Читајући неке радове, привукла ми је пажњу група становништва поријеклом из села Велики Извор код Зајечара. Постоји одређена специфичност у вези њих коју су примјетили и неки истраживачи попут Драшкића и Пантелића, а који у свом раду о становништву ресавског села Дубља (Свилајнац) наводе и сљедеће:
"Међу тимочким досељеницима најинтересантнија је компактна група из Великог Извора код Зајечара данас настањена у селу Дубљу. Они се још увек издвајају од осталих српских села језиком, интензивним повртарством, ношњом, обичајима, доскорашњим брачним везама скоро искључиво између себе и др. Дубљани су се доселили крајем 18. и у првим годинама 19. века. У арачком списку из 1818. године пронађеном у манастиру Враћевшници помиње се село Дошљаци у непосредној близини Свилајнца, за чије становнике Ст.Мијатовић мисли да су касније основали садашње село Дубље. Суседи Дубљане називају Бугарима"
У опису села Велики Извор у раду Маринка Станојевића "Црна Река" наводи се да су село основала четири рода која су доселила, неки из Тетова,а неки чак са Волге. Ово са Волге је крајње сумњиво, сем ако је то био начин да се заобиђе помен бугарског поријекла. Називи родова по Станојевићу су: Узунски, Лилковски (Трошановски), Нешковски, Мачовски. Сви ови родови славе исту славу Никољдан, при чему неки прославаљају св. Јована Златоустог, дан прије Никољдана, што јасно указује да су и ти славили Никољдан, па су помјерили за један дан унапријед. Осим у Великом Извору и Дубљу, чини се да их је било насељених у још неким мјестима у Србији, али не компактно као у ова два насеља.
Бугарски аутори сматрају да се ради о бугарском становништву које је доселило из области Тетевена у централној Бугарској и то из села Големи Извор. При томе наводе да је то становништво донијело са собом чак и тај централнобугарски дијалекат. Колико видим и на српској Википедији је прихваћена ова бугарска верзија о поријеклу Великоизвораца.
Село Велики Извор занимљиво је и по чињеници да су њему рођени или су поријеклом одатле: Никола Пашић, Ђорђе Генчић, пуковник Антоније Антић (један од атентатора на Александра и Драгу Обреновић). За једно село солидан број политичара у 19. вијеку.
Негдје на порталу Раде Бракочевић поменуо је да би Великоизворци могли бити повезани чак са Шекуларом. Да је неких исељених Шекулараца било у Бугарској и да су се неки одатле преселили у Велики Извор. Помиње Дашиће у Великом Извору, а од тих Дашића је управо био горе поменути пуковник Антић. Сад колико ова теза пије воде, не знам.
Колико ми је познато нема на Пројекту никог тестираног из ресавског Дубља, али има неколицина нејавних из Великог Извора и то изгледа баш од старијих родова о којима је овдје ријеч. Сви су мање више различитих хаплогрупа: E-V13, E-M123, E-L791, I-Y3120, I-PH908. Генчићи нису тестирани, али би лако могли бити I-Y3120.
Како год, једна занимљива група становништва. Ако неко има неке информације из прве руке о њима нека напише.