30. Петковић, Василијевдан, Опланић/Кнић, I2-Y3120>S17250
Према предању које је навео тестирани, Петковићи потичу од једног од двојице браће, које је мајка довела у Опланић из Шилопаја (Г. Милановац), када се преудала. Синови су се звали Петко и Максим Спасојевић и од њих су данашњи Петковићи и Максимовићи из Опланића. Овакво предање о Максимовићима из Опланића је забележио и Михаило Драгић у свом научном раду "Гружа", објављеном 1921. године. Он тада у селу не помиње Петковиће, па може бити да је презиме Максимовић нешто старије. Тестирани је навео и да су старином наводно из Старе Херцеговине или из Васојевића, а Драгић бележи само предање о пореклу из Херцеговине.
Хаплотип Петковића карактеришу вредности DYS439=14 и DYS391=10. Тестирани припада генетичком роду који чини група тестираних са славом Васиљевдан, а којој поред Петковића тренутно припадају Обрадовић (Лубнице/Беране), Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић.
Може се рећи да је предање Петковића о пореклу из Васојевића највероватније потврђено, барем у територијалном смислу.
Знамо да је Отовић S17250+, због чега је било могуће овај род спустити са гране I2-Y3120 на грану I2-S17250. Било би свакако боље ако би се могли профилисати и неким од геномских тестова, с обзиром да сада имамо већ седморицу тестираних припадника овог рода.