Постоји и ова прича:
Тема о папским гардистима које је послао Скендербег (Ђуро Кастриоти – албански кнез и војсковођа) да чувају папу римског средином 15. века није често обрађивана у широј историографији, али постоје неки индикативни подаци и хронолошки контекст који потврђују да је Скендербег имао директне односе са папама тог доба и да је, у неким приликама, послао војне трупе у Рим у циљу њихове одбране.
Историјски контекст
Скендербег (1405–1468) је био водећа фигура у борби против Османског царства у Албанији. Био је савезник Рима и католичког Запада, иако је био у православној породици (раније примљен у ислам, а касније прешао у католицизам).
Успоставио је блиске односе са папама Николајем V, Калистом III, Пијом II и Павлом II, који су га подржавали као бранитеља хришћанства на Истоку.
Папа Калист III (1455–1458) и Пио II (1458–1464) су га отворено називали "капетаном хришћанства" и "мачем папства", због његове војне одбране Балкана.
Конкретно о гарди у Риму
Према неким изворима и тумачењима (посебно у делима албанских историчара на основу неких хроника из 15. века):
Године 1461, Скендербег је, на позив папе Пија II, дошао у Италију са својим трупама, како би помогао у одбрани Напуља и папских држава од претњи Анжујске династије и могућих упада Османлија.
Тада је оставио део својих људи у служби папе, наводно као гардисте или пратњу, у Риму. Они су према неким хроникама служили као почасна или безбедносна пратња.
У албанској националној историографији, ово се понекад интерпретира као претеча или инспирација за Швајцарску гарду, иако нема директне везе између Скендербегових људи и званичног оснивања швајцарске папске гарде 1506. године.
Потврде и спорна питања
Нема чврстих архивских доказа у Ватикану који би директно називали Скендербегове људе „папским гардистима“ у институционалном смислу.
Међутим, постоје записи о присуству албанских војника у Риму као део Скендербегове мисије.
Албански извори, попут дела Нолија, Фан С. Нолија, и неки италијански хроничари, помињу да је Скендербег „штитио папу“ у том периоду, макар симболично.
