Светски ДНК месец 2026

[Лука]

100. Илић, Лучиндан, Зеленовиће/Себечево/Нови Пазар, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654, род Чворовића

Тестирани наводи да је порекло Илића из села Лешњани, племе Ровчана. Поименично зна пет имена својих предака, што би било до средине прве половине 19. века. У својим антропогеографским истраживањима Рашке Петар Ж. Петровић међу становништвом Себечева 1932. године бележи и Зеленовиће из истоименог засеока, са славом Лучиндан, којих има 5 кућа. За њих даје слично предање као и тестирани, да су Ровчани, а "зову их Ерама јер су неко време били у збегу међу Старовлашанима, па се повратили".

Хаплотип Илића поседује све карактеристике модалног хаплотипа рода Чворовића, са којим на 25 маркера има потпуно поклапање. Издвајају се вредности DYS19=17, DYS391=10, DYS385=15-15 и DYS389ii=30. О Чворовићима је много писано на овом форуму, а свакако заслужују и посебну тему. Међу тестиранима који припадају овом роду су Чворовић (Заград), Тодовић (Шилопај/Горњи Милановац), Аћимовић (Голово/Чајетина) и други. Род Чворовића је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" одакле ћу пренети пар реченица:

Претпостављам да је тестирани мислио на село Лијешње. Међутим, како највероватније не припада Y135655 подграни, мислим да се предање о пореклу из Роваца може одбацити. Могуће да је оно настало на основу крсне славе.

У дефтеру из 1851 у Рогињу, које припада Себечеву у кући бр. 3 су пописани Нешо, син Риста, стар око 30 година. Заједно са њим су пописани Нешов син Милета, стар 7 година и брат Нешов Илија, стар 20 година. Пошто би од Неша данашњи потомци требало да су Лучинштаци Нешовићи из самог Новог Пазара који имају породични надимак "Рогињац" по ранијем месту порекла, могуће је да тестирани Илић потиче од поменутог Илије.

[Слобо]

Мал не рекох од Илије Чворовића.... 

[Ojler]

... могуће је да тестирани Илић потиче од поменутог Илије.

Могуће. Тим пре што у низу од пет предака за које тестирани зна нема ни једног Илије, а презиме би требало да је потекло од неког са тим именом. Најстарији од њих, који је могао бити рођен и око средине 19. века, звао се Вукашин. Можда је Вукашин син поменутог Илије из дефтера.

[Лука]

Могуће. Тим пре што у низу од пет предака за које тестирани зна нема ни једног Илије, а презиме би требало да је потекло од неког са тим именом. Најстарији од њих, који је могао бити рођен и око средине 19. века, звао се Вукашин. Можда је Вукашин син поменутог Илије из дефтера.

У књизи "Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара" аутора Ејупа Мушовића налази се податак да су Илићи из Себечева род са пазарским Нешовићима, тако да бих рекао да је са овим податком прилично извесно да је поменути Илија предак тестираног.

[Крсман]

Тестирани је навео следеће:
Мијаиловић, Никољдан (прислужба: Петровдан), Глоговац, Богатић Е- V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS439=11 и DYS533=11 и повишену вредност маркера DYS635=23. Најближа поклапања хаплотипова има са седећим тестиранима:
- Коларић, Аранђеловдан, Трпиња (24/25)
- Јездимировић, Аранђеловдан, Шабац (22/23)
- Симић, Никољдан, Обади/Сребреница (21/23)
- Вилотић, Никољдан, Шљивова/Крупањ (21/23)
- Живковић, Никољдан, Горњи Мушић/Мионица (21/23)
- Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица/Ваљево (21/23)

Тестирани је навео да Мијаиловићи потичу од Мијаила Липничког из Липнице код Лознице, учесника оба српска устанка, по коме су узели презиме.

Поштовани, г. Вукићевићу!

Погледах овај извештај након тестирања мог земљака Мијаиловића, а за који сам посебно заинтересован јер поприлично знам историју предака овог младог човека, те у први мах не запазих никакву необичност или нешто што би одступало од досадашњег рада у сличним ситуацијама.

Ипак, након увида да је исти кандидат већ унет у табелу СДНК пројекта, приметио сам да се у њој налазе сасвим друга имена тестираних од оних које сте Ви поменули као најближе, ако не по слави оно по броју идентичних вредности маркера. То су, пре свега Коларић из Трпиње, Јездимировић из Шапца, па и Симић са истом славом, Никољдан, као и Мијаиловић.
Напоменуо бих да сам ову групу, сврстану у род - И - пронашао на другом месту у табели пројекта.
Стога бих Вас замолио да кажете о чему је реч, о неком мом превиду или слабом познавању поступања у одређивању родова, или можда, неком другом пропусту и случајној  погрешци која се да лако исправити и уредити.
Унапред се захваљујем на одговору.

[Goran Perovic 66]

У дефтеру кадилука Трговиште из 1830/31 у селу Рогиње у кући број 3 пописан је Ристо син Јанка 30 год. са сином Нешом 13 . Илија је рођен после пописа .

Илија , отац Ристо , деда Јанко .

У друге две куће пописани су такође Јанкови синови
1. Јован 55 и његови синови Марко 25 и Иван 20
2.Стефан 45 и његови синови Павле 18 од кога су Павловићи и Јагош 10 ( није доживео 1851.)

1851 у дефтеру понављају се имена Јанкових синова и унука , где пише да Илија има 20 година  , а помињу се и седам Јанкових  праунука .

[Иван Вукићевић]

Овом роду би требало да припада такође Аранђеловштак Димитријевић из Гараша код Аранђеловца, који поседује поменуте вредности DYS385b=16, DYS389-II=30, као и благо повишену DYS458=18 (поједини припадници овог рода имају још вишу вредност на овом маркеру, вредност 19).

Хаплотип Димитријевића поседује вредност маркера DYS576=19, док сви остали имају вредност 18 на том маркеру. Али ван тога - заиста се уклапа по хаплотипу у овај род, а и слава је иста. Проверио сам сад предање Димитријевића - помиње се околина Сјенице, тако да су можда били део исте миграције са породицом из Милаковића одакле је тестирани из истраживања чији резултати још нису објављени.

Податак који овде Раосављевић износи у вези породица које у Горњој Јабланици потичу од Бојића (Луковићи из Горњег Гајтана, Бојићи, Живковићи и Стојиљковићи из Реткоцера) је тачан, међутим податак о Милутину Бојићу је нетачан, а вероватно и овај податак о Бојићима у Темишвару.

Од Бојића из Горње Мораче је Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.

[Ojler]

102. Вучинић, Ђурђевдан, Паник/Билећа
117. Вучинић, Ђурђевдан, Паник/Билећа
I2-Y3120>S17250>PH908>FT16449, Вучинићи - Завођани

Пошто се ради о припадницима истог рода са идентичним хаплотиповима, ова два резултата ћу прокоментарисати заједно. Обојица припадају роду Вучинића-Завођана који смо детаљно обрадили у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". Преносим овде један одломак из чланка о овом роду:

Вучинићи су братство из Ораха и Паника у Завођу, о чијем пореклу постоје опречна предања. Крсна слава рода је Ђурђевдан.

Према првом предању, Вучинићи потичу из села Задубја у Црној Гори, одакле су се населили у Згоњево код Требиња. Тамо су имали презиме Рађен, како се и даље презива огранак братства у Требињу, који је прешао у ислам. За свог родоначелника сматрају хајдука Старину Новака. Након што је ухваћен приликом напада на неки караван, Новакова жена је са сином побегла из Згоњева у Орах. Вучинићи живе још и у Панику, а некада их је било и у Моску у истој области. Сматра се да су, након Вујновића, они најстарије братство у Заречју, северном делу Завођа. Рађени из Згоњева код Требиња важе за најстарије братство у том месту, а такође славе Ђурђевдан. Кажу да од удовице неког Рађена, која је одвела своју децу у Паник, потиче један огранак тамошњих Вучинића. С обзиром на то да Рађени нису генетички тестирани, није утврђено да ли Вучинићи, или барем један део овог братства који живи у Панику, потиче од Рађена.

У другом предању се наводи да Вучинићи из Ораха потичу од презимењака из Дробњака, који су огранак тамошњих Милошевића из Дробњака. Наводи се да су живели у Доњој Бијелој, одакле је у Орах прешао Перко Вучинић око 1730. године. Предање о пореклу Вучинића из Завођа од Милошевића може се одбацити с обзиром на то да је за Милошевиће утврђено да припадају роду Дробњака ‒ Новљана. Према трећем предању, Вучинићи потичу из Пипера у Брдима. У том племену постоје два братства Вучинић, која живе у Рогамима и Црнцима, али ниједно од њих није генетички сродно Вучинићима из Ораха.

До сада су тестирана четворица Вучинића, па се јасно профилисао модални хаплотип овог рода. Њега карактеришу маркери DYS389=14-32, DYS481=32 и DYS570>=19. Све ове вредности поседују и хаплотипови двојице тестираних Вучинића, који се потпуноо подударају са модалним хаплотипом овог рода на свих 25 маркера.
Додатним СНП проверама у оквиру истраживања Др Милице Михајловић Срејић установљено је да Вучинићи припадају млађој грани I2-FT16449.

Посматрајући резултате Вучинића уочио сам да овом роду највероватније припада и Бубало (Ђурђевдан, Арапов До/Решетар/Кореница), чији хаплотип поседује све набројане вредности, а са хаплотипом Вучинића има подударање 22/23. Претпостављам да су лички Бубали били део миграторне струје која се доселила из Херцеговине. Везу Бубала са Херцеговином претпоставио је и наш истраживач Милан Карановић, на основу истог презимена и славе које деле са својим херцеговачким презимењацима. Наиме, у Херцеговини заиста има Бубала са славом Ђурђевдан, али они припадају сасвим другој хаплогрупи (E-V13).

Вучинићима препоручујем да размисле о неком од геномских тестова, а свакако и Бубалу уколико ово прочита.

[Лука]

Хаплотип Димитријевића поседује вредност маркера DYS576=19, док сви остали имају вредност 18 на том маркеру. Али ван тога - заиста се уклапа по хаплотипу у овај род, а и слава је иста. Проверио сам сад предање Димитријевића - помиње се околина Сјенице, тако да су можда били део исте миграције са породицом из Милаковића одакле је тестирани из истраживања чији резултати још нису објављени.

Да, наведени податак из етнографске литературе додатно указује на припадност ових Димитријевића поменутом генетичком роду.

Што се тиче поменуте породице из Милаковића, за сада није познато где је била 1851 године.

Од Бојића из Горње Мораче је Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.

Као и Данило Бојић, научник који је радио на програму "Аполо".

[Лука]

У дефтеру кадилука Трговиште из 1830/31 у селу Рогиње у кући број 3 пописан је Ристо син Јанка 30 год. са сином Нешом 13 . Илија је рођен после пописа .

Илија , отац Ристо , деда Јанко .

У друге две куће пописани су такође Јанкови синови
1. Јован 55 и његови синови Марко 25 и Иван 20
2.Стефан 45 и његови синови Павле 18 од кога су Павловићи и Јагош 10 ( није доживео 1851.)

1851 у дефтеру понављају се имена Јанкових синова и унука , где пише да Илија има 20 година  , а помињу се и седам Јанкових  праунука .

Хвала Горане на овој допуни. Из овог се да закључити да су огранци Зеленовића из литературе у Себечеву Илићи и Павловићи, док су Нешовићи раније одсељени огранак.