С обзиром да већ коментаришемо резултате из књиге споменуо бих резултат Глушчевића из Седобра код Пријепоља, који су у ствари од Глушчевића из Камене Горе. То је позната породица, чији је најпознатији представник био познати харамбаша Мићо Глушчевић (1795-1862), учесник Битке на Шаранцима. Славе Ђурђевдан.
О породици Глушчевић нешто више је писао Петар Пејовић у свом раду о Озринићима:
"О Глушчевићима како их овдје називају и сада се на Чеву казује да су чевски старинци, а не Озринићи. Зна се да су Глушчевићи живјели на Чеву и Ластви и да су одсељени, по казивању Милована Ђукановића са Ластве, послије више убистава између њих и Ђукановића, негдје у Херцеговину. И у Загреди се зна да су овдје некад живјели чевски Глушци, како их овдје називају , и да су такође одсељени у Херцеговину. По њима се у Загреди једна главица зове Глушчевине. Иако Ђукановићи са Ластве тврде да Глушци и Глушчевићи нијесу исти род, с обзиром на то да су у исто вријеме живјели на Чеву и да су и једни и други били у сукобу са Војинићима, односно Ђукановићима, може се закључити да је то исто братство, које једни називају Глушци, а други Глушчевићи. Ако са њиховим именом доведемо у везу називе микротопонима Глушчина у Доњем Крају, а можда и Глуви до и Глуве долине на граници Првета и Мишака, онда потврђујемо предање са Чева и Ластве да они нијесу старином Озринићи , већ стари Доњокрајци. Сви Башедољци у Кутима примили су славу и прислужбу Чевљана. То славе како видимо и Радовићи, огранак Глушаца. С обзиром на предања о поријеклу Мата Глушца, о Глушцима ће бити говора и касније код Марковине. Можда су од чевских Глушчевића, иако о њиховом поријеклу нема података, Глушчевићи у Талежу у кориту ријеке Пиве . Од њих се знају имена: Мићо, Марко и Маринко, сви пресељени 1867. године у Србију. Са њима су у сусједству живјели и Ковачевићи (10 кућа), поријеклом Озринићи. Они и сада живе на Талежу, а има их и на Гласинцу. Славе Ђурђевдан. На другом мјесту за Ковачевиће се тврди да су огранак старих Миуновића. Глушчевићи (3 куће) у Ужицу , досељени из Камене Горе и Врбова у околини Пријепоља, а живјели су до 1868. године и на Језерима, помињу осим Марка и тројицу браће : Мића, Милована и Јована. И они славе Ђурђевдан. По времену пресељења, слави и неким именима која се понављају у оба предања , видимо да су и једни и други Глушчевићи исто братство и да су као и Миуновићи , вјероватно огранак Радовића Глушаца. За Глушчевиће у селима Камена Гора и Обарде код Пријепоља каже се код других испитивача насеља да су досељени прије око 300 година из Шаранаца. Слеве Ђурђевдан."
Треба споменути да Глушчевића има и у Нудолу у Корјенићима гдје славе Аранђеловдан и сматрају се за старинце, али су сасвим извјесно повезани са чевским Глушцима исте славе.
Из горњих написа се може закључити да је старина рода Глушаца/Глушчевића Чево и да су се одатле расељавали.
Пријепољски Глушчевићи припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ, па ова веза са Чевом не треба да чуди, јер је та област прави расадник I2a Динарик хаплотипова.
Међутим, оно што је интересантно јесте постојање и католичке породице Глушчевић у Метковићу за чије се поријекло каже:
"Gluščević
Rod koji se spominje 1735. u metkovskim maticama. Po vlastitoj su predaji iz Crne Gore i u prvo su vrijeme živjeli na području Glušaca. Najvjerojatnije su u Dračevo (gdje se 1694. kao posjednik spominje Pavao Gluščević[53]) pristigli iz popovskoga sela Sedlari odakle su u Neretvu, otprilike u isto vrijeme, pristigli i Medari, koji su ondje bili u srodstvu s rodom Glušci."
Ови католички Глушчевићи су такође тестирани и припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ.
Штавише хаплотип Глушчевића из Камене Горе код Пријепоља и Глушчевића из Метковића је веома близак на упоредивих 16 маркера:
ГЛУШЧЕВИЋ Пријепоље 13 23 16 11 14 15 12 13 11 30 18 15 19 10 15 10
ГЛУШЧЕВИЋ Метковић 13 24 16 11 14 15 12 13 11 30 17 15 19 10 15 10
Мислим да ово прилично јака потврда о заједничком поријеклу једних и других Глушчевића.
Од ових метковских Глушчевића је и редитељ Обрад Глушчевић који је познат по филму Вук самотњак и по серији Јеленко. Ко се сјећа...
Од рода Глушаца/Глушчевића требао би бити и Мато Глушац (1774-1870), народни пророк. Мада требало би и за ово генетичке потврде.