стевањдан, Белотић, Богатић
Пар занимљивости у вези са Катићима. Наиме, Катићи из Белотића би требало да су једнородни са Катићима из Слепчевића и Катићима из Глоговца, а сви заједно би требало да су једнородни са Катићима из Семберије (Дворови се углавном погрешно наводе као мјесто поријекла). Катићи из Глоговца и Катићи из Слепчевића су, по свему судећи, изумрли у мушкој линији (мада је у Слепчевићу презиме опстало, али не и директна мушка линија), тако да остаје да су Катићи из Белотића и Катићи из села Бродац Доњи у Семберији последњи остаци ове некада очигледно широке семберско-мачванске лозе. Надам се да ћу ускоро тестирањем семберских Катића потврдити тезу.
Битно је напоменути и то да су Катићи из Белотића преносили предање да је даље поријекло (прије Мачве и Семберије) из Паштровића.
-
147. Божјаковић, Игњатијевдан, Ноћај, Сремска Митровица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=14-14 и снижена DYS635=22. Нема блиских поклапања у табели са којима дели наведене вредности. Тестирани је у упитнику навео да потичу од рода Малешеваца, међутим могуће да се ради о повезивању на основу исте славе, јер се хаплотип Божјаковића разликује од хаплотипа Малешеваца на чак 6 маркера. С обзиром да ниједан припадник рода Малешеваца није дубински тестиран, веза се не може проверити тестирањем нивоа млађег од FT16449, на ком се они тренутно налазе. А како је SNP FT16449 тек мало млађи од PH908, препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Doseljeni u 18. veku
Iz Hercegovine su: VUČENOVIĆI (Đurđevdan, 36 k). PANIĆI (Ignjatije, k), BOŽJAKOVIĆI (17-6 K) i od njih ŠERBIĆI (15 k), jedan su rod sa Maletićima (Dabići, Đuđići, Vukovići, Daničići) u Bogatiću, Budimirovićima i Vitorovićima u Glušcima, Dakićima u Banovom Polju, i Maleševićima u Salašu Noćajskom.
https://www.poreklo.rs/2012/11/05/poreklo-prezimena-selo-no%C4%87aj-sremska-mitrovica/ (https://www.poreklo.rs/2012/11/05/poreklo-prezimena-selo-no%C4%87aj-sremska-mitrovica/)
-
111. Новић, Аранђеловдан, Доњи Детлак/Дервента
Припада хаплогрупи I2 PH908, док припадност некој од млађих грана можемо само претпоставити.
Хаплотип тестираног Новића има седам немодалних вриједности – смањене вриједности на DYS389II=30, DYS449=30, DYS481=28 и DYS533=12, те повећане на DYS439=14, DYS458=18 и DYS570=19.
Као најспецифичније вриједности можда треба оздвојити троструко снижени DYS481, као и нешто рјеђи DYS389II.
Управо специфичност хаплотипа тестираног Новића условљава то да нема потпуних поклапања, док и о блискима можемо само условно говорити, јер се код оних у односу на које има 1 до 2 разлике ради углавном о малом броју упоредивих маркера, док поклапања у погледу славе, или географске блискости нема.
Када се све узме у обзир, можда би могла постојати веза са родом означњним у табели СДНКП као Род У, чији припадници углавном славе Игњатијевдан, припадају грани FT16449 и потичу из Херцеговине, док се од Новића разликују углавном на 3 од 22 (или 16) упоредива маркера, при чему се разлике налазе на, углавном, нешто брже мутирајућим маркерима. Потенцијално најзанимљивији из ове групе би могао бити резултат Крњевића из Фатнице код Билеће, јер са тестираним дијели и славу.
Међутим, без додатних тестирања незахвално је износити било какве категоричне тврдње.
Ситуација са тестираним Новићем није била ништа једноставнија ни када су у питању доступни писани извори. Нећу оптерећивати коментар вишком текста, али суштина је у томе да изворни Новићи из Доњег Детлака и Осиње славе Игњатијевдан (постоји више предања о њиховом поријеклу, не нужно сукобљених – да су из Прокупља дошли у Осињу, па одатле једна грана у Доњи Детлак, или да су у дервентски крај дошли из околине Теслића и да су истог рода са Гачићима). Међутим, тестирани Новић је по свему судећи потомак Михајла Глишића, који је даљим поријеклом вјероватно из Палачковаца код Прњавора, а чија мајка се оставши удовица након смрти Михајловог оца, удала у Новиће. Михајло касније узима очухово презиме Новић, али задржава славу Глишића – Аранђеловдан. На жалост поријекло становништва Палачковаца није обрађено у мени познатој литератури, док је о Детлаку монографију 2008. године објавио управо један од (изворних) Новића, али се поријеклом становништва бавио само кроз прикупљена и записана казивања, што није било довољно да ову ствар даље расвијетлимо.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, а алтернатива би био директни тест код Yseq-a на неку од претпостављених грана.
-
104. Јовић, Јовањдан, Лабуцка/Лопаре
Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани Y177200.
Хаплотип тестираног Јовића има шест немодалних вриједности – снижени DYS19=15, DYS449=30 и DYS481=30, те повишене DYS385b=16, DYS458=18 и DYS576=19.
Јовић нема потпуних поклапања, док велики број резултата са 2 разлике на упоредивих 16 маркера нема значај, тим прије што међу њима нема оних са којима Јовић дијели крсну славу, а који су му истовремено и географски блиски.
Међутим, пажњу треба обратити на резултат Миловановића из Кореташа код Лопара, са славом Јовањдан, од ког се Јовићев резултат разликује на 3 од упоредива 24 маркера, уз напомену да је једна од разлика DYS449, на ком и Миловановић има смањену вриједност, али за два.
На жалост ни Јовић ни Миловановић нису навели предање о даљем поријеклу. У попису из 1850/51. године Јовића нема у Лабуцкој, али има бар 6 или 7 „кандидата“ за претка Јовића. Монографију о Лабуцкој је написао господин Радивоје Тојић, у чији сам се природни осјећај за квалитетно и темељно прикупљање како предања тако и документованих чињеница много пута увјерио, па не сумњам да бисмо и овдје дошли до вриједних информација. На жалост, та ми књига тренутно није при руци, па остаје да објаву допуним у овом дијелу кроз неколико дана.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, с обзиром на то да је и Миловановић одрадио дубински тест, те би се лако могло десити и да формирају неку нижу грану од Y177200.
-
143. Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино снижена вредност DYS389=12-29. Од припадника ове гране Јекићу су најближи Ресановић из Закопе код Двора (Никољдан) и Радетић из Лакташа (Ђурђевдан), од којих се разликује на само 1 од 23 маркера, као и Милошевић из Главице код Гламоча (Ђурђевдан), од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Црне Горе (Полимље).
По свему судећи, тестирани Јекић по мушкој линији потиче од неког другог банијског рода и било би занимљиво сазнати од кога.
Јекићи из Банског Грабовца су већ тестирани и имају поклапања са другим крајишким породицама које прослављају Стевањдан, међу којима су и Торбице (подсјећам да Торбица са славом Стевањдан има од XVIII вијека у селима Глински Тртник и Мајски Тртник, тј. у селима која се налазе између Банског Грабовца и Брњеушке у којима има Јекића који прослављају Стевањдан). Вјерујем да би изворним Јекићима и Торбицама могли бити сродни Бралићи из села Мајски Тртник, као и Бановићи и Кулојевићи из села Лушчани.
-
112. Лучић, Јовањдан, Горанско/Плужине
Припада хаплогрупи N2, грани Y510986.
Хаплотип тестираног Лучића је веома близак модалном, уз једино одступање у виду повишене вриједности DYS19=17.
Ова је вриједност сасвим јединствена, јер је за чак три већа од модалне и Лучић је практично не дијели ни са ким.
Међутим, тестирани Љешевић из Брљева код Плужина је један од ријетких N2 који ту такође одступа од модала, додуше само за један (код њега је DYS19=15).
Поред поменутог детаља, на блискост са Љешевићима указује и етнографска литература, па тако Светозар Томић у дјелу “Пива и Пивљани” каже за Лучиће: “од одиве су Бакрача и Мићановића. Род су са Љешевићима.” За Љешевиће у истом селу је навео да су од Љешевића са Брљева, а за њих каже дс су родом из Метохије, из неког мјеста између Ћаковице и Призрена, да су послије Косовске битке досељени у Љешко Поље у близини данашње Подгорице, да је одатле један предак прешао у Пиву у мјесто звано Гусић, да су одатле отишли почетком XVI вијека, јер им је земљиште одузето ради подизања Пивског манастира, те се коначно једна грана населила на Брљеву.
С обзиром на то да је потреба за директним тестирањем ограничена, имајући у виду све наведено, свакако би било корисније уколико би тестирани размотрио могућност дубинског тестирања.
-
168. Јањушевић, Никољдан, Лаз/Никшић, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289
Припада генетичком роду Копривица и Тупањаца, односно подроду Копривица. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS576=16 и DYS570=20.
Тестирани је навео да Јањушевићи по предању потичу од Копривица из Бањана, а да су се у Лаз код Никшића доселили из Вељег Дубоког у Ровацима.
Рајко Раосављевић у свом раду о Морачи, Ровцима и Колашину наводи следеће:
(https://i.imgur.com/vzxxj8h.png)
Очито се ради о повратној миграцији из Роваца у Лаз, село које су населила братства из суседних Озринића код Никшића.
Са овим резултатом је потврђено предање Јањушевића из Озринића о њиховом пореклу од Копривица. Уједно су оборена предања више разнородних Јањушевића у којима се наводи да потичу од Јањушевића из Озринића:
- Род који припада грани I2-Y3120:
Јањушевић, Ђурђевдан, Буковик/Ритошићи/Прибој
Јањушевић, Ђурђевдан, Калуђеровићи/Прибој
- Род који припада грани I2-PH908:
Јањушевић, Никољдан, Гарева/Гацко
- Род из Диваца код Пријепоља који припада потпуно различитој хаплогрупи:
Двојица тестираних Јањушевића чији резултати још нису објављени.
Да резимирамо пошто је Ојлер мало боље све систематизовао и допунио Небојша.
За сада имамо шест хаплогрупа које се јављају код носилаца презимена Јањуш и Јањушевић:
1. Јањушевићи - ђурђевштаци из места Баре/Поблаће/Пљевља и Буковик/Ритошићи/Прибој, хаплогрупа I2-Y3120.
2. Јањушевићи - мратинштаци из Матаруга код Пљеваља, тестирани код 23andMe као J2a-L70.
3. Јањушевићи - Гачани из Гареве код Гацка са славом Никољдан, хаплогрупа I2-Y3120>PH908.
4. Јањушевићи - Дивчани из Диваца код Пријепоља са славом Ђурђевдан. Нажалост, хаплогрупу не можемо да објавимо јер је део приватног истраживања и носилац пројекта није дао сагласност. Углавном, ради се о четвртој грани која је од свих поменутих удаљена више од 5000 година.
5. Јањушевићи - Јањушевић, Никољдан, Лаз/Никшић, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289 припада генетичком роду Копривица Тупањаца
6. На Family Finder постоји и резултат једног Јањушевића I1-L22>P109>Y3662>S14887 из Црне Горе. Грана иначе типична за племе Дробњака. Моја напомена ово би можда могли бити Веселићи или Адамовићи, мада су и они генетички хетерогени
Ево извода из књиге које обрађује братсво Копривица, већини Јањушевића који стварно потичу из Озринића је то доста познато, али нехатом смо и ми остали доста научили . Расправом на форуму а Бога ми и на ФБ групи Јањушевића дигли смо доста прашине па се ипак неко одлучио тестирати што ми је посебно драго, нарочито у делу што су потврдили предање. Њихови родослови су доста озбиљни тако да нисам ни сумњао да то није истина али у сваком случају добро је да је научно потрврђено иако би волео да се још неко који је баш из Озринића тестира. Напомена без обзира на генетичке разлике планирали смо окупљање свих Јањушевића које ће се ове године надамо се одржати у Прибоју (треће окупљање).
Насеље Озринћи удаљено је од Никшића од око 7 километара.
У Озринићима од 18. века има Копривица који су се преселили из Бањана а временом ће променити презиме. Како је све то било покушаћу да у најкраћем садржају опишем уз помоћ записа у рукопису Јефта Лазарева Павића из Никшића
Копривице су се доселиле из Бањана у првој половини 18 века. Нису дошли у једно време. Њих три рођака дошли су у размаку од педесет година. У прво време сви су се презивали Копривице, а доцније су се разбраствили по огранцима посебним презименима. Тако старим презименом Копривице данас се од њих не презива нико. Деле се на огранке Јањущевићи, Павићи, Зајовићи, Головићи, Јелићи И Трипковићи, Све се ове породице међу собом својатају и сматрају се блиском својтом. Сви славе славу Копривица Св. Николу а прислужују Николице, Јевто Павић вели да се њихово стабло У Бањанима сматра за једну од најбољих херцеговачких породица.
Јањушевићи
Јањушевиа има у Озринићима 21 кућа, на Лазу 5 кућа и Горњем Пољу З куће. Ово братство добило је презиме по Јањи одиви Рада Копривице који се и доселио из Бањана код своје ујчевине Требјешана. Они су, га оженили из Студенаца нечијом удовом Јањом, родом од риђанских Јаредића. Раде је дошао због крви. У Бањанима с нехотице убио рођеног брата Милутина чија се фамилија одселила У Србију. Јевто по причању старих мисли да су од те Милтутинове фамилије династија Обреновићи. Када су Требјешани ударили на Никшић 1711 године. Раде им је био барјактар. Умро је пре жене Јање, те су му децу по мајци назвали Јањушевићима. Ол ове породице било је више јунака. Крајем 18. и почетком 19. века нарочито се истакао син Блека Радова, Тодор звани Клепо у времену од 1789. Опеван с у народним песмама као један од устаничких вођа. Раде је имао три сина Марка, Радојицу и Блека. У 19 веку било је још истакнутих Јањушевића као што Милан Марков из Озринића, црногорски официр - стотинаш. У рату 1876-78. године војевао је у сасатаву Рудинско- трепачког батаљона. Посебно се одликовао у бици на Вучијем Долу где је осекао четири турске главе. Такође из Озринића од Јањушевића Милош, Гледо, Божо и Саво су били учесници устанка 1875. године - Невесињска пушка где су се истакли у боју и њих тројица погинули, а Саво у боју на на Ћемовском 1879. године.
-
Поштовани,
везано за 104. Јовић из Лабуцке, Лопаре, Мајевица. У посједу сам и пописа становништва из 1850/51. и у том попису смо кућа број 26. предак Ђурић Симо син Ђуре. По усменом предању ми смо од Симе Драгуњца који се доселио са шест синова у Лабуцку из Драгуње Општина Сребреник (то је друга страна Мајевице). Имам и попис Драгуње из 1850/51. али ту нема презимена у попису, значи нема Ђурића, нема нити једног Ђуре, а нема ни пописаних да им је отац Ђуро. Наводи на претпоставку са је Симо успутно живео у Драгуњи и да је у даљој потрази за животним простором (или други неки разлог) дошао у Лабуцку. Опет претпоставка да није устаљено презиме Ђурић јер то нико не памти у Лабуцкој него само Драгуњац. Постоји вода коју је ископао-нашао која се зове Симе Драгуњца. Ми смо презиме Јовић добили по Симином сину Јовану, најстаријем од шест браће. А устаљује се због грунтовнице у коју су се уписали Јованови синови Илија и Гајо. Собзиром да попис из 1850/51. нема села Поток, Вукосавци, Грађевина, део Лопара, а да по усменом предању је то припадало Лабуцкој (и парцеле се воде у КЧ Лабуцка) то је могуће да су остали пет браће отишли на друга селишта која сада припадају поменутим селима или су неко или некога син отишли у Кореташе. Тако да ће овај дубљи тест показати боље. Собзиром да је наше презиме устањено тек од Симиних унука то се да претпоставити да су и други унуци усталили своја презимена али наравно другачија.
Урадио сам родослов кретајући од Ђуре, Симе, Симиних шест синова и од најстаријег сина Јована до краја 2024. године имам све пописане мушке потомке, женске (оне које су се - удале коме су се удале), супруге (са дјевојачким презименима). Поседујем књигу поменутог господина Радивоја Тојића која се у већини поклапа, врло су мали изузетци. Извори су ми били црквене књиге, грунтовница, попис отоманске империје, поређење са књигом г Тојића и лично тражење и разговор са десетинама потомака Јовића. Оно што немам потомке су Јованова браћа Новак (1826.), Максим (1829.), Зарија (1831.), Мићо (1836.), Перо (1838.) који имају сигурно друга презимена. А наш предак Јован је најстарији он је 1819.
-
Поштовани,
везано за 104. Јовић из Лабуцке, Лопаре, Мајевица.
Свака част, право је задовољство наићи на некога ко се у овој мјери и сам бави истраживањем сопственог поријекла. Пишите ми преко приватне поруке за више детаља у вези са евентуалним даљим тестирањем.
-
150. Јевтић, Јовањдан, Торник, Љубовија
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модала одступају повишене вредности DYS390=25, DYS576=19 и DYS570=19, и снижене DYS533=12 и DYS635=22. Нема блиских поклапања у табели са којима дели све или већи број наведених вредности. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Drugi su rodova pozniji. Još nema 150 godina kako su pridošli:
Jevtići i Janjići došli su iz Ploske u Godečevu, upravo proterani iz toga kraja od hajduka Gladovića. Janjića ima 7, a Jevtića 9 kuća (Sv. Jovan).
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-tornik-ljubovija/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-tornik-ljubovija/)
-
152. Милошевић, Лазарева Субота, Крагујевац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује низ карактеристичних повишених вредности: DYS19=17, DYS389=14-32, DYS576=19, DYS481=33 и DYS533=14. Наведене вредности, и карактеристична слава, га са великом поузданошћу сврставају у род Е. У оквиру овог рода, Милошевић има потпуно поклапање на 23 маркера са једним тестираним из околине Нове Вароши чији резултат није још увек јаван, док се од Ракића из Батковића код Бијељине разликује на 2 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Негбине-Кућана код Нове Вароши, а потпуно поклапање са поменутим тестираним из околине Нове Вароши иде у прилог истинитости овог предања.
-
156. Вујић, Јовањдан, Скадар, Осечина
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-15, и снижене DYS456=14 и DYS481=22. На 2 од 25/23 маркера разликује се од Вујовића из Прогорелице код Краљева (Никољдан), Марковића из Јужног Кочарника код Тутина (Аранђеловдан), Арнаутовића из Челебића код Коњица (Стевањдан), Маринковића из Спанца код Куршумлије (Аранђеловдан) и Стевановића из Трновца код Књажевца (Ђурђевдан). У циљу бољег профилисања ове подгране, препорука Вујићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
-
158. Селаковић, Јовањдан, Кремна, Ужице
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>BY188335, роду Тепчана. Поседује снижене вредности карактеристичне за припаднике овог рода: DYS439=11, DYS481=28 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Лаушевићем из Тепачког Поља код Жабљака, разликују се на 2 од 25 маркера. Једну разлику више има са Бадњарем из Подгоре код Жабљака и Дринчићем из Рудог Поља код Шавника. С обзиром да ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Селаковићу је даље тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста. За Селаковиће из Кремана је ранијим тестирањима утврђено да припадају "северној" грани I2-Z17855, па се у случају сада тестираног Селаковића по свему судећи ради о призећивању у последњих неколико генерација.
-
159. Колунџија, Никољдан, Нова Кршља, Раковица
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Од модалног хаплотипа ове гране одступају једино DYS385=11-15 и снижена DYS19=15. Најближе поклапање у табели има са Згоњанином из Горње Драготиње код Приједора који такође слави Никољдан, разликују се на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. Презиме Колунџија вероватно потиче од турске речи за занатлију који се бавио израдом накита и украсних предмета од злата и сребра.
-
158. Селаковић, Јовањдан, Кремна, Ужице
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>BY188335, роду Тепчана. Поседује снижене вредности карактеристичне за припаднике овог рода: DYS439=11, DYS481=28 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Лаушевићем из Тепачког Поља код Жабљака, разликују се на 2 од 25 маркера. Једну разлику више има са Бадњарем из Подгоре код Жабљака и Дринчићем из Рудог Поља код Шавника. С обзиром да ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Селаковићу је даље тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста. За Селаковиће из Кремана је ранијим тестирањима утврђено да припадају "северној" грани I2-Z17855, па се у случају сада тестираног Селаковића по свему судећи ради о призећивању у последњих неколико генерација.
Средином 1840-их Јован "Брале" Јездовић се призетио у креманске Селаковиће. Потомци носе презиме Јездовић. Један огранак Јездовића касније је је прешао у Шљивовицу, и тамо носе презиме Селаковић, од њих би требало да је тестирани. Не могу да се сетим, чини ми се да је Брале Јездовић могао бити од бјелишких Јездовића, и у тефтерима из 1830-их има један кандидат за њега, а они, по Љ. Мићићу, славе Ђурђевдан и потичу из околине Пријепоља.
Ако тестирани чита ово и ако зна неколико генерација уназад имена предака по мушкој линији, може да ми се јави па да видимо могу ли да га спојим са најранијим именима које имам.
-
159. Колунџија, Никољдан, Нова Кршља, Раковица
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Од модалног хаплотипа ове гране одступају једино DYS385=11-15 и снижена DYS19=15. Најближе поклапање у табели има са Згоњанином из Горње Драготиње код Приједора који такође слави Никољдан, разликују се на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. Презиме Колунџија вероватно потиче од турске речи за занатлију који се бавио израдом накита и украсних предмета од злата и сребра.
Сва је прилика да су повезани са Колунџијама из околине Лапца, слава такође Никољдан. Тестирани су на 23andMe: Горња Суваја/Грачац, R1a-M417. На старијим пописима Лике се јављају као Колунџић.
-
Средином 1840-их Јован "Брале" Јездовић се призетио у креманске Селаковиће. Потомци носе презиме Јездовић. Један огранак Јездовића касније је је прешао у Шљивовицу, и тамо носе презиме Селаковић, од њих би требало да је тестирани. Не могу да се сетим, чини ми се да је Брале Јездовић могао бити од бјелишких Јездовића, и у тефтерима из 1830-их има један кандидат за њега, а они, по Љ. Мићићу, славе Ђурђевдан и потичу из околине Пријепоља.
Ако тестирани чита ово и ако зна неколико генерација уназад имена предака по мушкој линији, може да ми се јави па да видимо могу ли да га спојим са најранијим именима које имам.
Изгледа да има те гране у Пријепољу више него што је очекивано а за потврду треба дубинских тестова. Јездовићи у ПП су били имућнија породица и на Коловрату,насељу три километра од града,је Јездовића коса названо по њиховој баштини. Ја бих рекао да су старинци.
-
Сва је прилика да су повезани са Колунџијама из околине Лапца, слава такође Никољдан. Тестирани су на 23andMe: Горња Суваја/Грачац, R1a-M417. На старијим пописима Лике се јављају као Колунџић.
Врло вјероватно су истог рода и са Колунџијама из околине Новог Града (Тавија), са истом славом.
-
157. Грујић, Св. Симеон Бигопримац, Витановац, Крушевац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поред врло ретке славе, посебно за крај одакле долази, поседује и врло карактеристичан хаплотип. Издвојио бих карактеристичне маркере са вредностима: DYS390=25, 456=16, 576=19, 570=19, 481=32, 635=24. Међутим и поред тога, нисам успео да повежем Грујића са било ким са Пројекта. Једини слави ову славу, а да има вредност DYS19=16 и ни са ким нема мање од 6 разлике на упоредивим маркерима.
О пореклу Грујића из Витановца једино имамо оно што је сам тестестирани навео: да му је најстарији познати предак Грујица Николић, рођен око 1794. године и који је пописан 1834. године у Витановцу. По њему носе презиме.
Тестираном бих предложио да ако икада буде у могућности, одради неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
-
106. Здравковић, Митровдан, Прокупље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих издвојио: DYS19=17, DTS391=10, DYS439=12, DYS458=18, DYS570=17. Најближи на пројекту му је Гурешић из Црнче код Бијелог Поља. Не деле исту славу, имају 4 разлике на упоредива 23 маркера, али деле све споменуте карактеристичне вредности. Могуће да постоји и нека даља веза са родом Зубаца из Херцеговине.
Тестирани је навео да су из Пећи дошли у Прокупље. Вујадин Рудић у свом раду "Становништво Прокупља" као прве досељенике у ослобођеном Прокупљу спомиње Здравковиће из Пећи. То се десило највероватније одмах након Берлинског конгреса 1878.
Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
-
133. Рајковић, Никољдан, Макрешане, Крушевац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности DYS458=18, остале вредности су модалне.
Рекао бих да му је најближи Јовановић из Гуришеваца код Тополе. Деле исту славу и имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Јовановићи имају предање о пореклу из Колашина, док је тестирани навео да им је порекло из Црне Горе. Могуће да веза између ове две породице заиста постоји и поред честе славе и скоро па модалног хаплотипа.
Свакако би најбоља опција била да одраде неко дубље тестирање, попут WGS теста или BigY-a.
-
161. Томић, Врачевдан, Панчево
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17, YGATAH4=9, DYS576=17. Све ове вредности дели са географски блиским Панчевачким. И поред 5 различитих вредности на упоредива 25 маркера и различите славе, рекао бих да се овде ради о истом роду, па је велика могућност да и Томић, као Панчевачки, припада грани Y264744 (https://www.yfull.com/tree/I-Y264744/).
Тестирани је навео да су пореклом из Црне Горе, где су најпре прешли на Косово, а одатле у сеоби са Чарнојевићем, дошли у Банат.
Тестираном предлажем WGS тест или тестирање на одређени СНП, код компаније Yseq... у овом случају то је свакако СНП A8741 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=21427) (грана узводно од Y264744).
-
161. Томић, Врачевдан, Панчево
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17, YGATAH4=9, DYS576=17. Све ове вредности дели са географски блиским Панчевачким. И поред 5 различитих вредности на упоредива 25 маркера и различите славе, рекао бих да се овде ради о истом роду, па је велика могућност да и Томић, као Панчевачки, припада грани Y264744 (https://www.yfull.com/tree/I-Y264744/).
Тестирани је навео да су пореклом из Црне Горе, где су најпре прешли на Косово, а одатле у сеоби са Чарнојевићем, дошли у Банат.
Тестираном предлажем WGS тест или тестирање на одређени СНП, код компаније Yseq... у овом случају то је свакако СНП A8741 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=21427) (грана узводно од Y264744).
Ау Милоше како ме развесели сад :) Остао сам без речи (у позитивном смислу) ! :)
Да ли се ради о старинцу-баш насељеном сеобама у Панчеву, или о миграцији у Панчево у неком периоду рецимо 19.века?
Моје старо презиме док смо били у Панчеву (1764/5) било је Животин, е сад поседујем доста пописа, па ако је тестирани оставио још неки податак (име првог познатог претка), могли бисмо наћи и његове прве претке -ако су насељени у Панчеву !
Ако је тестирани оставио контакт , јако бих волео да прпоборим са ,,рођом" реч две :)
-
162. Пантић, Алимпијевдан, Бачина, Варварин
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних/ретких вредности издвајају се DYS385=12-14, повишена DYS19=17 и DYS458=14. Нема блиских поклапања у табели са мање од 5 разлика на 23 маркера. Како би се утврдила припадност млађој подграни препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из сокобањског краја, а исто се наводи и у литератури, с тим што се за Пантиће наводи да славе Ђурђиц и Пантелијевдан, а не Алимпијевдан, па би било добро да се тестирани огласи и разјасни недоумицу.
У Грабовачкој Мали су:
–Пантићи су из околине Соко-Бање, славе Ђурђиц и Пантелијевдан.
https://www.poreklo.rs/2014/11/15/poreklo-prezimena-selo-bacina-varvarin/ (https://www.poreklo.rs/2014/11/15/poreklo-prezimena-selo-bacina-varvarin/)
-
169. Крстић, Св. Врачи, Београд
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>FGC11555>A19673. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS385=11-13 и DYS643=9, а поред њих још две специфичне повишене вредности, DYS389=14-31 и DYS635=24. Све ове вредности дели са Стојадиновићем из Сливја код Сврљига који такође слави Св. Враче, са којим има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Стојадиновић му је уједно и једино блиско поклапање у нашој табели. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Сврљига, и да им је породични надимак био Домаћинов. Узевши у обзир исту славу и потпуно поклапање хаплотипа са Стојадиновићем из околине Сврљига, може се рећи да је предање потврђено резултатом овог теста.
-
Zdravo.
Nadovezujem se na redni broj 162 (Pantić, Bačina, Varvarin) Nisam siguran da li postoji druga opcija za odgovor na konkretan komentar.
Svakako hvala na komentaru.
Gde mogu da obavim dodatna testiranja koja ste mi preporučili?
Što se tiče krsne slave, mislim da je stvar u tome što ljudi u mom kraju Sv.Alimpija nazivaju Sveti Đorđe Alimpije, tako da mislim da je Durđic zapravo Sveti Alimpije.
Pozdrav.
-
Zdravo.
Nadovezujem se na redni broj 162 (Pantić, Bačina, Varvarin) Nisam siguran da li postoji druga opcija za odgovor na konkretan komentar.
Svakako hvala na komentaru.
Gde mogu da obavim dodatna testiranja koja ste mi preporučili?
Što se tiče krsne slave, mislim da je stvar u tome što ljudi u mom kraju Sv.Alimpija nazivaju Sveti Đorđe Alimpije, tako da mislim da je Durđic zapravo Sveti Alimpije.
Pozdrav.
Било који од следећа три "велика" теста је одличан и топло их препоручујемо ако сте заиста заинтересовани за озбиљно истраживање порекла помоћу генетичке генеалогије.
1) Big Y-700 (https://www.familytreedna.com/products/big-y) (FamilyTreeDNA)
2) WGS+ (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554) (YSEQ)
3) Sequencing.com (https://get.sequencing.com/prime-day-2025/)
Сви озбиљни истраживачи ураде овакве тестове јер њима сте практично урадили све што је и теоретски могуће урадити на пољу истраживања порекла помоћу генетичке генеалогије. Добићете своју позицију на филогенетском стаблу људског рода, видећете како се ваша мушка лоза одвајала и гранала од других, а сваке године са тестирањем нових људи ваша позиција на филогенетском стаблу постајаће све прецизнија и још боље дефинисана.
Међутим напомињемо да је, због тешко објашњивих административних препрека од стране поште и царине, из Србије у овом тренутку практично немогуће послати узорак на анализу (а дешавају се проблеми чак са пријемом прибора за узимање узорка). Међутим из практично било које друге земље (па и нама суседних) слање углавном без икаквих проблема пролази, па се људи на крају некако снађу.
-
Резултати из четврте туре се уредно објављују. Свеједно било би корисно да добијемо комплетну листу тестираних. Верујем да ће нам уважени НиколаВук помоћи у томе.
-
166. Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика, J2b-M205>Y22059
Деспинићи се спомињу у Отишићу још почетком 19. века, а једна грана се иселила у Губин код Ливна. Било их је касније колонизованих у Војводини (Станишић) и Македонији (Александрово). Доста интересантан хаплотип и није лако предвидети дубљу подграну. Специфичне вредности су 385=15-20 и 643=10. Због исте славе и генетичке блискости са Драгосавцем из Лике, било је основано претпоставити везу са личким Усорцима (J-Y22063). Међутим, јако сличан хаплотип поседују и Шарци из Цивљана који су географски веома близу, али славе Никољдан. Подсетићу да се специфична вредност 643=10 јавља искључиво код Угреновића из околине Никшића, где су уједно присутни и хаплотипови са 385=15-20. Због свега овога, најбоље би било урадити дубински тест. Такође, опција је провера два SNP-а на YSEQ: Y22063 (Крајина) и Y146264 (Угреновићи, Никшић, Херцеговина).
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61985
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=414193
Преко 23andMe су од раније тестирана двојица Деспинића, обојица J2b-M205 (вероватно иста фамилија), тако да је ово потврда да су крајишки Деспинићи са овом славом исти род.
-
Поштовани Јовићу, имате ли попис за мјесто Прибој на Мајевици ?
-
166. Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика, J2b-M205>Y22059
Деспинићи се спомињу у Отишићу још почетком 19. века, а једна грана се иселила у Губин код Ливна. Било их је касније колонизованих у Војводини (Станишић) и Македонији (Александрово). Доста интересантан хаплотип и није лако предвидети дубљу подграну. Специфичне вредности су 385=15-20 и 643=10. Због исте славе и генетичке блискости са Драгосавцем из Лике, било је основано претпоставити везу са личким Усорцима (J-Y22063). Међутим, јако сличан хаплотип поседују и Шарци из Цивљана који су географски веома близу, али славе Никољдан. Подсетићу да се специфична вредност 643=10 јавља искључиво код Угреновића из околине Никшића, где су уједно присутни и хаплотипови са 385=15-20. Због свега овога, најбоље би било урадити дубински тест. Такође, опција је провера два SNP-а на YSEQ: Y22063 (Крајина) и Y146264 (Угреновићи, Никшић, Херцеговина).
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61985
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=414193
Преко 23andMe су од раније тестирана двојица Деспинића, обојица J2b-M205 (вероватно иста фамилија), тако да је ово потврда да су крајишки Деспинићи са овом славом исти род.
https://www.poreklo.rs/2012/02/16/despini%C4%87/
Занимљиви коментари појединих Деспинића о пореклу њиховог презимена (грчком), изгубљеном грбу (?), местима где их све има (укључујући и Жлијеб код Херцег Новог), славама које славе (неки Ђурђевдан, неки Јовањдан посебно они из Отишића).
-
https://www.poreklo.rs/2012/02/16/despini%C4%87/
Занимљиви коментари појединих Деспинића о пореклу њиховог презимена (грчком), изгубљеном грбу (?), местима где их све има (укључујући и Жлијеб код Херцег Новог), славама које славе (неки Ђурђевдан, неки Јовањдан посебно они из Отишића).
Да се ми не заваравамо, никаквих грчких племића око Врлике није било. ;) Све је то само митоманија, којом ми иначе волимо да се заваравамо. Поред стотине тестираних сточара са српских планина, Сињајевине, Старе планине, ми ћемо се увек радије ухватити за Despinisa грчког племића, који наравно има и свој грб. 8)
Нисам изучавао етимологију презимена, али рекао бих да јесте матроним. У Крајини и код Срба је било присутно женско име Деспа, па могуће од тога: Деспићи-Деспинићи. То ми звучи најлогичније.
-
Да се ми не заваравамо, никаквих грчких племића око Врлике није било. ;) Све је то само митоманија, којом ми иначе волимо да се заваравамо. Поред стотине тестираних сточара са српских планина, Сињајевине, Старе планине, ми ћемо се увек радије ухватити за Despinisa грчког племића, који наравно има и свој грб. 8)
Нисам изучавао етимологију презимена, али рекао бих да јесте матроним. У Крајини и код Срба је било присутно женско име Деспа, па могуће од тога: Деспићи-Деспинићи. То ми звучи најлогичније.
Зато је ту стављен онај знак питања.
Мени лично је занимљивије помињање славе Ђурђевдан код појединих Деспинића. Но, ипак не можемо бити сигурни да ли су ти Деспинићи који славе Ђурђевдан истородни са Деспинићима који славе Јовањдан..
-
Зато је ту стављен онај знак питања.
Мени лично је занимљивије помињање славе Ђурђевдан код појединих Деспинића. Но, ипак не можемо бити сигурни да ли су ти Деспинићи који славе Ђурђевдан истородни са Деспинићима који славе Јовањдан..
По свему судећи нису никакав род. Они су из околине Доњег Малована, а пореклом су из Заноглине код Купреса.
-
По свему судећи нису никакав род. Они су из околине Доњег Малована, а пореклом су из Заноглине код Купреса.
А, видећемо то још. Постоји и презиме Деспић. Па Његош је написао роман Деспа.
Но, извесни Арон Деспинић из Ковина (рођен 1781 - умро 1859) је заиста био племић, па је могао имати и грб. А браћа Јован и Василије су били великопоседници и посланици.
Извор: Матица Српска
Тај Арон Деспинић се помиње и у другим изворима. А, сад од којих Деспинића је он- треба видети.
-
А, видећемо то још. Постоји и презиме Деспић. Па Његош је написао роман Деспа.
Но, извесни Арон Деспинић из Ковина (рођен 1781 - умро 1859) је заиста био племић, па је могао имати и грб. А браћа Јован и Василије су били великопоседници и посланици.
Извор: Матица Српска
Тај Арон Деспинић се помиње и у другим изворима. А, сад од којих Деспинића је он- треба видети.
Помиње се Петар Деспинић у књизи "Правителствујушћи совјет серпски" (отимање ондашњих великаша око власти) од Вука Караџића из 1860 г.(штампано у Бечу у штампарији Јерменског манастира).
Може се скинути у пдф-у.
-
По свему судећи постоје:
Деспенићи из Херцег-Новог и Рисна, досељеници из Херцеговине, слава?
и
Деспинићи (Чукваси) из Жљијеба (Бока Которска), досељеници из Љубомира у 17.веку, Херцеговина. То би били ови што славе Ђурђевдан.
Извор: Црногорска презимена
(https://i.postimg.cc/mrkGZWks/20250804-221850.jpg)
-
По свему судећи постоје:
Деспенићи из Херцег-Новог и Рисна, досељеници из Херцеговине, слава?
и
Деспинићи (Чукваси) из Жљијеба (Бока Которска), досељеници из Љубомира у 17.веку, Херцеговина. То би били ови што славе Ђурђевдан.
Извор: Црногорска презимена
(https://i.postimg.cc/mrkGZWks/20250804-221850.jpg)
Ако су ови Деспинићи из Жљијеба, Ђурђевдан заправо Чукваси из Пијавица, Ђурђевдан, онда су они тестирани као I2a.
Па би Небојша ту био у праву да нису једнородни са Деспинићима, Отишић, Врлика, Јовањдан, J2bm205.
-
У Крајини и код Срба је било присутно женско име Деспа, па могуће од тога: Деспићи-Деспинићи. То ми звучи најлогичније.
У ствари пун назив имена Деспа је Деспина (гр. госпођа, иначе женска форма речи деспот), тако да ће бити да је Деспић од скраћеног Деспа, а Деспинић од Деспина.
-
Резултати из четврте туре се уредно објављују. Свеједно било би корисно да добијемо комплетну листу тестираних. Верујем да ће нам уважени НиколаВук помоћи у томе.
4. тура
148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић
149. Лововић, Никољдан, Косатица, Пријепоље
150. Јевтић, Јовањдан, Торник, Љубовија
151. Ненадић, Ђурђевдан, Штиково, Дрниш
152. Милошевић, Лазаревдан, Крагујевац
153. Тркуља, Јовањдан, Црни Луг, Босанско Грахово
154. Вучинић, Ђурђевдан, Орах, Билећа
155. Бажалац, Аранђеловдан, Орља Глава, Краљево
156. Вујић, Јовањдан, Скадар, Осечина
157. Грујић, Св. Симеон Богопримац, Витановац, Крушевац
158. Селаковић, Јовањдан, Кремна, Ужице
159. Колунџија, Никољдан, Нова Кршља, Раковица
160. Бубоњић, Никољдан, Разбој Љевчански, Србац
5. тура
161. Томић, Врачевдан, Панчево
162. Пантић, Алимпијевдан, Бачина, Варварин
163. Горановић, Ђурђевдан, Доња Дубица, Оџак
164. Додиг, Ђурђевдан, Нова Села, Кула Норинска
165. Зорић, Ђурђевдан, Шавник
166. Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика
167. Мељанац, Јовањдан, Отишић, Врлика
168. Јањушевић, Никољдан, Лаз, Никшић
169. Крстић, Врачевдан, Београд
170. Рачић, Никољдан, Печеног, Краљево
-
166. Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика, J2b-M205>Y22059
Деспинићи се спомињу у Отишићу још почетком 19. века, а једна грана се иселила у Губин код Ливна. Било их је касније колонизованих у Војводини (Станишић) и Македонији (Александрово). Доста интересантан хаплотип и није лако предвидети дубљу подграну. Специфичне вредности су 385=15-20 и 643=10. Због исте славе и генетичке блискости са Драгосавцем из Лике, било је основано претпоставити везу са личким Усорцима (J-Y22063). Међутим, јако сличан хаплотип поседују и Шарци из Цивљана који су географски веома близу, али славе Никољдан. Подсетићу да се специфична вредност 643=10 јавља искључиво код Угреновића из околине Никшића, где су уједно присутни и хаплотипови са 385=15-20. Због свега овога, најбоље би било урадити дубински тест. Такође, опција је провера два SNP-а на YSEQ: Y22063 (Крајина) и Y146264 (Угреновићи, Никшић, Херцеговина).
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=61985
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=414193
Преко 23andMe су од раније тестирана двојица Деспинића, обојица J2b-M205 (вероватно иста фамилија), тако да је ово потврда да су крајишки Деспинићи са овом славом исти род.
Брате Небојша мој резултат још није стигао из Берлина а ти колико видим Угреновићима одреди грану. ;D.
Био си сигуран да смо 22063, немој опет да буде фула :P. Шалим се наравно, биће што ће бити, а сазнаћемо ускоро све ;)
-
Брате Небојша мој резултат још није стигао из Берлина а ти колико видим Угреновићима одреди грану. ;D.
Био си сигуран да смо 22063, немој опет да буде фула :P. Шалим се наравно, биће што ће бити, а сазнаћемо ускоро све ;)
Баш чудо мора да се деси да будете нека пета грана, а да сте негативни на Y155375 и Y22063. С обзиром колико чекаш рез, пре ћу ти ја одредити подграну него Dante.
-
Баш чудо мора да се деси да будете нека пета грана, а да сте негативни на Y155375 и Y22063. С обзиром колико чекаш рез, пре ћу ти ја одредити подграну него Dante.
50% да су Y46264 (што би ми волели), а 50% да су нека нова грана (што би била велика ствар и можда направилу неки пoмак за целу грану TMRC). Не знам колико Ysec-у треба да оконча анализу.
-
50% да су Y146264 (што би ми волели), а 50% да су нека нова грана (што би била велика ствар и можда направилу неки пoмак за целу грану TMRC). Не знам колико Ysec-у треба да оконча анализу.
Штета што се то одужило с том Dante лаб.
-
А, видећемо то још. Постоји и презиме Деспић. Па Његош је написао роман Деспа.
Но, извесни Арон Деспинић из Ковина (рођен 1781 - умро 1859) је заиста био племић, па је могао имати и грб. А браћа Јован и Василије су били великопоседници и посланици.
Извор: Матица Српска
Тај Арон Деспинић се помиње и у другим изворима. А, сад од којих Деспинића је он- треба видети.
. Породица Арона Деспинића из Ковина је по предању поријеклом из Херцеговине. Прије 30 година бавио сам се историјом Ковина. Прича је била да је дошла удовица Деспа из Херцеговине са синовима. Племство су добили због војничких заслуга од аустријског двора. По мушкој линији ова породица се угасила раније. По женској линији њихов потомак је био Шандор Остојић ( и ова лоза се угасила ) који је био колекционар, као неки аматер археолог. Познавао сам га. Од остатака његове колекције формирана је археолошка збирка, која се налази у Центру за културу Ковин. Продавао је предмете из заоставштине породице Деспинић. Племићку породицу Деспинић не треба мијешати са досељеним Деспинићима из Далмације из Отишића, послије Другог Свјетског рата, а има и потомака далматинских колониста из Македоније протјераних 1941. године од стране бугарских фашиста. На селу сам, пишем на таблету.
-
О српској племићкој породици Деспинторичарић из Ковина, племићи од Коморишта писао је историчар Душан Поповић и други. Арон је син свештеника Петра Деспинића. Арон Деспинић је добио племство 1843. године. Био је велепоседник и трговац. Свиње му је продавао и кнез Милош Обреновић...
-
Нцп, исправка. Роман Деспа написао је Књаз/краљ Никола Петровић Његош. Погрјешно је приписати то владики и пјеснику Његошу. Не замјерите, ширим тему, али морам ово изнијети због цијењеног Форума, који његује истину...
-
Нцп, исправка. Роман Деспа написао је Књаз/краљ Никола Петровић Његош. Погрјешно је приписати то владики и пјеснику Његошу. Не замјерите, ширим тему, али морам ово изнијети због цијењеног Форума, који његује истину...
Е, да....хвала на исправци...све је то у брзини ...
-
164. Додиг, Ђурђевдан, Нова Села, Кула Норинска
Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946 (https://www.yfull.com/tree/I-Y4946/). Могао би да припада и дубљој грани I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y11230>Y11920 (https://www.yfull.com/tree/I-Y11920/) али има снижену вредност DYS390=22 која се среће у паралелној грани I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y15588 (https://www.yfull.com/tree/I-Y15588/). И предвиђач Невген даје 15% шансе за припадност грани I2-Y11920, па се са великом дозом резерве може претпоставити да је ипак Додиг припадник ове гране. Она је заступљена код Срба у Старом Влаху, преко своје подгране P95.
Пртењак, Ђурђевдан, Котража, Лучани
Припада хаплогрупи I2a2a-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y5282>Y11230>Y11920>P95 (https://www.yfull.com/tree/I-P95/). Ова грана је изузетно ретка и у европским оквирима, стара је око 2000 година, а јавља се од Велике Британије на западу до Пољске на истоку, и од Шведске на северу до Балкана на југу. У нашој бази поред Пртењака јој припада још само један тестирани из околине Нове Вароши, чији резултат није још увек јаван. Од Пртењака се разликује на само 1 од 23 маркера, тако да је прилично сигурно да су блиско повезани у последњих пар стотина година. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У тексту о Котражи не спомињу се Пртењаци, али се спомињу у оближњем Белом Камену, где се наводи да су даљим пореклом "од Сјенице". Пртењаци се спомињу још и у Церови и Миросаљцима код Ариља, који су географски јако близу Котраже и Белог Камена.
https://www.poreklo.rs/2014/07/21/poreklo-prezimena-selo-beli-kamen-lucani/
Међутим, иако је Пртењаков резултат најближи Додиговом у нашој бази, веза није сигурна јер је разлика у хаплотиповима прилично велика: 7 маркера од упоредивих 23.
Додиг је навео да је његова породица пореклом од Додига из Трнинић Бријега код Дрвара, међутим имамо резултат једног Додига из тог места са 23andMe и припада хаплогрупи J1, па ипак нису у сродству. Додигу бих саветовао за даље тестирање WGS или BigY-700, или алтернативно знатно повољнију проверу маркера код YSeq, за почетак Y5282 (https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=Y5282&categories_id=&inc_subcat=1&manufacturers_id=&pfrom=&pto=&dfrom=&dto=).
-
164. Додиг, Ђурђевдан, Нова Села, Кула Норинска
Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946 (https://www.yfull.com/tree/I-Y4946/). Могао би да припада и дубљој грани I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y11230>Y11920 (https://www.yfull.com/tree/I-Y11920/) али има снижену вредност DYS390=22 која се среће у паралелној грани I2-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y4946>Y5282>Y15588 (https://www.yfull.com/tree/I-Y15588/). И предвиђач Невген даје 15% шансе за припадност грани I2-Y11920, па се са великом дозом резерве може претпоставити да је ипак Додиг припадник ове гране. Она је заступљена код Срба у Старом Влаху, преко своје подгране P95.
Међутим, иако је Пртењаков резултат најближи Додиговом у нашој бази, веза није сигурна јер је разлика у хаплотиповима прилично велика: 7 маркера од упоредивих 23.
Додиг је навео да је његова породица пореклом од Додига из Трнинић Бријега код Дрвара, међутим имамо резултат једног Додига из тог места са 23andMe и припада хаплогрупи J1, па ипак нису у сродству. Додигу бих саветовао за даље тестирање WGS или BigY-700, или алтернативно знатно повољнију проверу маркера код YSeq, за почетак Y5282 (https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=Y5282&categories_id=&inc_subcat=1&manufacturers_id=&pfrom=&pto=&dfrom=&dto=).
Још једном је оборено предање о повезаности источних и западних презимена, чак и када су екстремно ретка (Додиг). Крајишки Додизи/Додици воле, а то је свакако скорија конструкција, да се повезују са овим Додизима из јужне Далмације. Иако је деловало интересантно због ретког презимена, свакако је било тешко могуће, будући да Крајишници нису таквога порекла.
Ови Додизи из Далмације би требало да су хрватског порекла. Ретка грана I2-M223 код нас, али изгледа ипак присутна код Хрвата са Далматинских острва (23andMe): Краљић, Омишаљ/Крк и Илић, Раб. Обојица I2-M223>CTS616>CTS1977.
-
Још једном је оборено предање о повезаности источних и западних презимена, чак и када су екстремно ретка (Додиг). Крајишки Додизи/Додици воле, а то је свакако скорија конструкција, да се повезују са овим Додизима из јужне Далмације. Иако је деловало интересантно због ретког презимена, свакако је било тешко могуће, будући да Крајишници нису таквога порекла.
Ови Додизи из Далмације би требало да су хрватског порекла. Ретка грана I2-M223 код нас, али изгледа ипак присутна код Хрвата са Далматинских острва (23andMe): Краљић, Омишаљ/Крк и Илић, Раб. Обојица I2-M223>CTS616>CTS1977.
Samo da provjerim, Nebojša. Na Krku već imate ovaj rezultat:
Краљић, католик, Мурај, Крк, J2a-L26>L70
Znači, imamo dva različita Kraljića na Krku?
-
Samo da provjerim, Nebojša. Na Krku već imate ovaj rezultat:
Краљић, католик, Мурај, Крк, J2a-L26>L70
Znači, imamo dva različita Kraljića na Krku?
Да. Видим сад да је то презиме заправо најучесталије на Крку, па не чуди што их има разнородних.
https://actacroatica.com/hr/surname/Kralji%C4%87/
-
Да. Видим сад да је то презиме заправо најучесталије на Крку, па не чуди што их има разнородних.
https://actacroatica.com/hr/surname/Kralji%C4%87/
Hvala!
-
89. Томашевић, Никољдан, Бабине, Пријепоље
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања (0-3 маркера разлике) има са неколико фамилија из околине Пријепоља које такође славе Никољдан, али нажалост ниједан од тих резултата није још увек јаван. С обзиром да још увек ниједан припадник тог рода није SNP/дубински тестиран, препорука Томашевићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео два предања о даљем пореклу, прво од Булатовића-Ровчана које је очигледно нетачно, а друго о пореклу из Бањана.
Znam momka koji je od Tomaševića iz Babina a on ima predanje da su njegovi iz Bjelopavlića. Vjv se dovode u vezu zbog istog prezimena kao Tomaševići iz tog plemena
-
Znam momka koji je od Tomaševića iz Babina a on ima predanje da su njegovi iz Bjelopavlića. Vjv se dovode u vezu zbog istog prezimena kao Tomaševići iz tog plemena
Оно колико сам ја читао о овим Томашевићима је да су они староседеоци Доњег Полимља. Чак према неким мишљењима, били су властела у том крају још у време Немањића... Тако да је та прича о Бјелопавлићима вероватно неки појединачни случај идентификације.
-
161. Томић, Врачевдан, Панчево
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS19=17, YGATAH4=9, DYS576=17. Све ове вредности дели са географски блиским Панчевачким. И поред 5 различитих вредности на упоредива 25 маркера и различите славе, рекао бих да се овде ради о истом роду, па је велика могућност да и Томић, као Панчевачки, припада грани Y264744 (https://www.yfull.com/tree/I-Y264744/).
Тестирани је навео да су пореклом из Црне Горе, где су најпре прешли на Косово, а одатле у сеоби са Чарнојевићем, дошли у Банат.
Тестираном предлажем WGS тест или тестирање на одређени СНП, код компаније Yseq... у овом случају то је свакако СНП A8741 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=21427) (грана узводно од Y264744).
Томић је заинтересован да продуби тестирање па сам хтео да питам шта предлажеш/те? Колико би Биг Ипсилон коштао и преко које компаније да иде, или ако гађамо СНП хоћемо ли гађати као што је Милош написао написао A8741 или Y264744? Има ли нека грана испод коју би могли обојица гађати ? Која је беше процедура преко јусека кад се иде?
Хвала на одговору!
-
Šta god radio, nemoj nikako preko Dantea.
-
Да ли је Светски ДНК месец 2025 званично окончан? Гледајући листу тестираних остало је још неколико резултата да се објави.
-
Да ли је Светски ДНК месец 2025 званично окончан? Гледајући листу тестираних остало је још неколико резултата да се објави.
Остало је, услед одређених логистичких проблема не знамо када ће сви бити обрађени и објављени.
-
59. Ћирић, Јовањдан, Радаљ/Мали Зворник, I2-Y3120
Ћирићи су једна од фамилија из Малог Радља које припадају роду Голубовића. По предању, њихов најстарији предак за којег знају завао се Божо Голубовић и доселио се из Пиве у Старој Херцеговини још пре Карађорђеве крајине. Божо је имао пет синова од којих потичу данашње радаљске фамилије Јокић, Цвијић, Ристић, Зељић, Васић, Ћирић, Лазић, Илић и Крсмановић. Сви они славе Јовањдан, а прислужују Спасовдан. Њихова старија презимена била су Голубовић, Мијатовић или Ђурђевић.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS389ii=33, DYS448=21, а у нешто мањој мери и DYS635=24. Најближи овом резултату је хаплотип Јокића из Радаља, који је управо из породице која је по предању такође од рода Голубовића, тако да је предање о заједничком пореклу Јокића и Ћирића потврђено. Њихови хаплотипови имају подударање 23/25. Вредност DYS448=21 се показала карактеристичном за Ћирића, док Јокић на овом маркеру има DYS448=20.
Овом роду вероватно припада и Средић (Табановић/Шабац, Јовањдан) чији се хаплотип од Ћирићевог разликује на једном маркеру од 17 упоредивих (DYS448=21/20).
Ћирићу и Јокићу предлажем да размисле о великом геномском тесту.
-
165. Зорић, Ђурђевдан, Горња Бијела/Шавник
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модалног хаплотипа одступа само на маркерима DYS570=20 и DYS635=21. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Миливојевићем из Кутловца код Блаца, који такође слави Ђурђевдан. Већи је број тестираних припадника ове хаплогрупе који имају једну разлику на 23 или 25 маркера. Међу њима бих издвојио Радовића из Јечмишта код Фоче, који има одступање од модала на маркеру DYS458, али дели Зорићеве карактеристичне вредности на маркерима DYS570 и DYS635. Тестиран је још један Радовић из истог места, али он има модалну вредност маркера DYS635. Радовићи из Јечмишта такође славе Ђурђевдан. Овом роду вероватно припада и Међо из места Загор код Трнова. Иначе се Радовићи у литератури помињу, као и Зорићи, као огранак Вуловића, па је ова веза могућа, али би било добро да се провери WGS или BigY-700 тестом.
-
145. Красић (Стевањдан), Варош/Дрниш
Припада хаплогрупи I2a-PH908, тј. подграни FT124969. Сврстан је у исти род са слављеницима Стевањдана, углавном из Босанске Крајине (Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, Герзово/Мркоњић Град), а ту су још и Крагуљац са Кордуна и Рацић из Далмације (Подосоје/Врлика). Од свих њих се разликује на 2-3 маркера. Потврђено је да је исти род са Красићем из Биличића код Гламоча, иако имају 3 разлике, али углавном је овај други измутирао на маркерима и разликује се од осталих из дружине. Тако дрнишки Красић има DYS456=15, као и остали, док гламочки Красић има вредност 16. Разлике су још на DYS570 и DYS481.
Красићи су били на подручју Дрниша почетком 18. века, и то у више места (Варош, Миочић, Житнић). Опстали су само у Варошу и потомци су Григорија Красића са млетачког катастра из 1756. године (7 чланова породице). Била је једна породица у самом Дрнишу код тврђаве током 18. и 19. в. Такође су постојали у Гарјаку код Врлике још од краја 17. и почетка 18. в. Веза је евидентна са подручјем Гламоча. Тамо људи имају нека предања да су дошли из околине Дрниша, али исто тако на подручју Дрниша у више села је вршено истраживање почетком 20. века и убедљиво највише их је рекло да потиче из околине Гламоча. Постоје и млетачки записи о сеобама из околине Гламоча у околину Дрниша 1690-их.
-
Постоје и млетачки записи о сеобама из околине Гламоча у околину Дрниша 1690-их.
Занимају ме ти записи, да ли су само уопштени извештаји или наводе и околности сеобе и имена/презимена пресељених? Мрђена је, на пример (већ их споменусмо на некој ранијој теми) било и у Дрнишу и у околини Гламоча, исто као и Красића, и исто славе Стевањдан, те ме то наводи на помисао да можда имају везе са њима, само их нажалост још увек нема тестираних.
-
47. Војиновић, Јевстатијевдан, Јагоче, Бијело Поље
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316. Најближе поклапање има са нејавним резултатом из околине Бијелог Поља који такође слави Св. Јевстатија, разликују се на само 1 од 23 маркера. Од осталих припадника ове гране блиски су му још и Сарић из Подунаваца код Врњачке Бање (Илиндан) и Марковић из Вучка код Крушевца (Никољдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Војиновићи (8 к., Св. Јевстатије), рано су досељени из Трепче (Будимљанска жупа), где и данас живе две куће њихових рођака. Они припадају најстаријем слоју полимског становништва. И бихорски Војиновићи су имали своју земљу, па су је због насиља напуштали или продавали. Много Војиновића је исељено у околину Краљева.
https://www.poreklo.rs/2019/06/01/poreklo-prezimena-selo-jagoce-bijelo-polje/ (https://www.poreklo.rs/2019/06/01/poreklo-prezimena-selo-jagoce-bijelo-polje/)
-
26. Љубојевић, Никољдан, Врбово, Пријепоље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Хаплотип тестираног садржи карактеристичне вредности на маркерима DYS385=14-14 и DYS448=21. Због DYS385=14-14, блиског хаплотипа и исте славе се са великом сигурношћу може повезати са Досковићима из Звијезда, Деспотовићима из места Вруља и Јанковићем из Парамуна код Косјерића.
Помињу се у књизи Средње Полимље и Потарје Танасија Пејатовића уз родовски назив Брашњи наведен у загради. И кандидат је навео у упитнику да је његова породица огранак Брашњи. У литератури се помињу Деспоти као огранак Брашња што додатно потврђује да и Љубојевићи припадају овом роду, имајући у виду близак хаплотип Деспотовића и Љубојевића - разлика је само на DYS448. Петар Мркоњић у књизи Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку наводи да су огранци Брашња: Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи и Пољаци, а да су им места становања: Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија.
-
26. Љубојевић, Никољдан, Врбово, Пријепоље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Хаплотип тестираног садржи карактеристичне вредности на маркерима DYS385=14-14 и DYS448=21. Због DYS385=14-14, блиског хаплотипа и исте славе се са великом сигурношћу може повезати са Досковићима из Звијезда, Деспотовићима из места Вруља и Јанковићем из Парамуна код Косјерића.
Помињу се у књизи Средње Полимље и Потарје Танасија Пејатовића уз родовски назив Брашњи наведен у загради. И кандидат је навео у упитнику да је његова породица огранак Брашњи. У литератури се помињу Деспоти као огранак Брашња што додатно потврђује да и Љубојевићи припадају овом роду, имајући у виду близак хаплотип Деспотовића и Љубојевића - разлика је само на DYS448. Петар Мркоњић у књизи Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку наводи да су огранци Брашња: Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи и Пољаци, а да су им места становања: Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија.
У овој акцији циљано су се тестирали:Богојевић,Досковић и Љубојевић,јер су имали предања да потичу од Брашња.
-
Раније су се тестирали:Брашњовић,Брашанац и Деспотовић и сви су И1 П109.
По предању Брашњи и Брашанци су исти род.Један Брашњо је има синове,Љубоја,Доска и Деспота од којих су настала нова презимена.Богоје Брашњо јњ одселио са децом на Поникве пре Кочине крајине и од њега су :Богојевићи,Деспићи,Илићи и Маринковићи.
Све ове породице славе Св. Николу
Брашанци се слабо помињу у литератури,а то су следеће породице:Јозићи,Даниловићи,Чекери,Буцатовићи,Мрди и као Пољаци.Игњатовићи....
Иза време испитивања Т Пејатовића имали су презиме Брашанац као и данас,али су вероватно препознавати по овим ужим презименима.
Презиме Брашанац први пут је записано 1764 г. У Кузмину,где је свештеник записао да је Георгије Брашанац дошао из Босне.
И у сремско село Бингулу доселили су се Брашанци око 1750 г. после дужег сељакања по Босни и Хрватској
У Чајетини код ужица живи породица Брашанац која је овде доселила 1875 г после Бабинске буне.
-
74. Жарковић, Стевањдан, Кореничани, Ђуловац (раније Дарувар), Западна Славонија, J2b-M205 > Y22059
У литератури се о Жарковићима може наћи следеће:
"Кореничани су у турско доба били насељени са 30 српских породица. Када је царска војска заузела Осијек (1697) сви су кореничански становници пребјегли преко Илове на аустријску Славонску крајину, те је село три године остало пусто. Тада се становништво вратило и 1702. већ у Ко– реничанима било 39 кућа, искључиво српских православних. Њихови су домаћини били: Марко Комар, Вранеш Вујановић, Нанко Жарковић, Стипан Цветић, Радошин Кундак, Вукоман Пеолић, Михаљ Обрадовић, Станиша Видукић, Продан Станић, Радиша Босанац, Вучко Трбуховић, Маријан Трбуховић, Берисав Трбуховић, Бука Трбуховић, Срђа Обрадовић, Станко Вујановић, Петко Трбуховић, Вук Трбуховић, Јован Босанац, Вучина Вујиновић, Младен Босанац, Станиша Певлић, Вук Милић, Лука Славичић, Мијат Славичић, кнез Цигановић, Буре Кекић, Милић Станић, Ву коман Станић, Радмило Цуцић, Стојан Виленица, Милош Виленица. Број становника је растао, те су 1929. у Кореничанима биле 84 српске куће са 567 душа."
Жарковићи у парохији Бастаји Велики славе Светог архиђакона Стефана. Очуван је њихов помен из 1898. године, у црквеном шематизму.
Овај крај насељен углавном српским породицама из Лике и Босанске Крајине. Како у Лици нема оваквог хаплотипа J-M205, као ни родова који славе Стевањдан у оквиру ове хаплогрупе, назире се које су струје део ови Жарковићи. Чврсто у прилог овој вези иде генетика, будући да постоји веома блиско поклапање са Јајчанима из Поткозарја и Старчевићима из околине Добоја (слава Стевањдан). Карактеристика овог хаплотипа је вредност 15-18 на 385ab, 16 на 458 и 17 на 570.
Ови Старчевићи су најбројнији род у Прњавору Малом, а вероватно су део неке досељеничке струје са запада. Матица ове групе Стевањштака у Крајини може бити у околини Јајца, на шта асоцира презиме тестираног Јајчанина. У Крајини им по хаплотипу изгледају најближе Лакићи, који су потврђени J-Y146264, а матица им је област Змијања, даље по свему судећи Херцеговина.
Ван Крајине би требало испитати везу са Радацима (Стевањдан) из Војводине, као и неким породицама из Старог Влаха које славе исту крсну славу. У оваквим ситуацијама најбоље је урадити BIGY анализу, а ако би се ишло на економичнију варијанту, свакако препоручујем прво тест на J-Y155375.
-
59. Ћирић, Јовањдан, Радаљ/Мали Зворник, I2-Y3120
Ћирићи су једна од фамилија из Малог Радља које припадају роду Голубовића. По предању, њихов најстарији предак за којег знају завао се Божо Голубовић и доселио се из Пиве у Старој Херцеговини још пре Карађорђеве крајине. Божо је имао пет синова од којих потичу данашње радаљске фамилије Јокић, Цвијић, Ристић, Зељић, Васић, Ћирић, Лазић, Илић и Крсмановић. Сви они славе Јовањдан, а прислужују Спасовдан. Њихова старија презимена била су Голубовић, Мијатовић или Ђурђевић.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS389ii=33, DYS448=21, а у нешто мањој мери и DYS635=24. Најближи овом резултату је хаплотип Јокића из Радаља, који је управо из породице која је по предању такође од рода Голубовића, тако да је предање о заједничком пореклу Јокића и Ћирића потврђено. Њихови хаплотипови имају подударање 23/25. Вредност DYS448=21 се показала карактеристичном за Ћирића, док Јокић на овом маркеру има DYS448=20.
Овом роду вероватно припада и Средић (Табановић/Шабац, Јовањдан) чији се хаплотип од Ћирићевог разликује на једном маркеру од 17 упоредивих (DYS448=21/20).
Ћирићу и Јокићу предлажем да размисле о великом геномском тесту.
Ојлеру,како стоје ови резултати са анонимним из Радаља,иста слава?
-
Ојлеру,како стоје ови резултати са анонимним из Радаља,иста слава?
Тај је PH908 и јако су удаљени хаплотипови.
-
Тај је PH908 и јако су удаљени хаплотипови.
И тај потиче од Божа Голубовића😊Има заиста Голубовића у Ораху,Пива,славе Никољдан е сад опречна информација је да Голубовићи из Дубровског,Дробњак су дошли из Пиве али славе Јовањдан. Има и неких Голубовића,ратничке дружине,који се помињу у повељама Црнојевића а тиче се разраничења земље са Малоншићима а ту имамо Бандиће,презиме које је опет блиско мојој грани. Не мора дс значи да су моји Бандићи и комански исти,само набрајам податке. А сав овај простор је уско везан са Мијушковићима од којих потичу Шибалије,бар по изворима. А они су наше предање.
-
И тај потиче од Божа Голубовића😊
Једино ако је измутирао за 6 на 17 упоредивих маркера, између осталих и на DYS448.
-
Једино ако је измутирао за 6 на 17 упоредивих маркера, између осталих и на DYS448.
Сад не говорим о маркерима,они су ДС него о предању. Има од Павића Књига о Радаљу препуна података.
-
И тај потиче од Божа Голубовића😊Има заиста Голубовића у Ораху,Пива,славе Никољдан е сад опречна информација је да Голубовићи из Дубровског,Дробњак су дошли из Пиве али славе Јовањдан. Има и неких Голубовића,ратничке дружине,који се помињу у повељама Црнојевића а тиче се разраничења земље са Малоншићима а ту имамо Бандиће,презиме које је опет блиско мојој грани. Не мора дс значи да су моји Бандићи и комански исти,само набрајам податке. А сав овај простор је уско везан са Мијушковићима од којих потичу Шибалије,бар по изворима. А они су наше предање.
Додао бих још само ово и нећу вас више замарати. Неки Голубовић из Гацка је ,по предању, нашао неко благо Владиславића и од тога је почео да зида кулу у Ораху али се за њих наводи да су изумрли. Да ли су или су само ишчезнули? Ово би се свакако могло сместити у временски оквир јер се све дешава у првој половини 18.века и проналазак сребра а и појава Голубовића у Радаљу.
-
139. Трнавац, Пантелијевдан, Гојна Гора/Горњи Милановац, I2-Y3120
Ово је други припадник фамилије Трнаваца - пантелијевштака из Гојне Горе који је урадио ДНК тест. Као што је било и за очекивати, припада истом генетичком роду као и претходно тестирани Трнавац чији је резултат објављен пре нешто мање од две године. Нема се много новога написати о резултату, па ћу прво поновити већ речено за претходно тестираног Трнавца:
Трнавац, Пантелијевдан, Гојна Гора/Горњи Милановац, I2-Y3120
Породица тестираног има надимак Кековци. На државном попису становништва Србије 1862/63. године у Гојној Гори су забележена два домаћинства Трнаваца - Лазара и Вучића Трнавца. Тестирани је навео предање по којем су Трнавци пореклом из Црне Горе. Презиме ипак указује да би могли бити из неког места у чијем је називу основа "Трнава", што су потврдили и резултати генетичког теста:
Тестирани има прилично модалан хаплотип, са само једном карактеристичном вредношћу DYS460=11 и нешто ређом вредношћу DYS19=15. Нажалост, маркер DYS460 није укључен у PowerPlex23 сет који чини већину резултата у табели СДНКП, па је релативно мали број хаплотипова у бази са којима се може поредити његова вредност. Због свега тога постоји велики број хаплотипова из базе СДНКП који су привидно блиски са хаплотипом тестираног, са разликом на један до два маркера на 23 упоредива. Један резултат се ипак издваја од свих, а то је резултат Обрадовића из Трнаве код Чајетине, који слави Пантелијевдан. Овај хаплотип са резултатом Трнавца има подударање 21/23.
Мислим да ова блискост у комбинацији са истом славом, презименом Трнавца и местом Трнава из којег је Обрадовић недвосмислено указује да се ради о истом роду, те да су Трнавци пореклом из Трнаве код Чајетине.
Препоручио бих Трнавцу и Обрадовићу да ураде WGS тест, како би утврдили старост њихове везе.
Нови тестирани Трнавац наводи детаљније и другачије предање о пореклу, према којем је њихов родоначелник Мијаило (који је пети предак тестираног) дошао из околине Сјенице. У Гојни Гopy је приспео са избеглима из старовлашке Трнаве, од Новог Пазара. Ранија резимена су им била Мијаиловић и Перуничић, а презиме Tpнавац узимају пред крај 19. века. Надимак његовог дела фамилије је Сјена или Сјенићи (Сј се чита као црногорско "Ś").
Под "старовлашком" Трнавом код Новог Пазара која се помиње у овом предању, вероватно се мисли на микрорегију рашке Трнаве, којој припада и варош Рашка. Због везе са Обрадовићем о којој сам раније писао ипак сам ближи претпоставци да Трнавци презиме носе по Трнави код Чајетине, која јесте у Старом Влаху.
Што се тиче новости у вези маркера, поново се јавља вредност DYS460=11 као карактеристична и можемо сада рећи да се чини да је у питању карактеристика модалног хаплотипа Трнаваца. За разлику од резултата претходно тестираног Трнавца, овај пут нема ређе вредности DYS19=15, али се сада јавља повишена вредност DYS643=11, која је изгледа специфична за огранак којем припада новотестирани Трнавац, или за њега лично.