Аутор Тема: Далматинска загора - промена презимена  (Прочитано 1182 пута)

Ван мреже herienwolf

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Далматинска загора - промена презимена
« послато: Јануар 25, 2026, 01:29:01 пре подне »
Наишао сам пре неког времена на овај документ https://www.scribd.com/document/437856098/MIJENJANJE-PREZIMENA (Табела 1) где се помињу промене презимена крајем 18. века на простору далматинске загоре, односно области Мућко-Лећевичке загоре угрубо омеђене Свилајом са севера и Козјаком на југу. Такође један од занимљивих сајтова где је нека анализа по презименима је и https://www.ogorje.net/. Не знам да ли се неко мало више бавио овим простором у овом периоду. Од додатних извора које сам нашао за које бих рекао да су у суштини и извор горе наведеном документу је и
Прилог познавању становиштва и антропонима Мућко-Лећевичке загоре од Данице Божић-Бужанчић. (Имам скениран примерак ако некоме треба може да ме контактира путем поруке)

Да ли неко има више сазнања о овој појави, пошто је период пре унијаћења у Кричкама и Баљцима а са друге стране Гриманијев закон из 1755./56. године и аграрна реформа су врло могуће ако не директно довели до притиска на локално становништво пошто земља била преписана на Венецију и самим тим право на обрађивање је вероватно било условљено подобношћу и лојалношћу држави.
Додатно забрана постављања Симеона Кончаревића за епископа далматинског око 1753., такође може говорити о тешком стању за православни живаљ, с обзиром на то да је црква била "обезглављена", самим тим могућа је ситуација да просто православног свештенства није било на терену и да је обреде у неким случајевима преузимало католичко свештенство.
Оно што још може бити занимљиво јесте свакако Пут у Далмацију од Фортиса (1774.) и описи тих предела и људи говоре то да је реч о истом народу који је донекле обликован црквеном припадношћу и интересима Венеције, која је административним мерама стварала разлике тамо где их у народном животу, песми и свакодневици заправо није било.

Табела 1
Старо презимеНово презиме
Сучић АкрапАкрап
ПрдићБаришић
ЈеличићБебић
ДеспотовићБочина
БалићБоко
ГабричевићБорозан
АрачиновићБулић
ДеспотовићЧолак
РајчићКапитановић
ВујанићКерум
ЏајаКлишанин
ЦрногаћаКокеза
РосићЛескур
МаненицаМаленица
ЋубелићМаринић
ДелићМорнар
СладовићОршулић
СиврићМуслим
КачићПекић
РозићРосић
ДеспотовићРунтић
ДеспотовићСивро
ДеспотовићТешија
ЛизатовићВрдољак
ПипунићЗекан
« Последња измена: Јануар 25, 2026, 01:32:32 пре подне herienwolf »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Далматинска загора - промена презимена
« Одговор #1 послато: Јануар 25, 2026, 11:08:11 пре подне »
...
Од додатних извора које сам нашао за које бих рекао да су у суштини и извор горе наведеном документу је и Прилог познавању становиштва и антропонима Мућко-Лећевичке загоре од Данице Божић-Бужанчић. (Имам скениран примерак ако некоме треба може да ме контактира путем поруке)
...

Поменути рад је јавно доступан: https://hrcak.srce.hr/file/200891
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Далматинска загора - промена презимена
« Одговор #2 послато: Јануар 25, 2026, 12:29:54 поподне »
Наишао сам пре неког времена на овај документ https://www.scribd.com/document/437856098/MIJENJANJE-PREZIMENA (Табела 1) где се помињу промене презимена крајем 18. века на простору далматинске загоре, односно области Мућко-Лећевичке загоре угрубо омеђене Свилајом са севера и Козјаком на југу.

Може ли мало прецизније о којим се насељима и подручју ради? Бар што се тиче српског становништва?

Претпостављам да се ради о сљедећим насељима: Радошић, Лећевица, Брштаново, Велики Броћанац, Вучевица. Не знам да ли улазе и насеља: Дицмо Сичане, Дицмо Сушци и Крај? Као и насеља Зелово, Сухач, Лучане?
« Последња измена: Јануар 25, 2026, 12:36:43 поподне drajver »

Ван мреже herienwolf

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Далматинска загора - промена презимена
« Одговор #3 послато: Јануар 25, 2026, 01:49:23 поподне »
Не поседујем више информација од ова два извора која сам навео, неком грубом проценом оно што Табела 1 наводи вероватно припада овој области са Слике 1, али не бих искључивао и околна места. Не мислим ни да је ово нужно везано за српско становништво иако је познато да су житељи приморских градова до скоро погрдно користили назив Власи за људе из загоре, али то се може односити на православно и на католичко становништво. Оно што мени није јасно је узрок ових промена презимена у релативно кратком периоду у области која и није просторно велика.
Занимљиво је ако бисмо се изместили у мало ширу просторну област на пример околину манастира Драговић (такође под Венецијом) где није ова појава присутна (у манастиру је у то време присутно монашко братство на челу са игуманом Леонтијем).

Слика 1

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Далматинска загора - промена презимена
« Одговор #4 послато: Јануар 25, 2026, 11:50:11 поподне »
Ово је занимљива тема, само ми питања у вези са њом нису баш јасна, посебно прича о православцима и њиховом статусу, која нема никакве везе с овим. Ради се о новим презименима која су настајала током 18. в. под млетачком влашћу. То се дешавало на територији читаве Далмације у истом интензитету као на овом малом подручју, тако да ово није ништа специјално. За простор око Дрниша знам за стотине случајева, а у неким селима је од једног презимена у 18. в. настало њих десетак, као од православаца Бешевића у Баљцима, Малешевића у Миочићу, Кашића у Житнићу, па католика Обућина у Седрамићу, Бабића, Зоричића, Рајчића у Далматинској Загори, између Дрниша и Унешића.

-Што се тиче овог подручја, анализирани су само католици и сва наведена презимена су сигурно била католичка од првог млетачког катастра 1709/1710. године. Деспотовићи су могуће били православци у ранијем периоду, јер се име Деспот јављало само код православаца, а одмах до њих су били православци Стричевићи од којих је исто настало 7-8 презимена као што су Беара, Ливаја, Стрижак, Пркут. Видимо да о њима не пише ништа, јер су анализиране само римокатоличке матичне књиге. Дакле, да поновим, ниједно од наведених презимена у овом раду није било православно у 18. в.

-Оно што је уочљиво анализом млетачких катастара је то да ако су у селу била два власника истог имена и презимена, додаван је њихов надимак, а управо од тог надимка је касније настало ново презиме.


Ван мреже шуљин џула

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 142
  • Ј1a2a2 PF7264-PF7263 ZS 4393 ZS 9949
Одг: Далматинска загора - промена презимена
« Одговор #5 послато: Фебруар 03, 2026, 08:49:17 пре подне »
Ово је занимљива тема, само ми питања у вези са њом нису баш јасна, посебно прича о православцима и њиховом статусу, која нема никакве везе с овим. Ради се о новим презименима која су настајала током 18. в. под млетачком влашћу. То се дешавало на територији читаве Далмације у истом интензитету као на овом малом подручју, тако да ово није ништа специјално. За простор око Дрниша знам за стотине случајева, а у неким селима је од једног презимена у 18. в. настало њих десетак, као од православаца Бешевића у Баљцима, Малешевића у Миочићу, Кашића у Житнићу, па католика Обућина у Седрамићу, Бабића, Зоричића, Рајчића у Далматинској Загори, између Дрниша и Унешића.

-Што се тиче овог подручја, анализирани су само католици и сва наведена презимена су сигурно била католичка од првог млетачког катастра 1709/1710. године. Деспотовићи су могуће били православци у ранијем периоду, јер се име Деспот јављало само код православаца, а одмах до њих су били православци Стричевићи од којих је исто настало 7-8 презимена као што су Беара, Ливаја, Стрижак, Пркут. Видимо да о њима не пише ништа, јер су анализиране само римокатоличке матичне књиге. Дакле, да поновим, ниједно од наведених презимена у овом раду није било православно у 18. в.

-Оно што је уочљиво анализом млетачких катастара је то да ако су у селу била два власника истог имена и презимена, додаван је њихов надимак, а управо од тог надимка је касније настало ново презиме.

 Да ли се може утврдити порекло презимена са простора Каштел Лукшића и Клиса, рецимо Добрић, Сабљић, Бебић, Куртовић - Клис...где тражити..."МИЉЕНКО И ДОБРИЛА" прича је иста као она о "РОМЕУ И ЈУЛИЈИ"...?