Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: НиколаВук Јануар 13, 2025, 09:10:53 пре подне
-
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла. Акција „Новогодишња ДНК недеља 2025“ ће трајати од 13. до 19. јануара. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.
Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Новогодишње ДНК недеље цена тестирања биће 7.000 динара.
Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!
Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта (dnk.poreklo.rs/Pregled-lica).
Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.
Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.
Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.
Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
https://www.poreklo.rs/2025/01/12/novogodisnja-dnk-nedelja-2025-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se
-
Да ли ће се уважити узорци који стигни после 19.јануара?
Ја сам свој послао још 16. али из неког разлога још увек није на адресу лабараторије.
-
Да ли ће се уважити узорци који стигни после 19.јануара?
Ја сам свој послао још 16. али из неког разлога још увек није на адресу лабараторије.
Наравно, не морате бринути око тога.
-
Када ће бити списак тестираних?
-
Наравно, не морате бринути око тога.
Одлично,проверио сам преко сајта поште да је узорак стигао на адресу пре два дана,само још увек нисам добио потврдни мејл.
-
Одлично,проверио сам преко сајта поште да је узорак стигао на адресу пре два дана,само још увек нисам добио потврдни мејл.
Узорци су уредно стигли и прослеђени су лабораторији.
-
Када ће бити списак тестираних?
Ускоро.
-
Следи списак 1. туре узорака, предатих прошле недеље:
1. Игњатовић, Ђурђевдан, Влахиња, Куршумлија
2. Јовановски, Св. Варвара, Теарце
3. Стојановић, Никољдан, Лочевци, Горњи Милановац
4. Балабан, Петровдан, Ведро Поље, Босански Петровац
5. Гавриловић, Пантелијевдан, Вране, Ариље
6. Цветковић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан
7. Вујић, Стевањдан, Доња Буковица, Слатина
8. Грчић, Ђурђевдан, Шашинци, Сремска Митровица
9. Илић, Никољдан, Беомужевић, Ваљево
10. Илић, католик, Сплит
11. Бодирога, Лучиндан, Веленићи, Фоча
12. Рогошић, Петковдан, Дахна, Подгорица
13. Маринковић, Никољдан, Равнаја, Крупањ
14. Петковић, Аћимовдан, Рача, Бајина Башта
15. Видачковић, католик, Турија, Коњиц
16. Стојадиновић, Никољдан, Алексинац
17. Матовић, Јовањдан, Брезова, Краљево
18. Јањић, Крстовдан, Пукиш, Лопаре
19. Маринковић, Аранђеловдан, Липолист, Шабац
20. Анђић, Аранђеловдан, Трново, Источно Сарајево
-
Када можемо очекивати објављивањe првих резултата?
-
Када можемо очекивати објављивањe првих резултата?
Биће ових дана.
-
Следи списак 2. туре узорака предатих прошле недеље у оквиру ове акције:
21. Божовић, Митровдан, Стијена, Подгорица
22. Вуковић, Стевањдан, Саничани, Приједор
23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник
24. Станковић, Стевањдан, Злегиње, Александровац
25. Јоксовић, Никољдан, Отиловићи, Пљевља
26. Пантовић, Аранђеловдан, Брани До, Плужине
27. Перичин, Ђурђевдан, Гргуревци, Сремска Митровица
28. Милић, Врачевдан, Сврачково, Пожега
29. Ћакић, католик, Суботица
30. Петковић, Василијевдан, Опланић, Кнић
31. Сузић, Мратиндан, Окучани
32. Лукић, Никољдан, Јабука, Пријепоље
33. Глушчевић, Никољдан, Метковић
34. Свркота, Никољдан, Бобово, Пљевља
35. Павловић, Ђурђиц, Лешак, Лепосавић
36. Лазаревић, Аврамијевдан, Јасеница, Зворник
-
Следи списак 2. туре узорака предатих прошле недеље у оквиру ове акције:
21. Божовић, Митровдан, Стијена, Подгорица
22. Вуковић, Стевањдан, Саничани, Приједор
23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник
24. Станковић, Стевањдан, Злегиње, Александровац
25. Јоксовић, Никољдан, Отиловићи, Пљевља
26. Пантовић, Аранђеловдан, Брани До, Плужине
27. Перичин, Ђурђевдан, Гргуревци, Сремска Митровица
28. Милић, Врачевдан, Сврачково, Пожега
29. Ћакић, католик, Суботица
30. Петковић, Василијевдан, Опланић, Кнић
31. Сузић, Мратиндан, Окучани
32. Лукић, Никољдан, Јабука, Пријепоље
33. Глушчевић, Никољдан, Метковић
34. Свркота, Никољдан, Бобово, Пљевља
35. Павловић, Ђурђиц, Лешак, Лепосавић
36. Лазаревић, Аврамијевдан, Јасеница, Зворник
Браво за наше Вуковиће из Саничана, који су се пријавили за тестирање. Свака вам част.
Полако се увећавају тестирана презимена из нашег некадашњег Тимара.
-
6. Цветковић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.
Хаплотип тестираног је скоро модалан, изузев повишене 390=23. Из тог разлога нема ниједно потпуно, али зато има повећи број поклапања на маркер разлике.
Од значаја је податак да Цветковићи припадају роду Кијеваца, који је по литератури доселио из Кијевца код Сурдулице. Доселили су се када и предњи родови. У Кијевцу су живела два брата и сестра. Касније је сестра „пошла за Турчина“. Они убију сестру и дођу у Јовац на „пашину земљу''.
Један од хаплотипова са којим је Цветковић на маркер разлике јесте нејавни резултат из Лескове Баре - села суседног Кијевцу. Разликују се само на раније поменутом маркеру, док је слава иста. Род којем припада тестирани је у Лескову Бару доселио средином 19. века са Власине, док су Кијевци у Јовац иселили нешто раније - почетком 19. века. Свакако да могућа повезаност потиче из неког ранијег периода, па би шире подручје Власине укључујући и Кијевац као село са доста стариначког становништва могло представљати матичну област овог генетичког рода.
Постоји могућност да су Цветковићу блиска и два САНУ резултата из Грделичке клисуре који такође славе Аранђеловдан, али због мањег броја упоредивих маркера нисам спреман да их заједно групишем у табели.
Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови.
-
18. Јањић, Крстовдан, Пукиш, Лопаре
Припада хаплогрупи H1a-M82.
Једини мени доступан резултат са којим Јањић показује могућу ближу везу јесте извесни Топаловић, својевремено присутан у неком од FTDNA пројеката. Од 19 упоредивих разликују се на једном (576) маркеру. Нажалост, није ми познато његово место порекла. Од осталих H1a-M82 у табели пројекта из других српских области Јањић стоји на више маркера разлике.
Предање о пореклу од Јањића из околине Љубиња које је навео тестирани се овим резултатом може одбацити.
Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови.
-
18. Јањић, Крстовдан, Пукиш, Лопаре
Припада хаплогрупи H1a-M82.
Једини мени доступан резултат са којим Јањић показује могућу ближу везу јесте извесни Топаловић, својевремено присутан у неком од FTDNA пројеката. Од 19 упоредивих разликују се на једном (576) маркеру. Нажалост, није ми познато његово место порекла. Од осталих H1a-M82 у табели пројекта из других српских области Јањић стоји на више маркера разлике.
Предање о пореклу од Јањића из околине Љубиња које је навео тестирани се овим резултатом може одбацити.
Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови.
Ово су хаплотипови који стоје најближе Јањићу.
(https://i.postimg.cc/MHzY3VTD/h.png)
извор: Origins, admixture and founder lineages in European Roma
-
13. Маринковић, Никољдан, Равнаја, Крупањ
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има неколико ретких вредности DYS389II=27 и DYS448=19 и нема блиских хаплотипова. Вероватно му је близак Лукић из места Загорица код Тополе, који је радио BigY-700 и налази се на нивоу I1-P109>FGC22061*, зато што деле веома ретку вредност маркера DYS389II=27, а поред тога славе исту славу. У прилог томе иде и могуће заједничко порекло из Старог Влаха. Маринковић је у упитнику навео да су његови преци досељени из Старе Херцеговине у Крушчицу код Ариља, одакле се предак Васиљ Ранковић доселио у Равнају у 18. веку. Са друге стране за Лукиће у Загорици Боривоје Дробњаковић наводи следеће:
Лукићи 15 к. Слава: св. Никола. Стари им се доселили из Старог Влаха у Војковце (качерски). Из Војковаца дошли овде после Устанка.
Разликују се на 3 од 25 маркера па би било добро да се ова веза провери WGS или BigY-700 тестом.
-
4. Балабан, Петровдан, Ведро Поље, Босански Петровац, I2-Y3120>PH908
Балабани из Поуња кажу да су пореклом из Бјелајског поља и Унца. У Буковачи код Петровца Петар Рађеновић бележи да су досељени средином 18. века из Далмације. Дубинским тестовима утврђено је да не постоји веза са Јерковићима петровштацима. Остаје да се види њихова веза са Веселиновићима (Петровдан) из Подлуга код Санског Моста, а пореклом из Северне Далмације.
Балабани чине исти генетички род са Батићима (иста слава) из Санског Моста. Хаплотип карактерише повишена вредност на маркеру 385b. Осим са Батићима, на мањем броју маркера, Балабани имају поклапање са једном породицом из Гаја код Ковина. Реч је о посрбљеним Власима, који случајно или не, славе управо Петровдан. Осим тога, од географски блиских родова, делују занимљиво две породице из Крајине, али разликују се славе и реч је о 17 маркера, па није сигурно да треба придавати значај тим поклапањима.
Када су крајишки Петровштаци у питању, било би занимљиво проверити генетичку везу са Кнежевићима (Петровдан) из Стоца у Херцеговини. Осим исте славе, они такође поседују повишену вредност на 385b, осим тога 533=13 и 635=22.
-
4. Балабан, Петровдан, Ведро Поље, Босански Петровац, I2-Y3120>PH908
Балабани из Поуња кажу да су пореклом из Бјелајског поља и Унца. У Буковачи код Петровца Петар Рађеновић бележи да су досељени средином 18. века из Далмације. Дубинским тестовима утврђено је да не постоји веза са Јерковићима петровштацима. Остаје да се види њихова веза са Веселиновићима (Петровдан) из Подлуга код Санског Моста, а пореклом из Северне Далмације.
Балабани чине исти генетички род са Батићима (иста слава) из Санског Моста. Хаплотип карактерише повишена вредност на маркеру 385b. Осим са Батићима, на мањем броју маркера, Балабани имају поклапање са једном породицом из Гаја код Ковина. Реч је о посрбљеним Власима, који случајно или не, славе управо Петровдан. Осим тога, од географски блиских родова, делују занимљиво две породице из Крајине, али разликују се славе и реч је о 17 маркера, па није сигурно да треба придавати значај тим поклапањима.
Када су крајишки Петровштаци у питању, било би занимљиво проверити генетичку везу са Кнежевићима (Петровдан) из Стоца у Херцеговини. Осим исте славе, они такође поседују повишену вредност на 385b, осим тога 533=13 и 635=22.
Дио Балабана који прослављају Петровдан је крајем XVIII вијека прешао на Банију, с тим да се они данас презивају Болобан. Матица им је у селу Бојна код Глине.
На Банији постоје и Болобани са крсном славом Јовањдан, али су они прешли на Банију прије презимењака који прослављају Петровдан. Њима је матица у селу Црни Поток (раније Велика Пецка) код Вргинмоста.
-
19. Маринковић, Аранђеловдан, Липолист/Шабац (R1b-U152 > R-FGC90545 - Доњоморачани)
Тестирани Маринковић је навео у упитнику да су његови преци пореклом из Липолиста, код Шапца. У чланку о селу Липолист на нашем порталу помињу се Маринковићи, али се за њих наводи да славе Стевањдан и да потичу од Маринковића из Слепчевића, који такође славе Стевањдан и који су даљим пореклом из Босне. Ипак, не би било први пут да су истраживачи погрешно забележили славе појединих родова приликом рада на терену.
Маринковићев хаплотип нема ближих поклапања у Мачви, а најближи хаплотипови у нашој табели су:
1) Радовић, Аранђеловдан, Баре/Колашин (разлика на 2 од 25 упоредивих маркера)
2) Радовић, Аранђеловдан, Баре/Колашин (2/23)
3) Вујисић, Аранђеловдан, Баре/Колашин (2/23)
4) Лакићевић, Аранђеловдан, Мушовића Ријека/Колашин (2/23)
5) Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево (2/23)
6) Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток (2/23)
5) Тодосијевић, Аранђеловдан, Бозољин/Брус (2/23)
Обзиром да су сви наведени припадници рода Доњоморачана, и да са Маринковићем деле и исту славу, може се прилично поуздано закључити да је Маринковић припадник хаплогрупе R1b-U152 > R-FGC90545, односно да и он припада роду Доњоморачана. Разлике са горе наведенима би биле заправо на само 1 маркеру, да код Маринковића није повишена вредност маркера DYS570 на 18, у односу на модалну вредност (17) код већине Доњоморачана (DYS570 је иначе брже мутирајући маркер).
Дубински тест (Big Y-700 или WGS) би свакако био користан за боље профилисање овог рода, а њиме би Маринковић могао открити и са којим Доњоморачким братством дели порекло и када је оквирно дошло до одвајања његове гране.
-
19. Маринковић, Аранђеловдан, Липолист/Шабац (R1b-U152 > R-FGC90545 - Доњоморачани)
Тестирани Маринковић је навео у упитнику да су његови преци пореклом из Липолиста, код Шапца. У чланку о селу Липолист на нашем порталу помињу се Маринковићи, али се за њих наводи да славе Стевањдан и да потичу од Маринковића из Слепчевића, који такође славе Стевањдан и који су даљим пореклом из Босне. Ипак, не би било први пут да су истраживачи погрешно забележили славе појединих родова приликом рада на терену.
Маринковића са славом Аранђеловдан нема забележених у Шематизму дабробосанском 1883.г. Као слављеници Стевањдана пописани су у парохијама: Умци ( Сански Мост ), Кокори, Прњавор и Смртићи ( Прњавор ) и Брусница ( Лопари ). Као слављеници Мратиндана ( Св.Стефан Дечански ) пописани су у парохији Смољана/ Б.Петровац и Стари Мајдан/Сански Мост.
У парохији Прњавор и Смртићи 1883.г су пописани и Слијепчевићи/Св.Стефан, што је занимљиво због везе за Маринковићима из Слепчевића ( досељених почетком 19.в из Босне ), а и близине истоименог места Прњавор у Мачви.
У селу Чивчије ( Кокори/Прњавор ), Маринковићи су пописани 1851.г. са још 6 породица ( Малешевић, Миодраговић, Репић, Јанковић, Панџа, Ковачевић ).
Било би добро сазнати да ли у огранку тестираног Маринковића постоје предања о досељавању из Босне, али и која је слава онима из Слепчевића.
-
8. Грчић, Ђурђевдан, Шашинци, Сремска Митровица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип му је близак модалу, али нема потпуних поклапања у нашој бази. Могао би да му буде близак Цвијановић из Обораца код Доњег Вакуфа са којим дели карактеристичне вредности DYS391=10 и DYS449=32, али се на 25 упоредивих маркера разликује на позицијама DYS389II=31/30 и DYS635=23/22. И Цвијановић слави Ђурђевдан.
Грчићи из Шашинаца се налазе на списку граничарског породица из средине 19. века, који је доступан и на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2024/01/25/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-i/ (https://www.poreklo.rs/2024/01/25/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-i/). Грчић је у упитнику навео да су његови преци већ осам генерација у Шашинцима.
-
Маринковића са славом Аранђеловдан нема забележених у Шематизму дабробосанском 1883.г. Као слављеници Стевањдана пописани су у парохијама: Умци ( Сански Мост ), Кокори, Прњавор и Смртићи ( Прњавор ) и Брусница ( Лопари ). Као слављеници Мратиндана ( Св.Стефан Дечански ) пописани су у парохији Смољана/ Б.Петровац и Стари Мајдан/Сански Мост.
У парохији Прњавор и Смртићи 1883.г су пописани и Слијепчевићи/Св.Стефан, што је занимљиво због везе за Маринковићима из Слепчевића ( досељених почетком 19.в из Босне ), а и близине истоименог места Прњавор у Мачви.
У селу Чивчије ( Кокори/Прњавор ), Маринковићи су пописани 1851.г. са још 6 породица ( Малешевић, Миодраговић, Репић, Јанковић, Панџа, Ковачевић ).
Било би добро сазнати да ли у огранку тестираног Маринковића постоје предања о досељавању из Босне, али и која је слава онима из Слепчевића.
У доступној литератури за Маринковиће из Слепчевића наводи се да славе Стевањдан и да од њих потичу Маринковићи из Липолиста, а да су поријеклом из Босне. У харачком тефтеру капетаније Мачве из 1831. пописана је само једна кућа Маринковића у Слепчевићу, што вјероватно указује на релативно скоро досељење. Интересантно је да је ту наведено да је домаћин двије године раније пописан не као Радован Маринковић, него као Радован Ћато (баш Ћато, не Ћата). У Слепчевићу нема других Маринковића 1831. Међутим, нема их ни у Липолисту те године. 1863. године у Слепчевићу налазимо два домаћинства Маринковића, која потичу од Радована Маринковића пописаног 1831. године. С друге стране, 1863. године у Липолисту имамо три домаћинства Маринковића, при чему се види да су домаћини у два од три отац и син, док је трећи вјероватно брат старијег из поменута два. При томе, један домаћин има 62 године, а други преко 50, што значи да су приближно генерација Радована Маринковића из Слепчевића. Враћајући се на попис из 1831. године можемо само изнијети претпоставку засновану на комбинацији имена, да су преци Маринковића из Липолиста тада пописани под презименом Топаловић. Још једна ствар која се не уклапа у тезу о поријеклу Маринковића из Липолиста од оних из Слепчевића, поред тога што су ови у Липолисту веома рано бројнији од оних из Слепчевића, јесте и велика разлика у вриједности имовине, у корист ових из Липолиста.
Све ово отвара оправдано питање о томе да ли је истраживач прикупљајући казивања на терену уопште имао казиваче међу Маринковићима и у Липолисту и у Слепчевићу, јер писани извори овакво казивање баш и не подржавају. Питање за тестираног је да ли је сигуран у поријекло из Липолиста и да ли, ако јесте, сви Маринковићи у Липолисту славе Аранђеловдан, или је његова грана мијењала славу? Могуће је да се ради о разнородним Маринковићима и да је изворна слава овима у Липолисту стварно Аранђеловдан.
Што се тиче паралела са Прњавором и Слијепчевићима, које уистину звуче интересантно, ипак бих рекао да писани извори указују да презиме код мачванских Маринковића тешко да је донесено са стране, док сам назив Прњавор срећемо као веома чест топоним код Срба и односи се углавном на насеља уз манастире. У сваком случају да би назив неког насеља био пренесен у неки други крај, потребна је вјероватно нешто шира миграција, а овдје за сада немамо доказа о таквом кретању (нешто људи из западне Босне јесте стигло у подринска села у Јадру 1830-их, а одатле можда неки и у Мачву), али све су то релативно новије сеобе.
Маринковића са славом Аранђеловдан има, рецимо, и у Батковићу и Остојићеву у Семберији, али је њихово презиме формирано тек између 1850/51. и 1873. године, а и Мачвани у казивањима о поријеклу углавном праве разлику између Семберије и остатка Босне, што је и разумљиво, због географске близине.
-
Велиборе, хвала много на изнетим подацима. Топаловиће сам и сама разматрала, јер једино они у Липолисту славе Аранђеловдан ( Бркићи су "замрли" ), а ако кажете да се и имена подударају, можда би заиста могли бити од њих. Забележено је да Топаловићи нису знали ништа о даљем пореклу, а наводи се да су и они досељени почетком 19.в.
У овој области је заиста читава збрка око презимена и Слава и можда би тестирани могао разрешити бар неке недоумице.
-
1. Игњатовић, Ђурђевдан (прислужба: Ђурђиц), Влахиња, Куршумлија, E-V22
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385a=16, DYS389ii=29 и YGATAH4=10. Нема блиских поклапања на пројекту.
Тестирани је навео да Игњатовићи потичу из Кијевчића код Лепосавића и да припадају роду Шиниковића, који је даљим пореклом из Херцеговине.
Радослав Павловић у свом раду о Копаонику наводи следеће:
Одселили су се:
-Шиниковићи/Илићи-Стојадиновићи, у Штубину у Неготинској Крајини “пре 200 година”.
После рата 1878. остали Шиниковићи:
-Игњатовићи, Сцопићи и Башићи одселили су се у Праворађу –Влахињу у Горњој Топлици.
Шиници из Струпића код Берковића припадају грани I2-PH908, тако да је предање о пореклу Шиниковића од Шиника очито нетачно.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
2. Јовановски, Св. Варвара, Теарце, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23 и DYS643=11 и повишене вредности маркера DYS460=10 и DYS481=23. Једино релативно блиско поклапање хаплотипова на 23 маркера има са Милојевићем (Стевањдан, Ранковци/Љубиње) - разликују се на 2 маркера. Међутим, Милојевић највероватније припада грани E-FGC11450, док хаплотип Јовановског значајно одступа од те гране. По свој прилици двојица тестираних ипак не припадају истој млађој грани.
Тестирани је навео да његова породица потиче из Брода у Гори, одакле су прешли преко Шар Планине у 19. веку. Вероватно се ради о једној од последњих православних породица из Брода.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
Велиборе, хвала много на изнетим подацима. Топаловиће сам и сама разматрала, јер једино они у Липолисту славе Аранђеловдан ( Бркићи су "замрли" ), а ако кажете да се и имена подударају, можда би заиста могли бити од њих. Забележено је да Топаловићи нису знали ништа о даљем пореклу, а наводи се да су и они досељени почетком 19.в.
У овој области је заиста читава збрка око презимена и Слава и можда би тестирани могао разрешити бар неке недоумице.
Дефинитивно се подударају имена Стеван и Јаков, чини ми се (да не тражим поново :) ), а, ето, ја нисам обратио пажњу да је и слава Аранђеловдан. Онда ће бити да је предање о вези Маринковића из Липолиста и Слепчевића вјероватно нетачно (бар о вези по мушкој линији).
-
8. Грчић, Ђурђевдан, Шашинци, Сремска Митровица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип му је близак модалу, али нема потпуних поклапања у нашој бази. Могао би да му буде близак Цвијановић из Обораца код Доњег Вакуфа са којим дели карактеристичне вредности DYS391=10 и DYS449=32, али се на 25 упоредивих маркера разликује на позицијама DYS389II=31/30 и DYS635=23/22. И Цвијановић слави Ђурђевдан.
Грчићи из Шашинаца се налазе на списку граничарског породица из средине 19. века, који је доступан и на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2024/01/25/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-i/ (https://www.poreklo.rs/2024/01/25/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-i/). Грчић је у упитнику навео да су његови преци већ осам генерација у Шашинцима.
Ово презиме је носио и песник Јован Грчић - Миленко "Фрушкогорски славуј" из Черевића и сматрало се да је грчког порекла, отац му се звао Теодор Грчки...
Шашинце и Черевић раздваја Фрушка Гора а на западу Срема је село Вишњићево - стари назив Грк .Становници Вишњићева се и дан - данас зову Грчанци и у причи увек користе назив Грк за своје село.Мислим да и хаплогрупа говори у прилог томе да су породице и тестираниг и песника из 19.века дошле из села Грк а не из Грчке !
-
Као рођени Мачванин, а рекао бих и страсни истраживач, хтедох да се одмах укључим у дискусију о роду Маринковића из Липолиста, међутим, убрзо схватих да то неће ићи тако лако и да свака моја на тренутак успостављена теорија врло брзо остаје на стакленим ногама. Зато их и нећу све овде износити и коментар ће бити више окренут питањима, што и јесте адекватан приступ истраживачком раду.
Ту је, наравно, и моја жеља да помогнем свом пријатељу г. Лазићу, и уједно се захвалим на учињеном напору да унапреди историјска сазнања о везама људи са обе обале реке Дрине. Да је на одличном путу, у најкраћем, потврдиће и моја сазнања о овој изузетној мачванској фамилији из које је за шест година балканских и током 1. Светског рата, значи, (1912 - 1918), своје животе на олтар отаџбине положило чак двадесет бораца. Премало је простора да се овде изнесу сва њихова имена, ратне заслуге и места страдања али морамо додати да овом роду припада и један од највећих живих песника српског народа. А како је Липолист, па и у неким ширим оквирима препознат као село ружа, онда и допринос ове фамилије да то буде баш тако, никако не смемо заборавити.
Кренимо од ових Маринковића ближих Шапцу, односно њиховом претпостављеном зачетку у Мачви, у селу Слепчевићу. Рекло бих се да су они, без обзира на Велиборово добро запажање, да је у питању тек једна кућа, ипак нешто дуже присутни на овом тлу. Наиме, ту постоји више објашњења, велика страдања у ратовима за ослобођење Србије, потом опаке болести које су у овим временима харале Мачвом и коначно, живот у задругама које су у то време могле имати и више десетина чланова.
Једног Маринковића, по имену Вук, срећемо већ у Протоколу шабачког магистрата. Као кмет села Слепчевић, он се појављује у 1808. и 1811/12. године.
Овде треба имати на уму да су сеоски кметови у неким временима били ослобођени плаћања пореза те се не треба чудити да у неким тефтерима нису ни обухваћени пописом. Међутим, нешто што нас је највише збуњивало
су разлике у славама Маринковића из Слепчевића и оних из Липолиста. По мојим сазнањима, обе фамилије Маринковића славе ону славу коју је у свом делу и навео Миливоје Васиљевић, тј. Свети Стефан или Стевањдан.
Овде поменути Радован Ћато по попису пореских глава за 1829. годину, уноси нам додатну забуну јер по Васиљевићу од њега су потекли Ћатићи из Слепчевића, а и они славе такоће Степањдан. Васиљевић наводи да су они од рода Милосављевића из Криваје (Поцерина), а по предању, Радоје је био писар (ћата) код неког Срећка харамбаше.
Својим даљим истраживањем и приступом тефтеру крштених (1837-1854) манастира Петковица, већ од 1837. године проналазим већи број ту крштених Маринковића из Липолиста, који није много удаљен од овог манастира али и из Слепчевића, чија је удаљеност знатнија и само крштење у овом манастиру неочекивано. Имена крштених попис становништва из 1863. године само потврђује.
Бројни подаци у вези са овим родом би се могли и сада зарад успешније анализе овде изнети али сматрам да ће бити најбоље да нам се јави тестирани Маринковић и потврди евентуалну грешку у наводу славе или појасни уколико припада неким другим Маринковићима, и друге славе од осталих мештана истога презимена. Наравно, по потреби, ту смо да и даље подржимо ово истраживање.
-
Обзиром да су и Велибор Лазић и Крсман навели прилично убедљиве аргументе у прилог томе да Маринковићи у Липолисту и Слепчевићу заиста славе Стевањдан, интересантно би било да тестирани Маринковић, ако прати форум, каже нешто више о свом пореклу и нарочито да појасни откуд различите славе, тј. од када његови Маринковићи славе Аранђеловдан?
Оно што је свакако индикативно, јесте да се хаплотип тестираног Маринковића генетички одлично уклапа у род Доњоморачана којима Аранђеловдан и јесте типична слава.
-
Једног Маринковића, по имену Вук, срећемо већ у Протоколу шабачког магистрата. Као кмет села Слепчевић, он се појављује у 1808. и 1811/12. године.
Овде треба имати на уму да су сеоски кметови у неким временима били ослобођени плаћања пореза те се не треба чудити да у неким тефтерима нису ни обухваћени пописом. Међутим, нешто што нас је највише збуњивало
су разлике у славама Маринковића из Слепчевића и оних из Липолиста. По мојим сазнањима, обе фамилије Маринковића славе ону славу коју је у свом делу и навео Миливоје Васиљевић, тј. Свети Стефан или Стевањдан.
Овде поменути Радован Ћато по попису пореских глава за 1829. годину, уноси нам додатну забуну јер по Васиљевићу од њега су потекли Ћатићи из Слепчевића, а и они славе такоће Степањдан. Васиљевић наводи да су они од рода Милосављевића из Криваје (Поцерина), а по предању, Радоје је био писар (ћата) код неког Срећка харамбаше.
Својим даљим истраживањем и приступом тефтеру крштених (1837-1854) манастира Петковица, већ од 1837. године проналазим већи број ту крштених Маринковића из Липолиста, који није много удаљен од овог манастира али и из Слепчевића, чија је удаљеност знатнија и само крштење у овом манастиру неочекивано. Имена крштених попис становништва из 1863. године само потврђује.
Хвала Вам, поштовани пријатељу, на укључивању у ову дискусију. Уз ризик да донекле затрпамо ову тему дискусијом у вези са само једним од тестираних у овој акцији, мислим да вриједи покушати докучити што више чињеница.
Како и сами рекосте, треба постављати питања. У вези са новим чињеницама које износите, ја опет имам пар питања. Да ли је могуће да је Вук Маринковић, сеоски кмет Слепчевића, кога помињете, заправо предак Вуковића, а не Маринковића? Задржавање презимена није било обавезно у то вријеме, а Вуковиће већ 1831. године срећемо као веома бројну породицу, са 6-7 домаћинстава. Даље, податак који наводите у погледу крштавања у манастиру Петковица, више говори у прилог мојој претпоставци да су Маринковићи, ако су једнородни, били у Липолисту прије него у Слепчевићу, јер би то објаснило зашто и Маринковићи из удаљенијег Слепчевића долазе у манастир ради крштења. Наравно, објашњење може бити и сасвим другачије, али је ствар свакако интересантна.
Невезано за ово, сада ме заинтересовала још једна ствар. Будући да у Слепчевићу има, или је било, Катића, истородних са војводом Симеуном - Симом Катићем из Вашег Глоговца и наше Семберије, чија је слава Стевањдан, као што је и код семберских Катића, а да ту славу славе и Маринковићи из Слепчевића, ваљало би да се организујемо и обавимо тестирање Катића са обје стране Дрине. :)
-
У потпуности бих се сложио са Вама, поштовани Велиборе, да не би било уреду да ширењем теме о Маринковићима запоставимо друге тестиране. Но, исто тако верујем да су ове врсте дискусија значајне, занимљиве и корисне, посебно за новотестиране и све друге истраживаче, ако се уз погодну литературу имало у њих удубе. Стога, уз настојање да не будем преопширан, покушаћу да одговорим на нека постављена питања и изнесем још нека сазнања произашла управо из њих.
Овде бих напоменуо и да је Миливоје Васиљевић као неуморни истраживач шабачког музеја итекако ишао на терен с циљем прикупљања знања и сећања старијих људи, те уз расположиву литературу, формирао грађу за једно обимно дело, које неумитно мора имати неких погрешака и пропуста. Како сам у претходном обраћању већ напоменуо, не бих рекао да је Васиљевић направио грешку када је реч о истој слави Маринковића из Липолиста и Слепчевића, па чак ни у њиховој једнородности. Међутим, Велиборова претпоставка у вези са поменом Вука Маринковића као кмета још 1808. навела ме је да истражим и овај род из Слепчевића. Подударност неких њихових имена из раних тефтера и црквеног протокола са пописом из 1863. ме је навела на помисао да Радован Маринковић заиста може бити, како и Васиљевић напомиње, Радован Ћато из пописа 1829. Односно, може бити или готово засигурно је предак слепчевићких Ћатића, а не Маринковића. Ово би значило да су садашњи Маринковићи вероватни потомци кмета Вука Маринковића, и да су у неком времену у тефтерима пописивани као Вуковићи. Занимљиво да се у попису становништва из 1829. у Слепчевићу појављује и име Маринко Вуковић. На исте закључке наводи и то што Васиљевић у коначној обради мачванских села и фамилија помиње Вуковиће 1 и 2, од којих први славе Ђурђиц и не знају своје порекло, а друге накнадно уопште не помиње, па у недостатку имена славе не можемо знати да ли су управо они садашњи Маринковићи. Такође, није сувишно овде поменути и један спор из Протокола шабачког магистрата (1808-1812), у ком се појављују као становници села Слепчевић, Маринко Ђукић и Јоко Вукосављевић. Након 1829. ова презимена се више не помињу у пописима.
Имајући све ово у виду, уопште није немогуће да је у немирним временима кроз које је српски народ пролазио, остала само свест о заједничком пореклу али не и где је род у Мачви зачет. Ваша идеја, Велиборе - да је управо обрнуто од онога што је пописивач, можда и грешком записао, никако не умањујући тиме њен значај - морам рећи да је била присутна и код мене. А, разлози су они које сте и напоменули, имовинско стање и неупоредиво већа бројност Мирковића из Липолиста. Овоме бих додао да је Мачва у тим временима била у потпуности обрасла густом шумом, од Шапца према Слепчевићу и даље се простирала готово непроходна шума звана Китог, баш како Јанко Веселиновић у својим делима рече, "да гују за реп ниси могао извући". Стога је сасвим логично да је Мачва најпре насељавана уз Дрину, а тек касније придошло становништво се шири и на источније крајеве, оне ближе Шапцу, па и даље од њега. Липолист и близина манастира Петковица, под самим Цером били су логичан избор тих првих насељеника Мачве и Поцерине пре, као и у току српских устанака.
А да би све ово имало своју пуну логику, што нам заинтересовани родови можда могу потврдити али и оповргнути, дододао бих још и то, да се у раније поменутом протоколу крштених манастира Петковица, где су крштавани новорођени и из једног и из другог села, појављује више различитих кумова, тј. њихових имена и презимена, но издвојио бих само једно из села ближе реци Сави, под називом Узвеће - Љубинко Станимировић - а у другом упису и Љубинко Дошљаковић.
А шта је Васиљевић записао о њима: "Станимировићи (Миољдан, 8 кућа, једна на страни) из Жабара у Босни, од њих су Илинчићи (9-1к).
А како се загонетке само нижу, заиста је у многим случајевима једноставније и прикладније разрешавати их ДНК анализом. Зато бих се сложио са Велибором да је врло значајно позабавити се анализом порекла историјских личности. Нажалост, они вероватно најдиректнији потомци војводе Симеона Симе Катића, или Симе Прекодринца, из Глоговца су нас сасвим по тој мушкој линији напустили пре пар година. Као могућност нам остаје прилика да учинимо више када је реч о Карићима из Слепчевића и Белотића. Ако је до Велибора, уопште немам сумњу у његове способности и добру вољу наших Сембераца, остаје да ја нешто учиним на том плану. Једног Катића из Слепчевића сам познавао и помало се дружио са њим, стицајем околности живот људе раздвоји, волео бих ако бих га поново срео. Од Слепчевића Шабац није баш далеко.
-
12. Рогошић, Петковдан, Дајбабе (заселак Дахна), Подгорица, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT104848
Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Бјелица (E-FT104848). Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS456=16, која је типична за Бјелице. Од модалног хаплотипа Бјелица одступају повишена вредност маркера DYS385a=17 и снижена вредност маркера DYS385b=17. Слава коју тестирани слави (Петковдан) једна је од две славе Бјелица, што је у складу са овим резултатом.
Према истраживању Андрије Јовићевића из 1925. године, Рогошића је тада било 4 куће у Дајбабама, којима је и тада припадала Дахна. Он наводи следеће:
(https://i.imgur.com/yLd5Ghb.png)
Исто предање о пореклу са Чева и сродству са тамошњим Ђукановићима наводи и тестирани Рогошић. Међутим, ово предање је очито нетачно и може се закључити да је настало због истог презимена. Генетика и слава јасно указују на то да Рогошићи (а вероватно и Ђукановићи из истог места) потичу од Бјелица из истоименог племена.
-
14. Петковић, Рача, Бајина Башта, Аћимовдан, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988
Припада роду Љубомираца - аћимовштака. Хаплотип Петковића поседује повишену вредност маркера DYS570=22, која одступа од модалног хаплотипа овог рода. Најближе поклапање хаплотипова има са Чечуром (Аћимовдан, Врпоље Љубомир/Требиње), који припада истом роду.
У Љубомиру, подручју које се налази северно од Требиња, живи већи број братстава која славе Аћимовдан и по предању потичу од Угреновића. За њих је утврђено да насупрот предању, ипак не потичу од Угреновића (који припадају грани J2b-Y22059), већ да припадају засебном генетичком роду. Једно од тих братстава су Петковићи из Врпоља у Љубомиру. Породица тестираног очито потиче од исељених Петковића из тог места, што је у складу да предањем о пореклу из Херцеговине које је навео. Љуба Павловић у свом раду о Соколској нахији не помиње Петковиће у Рачи: https://www.poreklo.rs/2013/01/18/poreklo-prezimena-selo-ra%C4%8Da-bajina-ba%C5%A1ta/
Род Љубомираца - аћимовштака детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
До сада ниједан припаданик овог рода није урадио дубљи тест, па би препорука тестирном била да уради BigY или WGS тест уколико је у могућности да би се утврдило којој млађој грани припада овај род.
-
Следи списак предатих узорака кандидата из треће туре ове акције:
37. Видовић, Ђурђевдан, Брезове Дане, Теслић
38. Прлинац, Никољдан, Подбрдо, Мркоњић Град
39. Кнежевић, Ђурђевдан, Његовуђа, Жабљак
40. Петровић, Митровдан, Стол, Бабушница
41. Филиповић, Алимпијевдан, Баново Поље, Богатић
-
Трећа тура је подбацила. Ваљда ће четврта бити боља.
-
10. Илић, католик, Сплит
Припада хаплогрупи I2-L158, тзв. "сардинској" грани I2 хаплогрупе, и вероватно њеној подграни PF4088 (Невген даје око 58% шансе да припада овој подграни). Поседује прилично специфичан хаплотип који нема блиских подударања у бази Српског ДНК пројекта, где додуше ни нема превише припадника ове гране I2 хаплогрупе. Од Капетановића из Кључа код Гацка се разликује на 10 маркера, док је разлика у односу на Доганџића из Штрпца на чак 13 маркера. Из овог разлога се не може рећи прецизније којој подграни испод PF4088 тестирани Илић припада, па је препорука да уради неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS).
Тестирани је навео да је старије презиме било Белоти. То би значило да су преци тестираног вероватно били италијанског порекла. У "Хрватском презименику" је заиста наведена једна породица Belloti на подручју града Сплита, па би то могли бити рођаци тестираног. Чешћа варијанта овог презимена је Belotti, која се према сајту Forebears у Италији јавља најчешће на подручју Ломбардије, а под тим обликом су присутни и у Хрватској, највише на простору Сплитско-далматинске жупаније.
https://forebears.io/surnames/belloti
https://forebears.io/surnames/belotti
Свакако и хаплотип тестираног иде у прилог пореклу које није карактеристично за простор Балкана.
-
15. Видачковић, нема славу, Турија/Коњиц, I2-PH908
На попису 1991. године у општини Коњиц римокатолици Видачковићи су били најбројнији у селима Бијела и Турија, а било их је насељених и у Коњицу, те једна кућа у Доњем Селу. Раније је Видачковића било и у селима Спиљани и Оџаци. У Херцеговини има више разнородних породица Видачковића, а коњички Видачковићи воде порекло од фамилије Барић, којој је матица у селу Криводол код Мостара. Родоначелник породице Видачковић је Стипан Барић, син Видаков, који је рођен 1807. године. Генеалогија Видачковића и Барића може се прецизно и детаљно пратити у расположивим изворима. У вези даљег порекла тестирани је навео предање по коме су се давно доселили из Книна.
Хаплотип Видачковића је веома специфичан, са великим бројем ретких вредности. Као карактеристични истичу се маркери DYS385=14-16, DYS437=14, DYS570=17, DYS481=28 и DYS549=12. Било би очекивано да са овако великим бројем карактеристичних вредности овај резултат нема ближих подударања међу хаплотиповима других тестираних, или да евентуално припада неком јасно профилисаном роду. Изненађујуће, сличност постоји са хаплотипом Ђенића, из Раљина код Бабушнице, који слави Аранђеловдан. Ова два хаплотипа разликују се на само једном маркеру од 23 упоредива. Та разлика је присутна на брзомутирајућем маркеру DYS481, на коме Ђенић има вредност 29, која је такође снижена у односу на модалну.
Иако је прилично необично да један православац из Понишавља и један римокатолик из западне Херцеговине чине исти род, оволико подударање на овако специфичним хаплотиповима се једноставно не може игнорисати, па ћу их сврстати у исти генетички род. Било би идеално када би тестирани били у могућности да ураде геномске тестове, како би се ова веза проверила.
-
27. Перичин, Ђурђевдан, Гргуревци, Сремска Митровица
Припада хаплогрупи N1-TAT, вероватно и подграни L1026>Z1936>Y13852. Најближе поклапање, додуше само на упоредивих 17 маркера, има са једним нејавним резултатом из Руме (2 маркера разлике), следећи би био нејавни резултат из Гулијана код Сврљига, такође на упоредивих 17 маркера (4 маркера разлике), док у односу на све остале припаднике ове хаплогрупе у бази Српског ДНК пројекта има значајнији број разлика. Невген му даје око 28% шансе да припада подграни Y13852, што није много, али заиста делује по вредностима маркера да вероватно јесте ова подграна, која је иначе карактеристична за ране Мађаре, па и географско порекло тестираног рекао бих додатно утврђује ту могућност. Свакако је препорука да се макар уради појединачни СНП тест код YSEQ на ову грану (https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=26763), а најбоље би било урадити неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS).
Тестирани је навео да је старо презиме било Јанковић и да су по предању пореклом из Црне Горе, од Бјелопавлића. Ово предање свакако није тачно о чему говори и резултат (род Бјелопавлића припада E-V13 хаплогрупи и њихова племенска слава је Петковдан), међутим занимљив је старији облик презимена који се, случајно или не, поклапа са резултатом из Руме, па бих и поред различитих слава рекао да због географске и хаплотипске блискости можда нека веза постоји. Перичини су поменути у чланку Милоша Ђ. Шкарића "Дванаест села у Фрушкој гори" из 1919. године (изашао у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб) у Гргуревцима као слављеници Ђурђевдана. За Гргуревце се у поменутом чланку наводи да је старо село и да су локални Срби ту насељени још пре 1690. године, у време српског деспота Гргура Бранковића, по коме је и село добило име.
https://www.poreklo.rs/2020/12/21/poreklo-prezimena-selo-grgurevci-sremska-mitrovica/
-
Народни херој Марко Перичин Камењар је најпознатији представник рода. Гргуревци су тешко пострадали од Немаца и усташа у Другом светском рату.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8c/Marko_Peri%C4%8Din-Kamenjar.jpg)
-
27. Перичин, Ђурђевдан, Гргуревци, Сремска Митровица
Припада хаплогрупи N1-TAT, вероватно и подграни L1026>Z1936>Y13852. Најближе поклапање, додуше само на упоредивих 17 маркера, има са једним нејавним резултатом из Руме (2 маркера разлике), следећи би био нејавни резултат из Гулијана код Сврљига, такође на упоредивих 17 маркера (4 маркера разлике), док у односу на све остале припаднике ове хаплогрупе у бази Српског ДНК пројекта има значајнији број разлика. Невген му даје око 28% шансе да припада подграни Y13852, што није много, али заиста делује по вредностима маркера да вероватно јесте ова подграна, која је иначе карактеристична за ране Мађаре, па и географско порекло тестираног рекао бих додатно утврђује ту могућност.
Те гране имају генерално доста сличности. N-Y319099 нпр. је 549=13 битан, за N-L1034 481=21.
Из како је изворно име села Гулихан, једном и уписан као Гулиџан. Прије Гулихан обзиром на модерно име. Очито индикативно обзиром на генетске резултате. :) Раширена основа гул (смијати се) која као да има везе са Куманима (јер у Македонији постоје такве конотације: Гулинци са једним несумњивим куманским мјестом). То село је припадало Видинском санџаку и Видинској Бугарској гдје они јесу насељавани. Но 1470-тих није се очувало нешто њихових антропонима.
-
24. Станковић, Стевањдан, Доња Злегиња, Александровац
Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>Y290723, роду Б у табели СДНКП.
Род одликује крсна слава Стевањдан, уз матицу на простору Копаоника. Сам тестирани наводи предање о пореклу из Белог Брда, што има упориште и у предњу раније тестираних Чајетинаца (Крстонијевића) који имају предање да су у истоимени заселак досељени из Белог Брда.
-
23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник
Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>R-FT288648, роду Г у табели СДНКП.
Род одликује крсна слава Стевањдан, уз матицу на простору Средње Босне, највероватније на простору Озрена.
-
23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник
Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>R-FT288648, роду Г у табели СДНКП.
Род одликује крсна слава Стевањдан, уз матицу на простору Средње Босне, највероватније на простору Озрена.
На основу једног ранијег резултата са 23andMe, очекиван резултат, али лепа потврда!
Спремо, Стевањдан, Купрес, R1a-YP417
Спреме се по оклини Купреса и Гламоча расељавају углавном из Беговог Села (Купрес).
Бегово Село:
Спреме (старо презиме Шушљици) пореклом су из Билеће у Херцеговини. Најпре су прешли у Љубушки и одатле побегли од Турака. Њихови преци Божо, Ристе, Глиго и Тоде ходали су сиромашни „свукуда”, и најзад се крајем 18. века настанили у Беговом Селу. Данас од Риста има 8, а од Глига 4 куће; око средине 19. века била је од Риста и Глига по 1 кућа. Славе Св. Стевана. За „турског вакта, прије Аустрије”, Спреме су биле „опотребиле“, па су „нашли боље стање“ у Караџама, до Бугојна. Тамо има данас по 2 куће Спрема и Глигурића.
Претпостављам да је глумац, Горан Шушљик, од овог рода
(https://www.jdp.rs/wp-content/uploads/2019/11/NEB04773.jpg)
Командант извиђачко-диверзантског одреда "Орлови Грмеча" у склопу Другог крајишког корпуса био је Миле Шушљик
https://www.youtube.com/v/mjxxa2vIRqs
-
33. Глушчевић (Никољдан-католици), Метковић
Припада хаплогрупи I2a-PH908. На само 1 маркеру разлике од упоредивих 23, разликује се од двојице, а то су Стефановић (Стевањдан) из околине Новог Пазара и Комазец (Лазаревдан) из Жегара код Обровца. Глушчевић на маркеру DYS481 има вредност 28, а ова двојица 30. За Комазеца и сродне Лазаревштаке је утврђена низводна грана FT18830. Постоји велики број тестираних од којих се Глушчевић разликује на 2 маркера, а међу њима доста оних који славе Лучиндан. На интернету сам наишао на податак да се тестирао још један Глушчевић из Метковића и иста је хаплогрупа.
Глушчевићи из Метковића су славили Никољдан, као и многи други католици из области Неретве који су имали крсне славе. По хрватским изворима, најстарији је био Павао Глушчевић из 1694. године, који је имао земљу у Драчеву, одмах до Метковића (данас је то у БиХ), а већ су од 1735. у Метковићу. Ту је одмах и село Глушци које по неким закључцима нема везе са садашњим Глушчевићима. Наводи се да су Глушчевићи, као и Медари, дошли из Попова поља, тј. из села Седлари, које је чисто православно село, укључујући и род Медара. По хрватској верзији приче су они дошли одатле као католици, а ови који су остали тамо су касније поправослављени. По нашој верзији, сама чињеница да су као католици имали славе, говори нешто сасвим друго.
-
33. Глушчевић (Никољдан-католици), Метковић
Припада хаплогрупи I2a-PH908. На само 1 маркеру разлике од упоредивих 23, разликује се од двојице, а то су Стефановић (Стевањдан) из околине Новог Пазара и Комазец (Лазаревдан) из Жегара код Обровца. Глушчевић на маркеру DYS481 има вредност 28, а ова двојица 30. За Комазеца и сродне Лазаревштаке је утврђена низводна грана FT18830. Постоји велики број тестираних од којих се Глушчевић разликује на 2 маркера, а међу њима доста оних који славе Лучиндан. На интернету сам наишао на податак да се тестирао још један Глушчевић из Метковића и иста је хаплогрупа.
Глушчевићи из Метковића су славили Никољдан, као и многи други католици из области Неретве који су имали крсне славе. По хрватским изворима, најстарији је био Павао Глушчевић из 1694. године, који је имао земљу у Драчеву, одмах до Метковића (данас је то у БиХ), а већ су од 1735. у Метковићу. Ту је одмах и село Глушци које по неким закључцима нема везе са садашњим Глушчевићима. Наводи се да су Глушчевићи, као и Медари, дошли из Попова поља, тј. из села Седлари, које је чисто православно село, укључујући и род Медара. По хрватској верзији приче су они дошли одатле као католици, а ови који су остали тамо су касније поправослављени. По нашој верзији, сама чињеница да су као католици имали славе, говори нешто сасвим друго.
Од ових Глушчевића је редитељ и сценарист Обрад Глушчевић познат по култним дјечјим серијама и филмовима: Јеленку и Вуку самотњаку.
https://www.youtube.com/v/LKuek_dpWIA
https://www.youtube.com/v/W5gzxezsZJs
-
24. Станковић, Стевањдан, Доња Злегиња, Александровац
Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>Y290723, роду Б у табели СДНКП.
Да ли је оставио некакав контакт?
-
15. Видачковић, нема славу, Турија/Коњиц, I2-PH908
На попису 1991. године у општини Коњиц римокатолици Видачковићи су били најбројнији у селима Бијела и Турија, а било их је насељених и у Коњицу, те једна кућа у Доњем Селу. Раније је Видачковића било и у селима Спиљани и Оџаци. У Херцеговини има више разнородних породица Видачковића, а коњички Видачковићи воде порекло од фамилије Барић, којој је матица у селу Криводол код Мостара. Родоначелник породице Видачковић је Стипан Барић, син Видаков, који је рођен 1807. године. Генеалогија Видачковића и Барића може се прецизно и детаљно пратити у расположивим изворима. У вези даљег порекла тестирани је навео предање по коме су се давно доселили из Книна.
Хаплотип Видачковића је веома специфичан, са великим бројем ретких вредности. Као карактеристични истичу се маркери DYS385=14-16, DYS437=14, DYS570=17, DYS481=28 и DYS549=12. Било би очекивано да са овако великим бројем
карактеристичних вредности овај резултат нема ближих подударања међу хаплотиповима других тестираних, или да евентуално припада неком јасно профилисаном роду. Изненађујуће, сличност постоји са хаплотипом Ђенића, из Раљина код Бабушнице, који слави Аранђеловдан. Ова два хаплотипа разликују се на само једном маркеру од 23 упоредива. Та разлика је присутна на брзомутирајућем маркеру DYS481, на коме Ђенић има вредност 29, која је такође снижена у односу на модалну.
Иако је прилично необично да један православац из Понишавља и један римокатолик из западне Херцеговине чине исти род, оволико подударање на овако специфичним хаплотиповима се једноставно не може игнорисати, па ћу их сврстати у исти генетички род. Било би идеално када би тестирани били у могућности да ураде геномске тестове, како би се ова веза проверила.
Tестирани ВИДАЧКОВИЋ је навео да су његови преци по усменом предању били православни али не зна у ком периоду су прешли у католике.
-
Tестирани ВИДАЧКОВИЋ је навео да су његови преци по усменом предању били православни али не зна у ком периоду су прешли у католике.
Последњих 300 година су римокатолици. Још даљом старином су Спужевићи, од којих су Барићи.
-
33. Глушчевић (Никољдан-католици), Метковић
Припада хаплогрупи I2a-PH908. На само 1 маркеру разлике од упоредивих 23, разликује се од двојице, а то су Стефановић (Стевањдан) из околине Новог Пазара и Комазец (Лазаревдан) из Жегара код Обровца. Глушчевић на маркеру DYS481 има вредност 28, а ова двојица 30. За Комазеца и сродне Лазаревштаке је утврђена низводна грана FT18830. Постоји велики број тестираних од којих се Глушчевић разликује на 2 маркера, а међу њима доста оних који славе Лучиндан. На интернету сам наишао на податак да се тестирао још један Глушчевић из Метковића и иста је хаплогрупа.
Глушчевићи из Метковића су славили Никољдан, као и многи други католици из области Неретве који су имали крсне славе. По хрватским изворима, најстарији је био Павао Глушчевић из 1694. године, који је имао земљу у Драчеву, одмах до Метковића (данас је то у БиХ), а већ су од 1735. у Метковићу. Ту је одмах и село Глушци које по неким закључцима нема везе са садашњим Глушчевићима. Наводи се да су Глушчевићи, као и Медари, дошли из Попова поља, тј. из села Седлари, које је чисто православно село, укључујући и род Медара. По хрватској верзији приче су они дошли одатле као католици, а ови који су остали тамо су касније поправослављени. По нашој верзији, сама чињеница да су као католици имали славе, говори нешто сасвим друго.
Не бих рекао да је веза са Глушчевићем из Пријепоља за занемаривање. Разликују се на 1 од 17. То ми је логичније од везе са Комазецом. Како год, снип профилисање свакако неопходно.
-
Не бих рекао да је веза са Глушчевићем из Пријепоља за занемаривање. Разликују се на 1 од 17. То ми је логичније од везе са Комазецом. Како год, снип профилисање свакако неопходно.
Имају 2 разлике, али добро што си га поменуо.
-
16. Стојадиновић, Никољдан, Алексинац, J2a-M67 > Z6271 > Y112601
Стојадиновић, који је тестиран, наводи да је њихово раније презиме било Буздић. Према доступној литератури, припадају градском слоју становништва Алексинца, гдје су били познате бојаџије. Немају детаљније предање о свом поријеклу.
У погледу Y-DNA, најближе поклапање имају са братством Видојевића из села Борци код Раче, са којима је поклање на 22/25 маркера. Као и Стојадиновићи, и они славе Никољдан, а релативно су близу једни другима. Њихов хаплотип припада J2a-M67 > Z6271 > Y112601 хаплогрупи. Овај хаплотип је врло чест међу Србима унутар J2a хаплогрупе и вјероватно је једна од најзаступљенијих подграна у централној и јужној Србији. Сви припадници рода су међусобно генетски блиски, са малим разликама на 3-4 маркера. Овај генетички род се просторе од Македоније, преко Врањског Поморавља и Понишавља до Шумадије.
У погледу старих веза, имају поклапање са Бугарином Захариевим из сјевероисточне Бугарске (Тутракан), Y112601.
Паралелна грана од J-Y112601, FT154173 заступљена је у Грчкој и у зонама грчке колонизације. На узводној FT128966 присутне су линије из Јерменије. Овим би дали осврта на древне везе.
-
Имају 2 разлике, али добро што си га поменуо.
Можда негледамо исту табелу. Ја само видим разлику 17-18 на 458. Још једна ствар која иде у прилог мојој тези је та што у табели њима блиско сврстани Кијановићи славе Никољдан и ако сам у праву онда би требали бити У151633.
-
30. Петковић, Василијевдан, Опланић/Кнић, I2-Y3120>S17250
Према предању које је навео тестирани, Петковићи потичу од једног од двојице браће, које је мајка довела у Опланић из Шилопаја (Г. Милановац), када се преудала. Синови су се звали Петко и Максим Спасојевић и од њих су данашњи Петковићи и Максимовићи из Опланића. Овакво предање о Максимовићима из Опланића је забележио и Михаило Драгић у свом научном раду "Гружа", објављеном 1921. године. Он тада у селу не помиње Петковиће, па може бити да је презиме Максимовић нешто старије. Тестирани је навео и да су старином наводно из Старе Херцеговине или из Васојевића, а Драгић бележи само предање о пореклу из Херцеговине.
Хаплотип Петковића карактеришу вредности DYS439=14 и DYS391=10. Тестирани припада генетичком роду који чини група тестираних са славом Васиљевдан, а којој поред Петковића тренутно припадају Обрадовић (Лубнице/Беране), Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић.
Може се рећи да је предање Петковића о пореклу из Васојевића највероватније потврђено, барем у територијалном смислу.
Знамо да је Отовић S17250+, због чега је било могуће овај род спустити са гране I2-Y3120 на грану I2-S17250. Било би свакако боље ако би се могли профилисати и неким од геномских тестова, с обзиром да сада имамо већ седморицу тестираних припадника овог рода.
-
3. Стојановић, Никољдан, Лочевци, Горњи Милановац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>Y189493. Од неких релативно ређих вредности вреди поменути повишену Y-GATA-H4=12 и снижену DYS46=15. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Гаталом из Потока код Мостара и Пешутом из Градца код Љубиња (обојица славе Јовањдан). На само 1 од 23 маркера разликује се од Милутиновића из Драговиља код Стоца и Пјешчића из Равног код Плужина (обојица славе Стевањдан), и католика Бачића из Суботице. Препорука je даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), с обзиром да је до сада само један припадник ове гране из наше табеле дубински тестиран (Приметица из Маовица код Врлике).
Тестирани је у упитнику навео да су се у Лочевце доселили почетком 19. века из околине Сјенице или из Босне, а сличан податак је забележен и у тексту о Лочевцима на нашем порталу:
-Стојановићи, славе Никољдан. Предак Голуб је дошао из места Лопаша код Сјенице или у Босни.
https://www.poreklo.rs/2014/12/25/poreklo-prezimena-selo-locevci-gornji-milanovac/ (https://www.poreklo.rs/2014/12/25/poreklo-prezimena-selo-locevci-gornji-milanovac/)
-
5. Гавриловић, Пантелијевдан, Вране, Ариље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која благо одступа је снижена DYS635=22. Једина блиска поклапања међу тестираним припадницима ове гране са славом Пантелијевдан има са Туцовићем из Гостиља код Чајетине од ког се разликује на 2 од 23 маркера и Марачићем из Беле Реке код Нове Вароши од ког се разликује на само 1 од 17 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Старе Херцеговине.
-
Замолио бих да се тема не спамује политичарењем и бесмисленим статистикама на 20 резултата. Статистика се ради по званичном завршетку објављивања резултата.
-
Замолићу да се моја порука врати и да се нечији труд не назива бесмисленим. Ако мени не смета да правим статистику не би требало да смета ни другима.
-
7. Вујић, Стевањдан, Доња Буковица, Слатина
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој грани CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902>Y3226>Y3219. Нема поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера у нашој табели, а поседује и изузетно ниску вредност DYS439=8. Занимљиво је да ову вредност поседују још двојица тестираних у нашој грани, и узевши у обзир реткост ове вредности велика је вероватноћа да сва тројица припадају истој подграни. У питању су Маликовић из Слатине код Даниловграда (Петковдан, раније Гавриловдан) и Јалови из Старе Дубраве код Челинца (Аранђеловдан), даљим пореклом из трнопољске области у Украјини. Вујић се од Маликовића разликује на 4 од 23, а од Јаловија на 4 од 17 маркера. Препорука je даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.
-
Замолићу да се моја порука врати и да се нечији труд не назива бесмисленим. Ако мени не смета да правим статистику не би требало да смета ни другима.
Порука неће бити враћена, а труд дефинитивно јесте бесмислен, јер уредници објављују резултате различитим темпом тако да се проценти хаплогрупа могу променити и за више од десет посто на дневном нивоу на овако малом узорку. То што теби нешто не смета не значи да није спам, тако да се са статистиком уздржи до завршетка акције.
-
9. Илић, Никољдан, Беомужевић, Ваљево
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино благо снижена вредност DYS19=15, па Илић има блиско поклапање (до 3 маркера разлике) са већином припадника ове гране. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), како би се ова грана старости око 850 година додатно испрофилисала.
Илићи су релативно новији досељеници у Беомужевић. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Ракић, и да су даљим пореклом из Чадиња код Пријепоља.
Најновији досељеници:
РАКИЋИ – досељени од Ракића из Причевића и дошли на имања женина у Гавићима; има их 2 куће, славе Св. Николу и Св. Ђурђа.
Петарићи (Матићи, Јанковићи, Перовићи, Митровићи); Белићи (Ракићи, Танацковићи, Мирковићи, Лукићи, Јаковљевићи, Гајићи); Милинковићи ( Дивнићи и Поповићи-1): најстарије досељене породице и оснивачи села су: Белићи, Милинковићи и Петарићи. Све су три породице од једног братства, али само из велике давнине; досељене су из Звјезда или Чадиња у Полимљу, само то њихово досесељавање било је пре почетка 18. века. Још у најраније доба, кад су се ове три породице доселиле, оне су се још онда распоредиле овако како су и данас, па се нису имале потребе ни мешати, све три породице имају своје потомке како је наведено, има их 89 кућа и славе Никољдан а има их доста и одсељених.
https://www.poreklo.rs/2012/12/22/poreklo-prezimena-selo-beomu%C5%BEevi%C4%87-valjevo/ (https://www.poreklo.rs/2012/12/22/poreklo-prezimena-selo-beomu%C5%BEevi%C4%87-valjevo/)
https://www.poreklo.rs/2013/06/30/poreklo-prezimena-selo-pri%C4%8Devi%C4%87-valjevo/ (https://www.poreklo.rs/2013/06/30/poreklo-prezimena-selo-pri%C4%8Devi%C4%87-valjevo/)
-
Порука неће бити враћена, а труд дефинитивно јесте бесмислен, јер уредници објављују резултате различитим темпом тако да се проценти хаплогрупа могу променити и за више од десет посто на дневном нивоу на овако малом узорку. То што теби нешто не смета не значи да није спам, тако да се са статистиком уздржи до завршетка акције.
Ваш осиони став госн Црни Гујо је заиста непотребан и ничим изазван. Ако вам већ смета моја статистика могли смо то расправити преко ПП уз пристојни дијалог уместо што исту бришете и називате спамом што нема везе с везом. Од мене толико, а свакако ћу нови статистички пресек саставити када проценим да треба.
-
11. Бодирога, Лучиндан, Веленићи, Фоча
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830, роду Милобратовића. Осим за овај род карактеристичне повишене вредности DYS448=20 поседује у потпуности модалан хаплотип. Потпуно поклапање на 23 маркера има са претходно тестираним Бодирогом из Веленића и са двојицом Шешлија из околине Билеће, док се од Шешлије из Братача код Невесиња, Шиљеговића из Будисавља код Невесиња и Пантића из Славина код Вареша разликује на само 1 од 23 маркера. С обзиром да род Милобратовића још увек није у потпуности генетички профилисан, препорука Бодироги је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, али за Бодироге из фочанског краја се у литератури наводи да су даљим пореклом из "околине Никшића".
-
17. Матовић, Јовањдан, Брезова, Краљево
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987>FTB69732>FTC49242. Од вредности које се ређе појављују код припадника гране L1280 Матовић поседује повишену DYS390=26 и снижену DYS576=15. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Костићем из Шопића код Лазаревца, док се од Мркаља из Сјеничка код Карловца разликује на 3 од 23 маркера. Занимљиво је да обојица наведених славе прилично ретку славу Крстовдан. Препорука Матовићу је да уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер постоји велика вероватноћа да ће формирати нову млађу подграну са Костићем који је већ дубински тестиран.
-Матовићи, Јовањдан. Има их 7 кућа. Доселили су се из Брезове у Жичком срезу.
https://www.poreklo.rs/2015/07/04/poreklo-prezimena-selo-brezova-kraljevo/ (https://www.poreklo.rs/2015/07/04/poreklo-prezimena-selo-brezova-kraljevo/)
-
Ваш осиони став госн Црни Гујо је заиста непотребан и ничим изазван. Ако вам већ смета моја статистика могли смо то расправити преко ПП уз пристојни дијалог уместо што исту бришете и називате спамом што нема везе с везом. Од мене толико, а свакако ћу нови статистички пресек саставити када проценим да треба.
Христифоре, ја лично не бих брисао твоје поруке са статистиком, али и не жалим што су обрисане. Не знам да ли си приметио да то интересује само тебе и никог више.
-
30. Петковић, Василијевдан, Опланић/Кнић, I2-Y3120>S17250
Изгледа да 1995. године у Опланићу више није било ни Петковића, нити Максимовића, с обзиром да их Драгољуб В. Корићанац у свом истраживању "Надибар 2 - Насеља у Рудничкој Морави и Ибру - антропогеографска истраживања" не помиње на списку породица и становника овог села.
Село Опланић из ког потиче тестирани Петковић налази се у општини Кнић, у предеоној целини Гружа, па ме занима зашто се у објави помиње предеона целина Рудничка Морава? Је ли реч о грешци или је тестирани навео неку миграциону везу са тим крајем?
-
Христифоре, ја лично не бих брисао твоје поруке са статистиком, али и не жалим што су обрисане. Не знам да ли си приметио да то интересује само тебе и никог више.
Цените да десетине других форумаша и стотине посетилаца овог форума деле ваше мишљење стопроцентно?
-
Цените да десетине других форумаша и стотине посетилаца овог форума деле ваше мишљење стопроцентно?
Битно је да исто мишљење дели 100% уредника СДНКП, нема ту шта да се цени.
-
Село Опланић из ког потиче тестирани Петковић налази се у општини Кнић, у предеоној целини Гружа, па ме занима зашто се у објави помиње предеона целина Рудничка Морава? Је ли реч о грешци или је тестирани навео неку миграциону везу са тим крајем?
У праву си, помешао сам Опланић и оближње Опланиће. Опланићи припадају суседној општини Краљево. Исправићу објаву.
-
22. Вуковић, Стевањдан, Саничани, Приједор, E-V13>Z5017>CTS9320>Y20805>BY148067
Од хаплотипова тројице припадника ове гране разликује се на два маркера, при чему је разлика на маркеру
DYS570 за две разлике:
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани
- Јовановић, Аранђеловдан, Лопаш/Пожега
- Савић, Ђурђиц, Шуме/Ивањица
Вуковић на маркеру DYS570 поседује снижену вредност 19, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник ове гране на пројекту. Због тога припадност Вуковића овој грани треба узети са одређеном резервом. Дубљи тест би свакако разрешио којој млађој грани припадају.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
-
20. Анђић, Аранђеловдан, Трново, Источно Сарајево
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседује већи број немодалних вредности (снижене DYS19=15 и DYS391=10, и повишене DYS458=16, DYS456=17 и DYS549=13), па нема блиских поклапања у нашој табели. Најближи му је Прокопић из Градине код Приједора (Ђурђевдан), од ког се разликује на чак 5 од 23 маркера. Због прилично специфичног хаплотипа препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдило да ли је, и колико блиско повезан са до сада дубински тестираним припадницима ове гране, а има их доста.
https://www.yfull.com/tree/R-YP3987/ (https://www.yfull.com/tree/R-YP3987/)
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Војиновић, а најстарији познати предак био је Милош Војиновић који се доселио из Старе Херцеговине.
-
28. Милић, Св. Врачи, Сврачково, Пожега
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико вредности које одступају од модалних, повишене DYS439=14, DYS576=19 и DYS635=24, и снижене DYS448=18 и DYS533=12. Ретка слава, и специфична вредност DYS448=18 поуздано га смештају у род П у нашој табели. У оквиру овог рода Милић најближе поклапање има са Крстићем из истог села и Ненадићем из Ужица, од обојице се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Илића из Сврачкова, а на 5 од 23 од Радосављевића из Висибабе код Пожеге. С обзиром да ниједан од поменутих још увек није дубински тестиран, препорука Милићу је додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више информација о фамилији тестираног.
-
57. Сузић, Св. Стефан Дечански (Мратиндан), Окучани/Хрватска, R1b-U152 > R-A274
Тестирани је навео у упитнику да су Сузићи из Окучана, старијим пореклом из оближњег села Чапргинци, а да је претходно презиме било Пецикоза.
У бази Српског ДНК пројекта имамо још једног тестираног Сузића, али са славом Јовањдан, који припада другој кровној хаплогрупи (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg183887#msg183887)
У дигиталној библиотеци Друштва порекло нашли смо пописе становништва села Чапргинци:
- Попис насеља и становништва у Славонији 1698. године
- Становништва и властелинства у Славонији 1736. године и њихова економска подлога
Међутим, у овим пописима не помињу се ни Пецикозе ни Сузићи, тако да се предак вероватно доселио у Чапргинце након 1736. године.
Хаплотип тестираног Сузића указује на припадност хаплогрупи R1b-U152, и то млађем огранку R-A274. Ређе вредности маркера DYS481=20 и DYS385=10-14, својствене су рецимо херцеговачком роду Угарака, чији један припадник - Зотовић, са славом Никољдан, из Домашева код Требиља, је у односу на Сузића на генетичкој дистанци 3/23. Међутим, због различите славе, велике географске удаљености и два корака разлике на маркеру DYS576 не делује да је ово условно поклапање филогенетски значајно. Вреди можда навести и Радаковића, такође са славом Никољдан, из Могорића код Госпића, који је на дистанци 1 са Сузићем, али на врло малом броју упоредивих маркера (17).
Сви тестирани који су по хаплотипу ближи Сузићу, славе славу Св. Стефан првомученик (Стевањдан, 9. јануар), док је слава Сузића Св. Стефан Дечански (Мратиндан, 11. новембар). Они такође са Сузићем деле и ређе вредности маркера DYS481=20 и DYS385=10-14:
1) Дамњановић, Стевањдан, Синошевић/Шабац (1/17)
2) Шарчевић, Стевањдан, Београд (дистанца 2/25)
3) Трнинић, Стевањдан, Лакташи (2/23)
4) Допуђ, Стевањдан, Крушево/Обровац (2/23)
5) Тодоровић, Стевањдан, Заовине/Бајина Башта (3/23)
Уколико Сузић има интереса за даља истраживања и финансијских могућности да их приушти, топла препорука је да уради велики тест Y хромозома (WGS или Big Y), чиме би могао поузданије да открије са којим другим родовима дели заједничког претка и када је оквирно дошло до одвајања мушких лоза.
-
У Висибаби Симићевићи који су дошли управо из Сврачкова и Ристовићи који су по породичном предању досељени из Осата славе Св. Врачеве. Назире се могућа веза са тестираним Милићем.
-
25. Јоксовић, Никољдан, Отиловићи, Пљевља, I2-Y3120>S17250>PH908
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS576=19 и DYS481=32.
На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављени резултат, Вуковци/Зета, Никољдан (DYS533)
- Калајџић, Аранђеловдан, Милатовићи/Лучани (DYS576)
На два маркера се разликује од хаплотипа следећег тестираног:
- Биберџић, Ђурђевдан, Кљенци/Струпићи/Берковићи (DYS439, DYS458)
С обзиром на недостатак предања о заједничком пореклу са овим породицама, не може се тврдити да су Јоксовићи ближе повезани са неком од њих. По хаплотипу је свакако најближи тестираном из Вуковаца.
Милета Војиновић је записао следеће предање о пореклу Јоксовића:
Јоксовићи су доселили из Врбова (пријепољски крај) на Ивовик код Вијенца око 1740. године, приближно кад и Аничићи, Грујичићи и Палдрмићи, који су им род. У Отиловиће су прешли око 1790. године. Кад су Ненадићи побегли из Отиловића од турског зулума (јер су их вранешки Турци често пљачкали при повратку са пазара из Пљеваља), населили су се у Потрлици као чифчије. На њихова су имања дошли Јоксовићи и били њихове чифчије. Неки су Јоксовићи били и турске чифчије, а купили су мало и своје земље. У Отиловићима су се населили у 4 засеока: Лигатов До, Лукавице, Омар и Репиште. Било их је за време бивше Југославије 20 кућа.
Памте имена предака од Дика (1790). Сматрају да се Дико родио у Отиловићима. Једна њихова линија нле овако: Дико – Милован – Јован – Милан – Љубо. У I светском рату учествовало је 15 Јоксовића у црногорској војсци.
Аничићи, Грујичићи и Палдрмићи из околине Пљеваља још нису тестирани.
-
34. Свркота, Бобово, Пљевља, Никољдан, I2-Y3120
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS19=15 и повишене вредности маркера DYS389ii=32, DYS576=19 и
DYS549=12. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних, при чему на барем једном од два маркера постоји разлика за две вредности:
- необјављени резултат, Никољдан, Бистрица/Нова Варош
- Караџић, муслиман, Тузла
- Марић, Никољдан, Пољице Чичево/Требиње
- Радовић, Савиндан, Јарчујак/Краљево
Ниједно од ових поклапања није блиско у тој мери да би се могло рећи да Срвкота припада истом генетичком роду.
Милета Војиновић је у књизи о Пљеваљском крају записао следеће предање о пореклу Свркота и њима сродних братстава из Бобова:
Следећи досељеници у Бобово била су два брата Терзића из Малих Крћа. Прво су прешли у Калушиће, односно заселак Свркоте али, колико су ту живели нема података у народном предању. Одатле су се преселили у Бобово око 1620. године. О узроцима њиховог пресељења у Бобово постоје три верзије у народном предању.
Према једној верзији, Турци су им подвалили да су им украли узду са коња па их, наводно, због тога протераше и имање им одузеше. Према другој верзији, два брата Терзића посваде се са неким Турчином у кафани близу Калушћа, убију га и побегну у Бобово. Према трећој верзији, један је брат био миран, и повучен, а други веома свадљив и дрзак. Њега неки Турчин изазва на двобој, тако што ће се ухватити за крајеве појаса и гађати ножевима. Терзић, као хитрији, сасече Турчина ножем, али плашећи се турске освете, оба брата побегоше у Бобово.
Дошавши у Засаду, хтели су се населити код Даниловића, којих беше неколико кућа. Даниловићи им рекоше да је њихово читаво село (према казивању Вукића Томића), већ да има слободне земље у Бобову и ту треба да се населе, што они и урадише.
Пре Терзића у Бобово су били дошли Станићи и запосели земљу (коју данас држе Божовићи). Терзићи су морали да крче шуме и стварају њиве и ливаде. Од једног брата Терзића, оног што је сасекао Турчина, су Свркоте и Соковићи, а од другог Јовићи, Сандићи и Божовићи. Потомци ова два Терзића, чија имена не знају, насељавају данас већину села Бобова. Много их се раселило по другим селима пљеваљског краја, па и даље.
Предање о пореклу ових братстава из Бобова вероватно није тачно пошто са 23andMe имамо резултат једног Терзића из Брвенице код Пљеваља, који припада грани I1-M227. С обзиром да у Калушићима код Пљеваља постоји заселак Свркоте, јасно је да су Свркоте са овим презименом дошли у Бобово, а не као Терзићи.
-
34. Свркота, Бобово, Пљевља, Никољдан, I2-Y3120
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS19=15 и повишене вредности маркера DYS389ii=32, DYS576=19 и
DYS549=12. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних, при чему на барем једном од два маркера постоји разлика за две вредности:
- необјављени резултат, Никољдан, Бистрица/Нова Варош
- Караџић, муслиман, Тузла
- Марић, Никољдан, Пољице Чичево/Требиње
- Радовић, Савиндан, Јарчујак/Краљево
Ниједно од ових поклапања није блиско у тој мери да би се могло рећи да Срвкота припада истом генетичком роду.
Милета Војиновић је у књизи о Пљеваљском крају записао следеће предање о пореклу Свркота и њима сродних братстава из Бобова:
Следећи досељеници у Бобово била су два брата Терзића из Малих Крћа. Прво су прешли у Калушиће, односно заселак Свркоте али, колико су ту живели нема података у народном предању. Одатле су се преселили у Бобово око 1620. године. О узроцима њиховог пресељења у Бобово постоје три верзије у народном предању.
Према једној верзији, Турци су им подвалили да су им украли узду са коња па их, наводно, због тога протераше и имање им одузеше. Према другој верзији, два брата Терзића посваде се са неким Турчином у кафани близу Калушћа, убију га и побегну у Бобово. Према трећој верзији, један је брат био миран, и повучен, а други веома свадљив и дрзак. Њега неки Турчин изазва на двобој, тако што ће се ухватити за крајеве појаса и гађати ножевима. Терзић, као хитрији, сасече Турчина ножем, али плашећи се турске освете, оба брата побегоше у Бобово.
Дошавши у Засаду, хтели су се населити код Даниловића, којих беше неколико кућа. Даниловићи им рекоше да је њихово читаво село (према казивању Вукића Томића), већ да има слободне земље у Бобову и ту треба да се населе, што они и урадише.
Пре Терзића у Бобово су били дошли Станићи и запосели земљу (коју данас држе Божовићи). Терзићи су морали да крче шуме и стварају њиве и ливаде. Од једног брата Терзића, оног што је сасекао Турчина, су Свркоте и Соковићи, а од другог Јовићи, Сандићи и Божовићи. Потомци ова два Терзића, чија имена не знају, насељавају данас већину села Бобова. Много их се раселило по другим селима пљеваљског краја, па и даље.
Предање о пореклу ових братстава из Бобова вероватно није тачно пошто са 23andMe имамо резултат једног Терзића из Брвенице код Пљеваља, који припада грани I1-M227. С обзиром да у Калушићима код Пљеваља постоји заселак Свркоте, јасно је да су Свркоте са овим презименом дошли у Бобово, а не као Терзићи.
Само да нагласим да постоји велика вероватноћа да Свркота припада PH908 подграни због вредности 30 на DYS449, односно да је у његовом случају 20 на DYS448 повратна мутација.
-
41. Филиповић (Алимпијевдан), Баново Поље/Богатић
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и најнизводнијој грани FT44409. Сврстан је у групу са подручја Подриња, Ваљева и Мачве, које веже слава Алимпијевдан, а међусобно су најсличнији по маркерима. У овом случају имамо и потврду у предању, тј. везу са Ненадовићима из Бранковине који су генетички и најближи, пошто се разликују само на једном маркеру. На DYS576 Филиповић има вредност 18, а Ненадовић 17. Из овог генетичког рода Алимпијевштака су још Ристановић и Илић из Толисавца (Крупањ), Живановић из Мајиновића (Ваљево) и Бошњак из Мохача у Мађарској.
Тестирани је навео да му је предак дошао из Семберије, а пре тога су из Старе Херцеговине. По предању тестираног Филиповићи, Ковачевићи, Ненадовићи и још неки (непознати) у Кузмину потичу од 4 брата. Предање се показало поузданим са причом о Ненадовићима.
-
32. Лукић, Никољдан, Јабука, Пријепоље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико вредности које одступају од модалних: повишене DYS576=20 и DYS635=24 и снижену DYS533=12. На 1 од 23 маркера разликује се од Милића из Ждријеловића код Требиња, а на 2 од 23 од двојице Вујовића из Кута и Симијове код Билеће, двојице Вукосава из Стоца и Дабрице код Берковића, Ненадића из Црљеница код Пљеваља и тројице Јечменица из Црног Врха код Пљеваља, Крњаче код Прибоја и Доброселице код Чајетине. Сви наведени такође славе Никољдан. С обзиром да се на основу маркера не може утврдити припадност млађој подграни, препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је према породичном предању раније презиме било Јечменица, и да су се у Јабуку доселили из Црљеница код Пљеваља, и на основу блиског поклапања са Јечеменицама и Ненадићем из Црљеница може се рећи да је предање потврђено.
-
37. Видовић (Ђурђевдан), Ошве/Маглај
Припада хаплогрупи R1b-Z2103 и вероватно грани Y5587, како даје предвиђач. Само та грана је скоро непостојећа код Срба. Нема никога у нашој табели ко би био близак и вредан пажње. Разлике су најмање 4 на упоредивих 17 и најмање 6 на упоредивих 23, а у питању су тестирани из потпуно различитих грана R1b. За Видовића се нажалост не може рећи ништа корисно. Једино би могао сазнати када би радио дубински тест у иностранству. Требало би да је подграна Y14300 и још нижа V2986.
https://www.yfull.com/tree/R-Y5587/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y5587/)
Видовићи су једно од најбројнијих презимена у селу Ошве, а предак тестираног се одатле доселио у суседне Брезове Дане. О старини презимена у том селу нисам нашао ништа у литератури, а вероватно ни нема.
-
36. Лазаревић, Аврамијевдан, Јасеница, Зворник
Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647>YP611>YP3987>FTB69732>YP3989>YP3992>Y38424>Y38580. Хаплотипом се најбоље уклапа у род А1, а једина вредност која одступа од модала је снижена DYS437=13. На само 1 од 25 маркера разликује се од претходно тестираног Лазаревића, али и од Гајића, Васића, Видовића и Петровића, сви такође слављеници Аврамијевдана из Јасенице. Иако је ова грана једна од најбоље дубински профилисаних у оквиру хаплогрупе R1a, у оквиру овог рода дубински тест је урадио једино Гајић, па Лазаревићу препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), чиме би се извесно формирала нова млађа подграна испод Y38580.
Тестирани је у упитнику навео предање по којем су далеким пореклом из околине Чапљине. О R1a-L1280 Аврамијевштацима је нашироко дискутовано на следећој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=214.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=214.0)
-
37. Видовић (Ђурђевдан), Ошве/Маглај
Припада хаплогрупи R1b-Z2103 и вероватно грани Y5587, како даје предвиђач. Само та грана је скоро непостојећа код Срба. Нема никога у нашој табели ко би био близак и вредан пажње. Разлике су најмање 4 на упоредивих 17 и најмање 6 на упоредивих 23, а у питању су тестирани из потпуно различитих грана R1b. За Видовића се нажалост не може рећи ништа корисно. Једино би могао сазнати када би радио дубински тест у иностранству, прво да ли је уопште Y5587.
Видовићи су једно од најбројнијих презимена у селу Ошве, а предак тестираног се одатле доселио у суседне Брезове Дане. О старини презимена у том селу нисам нашао ништа у литератури, а вероватно ни нема.
Интересантан резултат и подграна (ако је Y5587+). Вероватно да на Балкану има више подграна Y5587. На 23andMe се нпр. код Хрвата јавља искључиво у Далмацији и то на потезу Шибеник-Задар. Вероватно да је ту словенског порекла, с обзиром на онај стари узорак из времена након Велике сеобе, са изразито словенском аутосомалном (није потпуна гаранција, свакако).
Код муслимана се јавља на простору црногорских Брда (Лалић, Богајићи/Плав), док је код Срба присутна углавном на југоистоку (околина Старе Планине) и у Тимочкој крајини. Ова концентрација би се могла можда повезати са чињеницом да је Y5587 на 23andMe једино код Румуна нешто израженија. Чини се да и Видовић има колико толико блиско поклапање једино на простору ЈИ Србије, тачније у Горњој Пчињи (село Коћура, Врање, необјављено истраживање).
-
Сматрате да је наведена грана словенског порекла или да су је донели Словени приликом насељавања Балкана?
-
Сматрате да је наведена грана словенског порекла или да су је донели Словени приликом насељавања Балкана?
Вероватно друга опција, али ни то није сигурно. Не могу сада да се сетим да ли знамо дубљу подграну тог старијег узорка из Хрватске. Углавном, данас огранака ове подгране има у западнословенским земљама.
Међутим, гледајући балкански распоред гране, према резултатима са 23andMe, она и нема претерано "словенски карактер". Хрвати из Далмације и са острва, Срби из југоисточне Србије, муслимани из црногорских Брда и Румуни, Грци, Бугари. Очекивао бих је више код Срба и Муслимана из БиХ, Срба из Западне Србије, итд.
Заборавих да споменем да се код Срба јавља још у Лици: презиме Ћушић, Пећане, Удбина. Ако неко зна славу, можда може бити корисно због резултата Видовића.
Постоји такође и неки Ступникар R-Y5587. Колико видим, презиме се јавља само у околини Бара. Свакако једна интригантна подграна код нас.
-
Вероватно друга опција, али ни то није сигурно. Не могу сада да се сетим да ли знамо дубљу подграну тог старијег узорка из Хрватске. Углавном, данас огранака ове подгране има у западнословенским земљама.
Међутим, гледајући балкански распоред гране, према резултатима са 23andMe, она и нема претерано "словенски карактер". Хрвати из Далмације и са острва, Срби из југоисточне Србије, муслимани из црногорских Брда и Румуни, Грци, Бугари. Очекивао бих је више код Срба и Муслимана из БиХ, Срба из Западне Србије, итд.
Заборавих да споменем да се код Срба јавља још у Лици: презиме Ћушић, Пећане, Удбина. Ако неко зна славу, можда може бити корисно због резултата Видовића.
Постоји такође и неки Ступникар R-Y5587. Колико видим, презиме се јавља само у околини Бара. Свакако једна интригантна подграна код нас.
Ево Нукијевог коментара у вези са тим древним узорком:
Издвојио сам све I2-Y3120 и R1a-Z282 резултате из овог рада који су са територије Балкана. Видим да су их Небојша и драјвер већ помињали, али није лоше да их имамо све на једном месту. Ако нисам неки пропустио, требало би да их је осам, сви са територије данашње Србије и Хрватске.
Србија:
I32299 1100-1300 CE Serbia_ViminaciumSvetinja, Viminacium, Svetinja Necropolis
I-CTS10228
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe
I15541 800-1000 CE Serbia_TimacumKuline, Ravna village (Timacum Minus), Kuline Necropolis
I2-Y3120
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe
I15542 897-1021 cal CE Serbia_TimacumKuline, Ravna village (Timacum Minus), Kuline Necropolis
I2-Y3120
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe
I1116 775-994 cal CE Serbia_Gomolava, Gomolava, Hrtkovci, Vojvodina
I2-S17250>Y5596
Ancestry summary: Anatolia Roman+Eastern Europe
Хрватска:
I26748 773-890 cal CE Croatia_Brekinjova,
Brekinjova kosa, Bojna, Glina
R1a-L260>YP1337
Ancestry summary: Anatolia Roman+Eastern Europe
I26766 650-800 CE Croatia_Sipar, Sipar
R1a-Y2902>YP4966
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe
I35012 1161-1264 cal CE Croatia_Gornji, Gornji Kosinj, Saint Ana
R1a-YP340>YP971
Ancestry summary: Anatolia Roman+Eastern Europe.
I35008 1650-1750 CE Croatia_Gornji, Gornji Kosinj, Saint Ana
R1a-Y2608>YP613
Ancestry summary: Balkans Iron Age+Anatolia Roman+Eastern Europe.
Интересантан је и овај резултат:
I35014 1000-1200 CE, Croatia_Gornji, Gornji Kosinj, Saint Ana
R1b-Y5587>Y14300
Ancestry summary: Eastern European-related
Колико се сећам грана R1b-Y5587 је присутна и код данашњих Хрвата. Мислим да је помињао Небојша на основу резултата са 23andme да има пик у Северној Далмацији и на острвима, што није далеко од овог Косиња.
Већина припадника гране R1b-Y14300 на Yfull су Словени - Пољаци, Чеси, Руси, Украјинци, па је и ова грана на територију Хрватске вероватно стигла у сеоби Словена.
Штета што нема неких нових резултата из времена и са територије средњовековне Србије, то би тек било занимљиво. :)
https://www.yfull.com/tree/I-Y5596*/ (https://www.yfull.com/tree/I-Y5596*/)
https://www.yfull.com/tree/R-YP1337/ (https://www.yfull.com/tree/R-YP1337/)
https://www.yfull.com/tree/R-YP4966/ (https://www.yfull.com/tree/R-YP4966/)
https://www.yfull.com/tree/R-YP971/ (https://www.yfull.com/tree/R-YP971/)
https://www.yfull.com/tree/R-YP613/ (https://www.yfull.com/tree/R-YP613/)
https://www.yfull.com/tree/R-Y14300/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y14300/)
-
23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник
Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>R-FT288648, роду Г у табели СДНКП.
Род одликује крсна слава Стевањдан, уз матицу на простору Средње Босне, највероватније на простору Озрена.
Postovani, na osnovu cega se temelji gore navedeno da je matica na prostoru Ozrena?
Takodje, imam nesto informacija vise, svakako i pitanja u vezi porijekla prezimena, da li je adekvatno ovdje nastaviti dalju komunikaciju ili na nekoj od drugih tema?
-
Презиме је настало од глагола шушљикати, не говорити разговетно. Словаци имају идентично презиме.
Шушљикати
Шушљикати или шушљекати - запињати при говору, са истицањем гласа ш
-
29. Ћакић, римокатолик, Суботица, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390-25, DYS385b=19, DYS456=18, DYS576=19 и DYS481=23 и снижене вредности маркера DYS389ii=27 и DYS570=18.
Нема блиских поклапања хаплотипова. Од хаплотипа Костића (Никољдан, Врањско Поморавље, Бресница/Врање) разликује се на 3 маркера. Због велике географске удаљености и потпуно различитих миграторних праваца, мало je вероватно да су иоле ближе повезани.
У упинику је наведено да се према подацима Историјског архива у Суботици најстарији предак Ћакића звао Станиша (који је на једном месту уписан и као Станислав) и да се доселио у Суботицу са осталим Буњевцима око 1700. године.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
26. Пантовић, Аранђеловдан, Барни До, Плужине, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Припада роду Вуковића - Пивљана и поседује модални хаплотип за овај род. До сада је утврђено да овом роду припадају следећи тестирани:
- Вуковић, Аранђеловдан, Бабино Брдо/Бријег/Плужине
- Пивљанин, Аранђеловдан, Велике Крће/Пљевља
- Антонић, Аранђеловдан, Батковић/Бијељина
- Качаревић, Аранђеловдан, Дворови/Бијељина
Обрен Благојевић у свом раду о Пиви наводи следеће:
Пантовићи (Мратињци). Живе у Мратињу и у Црквицама и има их само неколико кућа. Они су поријеклом од Панта Илијина Вуковића, по коме су добили и презиме. Као и Вуковићи, славили су Аранђеловдан. На Црквице се око 1868. године из Мратиња одселио Филип, ту се оженио ћерком Лаза Грубача, добио мало земље од таста, а мало прикупио од Турака Кундуклија. Имао је синове: Божа, Видака, Панта и Тривка. У Мратињу их је сада само једна кућа.
Вуковићи и њихови огранци имају предање о пореклу са Чева у Озринићима. Овај род је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
-
38. Прлинац (Перлинац), Никољдан, Подбрдо/Мркоњић Град, I2-Y3120>PH908
Према подацима Драгице Р. Гатарић (Насеља Змијања, 2018), Перлинци су досељени из суседне Подрашнице. Било их је 5 кућа, а на попису из 1991, године 23 члана у Подбрду. Хаплотип поседује неколико специфичних вредности, DYS19=17, DYS458=18, DYS533=12 и DYS635=24. Ако би пратили комбинацију 533=12/635=24, могу бити интересантни тестирани из околине Колашина, такође са славом Никољдан. Они поседују и повишену вредност 17 на маркеру DYS19. Реч је о Главичанину и Бјелићу. Дубински тестови би свакако показали да ли постоји ова генетичка веза Змијање-Морача.
-
38. Прлинац (Перлинац), Никољдан, Подбрдо/Мркоњић Град, I2-Y3120>PH908
Према подацима Драгице Р. Гатарић (Насеља Змијања, 2018), Перлинци су досељени из суседне Подрашнице. Било их је 5 кућа, а на попису из 1991, године 23 члана у Подбрду. Хаплотип поседује неколико специфичних вредности, DYS19=17, DYS458=18, DYS533=12 и DYS635=24. Ако би пратили комбинацију 533=12/635=24, могу бити интересантни тестирани из околине Колашина, такође са славом Никољдан. Они поседују и повишену вредност 17 на маркеру DYS19. Реч је о Главичанину и Бјелићу. Дубински тестови би свакако показали да ли постоји ова генетичка веза Змијање-Морача.
Небојша, да ли би се некако могло сазнати да ли тестирани има неко предање или се зна бар из неких других извора, да ли се сматра да су старији род у овој области или можда досељеници из Лике или Далмације или се ради о неким "новијим" досељеницима ?
У шематизму су уписани као Прљинац, што асоцира на Прљево ( Зрмања ), али има других топонима по БиХ и Хрватској који одговарају и овом Прлинац/Перлинац : Прлинац ( Паг ), врх Прлин у близини Рујишке ( Б.Крупа ), Перлинац извор на Кордуну ( Радуловићи, Машвина ), Прлине село/заселак код Добошнице/Лукавац. Можда их је у прошлости било више. Подсећа и на надимак Перлица ( или Прлица ) које се појављује у Задру крајем 16./почетком 17.в. ( надимак једног Балобана ).
-
Небојша, да ли би се некако могло сазнати да ли тестирани има неко предање или се зна бар из неких других извора, да ли се сматра да су старији род у овој области или можда досељеници из Лике или Далмације или се ради о неким "новијим" досељеницима ?
У шематизму су уписани као Прљинац, што асоцира на Прљево ( Зрмања ), али има других топонима по БиХ и Хрватској који одговарају и овом Прлинац/Перлинац : Прлинац ( Паг ), врх Прлин у близини Рујишке ( Б.Крупа ), Перлинац извор на Кордуну ( Радуловићи, Машвина ), Прлине село/заселак код Добошнице/Лукавац. Можда их је у прошлости било више. Подсећа и на надимак Перлица ( или Прлица ) које се појављује у Задру крајем 16./почетком 17.в. ( надимак једног Балобана ).
Нема никакво предање. Презиме Прлина са истом славом постоји и у Поуњу, пореклом су из Лике (тамо их је било око Грачаца), мада не верујем да постоји веза. Становништво тог краја око Мркоњића пореклом је из околних области, а даље углавном са простора данашње Херцеговине, Црне Горе и Старог Влаха, па верујем да је тако и са Перлинцима.
-
Када можемо очекивати објављивање четврте туре тестираних?
-
Када можемо очекивати објављивање четврте туре тестираних?
Неће бити нове туре, то је то што се тиче ове акције.
-
Хвала на обавештењу.
-
35. Павловић, Ђурђиц, Лешак (Кратина), Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908, грани Y260989, роду Коматовића. Осим хаплотипа са карактеристичном вредношћу YGATAH4=11, дели и славу/преславу- Ђурђиц/Пантелијевдан, са осталим Коматовићима. Најближи на упоредивих 23, односно 25 маркера су му Веселиновићи из околине Новог Пазара (Витковиће и Леча).
Лутовац спомиње 4 куће Коматовића у Кратини. Док Мићовић спомиње да се један род Коматовића који су чинили браћа Новак и Јован најпре населио на месту званом Крс' у Брњаку, а затим прешли у Швиковиће. Новак је имао синове: Павла, Филипа, Јевта и Недељка. Када су се оделили, око 1835. године, Недељко са породицом прелази у Јабланицу, где је и умро. Његово потомство се одселило у ибарску долину: Поткомље, Белуће и Кратину.
Павловићу предлажем неки напреднији тест (WGS, BigY), пошто већ на Yfull стаблу имамо једног Коматовића, Обрадовића из Кијевчића, раније Брњака. На тај начин бисмо добили грану Коматовића.
-
23. Шушљик, Стевањдан, Опара, Нови Травник
Припада хаплогрупи R1a, подграни M458>L1029>YP417>R-FT288648, роду Г у табели СДНКП.
Поздрав!
Надовезујем се на тему око презимена Шушљик. Из горе писаних извора знамо да постоји следећа тврдња :
Спреме (старо презиме Шушљици) пореклом су из Билеће у Херцеговини. Најпре су прешли у Љубушки и одатле побегли од Турака. Њихови преци Божо, Ристе, Глиго и Тоде ходали су сиромашни „свукуда“ и најзад се крајем 18в настанили у Беговом Селу. Данас од Риста има 8, а од Глига 4к. Славе св. Стевана. За „турског вакта, прије Аустрије“, Спреме су биле „опотребиле“, па су „нашли боље стање“ у Караџама, до Бугојна. Тамо има данас по 2к Спрема и Глигурића.
У разговору с дедом при помену презимена Спремо он се присјетио ове анегдоте.
Да је покојни прадеда некада у селу (Опара, Нови Травник) распитујући се за поријекло свога презимена са неким тада човјеком добио тврдњу јако сличну тој горе.
Да су Шушљици поријеком или у вези од Спрема који су дошли (избјегли) из Херцеговине/Црне Горе што није тачно дефинисано.
Будући да прадеда не памти свог оца да би добио предање од њега, он се распитивао унаоколо с народом и дошао до тих тврдњи.
За чукундеду се прича да је настрадао највјероватније у рату јер га ни прадеда уопште не памти, али то није тачно потврђено.
Дакле деда тим свједочењем потврђује блискост та два презимена.
Сад мене занима чињеница да ли је од презимена Спремо настало Шушљик, јер ме буни ово ''старо презиме'' Спреме (старо презиме Шушљици)
Шта значи ријеч кориштена у горе реченици Спреме су биле „опотребиле“
.
И такође на чему се заснива тврдња да је матица Шушљика на простору средње Босне, вјероватно простор Озрена?
Не подцјењујем ничију тврдњу нити мишљење, само сам знатижељан у истрази. Можда су то Шушљици који нису у сродству с нама, јер нашега рода горе није било.
Данас од Шушљика има више родова (тачно колико ни сам не знам).
Исти Миле Шушљик, Командант диверзантске јединице Орлови Грмеча је био у познантсву са мојим дедом али у истом сродству нисмо.
За Горана Шушљика, глумца и режисера нисам тачно сигуран, али будући да га нико не познаје чисто сумњам у сродство.
Постоје Шушљици који носе поријекло из околине Новог Травника и Шушљици од околине Бугојна, гдје и заиста постоји истоимено село Шушљици. И они нису род.
То потврђује и чињеница да је једна жена из Бугојна (дјевојачко Шушљик) удата за Шушљика из околине Новог Травника.
-
И такође на чему се заснива тврдња да је матица Шушљика на простору средње Босне, вјероватно простор Озрена?
Не подцјењујем ничију тврдњу нити мишљење, само сам знатижељан у истрази. Можда су то Шушљици који нису у сродству с нама, јер нашега рода горе није било.
Данас од Шушљика има више родова (тачно колико ни сам не знам).
Исти Миле Шушљик, Командант диверзантске јединице Орлови Грмеча је био у познантсву са мојим дедом али у истом сродству нисмо.
За Горана Шушљика, глумца и режисера нисам тачно сигуран, али будући да га нико не познаје чисто сумњам у сродство.
Постоје Шушљици који носе поријекло из околине Новог Травника и Шушљици од околине Бугојна, гдје и заиста постоји истоимено село Шушљици. И они нису род.
То потврђује и чињеница да је једна жена из Бугојна (дјевојачко Шушљик) удата за Шушљика из околине Новог Травника.
Да поједноставимо причу. Мислим да појам сродства не перципирате на начин на који се користи овдје. Не говори се овдје о сродству у смислу три-четири кољена потекла из истог мјеста, при чему сви знају једни за друге. За истраживање таквог сродства генетика нам, у суштини, није ни потребна. Овдје говоримо о сродству које се види из сличног хаплотипа. Такво сродство често не можемо ставити у потпуно прецизну временску димензију, тј. одредити да ли се ради о удаљености до заједничког претка од неколико стотина година или далеко више, али је оно углавном неспорно. Даље, када овдје користимо појам род - мисли се на генетски род, како је горе објашњено. То је група породица са истим/сличним хаплотипом, за коју је јасно да има заједничког директног мушког претка. У том смислу, ако кажете да има разнородних Шушљика, то овдје значи да постоје Шушљици који не потичу од истог директног мушког претка, а не да постоје Шушљици који су се "одродили", односно заборавили на везу. Према томе, без тестирања различитих грана неке породице, у овом случају Шупљика са Грмеча, из околине Бугојна, или других страна, и поређења њиховог резултата са резултатом већ тестираног Шушљика, ми немамо основа да тврдимо да су разнородни (нити да су истог рода, премда је презиме ријетко, а уколико се и слава подудара то само говори у прилог истородности). Закључивање бракова није, на жалост никакав доказ, јер, како рекох, веза може бити стара и толико да се на њу заборавило. Што се тиче родова којима је матица на Озрену, опет је врло битно схватити да се ради о генетском роду - групи породица које имају исте/сличне хаплотипе и који славе Светог Стефана, а не о некаквом роду, у смислу друштвене категорије, који је свјестан заједничке прошлости и заједничког директног мушког претка. На чему се заснива та теза? На великом броју тестираних са славом Свети Стефан који имају исти/сличан хаплотип, од којих доста потиче са Озрена (гледајући стање око 1900, али углавном и знатно раније), а добар број оних њихових генетских сродника из крајева на све четири стране од Озрена, има предање о досељењу са Озрена. То, наравно, не значи са сигурношћу да су они некакви старосједиоци Озрена, него да је у последњих бар 200-300 година на Озрену била велика концентрација становника које припадају том генетском роду. Да ли су сви морали да се однекле доселе на Озрен, па да се одатле селе даље? Наравно да нису. Свакако су неки из претпостављене раније матице могли и независно од већине да мигрирају, али је генетска веза, подржана истом славом неспорна и нисам сигуран зашто би довођење у везу са ширим генетским родом требало да представља проблем.
Генерално, увијек се мора имати на уму да је нама овдје фокус на генетским везама, а да све друго - иста слава, усмена предања, писани извори, може бити од користи да се склопи што шира слика, али се томе не даје предност у односу на оно што генетика показује. Српски ДНК пројекат је у току свог постојања потврдио многа лијепа и битна предања, али је многа и оповргао, свакако помажући свакоме ко је отворен за радости истинског сазнања, да открије што више о својој прошлости. Треба опуштеније гледати што ширу слику, испитивати све и уживати у откривању новога.
-
Nismo se razumjeli Velibore, upravo je to kao sto ste prvo i naveli, nisam gledao cijelu pricu na nacin na koji je ona Porijeklom zaista predstavljena. Otisao sam malo dalje.
Svakako nisam zelio nikoga i nicije misljenje ucijenim ili omalovazim. Ovdje sam iz razloga da od nekoga ko bolje i vise zna od mene cujem pametnu rijec.
Ponavljam, nista lose nisam imao na umu ako je tako shvaceno samo sam otisao malo dalje iz svoje radoznalosti i znatizelje.
Veliki pozdrav
-
Nismo se razumjeli Velibore, upravo je to kao sto ste prvo i naveli, nisam gledao cijelu pricu na nacin na koji je ona Porijeklom zaista predstavljena. Otisao sam malo dalje.
Svakako nisam zelio nikoga i nicije misljenje ucijenim ili omalovazim. Ovdje sam iz razloga da od nekoga ko bolje i vise zna od mene cujem pametnu rijec.
Ponavljam, nista lose nisam imao na umu ako je tako shvaceno samo sam otisao malo dalje iz svoje radoznalosti i znatizelje.
Veliki pozdrav
Све ок. Сви смо овдје да учимо. Радозналост је овдје добродошла, али је треба добро усмјеравати. За Вас би добар пут био да покушате пронаћи неког од других Шушљика, рецимо ових из Бугојна, па да се тестирањем провјери или оповргне једнородност. То би свакако могло помоћи да се реконструише и правац досељења. На прву, звучи логичније да су Шушљици у Нови Травник стигли са простора Бугојна, јер је веза између долине Неретве и долине Врбаса била прилично непосредна, а и дијелови данашње општине Нови Травник (рецимо Пећине Доње и Горње) су под Турцима припадали кадилуку Акхисар (Бугојно, Купрес, Горњи и Доњи Вакуф). Свакако би било корисно да покушате дефинисати гдје је све било Шушљика у 19. вијеку и шта су славили, па да од тога кренете даље.
Што се тиче конкретних питања - у контексту у ком је наведено у цитату који преносите, Спремо (старо презиме Шушљик) значи да је Спремама раније презиме било Шушљик, док "опотребити" значи доћи у стање потребе, односно, у пренесном значењу запасти у проблеме неке врсте (остати без имовине, рецимо).
И за крај, нисте отишли даље, него шире, што Вас не би далеко одвело, јер тренутно немамо довољно чињеница да закључујемо да ли су Шушљици са разних страна генетски истородни, тј. истог поријекла. :)
-
40. Петровић, Митровдан, Стол, Бабушница
Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Има једну разлику са Тошићем из Беле Паланке, слава Никољдан, и то на позицији DYS549=13/12. Због географске блискости нема сумње да су ближе повезани, и поред различите славе. Тошић се прво тестирао на 23 маркера, а онда је урадио и WGS тест и поставио резултат на YFull, што препоручујем и Петровићу уколико је заинтересован за даље тестирање. Тренутно стање на YFull стаблу https://www.yfull.com/tree/I-FTA28840/ (https://www.yfull.com/tree/I-FTA28840/).
Међу Србима је ова грана хаплогрупе I1 иако ретка, прилично распрострањена. Заступљена је и у Лици, Банији, затим Браничеву, Тимочкој Крајини и Банату. Црна Гуја је дао следећи коментар након Тошићевог резултата:
Тошић је поцепао "српску" грану FTA28762 на FTDNA стаблу, позитиван је на FTA33505, док је негативан на осталих шест SNP-ова на овом нивоу:
FTA28840/FTA29036>FTA29568>FTA33505* Тошић
FTA28840/FTA29036>FTA29568>FTA33505>FTA28762 Србин из Баната и Србин из Лике
-
40. Петровић, Митровдан, Стол, Бабушница
Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Има једну разлику са Тошићем из Беле Паланке, слава Никољдан, и то на позицији DYS549=13/12. Због географске блискости нема сумње да су ближе повезани, и поред различите славе. Тошић се прво тестирао на 23 маркера, а онда је урадио и WGS тест и поставио резултат на YFull, што препоручујем и Петровићу уколико је заинтересован за даље тестирање. Тренутно стање на YFull стаблу https://www.yfull.com/tree/I-FTA28840/ (https://www.yfull.com/tree/I-FTA28840/).
Међу Србима је ова грана хаплогрупе I1 иако ретка, прилично распрострањена. Заступљена је и у Лици, Банији, затим Браничеву, Тимочкој Крајини и Банату. Црна Гуја је дао следећи коментар након Тошићевог резултата:
Једна од интересантнијих подграна. Има је од Македоније до Лике, али нигде у већем проценту. Можда у Крајини и понајвише, али се Крајишници и чешће тестирају.
На 23andMe SNP I1-Z63>L1237>FGC9550 (Y6634) јавља се код следећих родова:
Влајковић, Никољдан, Здравчићи, Пожега
Допуђа, Ђурђевдан, Чојлук, Удбина
Врачар (презиме типично за западне крајеве), непознато
Гријак, Ђурђевдан, Лика
Милошевић, Сремска Митровица
Баждар, Ђурђевдан, Нова Градишка
Јовановић, непознато
Вујиновић, Никољдан, Ошањићи, Столац
Павлина, католик, Хрватска
Вујиновић, муслиман, Прењ, Столац
Митровски, Битољ, Пелагонија
Стојчевски, Македонија
Треба рећи да испод Y6634 код нас постоји још једна подграна, с могућом матицом у Херцеговини, којој припадају Вујиновићи и Ждракићи, а вероватно и Влајковићи са 23andMe. Што се осталих тиче (FTA28840), веома су раштркани географски. Код Срба у Крајини међу овим родовима превладава слава Ђурђевдан, што можда може бити занимљив податак.
-
Интересантно је и то што онај Пољак са YFull-а живи на подручју где су некада живели Лужичани уз Лехе. Чудно је једино то што с овим појединцем са српском заставом има TMRCA (време до последњег заједничког претка) који последњег заједничког претка смешта у 8. век, а не у 7. век или раније. Можда је то случајност. Ова широка распростањеност указује да је ова грана била распростањена на ширем српском простору пре првих великих сеоба, али се из неког разлога није значајно умножила – присутни су свуда, али их је мало. Друге хаплогрупе са истим бројем откривених носилаца, као на пример поменути испод I-FTA28840, указују на један епицентар или регију, док су ови расути на све стране.
-
39. Кнежевић, Ђурђевдан, Његовуђа, Жабљак, E-V13>FGC44169>FGC57496>BY169463>BY169811
Припада роду Шаранаца. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS458=16. Од претходно тестираног Кнежевића из села Руданци у Шаранцима разликује се само на поменутом маркеру.
Андрија Лубурић је забележио следеће о Кнежевићима у свом раду о Дробњаку:
(https://i.imgur.com/8BmSOQK.png)
Насупрот предању које наводи Лубурић, тестирани (као и већина Шаранаца) има нетачно предање о пореклу од Властелиновића из Плане у Херцеговини у коме нема ни помена да им је старо презиме Милошевић, иако је то потврђено и у историјским изворима. Генетичка веза Шаранаца са Херцеговином до сада није утврђена. Овај род је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
-
21. Божовић (Митровдан), Стијена/Подгорица
Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно, низводнијој грани FT49714 (род Пипера). Има велики број тестираних Пипера од којих се разликује на само једном маркеру, од упоредивих 23, а међу њима је и Божовић из истог места. Други има DYS389II=29, као и већина Пипера,а овај има DYS389II=30. Са једним тестираним има потпуно поклапање на 23 маркера, а то је Новаковић из Даросаве код Аранђеловца који слави Никољдан.
Пипери углавном славе Аранђеловдан, а Митровдан је као слава редак и изгледа да се јавља само у Стијени - потомци Божидара Вукотиног, касније Божовићи. Нашао сам писанију извесног Драгише Божовића Максимовог о разлогу слављења Митровдана:
Војводу Божидара преварише Турци на вјеру, да ојде на станак у Подгорицу, те га заробе (око 1630. г.). Kрену тако Турци ноћно из Подгорице низа Зету са робљем црногорскијем, и нашијем Божидаром међу њима. Али је и робље јашало на коње под пратњом турском која и је спроводила до Скадарског језера, а отоле је требало лађама за Скадар. Но, како је била ноћ, а падала је и киша, често су сагињали главе испод врбовије грана те Божидару Бог поможе да се увати за грану, и ту привиси док ови уминуше. Тадер ти побјеже натраг и заскочи Подгорицу са источне банде и удари на ријеку Морачу. А то је било, таман уочи Митровадне, а Морача од киша набујала с обале на обалу. Ту је уморан мало заспа у пећиницу поред воде, но му се причини ка да га неко зазива: “Бјежи, војводо, ако бога знадеш”. Ту се прене и Богу помоли на светога Димитрија, да му буде слава, ако бог да. Згучио је био кожух пода се до средине воде, а кад га је докопала матица, више није ни био свјестан, док се није наша при другој страни Мораче. Kад је опет мало прикупио присебност, кренуо је ка кући на Стијену, на Лелеству. У час доласка војводе на Лелеству, на Дмитровдан, запуцају пушке, окупе се Стијењани и други Пипери. Божидар закоље доста стоке, те спреми такав дочек, те тако прослави Дмитровдан. Kако је тај пут, тако и за вазда, али није заборавља да прислужи и стару славу Аранђеловдан. Божидар се прозива по оцу Вукотић, а позније су се издијелили на више братства. Тако су се по Божу, унуку Божидареву, прозвали Божовићи, а од Вука, исто унука војводина, произвели су се: Бољевићи, Милутиновићи, Вујовићи и Бешићи. Божо и Вук су синови Ђурезе Божидарова, а кад питате било кога од нашија племеника о прецима, рећи ће:
“Ува… а да ко ће то све знат… ма знамо једно, сви смо ти настали од Божидара Вукотина.”
Позиција на Yfull стаблу https://www.yfull.com/tree/R-FT49932/ (https://www.yfull.com/tree/R-FT49932/)
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
Коначна статистика на 41-ог тестираног је следећа:
И2а-13 (31.7%) Дин Југ-11 (84.6%),(26.8%) / Дин Север-2 (15.3%),(4.8%)
Р1а-8 (19.5%)
Е-В13-7 (17%)
Р1б-5 (12.1%)
И1-2 (4.8%)
Г2а-1 (2.4%)
Ј2а-1 (2.4%)
Х1а-1 (2.4%)
И2a1a1-1 (2.4%)
Е-В22-1 (2.4%)
Н1-1 (2.4%)
-
34. Свркота, Бобово, Пљевља, Никољдан, I2-Y3120
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS19=15 и повишене вредности маркера DYS389ii=32, DYS576=19 и
DYS549=12. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних, при чему на барем једном од два маркера постоји разлика за две вредности:
- необјављени резултат, Никољдан, Бистрица/Нова Варош
- Караџић, муслиман, Тузла
- Марић, Никољдан, Пољице Чичево/Требиње
- Радовић, Савиндан, Јарчујак/Краљево
Ниједно од ових поклапања није блиско у тој мери да би се могло рећи да Срвкота припада истом генетичком роду.
Милета Војиновић је у књизи о Пљеваљском крају записао следеће предање о пореклу Свркота и њима сродних братстава из Бобова:
Следећи досељеници у Бобово била су два брата Терзића из Малих Крћа. Прво су прешли у Калушиће, односно заселак Свркоте али, колико су ту живели нема података у народном предању. Одатле су се преселили у Бобово око 1620. године. О узроцима њиховог пресељења у Бобово постоје три верзије у народном предању.
Према једној верзији, Турци су им подвалили да су им украли узду са коња па их, наводно, због тога протераше и имање им одузеше. Према другој верзији, два брата Терзића посваде се са неким Турчином у кафани близу Калушћа, убију га и побегну у Бобово. Према трећој верзији, један је брат био миран, и повучен, а други веома свадљив и дрзак. Њега неки Турчин изазва на двобој, тако што ће се ухватити за крајеве појаса и гађати ножевима. Терзић, као хитрији, сасече Турчина ножем, али плашећи се турске освете, оба брата побегоше у Бобово.
Дошавши у Засаду, хтели су се населити код Даниловића, којих беше неколико кућа. Даниловићи им рекоше да је њихово читаво село (према казивању Вукића Томића), већ да има слободне земље у Бобову и ту треба да се населе, што они и урадише.
Пре Терзића у Бобово су били дошли Станићи и запосели земљу (коју данас држе Божовићи). Терзићи су морали да крче шуме и стварају њиве и ливаде. Од једног брата Терзића, оног што је сасекао Турчина, су Свркоте и Соковићи, а од другог Јовићи, Сандићи и Божовићи. Потомци ова два Терзића, чија имена не знају, насељавају данас већину села Бобова. Много их се раселило по другим селима пљеваљског краја, па и даље.
Предање о пореклу ових братстава из Бобова вероватно није тачно пошто са 23andMe имамо резултат једног Терзића из Брвенице код Пљеваља, који припада грани I1-M227. С обзиром да у Калушићима код Пљеваља постоји заселак Свркоте, јасно је да су Свркоте са овим презименом дошли у Бобово, а не као Терзићи.
Свркоте готово сигурно чине исти генетички род са крајишким родом Новаковић-Праштало. Разлике на 458 и 576 нису од превеликог значаја будући да су то брзи маркери. Све специфичне вредности деле (19, 389II, 533, 549, 635) и славе исту славу. Са друге стране, њима су вероватно блиски и Марићи-Пољичани које си поменуо овде и који такође славе Никољдан.