Светски ДНК месец 2026

[Ojler]

146. Петковић, Никољдан, Горачићи/Лучани, I2-Y3120

Тестирани наводи да су се по предању у Драгачево доселили у другој половини 18. века се подручја Сјенице, где су претходно дошли из Црне Горе или Херцеговине. У једном раду о Горачићу из 70-их година 20. века за Петковиће са славом Никољдан, којих је 17 кућа, наводи се да су старији досељеници у ово село. Потомци су досељеника Петка, чији је унук или праунук био војвода Новак Бошковић Петковић y време првог српског устанка, познатији под именом "Новачић из Горачића".

У хаплотипу Петковића издвајају се вредности DYS385=14-16, DYS439=14 и DYS458=18. Овом резултату је близак хаплотип Лазића из Доње Љубовиђе у Азбуковици, који слави Ђурђиц. Ова два хаплотипа имају подударање 22/23 и оба поседују повишене вредности DYS439=14 и DYS458=18. Порекло Лазића се везује за Јовановиће из Грчића, који чувају предање да су се доселили из Костура у Македонији. Иако сличност хаплотипова двојице тестираних указује на њихову могућу сродност, прилична географска уддаљеност, предања о пореклу из различитих крајева и другачија крсна слава ипак доводе у питање колико је стара та веза, што би се могло једино проверити неким од геномских тестова.

[Иван Вукићевић]

138. Ранчић, Аранђеловдан, Гљилан, Пирот, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23 и DYS449=30 и повишене вредности маркера DYS385b=20 и DYS389ii=31. Нема блиских поклапања хаплотипова. Најмање је удаљен од хаплотипа Мраковића (Лазарева Субота, Влаховић/Глина), од кога се разликује на два маркера, али су обе разлике за по две вредности. С обзиром на географску удаљеност и различите славе, скоро извесно нису ближе повезани.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

141. Поповић, Ђурђевдан, Мали Радић, Босанска Крупа, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890>Y176894

Припада истом генетичком роду као и Мрдаљи из Далмације, који такође славе Ђурђевдан. Хаплотип тестираног је модалан за овај род. Има потпуно поклапање хаплотипова са следећим тестиранима:
- Мрдаљ, Ђурђевдан, Провић/Бенковац
- Мрдаљ, Ђурђевдан, Ервеник
- Мрдаљ, Ђурђевдан, Томингај/Грачац
- Мрдаљ, Ђурђевдан, Томингај/Грачац
- Рудинац, Аранђеловдан, Горњи Дубац/Лучани
- Букумира, Никољдан, Беране

Последња двојица скоро сигурно припадају роду Васојевића, који имају врло сличан хаплотип као и Мрдаљи, а генетички су им најближи. Старост гране E-Y176894 којој припадају Мрдаљи и Васојевићи је процењена на између 1050 и 1150 година:
https://www.yfull.com/tree/E-Y176894/
За Мрдље је утврђено да, за разлику од Васојевића, не припадају млађој грани E-PH1395.

Породица тестираног Поповића нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради формирања гране која одређује генетички род коме припадају Мрдаљи и Поповићи.

[Кековац]

36. Митровић, Ђурђевдан, Брежђе, Мионица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, генетичком роду Дробњака. Има више веома ретких вредности за ову хаплогрупу, пре свега DYS390=22 и DYS456=13, затим нешто чешће DYS570=19 и DYS635=21. DYS390=22 поседује једино још Коковић из Пискаља код Прокупља, Никољдан, који поседује и DYS635=21. Коковићи би требало да су се доселили у Топлицу из Крсца код Сјенице, 1878. године. Међутим поред различите славе имају и разлику на 4 маркера па ближа веза није сигурна. Ипак, поклапање на маркеру DYS390=22 је врло индикативно због тога што је то маркер који се од свих поменутих најспорије мења. Друга могућност је повезница на основу такође ретке вредности DYS456=13 са Јакићима из Добрих Села код Шавника, који су огранак Милошевића. Овде се уклапа и иста крсна слава, а зна се да су се Милошевићи исељавали према Србији. Због значајног одступања од модала Митровићевог хаплотипа саветујем даље тестирање неким од дубљих тестова WGS или BigY-700.

За Митровиће се у етнографској литератури може наћи податак да су се доселили после 1830. године у Брежђе на имање Удовичића, из Љутица, из округа ужичког.

[Иван Вукићевић]

143. Стојановић, Аранђеловдан, Ступница, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173>Y7168

Припада истом генетичком роду као и Ценић (Аранђеловдан, Црковница/Лесковац), од чијег хаплотипа се разликује на једном маркеру. Двојица тестираних деле карактеристичну вредност маркера DYS385=15-17.

Тестирани је навео да су преци Стојановића до 1800. године живели у Бердуљу код Бабушнице. У раду Јована Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ такође се наводи да су се доселили из Бардуља:
https://www.poreklo.rs/2017/04/01/poreklo-prezimena-selo-stupnica-leskovac/

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

144. Ђорђевић, Никољдан (прислужба: Тројичиндан), Косјерић (село), Косјерић, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS393=12 и повишене вредности маркера DYS390=25, DYS389i=14 и DYS389ii=31. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Љубомир Павловић у свом раду „Ужичка Црна Гора“ наводи следеће о братствима из села Косјерића:
–Косијерци су најраније насеељена породица. Некакав Антоније Косјерац дошао је врло давно са Косјера у Црној Гори, па у Палеж и по дну њега се населио. Антоније је имао три сина; Радоја, Сретенија и Петронија, потомци су познатији по Радоју него по Антонију. Ова дуговечна, богата трговачка породица умела се увек истицати и давати највиђеније представнике селу и околини. Деобама Антонијеви су се потомци растурали и сада их има на старом месту, у Дрмановини и Палежу под презименима:
–Сретенијевићи, Јовановићи, Петронијевићи, Ђорђевићи и Радојевићи, укупно 22 куће, славе Никољдан.

Тестирани је навео да Ђорђевићи потичу од Антонијевог праунука Ђорђа Мијаиловића.
Међутим, Ђорђевићи немају генетичке сроднике међу до сада тестиранима из Косијера у Црној Гори који већим делом припадају грани I2-Y4789, а мањим J2b-Y449926.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

153. Филиповић, Јовањдан, Бушлетић, Добој, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS389ii=32, DYS458=16, DYS570=21 и сниженe вредностi маркера DYS576=16 и DYS635=21, које одступају од модалног хаплотипа гране E-Z1057. Од поменутих се једино вредност маркера DYS389ii=32 може назвати карактеристичном. Најближа поклапња хаплотипова има са следећом тројицом тестираних:
- Шилобад, Стевањдан, Сливница Површ/Равно (22/23)
- Мариновић, Стевањдан, Сливница Површ/Равно (21/23, с тим што је разлика на маркеру DYS570 за три вредности)
- Јосиповић, Лазарева Субота, Рајетковићи/Црвица/Сребреница (21/23)
Шилобад и Мариновић припадају роду Илића - Сливничана са матицом у Сливници у Површи требињској. Овај род је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Тестирани Филиповић највероватније припада овом роду иако не слави Стевањдан - крсну славу Илића.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране. Ниједан припадник рода Илића до сада није урадио неки од дубљих тестова.

[Иван Вукићевић]

150. Миленковић, Александровдан, Крушевица (заселак Сремче), Рашка, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890>Y176894>PH1395

Припада роду Васојевића. Од модалног хаплотипа овог рода одступа једино вредност маркера DYS635=22, коју углавном имају Васојевићи из уже гране Мијомановића.

Са хаплотипом следећег тестираног, чији смо резултат добили у оквиру ове акције, има потпуно поклпање на 25 маркера:

72. Јовановић, Аранђеловдан, Курикуће, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890>Y176894>PH1395

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Порекло Јовановића према родословима је следеће:
Васојевићи (Ножица у Лијевој Ријеци) > Мијомановићи (Грби До у Лијевој Ријеци) > Колевићи (Колевићи, заселак Грбог Дола у Лијевој Ријеци) > Вујовићи (Кошутићи у Коњусима) > Јововићи (Кошутићи у Коњусима) > Ћорци (Дапсићи код Берана) > Јовановићи (Курикуће у Горњим Селима)

На попису новоослобођених крајева Црне Горе 1913. године у Курикућама је пописан Ново Јованов Ћорић. Грешком је пописан као Ћорић уместо као Ћорац. Поменути Јован је родоначелник Јовановића из Курикућа. У питању је једно од најмлађих братстава Васојевића.

Ово је тек трећи Мијомановић који се тестирао. С обзиром да нико од Мијомановића до сада није урадио дубљи генетички тест, било би врло корисно да Јовановић уради WGS или BigY тест уколико је заинтересован за даље истраживање.

Тестирани је навео да Миленковићи потичу од Васојевића, што је са овим резултатом и потврђено.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране у оквиру рода.

[Ojler]

147. Попић, Јовањдан, Љубнићи/Илијаш, I2-Y3120

Попићи са славом Јовањдан из некадашње Височке нахије чине један род. Двадесетих година 20. века забележено је предање да су се у село Балибеговићи доселили пре 200 година из Попова у Херцеговини. Одатле су се временом населили и у околна места. У Балибеговићима их је 1920-их било 4 куће, у Кадарићима 7 кућа, у Љубнићима и Мухашиновићима по 3 куће, и у Луци, Бискупићима, Добрињу и Високом по 1 кућа. У Високом их зову Гоге - Гогићи, а у Мухашиновићима прислужују Аранђеловдан. У Мракову је била 1 кућа Михаиловића који су од Попића. Зову их и Перендијама, јер им се прабаба била преудала за неког Перендију у Соврле и довела му са собом сина Михаила, чији су се потомци прозвали Михаиловићима.
На попису БиХ из 1991. године број лица са презименом Попић на подручју општина Високо и Илијаш био је следећи: Балибеговићи - 60, Кадарићи - 58, Љубнићи - 81, Оџак - 1, Подлугови - 16, Бискупићи - 21, Добриње - 22, Коложићи - 3 и Мухашиновићи - 81.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS390=25 и DYS458=18, а у мањој мери и DYS570=17 и DYS635=22. Овом резултату је најближи хаплотип муслимана Вилића из Високог, са подударањем 22/25. Хаплотип Вилића такође поседује карактеристике DYS390=25, DYS458=18 и DYS635=22, па бих имајући у виду исту географску регију закључио да се ради о припадницима истог рода.
Постоји и потенцијално занимљива сличност са хаплотиповима неких припадника рода Крајишких аранђеловштака  I2-FT386055, пре свега са резултатом Васића (Доњи Вијачани/Прњавор). Хаплотипови Васића и Попића имају подударање 21/23, а Васићев резултат као и Попићев поседује карактеристике DYS390=25, DYS458=18 и DYS570=17. Иако мислим да је ближа веза између њих мало вероватна, не треба одбацити могућност да нека даља повезаност ипак постоји, тим пре што хаплотип сличан модалном за род Крајишких аранђеловштака  I2-FT386055 поседује Ламбета из Горогаша у Бобанима (општина Равно), што може бити интересантно у контексту предања о пореклу Попића из Попова у Херцеговини.

Ако жели да настави са генетичким истраживањима порекла, Попић може урадити неки од геномских тестова, или евентуално проверити СНП мутације које мостоје у филогенетичком низу гране I2-FT386055.

[Лука]

147. Попић, Јовањдан, Љубнићи/Илијаш, I2-Y3120

Попићи са славом Јовањдан из некадашње Височке нахије чине један род. Двадесетих година 20. века забележено је предање да су се у село Балибеговићи доселили пре 200 година из Попова у Херцеговини. Одатле су се временом населили и у околна места. У Балибеговићима их је 1920-их било 4 куће, у Кадарићима 7 кућа, у Љубнићима и Мухашиновићима по 3 куће, и у Луци, Бискупићима, Добрињу и Високом по 1 кућа. У Високом их зову Гоге - Гогићи, а у Мухашиновићима прислужују Аранђеловдан. У Мракову је била 1 кућа Михаиловића који су од Попића. Зову их и Перендијама, јер им се прабаба била преудала за неког Перендију у Соврле и довела му са собом сина Михаила, чији су се потомци прозвали Михаиловићима.
На попису БиХ из 1991. године број лица са презименом Попић на подручју општина Високо и Илијаш био је следећи: Балибеговићи - 60, Кадарићи - 58, Љубнићи - 81, Оџак - 1, Подлугови - 16, Бискупићи - 21, Добриње - 22, Коложићи - 3 и Мухашиновићи - 81.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS390=25 и DYS458=18, а у мањој мери и DYS570=17 и DYS635=22. Овом резултату је најближи хаплотип муслимана Вилића из Високог, са подударањем 22/25. Хаплотип Вилића такође поседује карактеристике DYS390=25, DYS458=18 и DYS635=22, па бих имајући у виду исту географску регију закључио да се ради о припадницима истог рода.
Постоји и потенцијално занимљива сличност са хаплотиповима неких припадника рода Крајишких аранђеловштака  I2-FT386055, пре свега са резултатом Васића (Доњи Вијачани/Прњавор). Хаплотипови Васића и Попића имају подударање 21/23, а Васићев резултат као и Попићев поседује карактеристике DYS390=25, DYS458=18 и DYS570=17. Иако мислим да је ближа веза између њих мало вероватна, не треба одбацити могућност да нека даља повезаност ипак постоји, тим пре што хаплотип сличан модалном за род Крајишких аранђеловштака  I2-FT386055 поседује Ламбета из Горогаша у Бобанима (општина Равно), што може бити интересантно у контексту предања о пореклу Попића из Попова у Херцеговини.

Ако жели да настави са генетичким истраживањима порекла, Попић може урадити неки од геномских тестова, или евентуално проверити СНП мутације које мостоје у филогенетичком низу гране I2-FT386055.

Попић, Јовањдан, Илијаш, Сарајево, I2-CTS5966

За Попиће из Илијаша се каже да су старином Николајевићи из Поповог Поља.
http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_ilijas_nemanjici_forum.html

Уколико је сада тестирани Попић сродан раније тестираном Попићу са 23andme, онда не би требало да припада I2-FT386055 подграни.

[Ojler]

Уколико је сада тестирани Попић сродан раније тестираном Попићу са 23andme, онда не би требало да припада I2-FT386055 подграни.

Сигурно јесте. Превидео сам овај резултат без маркера. Мада, не видим што не би могао бити I2-FT386055? Не знам да ли резултат CTS5966 на 23andme тесту треба да значи да је негативан на млађе гране.

[Лука]

Не знам да ли резултат CTS5966 на 23andme тесту треба да значи да је негативан на млађе гране.

Да, добијају такав резултат појединци који су негативни на S17250 и Z17855, а позитивни на Y4460 или на FT76511.

Занимљиво је то да је Вилић на Бошњачком ДНК пројекту одређен као припадник Y4460 подгране. Не знам на основу чега, али ако узмемо резултат Попића са 23andme у обзир тако нешто није искључено. Наравно, под условом да су Попићи и Вилић заиста повезани тј. да припадају истом генетичком роду.

[Иван Вукићевић]

156. Ђоровић, Јовањдан, Лисина, Рашка, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS458=17 и DYS549=15 (ова вредност се издваја као карактеристична) и снижену вредност маркера DYS456=15. На три маркера се разликује од хаплотипа Антића (Јовањдан, Бела Вода/Крушевац), који такође поседује доста повишену вредност маркера DYS549=15. С обзиром на исту славу и релативну географску блискост, скоро извесно су истог порекла.

Радослав Павловић у свом раду о Копаонику наводи следеће:
-Ђоровићи – Самокресовићи (12 кућа, Св. Јован зимски и Св. Јован Претеча), старином из Котора (ном. место акуз. је Которе) у Дреници. Пре Велике сеобе доселили се у Јошаничку Бању – Бању. У Бањи је велики и разгранат род: Ђоровићи, Котурановићи, Вековићи, Пајовићи и др. Исељеници из Лисине су Лисинци у Осрецима; у Граду, засеоку Осредака су Грађани. У Подибру и Александровачкој Жупи зову се само Лисинци.

Тестирани је навео да је његов чукундеда Чедомир рођен око 1870. године и да је живео у Лисини.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

158. Гроздановић, Аранђеловдан, Ступница, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173>Y7168

Има потпуно поклапање хаплотипова са тестираним из истог места чији смо резултат такође добили у оквиру овог истраживања:

143. Стојановић, Аранђеловдан, Ступница, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173>Y7168

Припада истом генетичком роду као и Ценић (Аранђеловдан, Црковница/Лесковац), од чијег хаплотипа се разликује на једном маркеру. Двојица тестираних деле карактеристичну вредност маркера DYS385=15-17.

Тестирани је навео да су преци Стојановића до 1800. године живели у Бердуљу код Бабушнице. У раду Јована Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ такође се наводи да су се доселили из Бардуља:
https://www.poreklo.rs/2017/04/01/poreklo-prezimena-selo-stupnica-leskovac/

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

Јован Јовановић у горе цитираном раду наводи да су Гроздановићи староседеоци у Селу (средишњем делу Ступнице).

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Лука]

36. Митровић, Ђурђевдан, Брежђе, Мионица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, генетичком роду Дробњака. Има више веома ретких вредности за ову хаплогрупу, пре свега DYS390=22 и DYS456=13, затим нешто чешће DYS570=19 и DYS635=21. DYS390=22 поседује једино још Коковић из Пискаља код Прокупља, Никољдан, који поседује и DYS635=21. Коковићи би требало да су се доселили у Топлицу из Крсца код Сјенице, 1878. године. Међутим поред различите славе имају и разлику на 4 маркера па ближа веза није сигурна. Ипак, поклапање на маркеру DYS390=22 је врло индикативно због тога што је то маркер који се од свих поменутих најспорије мења. Друга могућност је повезница на основу такође ретке вредности DYS456=13 са Јакићима из Добрих Села код Шавника, који су огранак Милошевића. Овде се уклапа и иста крсна слава, а зна се да су се Милошевићи исељавали према Србији. Због значајног одступања од модала Митровићевог хаплотипа саветујем даље тестирање неким од дубљих тестова WGS или BigY-700.

За Митровиће се у етнографској литератури може наћи податак да су се доселили после 1830. године у Брежђе на имање Удовичића, из Љутица, из округа ужичког.

Одраније постоји резултат Пајовића исте славе и хаплогрупе из Љутица, међутим не делује да је ближе повезан са Митровићем, због ових специфичних вредности у његовом хаплотипу.

Коковић из Пискаља има вредност 13-15 на 385, па би уз то због ранијег географског порекла и крсне славе требало да припада FGC22054 подграни. Мислим да су због крсне славе (до сад непостојећа код потврђених припадника FGC22054) мале шансе да јој Митровић припада, нарочито ако нема вредност 13-15 на 385.

[Иван Вукићевић]

162. Думановић, Петковдан, Средска (заселак Пејчићи), Призрен, E-V13>Y30977

Припада истом генетичком роду као и следећа двојица тестираних:
- Гаџић, Петковдан, Пејчићи/Средска/Призрен (20/23)
- необјављени резултат, Петковдан, Крајћи/Средска/Призрен (18/23)
Хаплотип Думановића поседује повишене вредности маркера DYS393=14 и DYS570=21, које одступају од модалног хаплотипа овог рода.

Татомир Вукановић у истраживању из 1947. године наводи следеће:
Пејчићи (15 кућа: родови Мандушићи са огранцима Гаћовци, Гаџићи, Думанови и Нишовци, старији досељеници из Тетова, где су били имућни и одакле су побегли у Средску због убиства турских пљачкаша и заптија – један од четворо браће је отишао у Црну Гору и од њега је, по предању, настала чувена јуначка кућа Мандушића – њихови потомци у Средској важе за добре јунаке и гусларе. Дакле, чувени војвода Вук Мандушић је, највероватније, пореклом из Тетова.

Војислав Танасковић у свом раду о Средачкој жупи из 1992. године наводи следеће:
Махала Пејчнки. Како је записао Митар Влаховић, по причању Саве Мандушића, оснивачи ове махале су њихови преци негде почетком XVII века када су, према Цвијићу дошли из Македоније. Није познато да ли су тамо (Македонија) дошли из Црне Горе или је пут био обрнут па их сусрећемо и на Макарском приморју. Где им је тачно место бачила било, не зна се само је познато да су их често караванџије као и Турци позивали да би се ови из мандре (бачила) појавили и по обичају послужили производима од млека. Имали су око 3000 оваца. Остале фамилије досељене су из Македоније, Сиринићке жупе и околних насеља. Док Митар Влаховић каже да су оснивачи махале и да су дошли из околине Тетова, неки старији људи причају да су пре Мандушића дошли ови из рода Гаџића и они основали бачило а да су ови из рода Мандушића из Куманова или Прешева. Ови из рода Думановићи пре више од 300 година дошли су из Херцеговине и прво се населили у Сиринић а одатле после прешли за Средску.

С обзиром да Думановићи и Гаџићи припадају истом генетичком роду, може се закључити да Думановићи ипак потичу од Мандушића, а не из Херцеговине.

Припадност овог рода грани E-Y30977 би ваљало потврдити SNP тестом, а идеално би било уколико би тестирани урадио дубљи гентички тест (WGS или BigY).

[Лука]

Син од тестираног необјављеног је код Yseq тестиран на BY14151, SNP који се налази на Y37092 нивоу и испао је негативан. Евентуална припадност узводној Y30977 није испитана. Можда је до евентуалног Big Y-700 или WGS теста најбоље овај род пребацити на Z1057 ниво.

Са овим резултатом је утврђена хаплогрупа носиоца Медаље части, Анђелка Мандушића:

[Иван Вукићевић]

Син од тестираног необјављеног је код Yseq тестиран на BY14151, SNP који се налази на Y37092 нивоу и испао је негативан. Евентуална припадност узводној Y30977 није испитана.

Хвала ти, резултат тог SNP теста нисмо имали у евиденцији. Сва тројица припадника овог рода су пребачени на старију грану E-Y30977 у табели. Ажурирао сам објаву због тога што се шаље тестираном.

[Иван Вукићевић]

164. Костић, Аранђеловдан, Нишор, Пирот, E-Z1919

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS385b=20, DYS439=13 и YGATAH4=12. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Тестирани је навео да Костићи имају надимак Младеничкови.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Ивица Јовановић]

164. Костић, Аранђеловдан, Нишор, Пирот, E-Z1919

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS385b=20, DYS439=13 и YGATAH4=12. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Тестирани је навео да Костићи имају надимак Младеничкови.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

E-V22, možda čak i CTS567. Ovde mora veliki test, FTDNA javni uzorci koji su najbliži vode kroz CTS567 ali opet to je preširoko. Na YHRD nisam pronašao ništa relevantno. Ovo je neki stari bliskoistočni signal.