Аутор Тема: Светски ДНК месец 2026  (Прочитано 13029 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6559
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #120 послато: данас у 10:32:40 пре подне »
87. Стојићевић, Никољдан, Горња Врањска/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује веома специфичан хаплотип са више карактеристичних вриједности маркера: DYS385ab=15-15, DYS439=14, DYS392=12, DYS456=16. Не постоји хаплотип који би са Стојићевићем дијелио све или већину ових карактеристичних маркера, и самим тим може се рећи да Стојићевић тренутно нема никог блиског у бази СДНКП. Постоје неки хаплотипови, који дијеле по једну или двије карактеристичне вриједности, али по укупној блискости хаплотипа стоје далеко од Стојићевића. Међу тим тестиранима су: необјављени из Цигленика/Славонска Пожега, на 5/23 разлике, који слави Ђурђевдан и има DYS385ab=15-15, DYS439=14, необјављени из Азање, на 4/17 разлике, који слави св.прорка Јелисеја и има DYS385ab=15-15, DYS456=16. Међу тестираним који славе Никољдан, Стојићевић нема блиских поклапања, а такође нема блиских поклапања са тестиранама из Мачве и Поцерине. Убудуће се може појавити неки нови тестирани који би по хаплотипу био ближи Стојићевићу, а у међувремену се препоручује дубински тест.
 
О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

Тестирани је оставио прилично опширне податке о поријеклу, по којима потиче од породице Ђикановић из Никшића која се у 16. вијеку доселила у Срем, а касније у Поцерину гдје су узели презиме Стојићевић. Даље наводи да су Ђикановићи огранак пивских Руђића, а да су даље поријеклом од Ашкраба. С обзиром да су и Ђикановићи и Ашкрабе тестирани, може се закључити да овакав наратив о поријеклу није тачан, јер Стојићевићи нису исте хаплогрупе у односу на Ђикановиће и Ашкрабе. Очигледно се ради о скоријој контаминацији неодговарајућом родословном литературом.

У старијој етнографској литератури о Стојићевићима може да се прочита сљедеће:
 "Светозар Лукић (65 год.) слушао од Вељка Стојићевића Ђукића, Ђукиног унука, да су Стојићевићи из Варне: остала прича војводе Милоша отац возио буле турске, па у Варни, где је сад ћуприја, била мала дрвена ћуприја, коњи се поплашили, изврнуо буле у реку, није знао шта ће и побегао с фамилијом овде."

Вјероватно су Стојићевићи потицали од неког старијег рода из Варне/Шабац.


Са друге стране, тестирани Стојићевић има родословне везе по мушкој линији са познатим српским војводом из Првог српског устанка, Милошем Стојићевићем Поцерцем. Са овим резултатом основано се може претпоставити хаплогрупа овог српског војводе.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9F%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86

« Последња измена: данас у 10:44:49 пре подне drajver »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2040
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #121 послато: данас у 11:58:17 пре подне »
108. Микарић, Јовањдан, Богуновац, Медвеђа

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана.

Микарић је први тестирани Мезгаљан се повишеном вредношћу DYS385a=14, па сходно томе нема потпуних поклапања унутар рода. Маркерно најближе стоји са нејавним резултатом из суседне Петриље (разлика на DYS385a), и Бакићем (Аранђеловдан) из Љевоше код Пећи са којим се разликује на истом маркеру. Од Божовића из Гусиња се разликује и на DYS576, док најдаље стоји са хаплотипом Радовановића из Маћедонца код Медвеђе, разлике на DYS385a, DYS439 и DYS458.

Тестирани је у упитнику навео да су Микарићи пореклом из Мезгаља у Шекулару, што је потврђено резултатом теста.

Као и приликом објаве ранијих резултата Мезгаљана, истичем могућност да Микарићи и Мезгаљани припадају подграни Y464599 у којој се налази нама непознати резултат из Црне Горе. Ово би се могло проверити неким од дубинских тестова, у идеалном сценарију макар двојице припадника овог рода. Стога моја најсрдачнија препорука за неки од WGS тестова.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6559
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #122 послато: данас у 12:06:16 поподне »
94. Остојић, Јовањдан, Мало Крчмаре/Рача

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује скоро у потпуности модални хаплотип, што значи да има велики број бликсих поклапања која не морају значити суштинску блискост. Једина благо "помјерена" вриједност маркера је DYS570=17, али је и ова вриједност присутна код већег броја тестираних. У бази СДНКП Остојић има једно потпуно поклапање на 23 упоређена маркера са неким ко слави Јовањдан. Ради се о Лазићу из Годљева/Косјерић. Због модалности хаплотипа ово покалапње не мора пуно да значи, али може бити интересантно уколико се узму у обзир предања Остојића о поријеклу из Осата у Босни, гдје би се Косјерић налазио негдје на путањи тог правца миграције. Још једно пуно поклапање на 23 маркера Остојић има са Пајовићем из Срезојеваца/Г.Милановац који слави Ђурђевдан и са необјављеним из Жабља у Бачкој који слави Лазареву суботу, али због различите славе и географске удаљености, мале су шансе за ближу родословну везу. Препоруке су за дубински тест.

О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

Предање тестираног о поријеклу се поклапа са оним што је записано у етнографској литератури, а то је да се род доселио из Осата у Босни. Старије родовско презиме је Максимовић.

"Мало Крчмаре...Досељени у периоду од 1737. до 1787. године...
Максимовићи (Максимовићи, Аџићи-Васићи, Милићи, Милутиновићи, Петровићи, Срећковићи, Милосављевићи, Остојићи, Урошевићи, Дамњановићи, Ђурићи, Милошевићи, Младеновићи и Владисављевићи), Осат (Босна), Јовањдан."

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2040
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #123 послато: данас у 12:17:42 поподне »
109. Стојановић, Никољдан, Приштина

Припада хаплогрупи H1а-M82.

Из разлога готово модалног хаплотипа тестирани Стојановић поседује већи број потпуних и блиских (1-2 маркера разлике) поклапања унутар табеле пројекта. Поред Војновића из околине Вуковара који слави исту славу издвојио бих нејавни резултат из Ораховца као географски најближе потпуно поклапање.

Тестирани у упитнику није навео родословне податке који би били од користи приликом анализе резултата, па се не може закључити да ли је у питању приштинска варошка породица.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14362
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #124 послато: данас у 01:03:48 поподне »
63. Петровић, Горњи Петровићи, Сајковић, Ливно, J2b-M205>Y22059


Недавно се резултат ових Петровића појавио и на 23andMe, па цитирам део те објаве:

Петровић, Ђурђевдан, Сајковић, Ливно, J2b-M205

САЈКОВИЋ
Петровићи - дошли из Отишића код Врлике (Далмација), кажу да су старином из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. (Mario Petric, Porijeklo Stanovnistva Livanjskog Polja)

У Ливањском пољу Петровићи славе Ђурђевдан и Аранђеловдан. Заједничко и за једне и за друге је да су досељени из Отишића и да су, по предању, пореклом из Црне Горе. У окружењу има неколико J-Y22059 родова од раније: Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика; Барош, Никољдан, Црни Луг, Босанско Грахово; Шарац, Никољдан, Цивљане; Стојанац, Св. Симеон Столпник, Дабар, Хрваце. На основу маркера, Деспинић, Барош и Шарац чине исти генетички род, иако славе различите славе. Сва је прилика да су ови Петровићи из Ливањског поља исто са њима.

У Отишићу је било Петровића, тамо славе Аранђеловдан.

Petrović (Petrovich)
Petrovići slave Svetog Arhanđela Mihaila. Stara je to porodica crnogorskog porijekla koja se od doseljenja u Bitelić raselila po obližnjim selima (Laktac, Donje Koljane, Otišić, Kukar) i od koje su nastala i nova prezime na (Crnogorac, Railić). Mihail Petrouich s porodicom bio je 1689. među 20 porodica koje su pod vodstvom harambaše Vucadina Lalcovicha došle iz Janja (Bosna) na područje Bitelića.1732 Jovica Petrović 1742. se godine iselio  iz Otišića u Tursku (u Bosnu), a dio njegove nekadašnje zemlje (3 campa) dodijeljen je 1760. godine porodici Dragolović (današnji Rnići).1733 Petro vića je 1810. godine sedam porodica s 43 člana (Trivan 11, Jovan 10, Mitar 7, Mijailo 5, Sava 5, Jovan 3 i Petar 2 člana).1734 18. 12. 1822. godine umro je  Petar Petrović, starac od 106 godina.1735 Sedam je porodica Petrovich 1846.  godine u vlasništvu i suvlasništvu stojnih kuća u Otišiću (Tommaso, Giovanni, Vito, Spiridone, Giorgio, Lazzaro i Gregorio).1736 Trinaestorica su  Petrovića 1877. godine vlasnici i suvlasnici 12 kuća u ovom selu.1737 Ova kav brojčani porast porodica učinio je da se dio Petrovića tokom druge po lovine 19. stoljeća preseljava na obližnje Livanjsko polje. U zapadni dio  polja, ispod Dinare, Petrovići su se naselili u Gubin, Sajković, Pržine i Crni  Lug, a na suprotnoj strani polja prvo u Kovačić, pa iz njega u Čelebić. Iz  Gubina se dio porodice kasnije preselio u Halapić (Glamočko polje). Pet rovići iz Pržina i Čelebića zadržali su staru slavu Svetog Arhanđela Mihaj la, oni iz Gubina i Sajkovića slavili su Svetog Georgija, a Petrovići iz Crnog  Luga dijelom su slavili Svetog Kuzmu i Damjana, a dijelom Đurđevdan.  Kod svih ovih porodica prisutna je spoznaja o porijeklu s prostora Crne  Gore, kao i o migracionom putu koji se tokom 17. stoljeća odvijao na relaciji Crna Gora – Dalmacija – Bosna. Petrovići su 1922. godine koloni zirani u Petrovo kod Prilepa (Makedonija).

Crnogorac (Zernogoraz, Cernogoraz)
Naselili su se u sjeverni dio Kukra. Staro prezime ove porodice je Petrović. Crnogorci koji su se iselili iz Cetinske krajine u Livanjsko polje (Čelebić  i Zastinje) bili su Petrovići iz Crne Gore, koji su se doselili u Dalmaciju,  a potom odselili u Bosnu.1961 Pod starim prezimenom (Petrović) ovaj je  rod živio na više lokacija u Cetinskoj krajini (Otišić, vrličko područje), a  pod prezimenom Crnogorac u Laktacu, Donjim Koljanima, Kukru i Polači kod Knina. Svi su slavili Svetog Arhanđela Mihajla, kao i Petrovići iz  Otišića. Marco Zernogoraz iz Kukra dobio je 25. 8. 1760. investituru na  jedan močvarni teren površine 2 quarte i 150 tavola. Jedan od međaša bio  mu je Stanissa Zernogoraz.1962 U Kukru 1810. godine Paval ima porodicu s  11 članova.1963 Zernogoraz Paolo 1832. je godine vlasnik nekretnina, a Zer nogoraz Natale sa Žovan Natalom 1846. je godine suvlasnik kuće za sta novanje br. 82. Kasniji upisani suvlasnici su Zernogoraz Stanco i Božo qm  Save i Žovan Steffano qm Achima.1964 Prema podacima iz matičnih knjiga,  Crnogorci su na ovom području još 10-tak godina. Petrović s jednim se članom porodice odselila u Vojvodinu.

извор: Božidar Simić i Filip Škiljan, "Srbi u Cetinskoj  krajini"
https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf


Претпоставка да су Петровићи блиски Деспинићима из Отишића, али и осталим породицама из овог краја, Шарцима, Барошима, је вероватно тачна, будући да сви деле специфичну вредност 15-20 на маркеру 385. Још је снажнија веза са Петровићима из Омсице код Грачаца, пошто су испуњени услови: исто презиме, иста слава, исти хаплотип (1 маркер разлике). Ови Петровићи су део досељеничке струје из Северне Далмације, па веза и са етнографске стране има смисла. Треба споменути резултат још једног Петровића са славом Ђурђевдан, порекло Доње Жешће, Фоча. Ово је такође веома сличан хаплотип, разлика на 2 маркера, али као и Петровић из Сајковића поседује нешто вишу вредност на 481.

Што се Крајине тиче, вреди споменути још резултат Стојичића (Ђурђевдан) из околине Мркоњић Града. Све су ове породице потенцијално повезане, с обзиром на хаплотип и крсну славу. Није сигурно да ли је реч о подграни J-Y155375 или J-Y22063, па би то требало проверити дубинским тестом или појединачним тестом на YSEQ.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2040
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #125 послато: данас у 01:05:53 поподне »
119. Адамовић, Јовањдан, Пећи, Кључ

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480, роду Адамовића и Кукиловића из Унца.

Адамовић поседује модалан хаплотип за овај род, па стога има потпуна поклапања са двојицом Дрварчана, Башићем из Шиповљана и Михајловићем из Мокронога. Занимљиво је да се на DYS576 који је један од одређујућих маркера за овај род разликује од својих презимењака Адамовића из Дрвара и Босанске Крупе. Уз то му Адамовић из Крупе ''бежи'' и на DYS635.

Адамовићи из Пећи су што је сада путем тестирања доказано пореклом од истоименог рода са подручја Горњег Унца. До овог теста смо имали одређене сумње око хаплогрупе Адамовића у Посању с обзиром на то да је Адамовић из Санског Моста носилац друге хаплогрупе, али је сада свака сумња дефинитивно решена. Поред Пећи у којима су до последњег рата Адамовићи били други најбројнији род после Рибића, Адамовића Јовањштака је било и у оближњим Пламеницама код Кључа.

О генетичком роду Адамовића и Кукиловића имамо опширну тему на нашем форуму. Постоји могућност да су због вредности DYS570=19 припадници подгране FTC64765 карактеристичне за подручје Требиња и Игњатијевштаке у Крајини. Та се опција може проверити Big Y-700 или WGS тестом.

Пећи код Кључа су опеване у једној од најлепших песама групе Прелџије. Село је после рата у потпуности напуштено, да би се последњих година почеле обнављати куће и градити викендице избеглог српског становништва.

<a href="https://www.youtube.com/v/b2y4jjhFaLM&amp;list=RDb2y4jjhFaLM&amp;start_radio=1&amp;pp=oAcB" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/b2y4jjhFaLM&amp;list=RDb2y4jjhFaLM&amp;start_radio=1&amp;pp=oAcB</a>
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #126 послато: данас у 01:57:07 поподне »
53. Томић, Ђурђевдан, Мислођин, Обреновац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, генетичком роду Дробњака. Од карактеристичних вредности поседује повишене DYS481=26 и DYS549=13. Нема потпуних поклапања међу до сада тестираним појединцима на нашем пројекту, иако се поменуте две мутације спорадично јављају међу припадницима ове, код Срба прилично честе, хаплогрупе. Могуће је да спада у род који чине Свилокос из Лаћарка, Дробњак из Банијског села Горња Млинога, Марјановић и Зубовић из Јаворана код Кнежева у Крајини и један необјављени резултат из Војке. Припадници овог рода славе Ђурђевдан као и Томић (изузев Зубовића који слави Стевањдан) и поседују ретку вредност DYS549=13, као и Томић. Везу би ипак било неопходно проверити дубинским тестом.

За Томиће у етнографској литератури пише да су досељени почетком 19. века и да потичу од задруге два пријатеља различитог порекла који су узели исто презиме али задржали породичне славе, тако да једни Томићи славе Ђурђевдан, а други Пантелијевдан и Трнову Петку. Једна грана је дошла из Босне, а друга из Срема, али није прецизирано која је одакле досељена, то јест одакле је пореклом огранак Томића који слави Ђурђевдан. Више информација имате овде https://www.poreklo.rs/2013/08/27/poreklo-prezimena-selo-mislo%c4%91in-obrenovac/.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14362
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #127 послато: данас у 02:13:52 поподне »
65. Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово, J2b-M205>Y22059


За Вишекруне из Великог Тичева устаљена је прича да су досељени из Отона код Книна у 18. века и да су најстарија породица у селу. Такво предање преноси и тестирани. У Отону су такође били велика задруга:

Вишекруна Отон св. Јован 74 (10) Несумњиво су дошли током поновног насељавања опустелог Отона 1692. године из Бјелајског Поља у Босанској Крајини. Било их је 9 домаћинстава око 1920. године. Имају бројне исељенике у Тичеву код Дрвара (област Унац). Тамо су их била 24 домаћинства између два светска рата. Из Отона (у литератури се грешком наводи „Стона") y Далмацији су се у Тичево доселила шесторица браће. Тројица су ту остала, један је прешао y Герзово, један у околину Бања Луке, док се један преселио код Босанске Градишке. Један од браће која су остала у Тичеву звао се Јован. Досељене Вишекруне у Тичеву су живеле у великој породичној задрузи, која је у једном тренутку бројала чак око 60 особа. Ова породица је најстарија у Тичеву.

Хаплотип је практично модалан за хаплогрупу J-Y22059, изузев вредности 549=11, коју тестирани дели са претходно тестираним Вишекруном из Великог Тичева. На 23andMe постоје још двојица Вишекруна из Тичева, који су такође J-M205. Постоји и један Вишекруна из Бања Луке који припада хаплогрупи J1, али је ту вероватно дошло до призећивања, или на простору Унца, или у околини Бања Луке.

С обзиром да је хаплотип близак модалном и да је слава Јовањдан, намеће се закључак да постоји веза са већом групом J2b-M205 слављеника Св. Јована из Крајине. Они су потврђено J2b-M205>Y22059>Y22063. Савет за Вишекруну, дубински тест, или појединачни SNP тест на J-Y22063 (YSEQ).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14362
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #128 послато: данас у 03:19:57 поподне »
66. Ивковић, Петковдан, Станци, Алексинац, J2b-L283>Y40852


У етнографској литератури нисам нашао више о пореклу становништва села Станци. Интересантно је међутим да се тестирани добро уклапа у генетички род: J2b-L283>PH1602>Y40852>Y40288>Y1414711. Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y40852/

Хаплотипом су Ивковићу најближе углавном породице са још увек необјављених истраживања, па ћемо их споменути само оквирно, славе и места порекла: Бабин Мост, Обилић (Алимпијевдан), Боторић, Алимпијевдан, Опаљеник, Ивањица (BigY, Y141711), Ступ, Сјеница, (Алимпијевдан), Река, Копривница (Никољдан), Врховац Соколовачки, Соколовац (Ђурђевдан). Ивковић је најисточнији припадник ове групе J-Y141711. Резултат утолико важнији, пошто је и жаришна област читаве J-Y40852 управо простор југоисточне и централне Србије. Подграна је присутна и у Крајини (род Лучинштака).



Савет за даље: BIG Y-700

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4315
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #129 послато: данас у 03:44:30 поподне »
72. Јовановић, Аранђеловдан, Курикуће, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890>Y176894>PH1395

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Порекло Јовановића према родословима је следеће:
Васојевићи (Ножица у Лијевој Ријеци) > Мијомановићи (Грби До у Лијевој Ријеци) > Колевићи (Колевићи, заселак Грбог Дола у Лијевој Ријеци) > Вујовићи (Кошутићи у Коњусима) > Јововићи (Кошутићи у Коњусима) > Ћорци (Дапсићи код Берана) > Јовановићи (Курикуће у Горњим Селима)

На попису новоослобођених крајева Црне Горе 1913. године у Курикућама је пописан Ново Јованов Ћорић. Грешком је пописан као Ћорић уместо као Ћорац. Поменути Јован је родоначелник Јовановића из Курикућа. У питању је једно од најмлађих братстава Васојевића.

Ово је тек трећи Мијомановић који се тестирао. С обзиром да нико од Мијомановића до сада није урадио дубљи генетички тест, било би врло корисно да Јовановић уради WGS или BigY тест уколико је заинтересован за даље истраживање.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4315
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #130 послато: данас у 04:42:34 поподне »
79. Шаша, Мратиндан, Брубно, Глина, E-V13>Z1057

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Шашић, Мратиндан, Ервеник  (24/25)
- Шашић, Мратиндан, Бјелај/Босански Петровац (22/23)
- Ђурашиновић, Мратиндан, Ћуковац/Кнежево (22/23)
- Букарица, Мратиндан, Ервеник (23/25)
- Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске/Бенковац (23/25)
Хаплотип тестираног је модалан за овај род.

Тестирани је навео да Шаше према његовом истраживању можда потичу из Ластве у Корјенићима, одакле су дошли у Лику са презименом Корјенић и основали Кореницу. Одатле су у 19. веку прешли у Банију.

Предање о доласку Шаша са југа је свакако тачно, пошто очито потичу од тамошњих Шашића. С друге стране, предање о пореклу из Корјенића нема упориште у досадашњим генетичким резултатима.

Препорука за даље истраживање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2040
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #131 послато: данас у 05:44:32 поподне »
121. Гавриловић, Никољдан, Брезова, Ивањица

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Гавриловићев хаплотип одликује више ређих вредности, тачније DYS385b=14, DS576=16 и DYS570=18. Због вредности на последња два поменута маркера постоји могућност да је припадник погране BY195513, присутне код Никољштака на њему блиском подручју прибојског Старог Влаха.

И маркерно су му најближи претпостављени и потрђени припадници ове подгране, Бојанић из Воћина у Славонији (вероватни исељеник овог рода из околине Рудог), Драгићи са Баније и Ћурчићи из Лике. Разликују се само на DYS385b. Поред Бојанића из Рудог који су потврђени као BY195513+ ускоро би требали добити WGS резултат Драгића и уједно видети каква је дубља структура подгране, под условом да Драгић заиста испадне позитиван на њу. Од нејавног Никољштака из околине Прибоја се разликује и на DYS643, а Бојанића из Трнаваца код Рудог на DYS385b, DYS439 и DYS449.

Гавриловићи у Брезови насељавају заселак Гај. У литератури није наведено много о њиховим пореклу, па је за претпоставити да су дуже присутни у Брезови.

Цитат
По причању Вукадина Гавриловића (1907), предак Гавриловића донео је под пазухом Гаја (Гаврила) у Гај и од тог Гаврила сви воде порекло. По њему им је презиме Гавриловић. Не зна се кад су и одакле су досељени.

Брезова под Мучњем, Д. Стишовић, 2003

Ако је претпоставка о сродности са Никољштацима са подручја Прибоја и Рудог тачна могло би се рећи да Гавриловићи представљају стариначко становништво Старог Влаха.

Ова тврдња би се могла проверити на јефтинији начин SNP тестом на подграну BY195513 или WGS тестирањем. До тада у бази пројекта резултат остаје на општем Y128480 нивоу.

« Последња измена: данас у 05:53:35 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4315
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #132 послато: данас у 05:56:46 поподне »
81. Брајовић, Петковдан, Јеленак, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=12, DYS549=13 и DYS643=13 и снижене вредности маркера DYS570=20 и DYS533=11. Ово је други до сада тестирани Брајовић из Јеленка. Хаплотипови двојице тестираних разликују се на 5 маркера, што указује на то да припадају доста удаљеним гранама овог разгранатог братства.

Брајовићи су једно од братстава Павковића, који су грана Митровића. Петар Шобајић наводи следеће о Брајовићима у свом раду о Бјелопавлићима и Пјешивцима:



Тестирани је навео да је његов предак Божо Брајовић рођен у Јеленку 1908. године. Након Балканских ратова преселили су се у Пећ.

Нико од Павковића до сада није урадио дубљи генетички тест, па би било корисно да Брајовић уради WGS или BigY тест уколико је заинтересован за даље истраживање.

На мрежи НиколаБ_01

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #133 послато: данас у 06:24:44 поподне »
54. Брњош, Аћимовдан, Увјећа, Требиње

Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Y3249>Z170>CTS6433>S2364>Y4955>Y11161>Y10660. Нема блиских поклапања у нашој бази. Карактеристика хаплотипа је изразито повишена вредност маркера DYS456=23 (модална вредност је 15), што га повезује са припадницима гране I2-Y10660>Y37834>Y104786>Y83339>Y91906>Y94242, где већ имамо у нашој групи на FTDNA Павловића из Собине код Врања, слава Никољдан. Иако има чак 5 различитих маркера у односу на њега, при чему неколико двоструких разлика и трострука на DYS456, може се приметити и на другим пројектима на FTDNA да се унутар ове гране налазе хаплотипови који имају повишену вредност 20, 21 или 22 на маркеру DYS456, који је иначе прилично стабилан у оквиру ове хаплогрупе. Реч је ипак о географски прилично распрострањеној хаплогрупи, а Брњошу је можда најближи један резултат из Грчке (Y37 тест на FTDNA) који се од Брњоша разликује на 3 од 20 упоредивих маркера. Иако је цела хаплогрупа I2-M223>Z161>L801 старогерманског порекла, уколико се заиста ради о грани I2-M223>Z161>L801>Y91906>Y94242 могло би се даље порекло везати и за нека словенска племена, јер је овај огранак прилично заступљен и разноврстан код Руса на западу Русије.

У књизи Херцеговина Дедијера, Ђурић-Козића, Филиповића и Мићевића је за Брњоше наведено да славе Аранђеловдан и да су се доселили у Увјећу из Дренова Дола у Зупцима пре 120-130 година. У селу је забележена још једна породица - Шупљоглави - тестирани преко 23andMe:

Као што се види из овог коментара ове Брњоши и Шупљеглави не припадају истој хаплогрупи.

Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест. Значајно повољнија алрернатива би била тестирање појединачних SNP мутација код YSeq, где би могло да се крене од https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=128279 (SNP који дефинише грану Y91906).

Поштовани, захваљујем се на анализи резултата под редним бројем 54 (Брњош, Аћимовдан, Увјећа, Требиње), чији сам дао узорак.

Желио бих да додам пар информација.

Наиме, подаци из књиге која је цитирана нису тачни, много прецизније податке за наш род дао је аутор Рајко Пантов Вукашиновић у својим књигама, који је и сам поријеклом са Зубаца, а наша села се налазе у непосредној близини. Сви Брњоши славе искључиво Аћимовдан, а прислуга је Петровдан, тако да је Аранђеловдан очигледна грешка аутора.

Рајко Пантов Вукашиновић наводи да се први познати Брњош помиње у Увјећи 1715. године. Такође, исти аутор наводи и податак да се у „Општем листу манастира Тврдоша“, који датира с краја 16. и почетка 17. вијека, помиње петнаестак имена из Увјеће. Лично сам пронашао попис села Увјећа у коме су забиљежене 3 куће у познатој књизи Фазилете Хафизовић "Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године", на страници 362. Међу Увјећанима је прихваћено мишљење да су Увјећу прво населили Брњоши, а нешто касније Шупљеглави. Сви ови подаци указују на то да су Брњоши присутни у селу Увјећа сасвим сигурно од 17. вијека.

Према предању о старијем поријеклу, које није детаљније поткријепљено чињеницама, потичемо од Риђана (нисам сигуран да ли се мисли на племе Риђани или мјесто поред Никшића). А након тога, као мјеста боравка прије Увјеће, помињу се Брани До (између Требиња и Билеће) и Дренови До (на Зупцима, 3-4 km удаљен од Увјеће). Занимљиво је да један топоним у близини Увјеће и Дреновог Дола има назив Риђа. На том мјесту се налазе омеђине, односно остаци старих кућа и стаја.

Извори:

•   Вукашиновић, Рајко Пантов, Зупци под Орјеном у Херцеговини, СТР. 553-555 и 604-605

https://biblioteka.poreklo.rs/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=55e279d0-448d-4fab-84e8-84b9d0c27681%2f00000001%2f00000001%2f00001993

•   Хафизовић, Фазилета, Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина ослобођених од Млетачке Републике 1701. године, СТР. 362

https://www.scribd.com/document/335764967/%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%A5%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-1701-%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5?_gl=1*or35u5*_up*MQ..*_ga*MjExOTE5OTY2MS4xNzgxNDIxMTMw*_ga_Z4ZC50DED6*czE3ODE0MjExMjkkbzEkZzEkdDE3ODE0MjExMjkkajYwJGwwJGgw*
_ga_8KZ8BV0P5W*czE3ODE0MjExMjkkbzEkZzEkdDE3ODE0MjExMjkkajYwJGwwJGgw#page=364

Хвала још једном на анализи, надам се да ће ови подаци бити од користи ако се у будућности појаве нека поклапања.


« Последња измена: данас у 06:31:31 поподне НиколаБ_01 »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2040
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #134 послато: данас у 06:29:47 поподне »
131. Радовић, Алимпијевдан, Хранча, Братунац

Припада хаплогрупи G2a-L497.

Дубљи SNP није могуће претпоставити са иоле већом сигурношћу, јер чак ни Невген не даје претеране шансе некој конкретној подграни.

Треба истаћи чињеницу да је Радовићу близак Мијаиловић (Јовањдан) из Попадића код Мионице, који је на блиско поклапање чекао дуже од 10 година! Радовић и Мијаиловић се разликују на DYS389ii и DYS456.

Тестирани није навео много података који би били од користи при анализи резултата, сем да по магловитом предању Радовићи потичу из Црне Горе.  С друге стране о Мијаиловићима из Попадића етнографска литература бележи доста података, између осталог и следеће.

Цитат
Киселице(Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи) су по времену насељења најстарији, који су од берковачких Киселица и прво досељени у Берковце, па после прешли у Попадић. Киселице су: Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи, сви славе Јовањдан.

КИСЕЛИЦЕ – доселили су се из области Кричка у Старој Србији кад и Ковачевићи. Досељени су у 8 породица, од којих су само 3 остале овде, 2 прешле у суседни Попадић, а 3 преселиле се у тамнавско Врело, од којих је једна прешла у Срем и одатле вратила се у београдско Жарково. Киселице су у селу: Радојичићи, Мијаиловићи, Рафаиловићи и Дурковићи, назвати по неком претку који је био исувише сиромашан. Дурковићи су Павловићи, Пауновићи и Радовановићи. Прве Киселице су насељене уз Реку, па су се после помериле на Лепенац и Герић; њих је данас 31 кућа, славе Св. Јована.


Међу наведеним породицама које се сматрају Киселицама имамо и резултат Радојичића из Берковца који припада хаплогрупи I2а-Y3120>FT109402, па је сходно томе врло упитна врста везе Радовића са овом групом фамилија. Нарочито узевши у обзир и другачију славу Радовића.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2040
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #135 послато: данас у 07:21:16 поподне »
155. Савић, Јовањдан, Верићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Савићев хаплотип одликује више ређих вредности, од којих се посебна издваја екстремно раритетна DYS448=22. Занимљиво је да уз њу вредност DYS439=13 која је такође мање учестала дели са тестираним Ђелекаром са подручја Трстеника, али је због велике географске и етнографске удаљености као и разлике на другим маркерима ова веза јако упитна. Ђелекари су старином са Копаоника.

Од ближих хаплотипова можда би могла постојати веза са Мириловићима (Јовањдан) из Острожина код Вргинмоста. Нарочито узевши у обзир најближу историјску и генетички познату везу између становништва Поткозарја и Баније, као и дељење неких слабије учесталих маркерних вредности. У питању су DYS385b=15 и нешто чешћа DYS570=18.

Тестирани је у упитнику навео учестало предање о пореклу из Херцеговине. Ова хаплогрупа је свакако учестала на том подручју, док би за прецизније одређивање бликости са тамошњим родовима био потребан WGS тест.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1399
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #136 послато: данас у 07:22:11 поподне »
75. Вукановић, Никољдан, Добромири/Горогаше/Требиње, R1b-U152 > R-FT27293 > R-A274

Тестирани је у упитнику навео да су Вукановићи пореклом од Зотовића из Љубомира, код Домашева у Херцеговина. По предању, Вукан Зотовић око 1780. године долази на Бобане и од њега су постали Вукановићи.

Зотовићи и Вукановићи обрађени су у капиталном делу "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" у издању Друштва "Порекло":



Вукановићи из Горогаша обрађени су и у књизи "Љубомир - антропогеографска истраживања" аутора Неђељка Паовице, која је у дигитализованом облику доступна члановима Друштва у оквиру наше дигиталне библиотеке (https://biblioteka.poreklo.rs).

Вукановићев хаплотип указује на припадност хаплгорупи R1b-U152 > R-FT27293 > R-A274, јер поседује све карактеристичне маркере који одлику припаднике ове подгране у нашој бази: DYS438=11, DYS481=20 и DYS643=9.

Ближа поклапања на генетичкој дистанци 1/23 или 1/25, Вукановић има са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе у нашој бази, али они славе Стевањдан (Шарчевић из Београда, Допуђ из Крушева код Обровца) или Мратиндан (Сузић из Окучана). Од Никољштака, најближи су му управо:

1) Зотовић, Никољдан, Мушићи/Домашево/Требиње (3/23)
2) Вукановић, Никољдан, Добромири/Горогаше/Требиње (4/23)

Иако је ДНК тест потврдио предање, препорука Вукановићу је да помогне да се ближе генетички профилише његов род, односно да ако има финансијских могућности уради и WGS или Big Y-700 тест.
« Последња измена: данас у 08:50:09 поподне Драган Обреновић »

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #137 послато: данас у 08:18:33 поподне »
Поштовани, захваљујем се на анализи резултата под редним бројем 54 (Брњош, Аћимовдан, Увјећа, Требиње), чији сам дао узорак.

Желио бих да додам пар информација.

Наиме, подаци из књиге која је цитирана нису тачни, много прецизније податке за наш род дао је аутор Рајко Пантов Вукашиновић у својим књигама, који је и сам поријеклом са Зубаца, а наша села се налазе у непосредној близини. Сви Брњоши славе искључиво Аћимовдан, а прислуга је Петровдан, тако да је Аранђеловдан очигледна грешка аутора.

Рајко Пантов Вукашиновић наводи да се први познати Брњош помиње у Увјећи 1715. године. Такође, исти аутор наводи и податак да се у „Општем листу манастира Тврдоша“, који датира с краја 16. и почетка 17. вијека, помиње петнаестак имена из Увјеће. Лично сам пронашао попис села Увјећа у коме су забиљежене 3 куће у познатој књизи Фазилете Хафизовић "Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године", на страници 362. Међу Увјећанима је прихваћено мишљење да су Увјећу прво населили Брњоши, а нешто касније Шупљеглави. Сви ови подаци указују на то да су Брњоши присутни у селу Увјећа сасвим сигурно од 17. вијека.

Према предању о старијем поријеклу, које није детаљније поткријепљено чињеницама, потичемо од Риђана (нисам сигуран да ли се мисли на племе Риђани или мјесто поред Никшића). А након тога, као мјеста боравка прије Увјеће, помињу се Брани До (између Требиња и Билеће) и Дренови До (на Зупцима, 3-4 km удаљен од Увјеће). Занимљиво је да један топоним у близини Увјеће и Дреновог Дола има назив Риђа. На том мјесту се налазе омеђине, односно остаци старих кућа и стаја.

Извори:

•   Вукашиновић, Рајко Пантов, Зупци под Орјеном у Херцеговини, СТР. 553-555 и 604-605

https://biblioteka.poreklo.rs/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=55e279d0-448d-4fab-84e8-84b9d0c27681%2f00000001%2f00000001%2f00001993

•   Хафизовић, Фазилета, Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина ослобођених од Млетачке Републике 1701. године, СТР. 362

https://www.scribd.com/document/335764967/%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%A5%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-1701-%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5?_gl=1*or35u5*_up*MQ..*_ga*MjExOTE5OTY2MS4xNzgxNDIxMTMw*_ga_Z4ZC50DED6*czE3ODE0MjExMjkkbzEkZzEkdDE3ODE0MjExMjkkajYwJGwwJGgw*
_ga_8KZ8BV0P5W*czE3ODE0MjExMjkkbzEkZzEkdDE3ODE0MjExMjkkajYwJGwwJGgw#page=364

Хвала још једном на анализи, надам се да ће ови подаци бити од користи ако се у будућности појаве нека поклапања.

Нема на чему!

Подаци из ернографске литературе умеју да буду погрешни, није први пут да се то догађа. Што се племена Риђана тиче, његови припадници су генетски профилисани и припадају генетичком роду Матаруга, односно хаплогрупи E-V13, тако да нисте сродни. Заправо је ваш резултат јединствен по томе што се ради о првој појави хаплогрупе I2-M223>L801 у Херцеговини (укључујући и Стару Херцеговину), што је за мене право изненађење, с обзиром на веома добру генетску испитаност ове области.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14362
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #138 послато: данас у 08:36:40 поподне »
71. Смиљанић, Никољдан, Бољковци, Горњи Милановац, J2b-L283>Z1043


Тестирани носи презиме по мајци. Презиме по директној мушкој линији гласи Обрадовић. Према предању, пореклом су из Херцеговине, или из Старог Влаха. У литератури се о овим Обрадовићима каже кратко да су досељени у 19. веку.

https://www.poreklo.rs/2012/10/06/poreklo-prezimena-selo-boljkovci-gornji-milanovac/

У питању је вероватно грана: J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>FGC55778. Код Срба је ова подграна J-L283 прилично ретка. Смиљанић (Обрадовић) има најближе поклапање са две породице из Врањског Поморавља: Стојановић, Никољдан, Крушева Глава, Врање, необјављен, Никољдан, Равна Река, Владичин Хан. Осим исте крсне славе, деле и специфичну вредност 25 на маркеру 481, а и остале вредности маркера се умногоме поклапају. Веома интересантна веза, с обзиром на миграицона кретања. Условно би овој групи Никољштака могао бити близак и Костић, такође Никољдан, из Вршана код Бијељине.

Било би пожељно да неко из ове групе уради дубински тест: BIG Y-700.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4315
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #139 послато: данас у 09:57:30 поподне »
77. Минић, Петковдан, Никшић, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=18 и DYS570=22, које одступају од модалног хаплотипа овог рода. Од хаплотипа Славковића (Петковдан, Леча/Нови Пазар) разликује се само на маркеру DYS385a, на коме хаплотип Славковића има модалну вредност 16.

Прадеда тестираног се из Никшића доселио у Мазап код Подујева. По предању раније су славили Лучиндан. Предање о некадашњој слави је скоро извесно нетачно имајући у виду да тестирани припада роду Бјелопавлића, чија је крсна слава Петковдан.

Једини Минићи за које ми је познато да славе Петковдан у Црној Гори и да имају предање о пореклу од Бјелопавлића живе у Мушовића Ријеци код Колашина. Они су огранак Пешића, који су се сви осим Минића иселили у Горња Села у Доњим Васојевићима. Могуће је да се породица тестираног из Мушовића Ријеке преселила у Никшић након 1878. године, а одатле у Мазап код Подујева након 1913. године, али би за ту потврду те претпоставке било потребно да се тестира неко од Минића из Мушовића Ријеке.

Тема о роду Бјелопавлића на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=715.0

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране и позиционирања на филогенетичком стаблу Бјелопавлића.